Proučimo malo ovu važnu činjenicu.
Ukoliko, prema pisanim dokazima, možemo da odredimo razdoblje dana kada je sahranjen, prema tome možemo da odredimo i tačnost vremena kada je vaskrsao. Ukoliko je sahrana bila, na primer, u vreme izlaska sunca, tada se po analogiji tri dana i tri noći u grobu, vaskrsenje desilo u vreme izlaska sunca tri dana docnije. Ukoliko je sahranjen u podne, vaskrsenje bi bilo u podne nakon tri dana. Ako je sahranjen u vreme zalaska sunca, vaskrsenje se desilo u vreme zalaska sunca tri dana kasnije.
Isus je zavapio sa krsta ubrzo nakon „devetoga časa“ (Matej 27,46-50; Marko 15,34-37; Luka 23,44-46).
Dan raspeća je nazvan „Danom pripreme“, odnosno danom koji je prethodio „Suboti“ (Šabatu) (Matej 27,62; Marko 15,42; Luka 23,54, Jovan 19,14). Ovaj dan se završavao sa zalaskom sunca, u skladu sa biblijskim izveštajem (3. Mojsijeva / Knjiga Levitska 23,32).
A Isus je sahranjen, tačnije – položen u grob – pre svršetka dana, pre zalaska sunca (Matej 27,57; Luka 23,52-54). Jovan 19,42, dodaje: „Pošto je ovaj grob bio blizu – zbog judejskog petka (dana od pripreme) – sahraniše tu Isusa“. U skladu s jevrejskim propisima, sva mrtva tela moraju da budu sahranjena pre početka Subote ili praznika. Zbog toga je Isus sahranjen pre zalaska sunca istoga dana kada je i umro. On je umro nešto posle 3 sata posle podne.
Zbog toga – obratite pažnju – Isus je sahranjen kasno posle podne. To je bilo između 3 posle podne i zalaska sunca, kako nam pokazuje Sveto pismo.
I pošto je vaskrsenje trebalo da se dogodi u isto razdoblje dana, tri dana kasnije, Hristovo vaskrsenje nije trebalo da je u zoru (rano ujutro), već kasno posle podne, nešto pre zalaska sunca.
Ukoliko je Isus vaskrsao u drugo doba dana, ne bi mogao da bude tri dana i tri noći u grobu. Ukoliko je vaskrsao u bilo koje drugo vreme, On nije dokazao jedini znak kojim je najavio, da je On zaista pravi i istiniti Mesija, Sin živoga Stvoritelja. Ili je vaskrsao nešto pre kraja subotnjeg dana odn. nešto pre zalaska sunca, ili on nije Hristos. On je svoju tvrdnju potkrepio tim jedinim znakom!
Zbog toga se mora odbaciti dugogodišnja tradicija. Slavimo Boga zbog čiste istine koja nam je sačuvana kroz mračno doba, tako da istina može slobodno da zasija ukoliko su naša srca i misli još uvek otvorena da je prime. Da li vam je draža istina, ili je zanemarujete i volite tradiciju koju ste čuli?
Kog dana je bilo vaskrsenje?
Postavlja se pitanje kog dana u sedmici je onda bilo vaskrsenje?
Prvi istraživači – Marija Magdalina i njeni pratioci došli su na grob prvog dana u sedmici (nedelju) veoma rano, dok je još bio mrak, sunce je tek počinjalo da se diže. (Marko 16,2; Luka 24,1; Jovan 20,1)
Na osnovu datog teksta, većina pretpostavlja da se vaskrsenje zbilo ranom zorom u nedelju. Ipak, ovaj tekst to ne govori!
Kada su žene pristigle, grob je već bio otvoren! U to vreme, u nedelju ujutro, dok je još bio mrak – Isus već nije bio tamo! Zapazite reči koje je izgovorio anđeo: „Vaskrsao je, nema ga ovde.“ Vidite Marko 16,6; Luka 24,3; Jovan 20,2; Matej 28,5.6.
Isus je u vreme svanuća u nedelju ujutro, već bio vaskrsao! Naravno da jeste. On je vaskrsao dan pre, kasno popodne, pred sam zalazak sunca!
Ako prihvatimo, da se vaskrsenje desilo kratko pred nedelju ujutro, i da se desilo kasno posle podne prethodnog dana, zaključujemo da je to bilo u subotu posle podne.
Subotnji dan se završava zalaskom sunca. Vaskrsenje se zbilo na kraju dana, nakon koga je počinjao prvi dan sedmice. Iz toga proizilazi, da se vaskrsenje nije zbilo u nedelju već u subotu!
Da li je Hristos ispunio svoj znak?
Sve se ovo zasniva na pretpostavci, da je Isus ispunio svoje vlastito obećanje, da će tri dana i tri noći provesti u grobu. Svi naši dokazi doneti su na osnovu Isusove tvrdnje pre vaskrsenja. Međutim, neki od visokih kritičara i doktora teologije, ipak, kažu da je Isus napravio grešku i da je samo polovinu tog vremena proveo u grobu. Razmotrimo zato dokaze da li je proveo tačno prorečeno vreme u grobu kao što je rekao da će biti ili ne?
Zapazite da u Mateju 28,6. anđeo Gospodnji svedoči: „Nema ga ovde. Jer vaskrse kao što reče“.
A Hristos ne bi ispunio svoje obećanje, ako ne bi vaskrsao tačno u vreme kao što je prorekao! Za to kao dokaz imamo potvrdu anđela Gospodnjeg, koja je zabeležena u Božjoj reči, da je Isus ispunio svoje obećanje, te da je tri dana i tri noći proveo u zemlji, nakon čega je vaskrsao, dakle, u SUBOTU popodne, a ne u nedelju ujutro!
Drugi dokaz da je Isus proveo puninu vremena u grobu, kao što je objavio, nalazimo u 1. Korinćanima 15,3.4. „Jer sam vam pre svega predao što sam i primio: da je Hristos umro za naše grehe – po Pismima, i da je sahranjen, i da je vaskrsao trećeg dana – po Pismima.“
Njegova smrt i sahrana su bili po Pismima – ne u suprotnosti s njima.
Treći dan nakon Njegove sahrane, u sredu – bila je Subota. Tri puna dana koje je proveo u grobu završavaju se u Subotu posle podne pred sam zalazak sunca, a ne u nedelju ujutro.
Kog dana je bilo raspeće?
Sada više nije teško da otkrijemo kog dana je Hristos bio raspet. Oduzimajući tri dana od Subote, dana kada je vaskrsao, dolazimo do srede – četvrtog ili srednjeg dana u sedmici. Isus je raspet u sredu, u središnji sedmični dan. Umro je na krstu nedugo posle 3 sata popodne i položen je u grob pred zalazak sunca u sredu uveče. Sada izračunajte tri dana i tri noći. Njegovo telo je u sredu, četvrtak i petak noć bilo u grobu – tri noći. Takođe, bilo je tamo i tokom dana u četvrtak, petak i subotu – tri dana. Vaskrsao je u Subotu – na šabat – kasno popodne, pred zalazak sunca, u isto vreme dana kada je i položen u grob! I u nedelju ujutro, u ranu zoru – nije ga bilo tamo – jer je već vaskrsao!
Veoma je važno da vidimo u Danilovom proročanstvu o „Sedamdeset sedmica“ (Danilo 9,24-27), da će Pomazanik (Isus) biti pogubljen „u polovinu nedelje.“ Iako je ovo proročanstvo imalo primenu po principu dan za godinu, tako da je tih 70 sedmica bilo doslovnih sedam godina, Hristos je bio pogubljen nakon tri i po godine svoje službe, ali je veoma važno da primetimo da je i pogubljen u polovini doslovne sedmice.
Koja Subota je sledila nakon raspeća?
Sada dolaziimo do sledeće primedbe koja se pojavljuje, iako ova tačka dokazuje istinu! Pretpostavimo da ste primetili da Pismo kaže da je dan nakon raspeća bila Subota! Upravo zbog toga su vekovima ljudi slepo verovali da je raspeće bilo u petak!
Do sada smo se uverili, da sva četiri evanđelja dan raspeća nazivaju „dan pripreme“. Dan pripreme za Subotu. Ali za koju Subotu? Evanđelje po Jovanu nam pruža konačnan odgovor: „A beše dan uoči Pashe“ i „jer je ona Subota bila veliki dan“ (Jovan 19,14.31).
Šta znači „veliki dan“? Pitajte bilo kog Jevrejina – potvrdiće da je to jedan od godišnjih praznika. Jevreji drže sedam praznika godišnje i svaki nazivaju Subotom! Godišnje Subote, koje padaju u određene datume kalendara i u različite dane sedmice različitih godina, poput pravoslavnih i katoličkih praznika koji se sada obeležavaju. Te praznične „Subote“ mogu, dakle, da zapadnu u ponedeljak, utorak ili u bilo koji drugi dan u sedmici.
Ukoliko pogledate sledeće stihove u 3. Mojsijevoj / Knjizi Levitskoj videćete da se ovi godišnji praznici zovu Subote: 3.Moj. 23,24; 16,31; 23,39; 23,15; 23,26-32.
Primetite šta je zabeleženo u Mateju 26,2. „Znajte da je za dva dana Pasha, i Sina čovečijeg će predati da ga raspnu.“ Ukoliko pratite misao u ovom poglavlju videćete da je Isus raspet na Pashu!
A šta je bila Pasha? To je bio dan, u koji su se Izraelci vekovima sećali svog izbavljenja iz Egipta i nagoveštaj Hristovog raspeća i njihovog oslobođenja od greha. U dvanaestom poglavlju 2. Mojsijeve (Knjige Izlaska) možete da pronađete opis nastanka Pashe. Deca Izrailja su trebala da zakolju jagnje i krvlju namažu gornji prag i oba dovratka svojih kuća. Svuda gde je kuća te noći bila tako obeležena, Gospod je obišao i izbavio je od smrti prvorođene. Dan koji je dolazio nakon Pashe bio je godišnja Subota.
Obratite pažnju na datume: „A prvoga meseca četrnaestog dana da je Pasha Gospodu. A petnaesti dan tog meseca praznik: sedam dana jedine presne hlebove“ (4. Mojsijeva / Knjiga Brojeva 28,16.17).
Pashalno jagnje koje se ubijalo svake godine 14. dana 1. meseca je slika Hrista, Jagnjeta Božjeg, koje će poneti grehe sveta. Hristos je naša Pasha, žrtvovana za nas (1. Korinćanima 5,7).
Isus je bio pogubljen istoga dana kada se svake godine prinosilo pashalno jagnje! Raspet je 14. dana 1. meseca u jevrejskoj godini! I ovog dana, Pasha je bila dan pre i bila je priprema za praznik ili veliki dan – Subotu, koja je bila 15. dana 1. meseca. Ova Subota može da padne bilo kog dana u sedmici. Često pada, čak i danas, u četvrtak. Jevreji proslavljaju ovaj „veliki dan“ – godišnju Subotu u četvrtak 1999, 2000, 2002, 2003, 2006, 2009. godine itd.
I jevrejski kalendar pokazuje da je u godini kada je Isus bio raspet, 14. dan 1. meseca – Pashalni dan, dan kada je Isus raspet bila upravo – sreda. A godišnja Subota je bila četvrtak. To je bila Subota koja je potakla Josifa iz Arimateje da Isusovo telo sahrani kasno te srede. Ispada, da su te sedmice postojale dve odvojene Subote!
