SENKA

Mislim na Jungov pojam onog što je mračno u nama, loša crta ličnosti, neka inferiornost ili slabost...što želimo da sakrijemo od sebe i, ili drugih...Ta Senka iskače kad imamo neki problem, kad smo umorni i isrcpljeni...tada prijatno ophođenje prema ljudima zamenjujemo besnim, neprijatnim, zlonamernim...

Pišite o Senci...uopšte ili o vašoj.
Jeste li svesni svoje Senke?
Jeste li znali da Senka može da se sanja, tj. da ponekad iskače u snovima...?Možete čak i da pokušate da zadate sebi pred spavanje da sanjate svoju senku. Ja to probao sinoć...

Viđate li oko sebe ''ljude bez senke'', one što misle da nikada ne mogu da učine ništa loše i da su drugi uvek krivi...Neki autori pod ljudima bez senke smatraju i političare koji nikad nisu krivi za nevolju u koju nas uvale...

Da li mislite da zaista nismo svesni svoje Senke ili prosto to sebi tolerišemo iako drugima ne tolerišemo njihove mane i slabosti?

Trumane mnogo si ispred svog vremena.
Vrati se da te malo bolje razumemo.
Da li smo svesni svoje senke?
Da li je ona svesna nasheg postojanja?

Ja i senka najbolji ortaci..pre pola sata zajedno sastavljali tiket,ja par,ona par..i tako...videcemo sta ce biti

Psihologue:

Da li smo svesni svoje senke?
Da li je ona svesna nasheg postojanja?

Kliknite za proširenje...

Ne znam da li me ovo pitaš ili potvđuješ da li mislim na ova pitanja...
ako me pitaš...
...prvo pitanje sam i ja postavio vama - jesmo li svesni tog mračnog u sebi. Možda nismo u dovoljnoj meri i zato Senka iskoči u situacijama koje sam već naveo...A možda neki i jesu svesni, ali ih baš briga...Autor kog čitam kaže da što je više senka u svesnom, a što manje u nesvesnom ( tj. što smo je više svesni ) lakše ćemo se s njom izboriti...

Drugo pitanje me je malo zbunilo Senka ne postoji bez nas, tj. ona je deo nas ali je više u nesvesnom. Ne znam da li Senka ima sopstveni identitet i i inteligenciju - sumnjam...kad nesvesno hoće da nam ukaže na nju to radi preko sna.

Može da se piše i o uzrocima zašto neko ima baš tu senku, ali to je previše komplikovano...

Očekivao sam više komentara ( samo jedan ozbiljan, ovaj drugi ne računam ) jer je tema veoma izazovna a ovo je pdf Psihologija...

Truman:

Mislim na Jungov pojam onog što je mračno u nama, loša crta ličnosti, neka inferiornost ili slabost...što želimo da sakrijemo od sebe i, ili drugih...Ta Senka iskače kad imamo neki problem, kad smo umorni i isrcpljeni...tada prijatno ophođenje prema ljudima zamenjujemo besnim, neprijatnim, zlonamernim...

Pišite o Senci...uopšte ili o vašoj.
Jeste li svesni svoje Senke?
Jeste li znali da Senka može da se sanja, tj. da ponekad iskače u snovima...?Možete čak i da pokušate da zadate sebi pred spavanje da sanjate svoju senku. Ja to probao sinoć...

Viđate li oko sebe ''ljude bez senke'', one što misle da nikada ne mogu da učine ništa loše i da su drugi uvek krivi...Neki autori pod ljudima bez senke smatraju i političare koji nikad nisu krivi za nevolju u koju nas uvale...

Da li mislite da zaista nismo svesni svoje Senke ili prosto to sebi tolerišemo iako drugima ne tolerišemo njihove mane i slabosti?

Kliknite za proširenje...

Sa jedne strane je tačno to što kaže da treba biti svestan svoje senke,
dakle logika: prvo upoznaj neprijatelja, ali je isto tako velika šansa da
se toliko puno poistovetimo i postanemo ta senka, tj. da izrazavamo
samo mračne strane naše ličnosti u stvarnosti, tako da u zavisnosti
od pojedinca treba postupati ako polazimo od toga da je istina
navedeno od gosn Junga.

Zašto misliš da je velika šansa da se poistovetimo sa Senkom? Ne deluje mi verovatno, pre bih rekao da bismo razumevanjem i voljom ( volja je ključna ) mogli barem da je smanjimo...

Truman:

Zašto misliš da je velika šansa da se poistovetimo sa Senkom? Ne deluje mi verovatno, pre bih rekao da bismo razumevanjem i voljom ( volja je ključna ) mogli barem da je smanjimo...

Kliknite za proširenje...

Zato što je ona primamljiva, zlo je primamljivo, ima šaroliko bogatstvo igračaka, udubljujući se u isto,
ulazeći u taj svet velike su šanse da se opustimo i zbog lenjosti
duha ostanemo u istom, kao i u svakodnevnim životnim
situacijama koje nas mame ili u kojima ostajemo
zbog slabosti, a ne istine.

mislim da baš razmišljanje o onom što je loše kod nas izaziva neprijatnost...pogotovu ako je reč o nekoj slabosti, inferiornosti...

Meni, pored dr Džekila i mr Hajda odmah pade na pamet “Senka”
http://3.***************/_XshnFVKdkVE/SXluaBTDSTI/AAAAAAAAD9E/TxEYem6-UzM/s320/Shadow-Alec-Baldwin_l.jpg
jedan sladunjavi holivudski film (urađen po istoimenom stripu) o liku kojim povremeno dominira njegova mračna strana. Ta strana mu služi za raskrinkavanje onih podjednako mračnih duša koje, međutim, pate od deficita svetlosti. Tako da je, u konačnom bilansu, njegov zli alter ego borac za opštu dobrobit. Naravno, glavni junak nema griže savesti ... Jer, kada se preobrati u svoju svetlu stranu, on nema više ničeg zajedničkog sa sopstvenom senkom. Senka je entitet za sebe i sama bira odgovara li ili ne za svoje postupke.
Rečnikom savremene psihologije/psihijatrije, svaki dr Džekil, ili dotični Lamont, koji dopušta određenom trenutku da bude okidač preobražaja u mr Hajda i Senku, pati od slabosti zvane "nedostatak samokontrole".

Moje laičko mišljenje: ukoliko je stanje afekta, nesvesnih prisila, depresija, besa itd povremeno, i ne pojavljuje se u pravilnim razmacima, onda nije znak nikakve psihopatologije.

I lepa umetnička slika sastoji se od igre svetlosti i senki. Čovek, kao vrhunska kreacija, nije ništa manje lep zbog svojih osenčenih delova. Ali, mada je ono naše nesvesno uvek prisutno, svakako nije nešto što treba pustiti iz čarobne lampe da slobodno vršlja bez kontrole.

''Senka je entitet za sebe i sama bira odgovara li ili ne za svoje postupke. ''

Jesi li sigurna da ovo zaista važi za ljude u stvarnosti? To bi bio dobar izgovor za sve loše što činimo

A ne, ne bi to valjalo.... Mislila sam na filmskog junaka.

koliko vidim ovde se prica o ,, lilit ,, tamnoj strani covekove duse...
ili ti djubriste nasih pozuda i ambicija... naravno svi je poseduju , neki u vecoj neki u manjoj meri , ja bih rekaoda se neki u potpunosti poistovete sa njom, kao cesto opcijom koja pruza najkrace i najlakse resnje, ubiti , ukrasti , poniziti ...no prihvatanje toga je potpuno druga stvar...
no ako s eza senku vezemo samo kao za naklonost ka ,, losem ,,, i vrsenje loseg... onda se vezujemo iz za jaku relativnost loseg i morala....
pozzzz

Senku je nemoguce sakriti, ni od sebe ni od drugih, osim u trenutku "suncevog zenita" koji na kratko stvari i ljude ucini cistim, neokaljanim, odvojenim od realnog sveta predmeta sa produzenom, iskrivljenom (ali ipak pravom) slikom sebe koja se upija u masu istovetnih, tudjih, nesavrsenih prikaza. Neki svesno biraju vreme svog pojavljivanja i nacina ostavljanja utisaka, upravo vreme zenita koji ne ostavlja "repove", utvare koje u stopu prate. Tada Senke ostaju skrivene, neprimecene. No, i oblaci su dobar saradnik onih koji skrivaju svoju Senku, momenti tmurnosti i nagovestaja nevremena stvaraju iluziju savrsenih, nepodvojenih, neudvostrucenih.

Vecina ne ume i ne zeli da bira prostor i vreme kojim bi uklonio ili sakrio sopstvenu Senku, svesni su da je njihov neodvojiv deo, ignorisu je jer znaju da ona sigurno iznalazi nacin da ih oda, neki se njome duhovito sprdaju na svoj racun, neki je utapaju u tudja oblicja skrivajuci se tako iza tudje Senke.

Svesnost o postojanju Senki je poput cinjenice o odrazu u ogledalu…tu je, moze da se “dodirne”, zivi svoj nezavisni zivot na koji drugi reaguju i kojim se nije uvek zadovoljno, izaziva pitanja o realnosti fizionomije, potrebi da se promeni, nesto sakrije ili istakne.

Sanjanje Senke? Mozda je u pitanju nesvesno prizivanje Savesti na putu razotkrivanja
Senki ali sta sa onima cija je Savest zakrzljala u mraku Senki? Sta sa onima koje Zenit i Oblaci imaju za sticenike dok je medjuvreme prepusteno obicnima? A i onima koji se svojih Senki plase, mrze suocenje sa njima ?

Bojim se svojih Senki a san mi nije neophodan za prizivanje .

Sopstvenom senkom, do paranoje su opterećene osobe nečiste savesti. Istinsko poštovanje i uvažavanje
drugih sa svim njhovim manama i vrlinama, čini ljude spokojnim.

Svjestan sam svoje sjenke i za sekundu brži od nje.
Ja, Talični Tom i gora zelena

Arhimed 1:

Sopstvenom senkom, do paranoje su opterećene osobe nečiste savesti. Istinsko poštovanje i uvažavanje
drugih sa svim njhovim manama i vrlinama, čini ljude spokojnim.

Kliknite za proširenje...

Za prvo...i na putu da, svesni njenog postojanja, preispitaju svoju savest (vrlina je biti njen rob), Senku ucine mozda ne manje vidljivom ali dovoljno podnosljivom za suzivot. Savest umirena, Senka podjarmljena, Paranoja oterana.

Za drugo...osim u slucaju ociglednosti nedostojnosti postovanja i uvazavanja mana koje mogu da ugroze druge, dok vlasnika Senke cine ravnodusnim. Naprotiv, takvi unose nespokojstvo.

lanavi:

Za prvo...i na putu da, svesni njenog postojanja, preispitaju svoju savest (vrlina je biti njen rob), Senku ucine mozda ne manje vidljivom ali dovoljno podnosljivom za suzivot. Savest umirena, Senka podjarmljena, Paranoja oterana.

Za drugo...osim u slucaju ociglednosti nedostojnosti postovanja i uvazavanja mana koje mogu da ugroze druge, dok vlasnika Senke cine ravnodusnim. Naprotiv, takvi unose nespokojstvo.

Kliknite za proširenje...

Nema vrline u robovanju. Stalno preispitivanje sopstvene savesti, samo je posledica neiskrenog i nepoštenog odnosa prema sebi i drugima. Upravo takav odnos stvara opravdan strah i paranoju u prvom redu, od sopstvene savesti pa i okruženja uopšte.

Arhimed 1:

Nema vrline u robovanju. Stalno preispitivanje sopstvene savesti, samo je posledica neiskrenog i nepoštenog odnosa prema sebi i drugima. Upravo takav odnos stvara opravdan strah i paranoju u prvom redu, od sopstvene savesti pa i okruženja uopšte.

Kliknite za proširenje...

slazem se da stalno preispitivanje sopstvene savesti moze da stvori paranoju i strah....ali ne shvatam zasto je to preispitivanje posledica neiskrenog i nepostenog odnosa prema sebi i drugima....nepreispitivanjem mi bi bili uvek u pravu....ne gledam logiku

Pa ljudi najčešće preispituju svoju savest ili savest preispituje njih, onda kada nisu sigurni u ispravnost svojih postupaka. Što se tiče toga da liu smo upravu, to je već drugo pitanje. Ljudi često greše i iz najpoštenijih namera.
Propustivši drugi deo prethodnog samo da kažem: Nema ljudkog bića koje je "nedostojno" poštovanja i uvašavanja u meri njihovog odnosa prema čoveku uopšte.

Arhimed 1:

Nema vrline u robovanju. Stalno preispitivanje sopstvene savesti, samo je posledica neiskrenog i nepoštenog odnosa prema sebi i drugima. Upravo takav odnos stvara opravdan strah i paranoju u prvom redu, od sopstvene savesti pa i okruženja uopšte.

Kliknite za proširenje...

Naprotiv, smatram da stalno preispitivanje sebe jeste najveca usluga i sebi i drugima, koliko god pri tom moze da bude opterecujuca, nazadna sila, izvor straha, samodestrukcije, pesimizma u prvi mah. Savest je neka vrsta jezicka na vagi koja pokazuje u kom smeru je pretezao nas nemar, propust, slabost, sila, nerealnost zelja...Savesti se ne treba plasiti ali njen teret treba rasporediti u skladu sa potrebom duha, ne ugrozavajuci pri tom nikog sa strane.

Arhimed 1:

Pa ljudi najčešće preispituju svoju savest ili savest preispituje njih, onda kada nisu sigurni u ispravnost svojih postupaka. Što se tiče toga da liu smo upravu, to je već drugo pitanje. Ljudi često greše i iz najpoštenijih namera.
Propustivši drugi deo prethodnog samo da kažem: Nema ljudkog bića koje je "nedostojno" poštovanja i uvašavanja u meri njihovog odnosa prema čoveku uopšte.

Kliknite za proširenje...

Njeno preispitivanje ne ide samo u pravcu ucinjenih ili neucinjenih postupaka, nekada jse svodi na preispitivanje misli koje treba da oblikuju neko (ne)delo. Savest time ogranicava svoju Senku, postavlja joj prepreke, izvlaci je na videlo, obicno uz osecanje neprijatnosti i gadjenja...i ako joj se ne povinuje cini nemerljivo dobro.

Ima nebrojeno ljudskih bica, koji tek formalno nose taj naziv, koji su nedostojni postovanja i uvazavanja. Za informaciju otvoriti dnevne novine i crnu hroniku a ne mora se mnogo dalje odmaci ni od rubrike Politike.

rekla bih da svi imamo senku...samo kod nekoga ona ide napred, a kod nekoga iza.....

Лепа тема...

Не слажем се са Валхером да неки имају сенке у већој или мањој количини...Сви ми имамо тог демона, као и анђела, који су исте величине код свакога.Они су заробљену у нашој души.Они нашој души дају душу.Они су ми.Е сада зависи ко је на трону.Све је то смена доброг и лошег и њихове вечите непредвидиве борбе.Они једни без другога не могу.

Сада ја се трудим да Демону, када покушава да седне на трон и да и од мене самог направи демона ја му на кварно померим престо, тако да се он разбије, а после удобно сместим Анђела на њему...Понекад предвиди мој подухват па ме надмудри и онда сам у стању да оним људима које волим, који ми нешто значе у животу, којима нешто значим у животу, у бесу, афекту, кажем оно што никада нисам хтео, нити сам веровао да сам у стању да им то кажем али стицајем околности, као и мањој самоконтроли у том тренутку, сам рекао...После се кајем, али има ли то смисла, као и извињење...?

Једна ружна реч је довољна да поништи хиљаду лепих...И онда се кида та невидљива нит...Могу поново да покушам да је спојим, па чак и када то успе, ипак ће на том месту остати чвор, који ће бити вечни подсетник да више није као што је некада било...Мислим да је ова древна индијанска прича права за ову тему...Овде је Сенка Вук, односно Вукови...


Два вука - прича Чероки индијанаца



Стари поглавица поучавао је свој унука о животу.

„У мени се одвија борба,” рекао је једном приликом дечаку. „Страшна и сурова борба. Борба између два вука.

Један је зао: он је гневан, завидљив, тугује, похлепан је, арогантан, самосажаљив, пун самооптуживања, замерки, инфериоран је, лаже, горд је, супериоран, несигуран у себе и егоиста.

Други је добар. Он је радостан, има у себи мир, љубав, наду, веру, истину, смирење, добро настројење, оптимизам, увиђаван је, великодушан и састрадалан.

Иста ова борба одвија се и у теби, и у сваком човеку.”

Дечак је размишљао неколико тренутака, а онда упитаи деду:

„Који вук побеђује?”

„Онај кога храниш,” одговори стари поглавица.

Sve me ovo navodi na Frojdov "Uvod u psihoanalizu" i njegovu teoriju "sante leda" o svesnom i nesvesnom.
Pred njom bi verovatno sva naša razmišljanja o senki i savesti pala u vodu.

Zašto bi pala u vodu? Senka je Jungov pojam koji je došao posle Frojda...ne kažem da je bio napredniji, al možda i jeste