Философија

Корнелије

Корнелије

Domaćin
Poruka
4.258
С обзиром да имамо тему о књижевности, не би шкодила и једна о философији... Има ли међу овдашњом омладином оних који гаје љубав према мудрости? Који су вам омиљени философи и философске школе? Која нација је, по вама, подарила највеће философе? Рим, Стара Грчка, Француска, Немачка, Италија?
Ево мојих фаворита:

Santi_di_Tito_-_Niccolo_Machiavelli%27s_portrait_headcrop.jpg

Николо Макијавели (1469-1527)
Фирентински политички философ, сматрао да реално не треба мешати са идеалним, познат по бескрупулозним ставовима.
Ту се сад поставља питање: да ли је боље да те људи љубе или да те се боје. Одговор је, да би најбоље било и једно и друго; но како је то двоје тешко саставити, много је сигурније, да те се људи боје, неголи да те љубе, ако већ обоје не можеш постићи. Јер о људима се уопштено може казати: незахвални су, непоуздани, притворни, избегавају опасности и похлепни су за добитком; док им добро чиниш, твоји су, нуде ти своју крв, иметак, жене и децу, како сам вам већ казао, кад је потреба далеко; но кад се невоља примакне, окрећу се. Пропада владар, који се посве ослонио на њихове речи, па се није ни на шта припремио; јер пријатељства, које се добијају за плату, а не величином и племенитошћу духа, купују се, а не поседују, па се у право време не могу употребити. Осим тога, људи се мање устручавају да увреде некога, који жели да га љубе, него ли некога, који им улива страх; јер љубав се подржава везом захвалности, само што људи, будући да су опаки, ту везу раскидају, кад год им је то од користи; страх се пак подржава непрестаном претњом казне.
Kliknite za proširenje...

Johann_Gottlieb_Fichte.jpg

Јохан Готлиб Фихте (1762-1814)
Идеолог национализма у Немачкој, сматрао је да је слобода основа људског постојања.
Народ је de facto и de jure највиша власт изнад које нема других власти и извор је свих других власти и одговоран је само пред Богом.
Kliknite za proširenje...

Jean-Jacques_Rousseau_%28painted_portrait%29.jpg

Жан-Жак Русо (1712-1778)
Једна од најзначајнијих личности из доба просветитељстава, претеча Француске револуције, тежио обнављању ишчезле слободе.
Човек је рођен слободан, али је свуда ланцима окован.
Kliknite za proširenje...
Мени је дража опасна слобода, него мирно и сигурно ропство.
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
e'o i mojih.

nikolaj berđajev, ruski religiozni i politički filozof.

Зло се не може објаснити без слободе. Зло се појављује на путевима слободе. Без те везе са слободом не би било никакве одговорности за зло. Без слободе, Бог би био одговоран за зло. Достојевски је дубље од других схватио да је зло дете слободе. Али он је схватио и то да без слободе нема добра. И добро јесте дете слободе. С тиме је везана тајна живота, тајна људске судбине. Слобода је ирационална и зато она може да сазда и добро и зло. Али одбацити слободу зато што она може да донесе зло значи изазвати још веће зло. Јер само слободно добро је добро, а приморавање и ропство, украшено врлином, јесте зло антихристово.
Kliknite za proširenje...

nedavno preminuli, poljski filozof, lešek kolakovski.

U svom eseju Pohvala nedoslednosti, napisanom u Poljskoj još davne 1958, Lešek Kolakovski je zastupao zanimljiv stav po kome je čovečanstvo opstalo na zemlji pre svega zahvaljujući ljudskoj nedoslednosti (Kolakovski, 1964: 126). Jer, prema poljskom filozofu, »apsolutna doslednost je identična sa praktičnim fanatizmom, a nedoslednost je izvor tolerantnosti«. Među apsolutno doslednim ljudima on, na primer, prepoznaje razne fanatike i teroriste, lojalne policijske doušnike, ubice i mučitelje. S kakvom doslednošću su samo nacisti proganjali Jevreje i odvodili ih u koncentracione logore, sve s namerom da ostvare svoje »konačno rešenje«! S druge strane, veli Kolakovski, upravo je soj nedoslednih ljudi »jedan od glavnih izvora nade u to da će ljudska vrsta možda uspeti da se još održi u životu«. To su oni koji veruju u Boga, ali ne zahtevaju lomače za jeretike; ili ne veruju u Boga već u revoluciju, ali odbacuju ostvarivanje promena koje iziskuju kršenje bitnih moralnih načela. Takvi nedoslednici mogu se, recimo, sporiti s anglikancima oko prava žena da učestvuju u svešteničkoj službi, ali će im, ukoliko oni nemaju odgovarajućeg hrama, ustupiti kapelu svoje crkve za Božićnu liturgiju. »Nedoslednost je prosto naprosto prikrivena svest o protivrečnosti sveta«, zaključuje Kolakovski, tj. jedan od načina da se te protivrečnosti izbegnu. Da li to znači da se od moralne ličnosti nikad ne očekuje potpuna doslednost? Svakako da ne. Jer postoje one granične, elementarne situacije u kojima se od takve osobe očekuje dosledno moralan stav, bez obzira na okolnosti. Čovek se, na primer, može konzistentno suprotstavljati ubistvu, mučenju ljudi, ratnoj agresiji, jer u takvim elementarnim situacijama, smatra Kolakovski, prestaje važnost nedoslednosti. Treba, dakle, biti nedosledan i u svojoj nedoslednosti, jer tek takva nedoslednost daje tom principu puni smisao i snagu u njegovoj praktičnoj primeni.
Kliknite za proširenje...

i naravno, alber kami i (iz perioda antike) heraklit (podrobnije predstavljanje je suvišno).
 
Filosofija mi je mnogo interesantna , mada je moje znanje o filosofiji previshe malo , jedino shto sam prochitao do sad se nekoliko dela Platona ( Zakoni i epinomis , Odbrana Sokratova , Kriton , Fedon ) i Fragmenti Heraklita , a sada trenutno chitam pisma prijatelju Seneke ( shto nije bash neka filosofka knjiga) , i neshto malo shto chitam sa wikipedije o uchenjima pojedinih filosofa.
Omiljeni filosofi su mi Heraklit i Epikur ( i pomalo Platon).
Heraklit , zbog njegove ideje o suprotnostima i njihovim odnosima , shto ima uticaja i komunizam , on je napravio revoluciju u filosofiji , mozhe se reci da je on stvorio dijalektiku.
Rat je otac svih i kralj svih , i on jedne izbaci na videlo kao bogove , a druge kao ljude ; jedne uchini robovima , a druge slobodnima.
Kliknite za proširenje...
53. Fragment
Ne zaboravimo :mrgreen:
Epikur , zato shto mi se njegov pogled zhivot nekako najvishe svidja i najvishe odgovara , mada mi je njegovo uchenje jedino poznato sa neta , a nazhalost moja lokalna biblioteka nema Epikura ( a ni Aristotela , a i dela mnogih drugih filosofa)

Platon , jer mi je njegovo uchenje najpoznatije do sad , iako se ne slazhem sa mnogim njegovim stavovima , previshe ima religioznog i mitskog ( shto se pogotovu vidi u Fedonu ).

Treba josh mnogo da prochitam , i josh mnogo da porazmishljam .
 
Poslednja izmena:
Грци, Немци па Французи.
Магичан трио, Питагора и основи математике + музика, Лајбниц и бинарни систем и на крају Ками који пита, има ли све то смисла. :mrgreen:
Плус, са стране још и оријентална филозофија. :D
 
nisam sklon proučavanju i verovanju u tuđu filozofiju. stvaram i živim svoju. svaka čast svima. mogi su imali plemenite ideje i uticali da se dese brojne dobre stvari, ali niko ne može da bude opšti filozof i ideolog, a i filozifija nema smisla ako nije praktična. uglavnom manje filozofije, višre prekse, stvarno umar mozak i komplikuje život koji je sam po sebi prilično prost. zapravo, više lošeg je proišlo iz filozofije negoli korisnog. i koji je trip da se pište filoSofija?
 
bezibre!:
nisam sklon proučavanju i verovanju u tuđu filozofiju. stvaram i živim svoju. svaka čast svima. mogi su imali plemenite ideje i uticali da se dese brojne dobre stvari, ali niko ne može da bude opšti filozof i ideolog, a i filozifija nema smisla ako nije praktična. uglavnom manje filozofije, višre prekse, stvarno umar mozak i komplikuje život koji je sam po sebi prilično prost. zapravo, više lošeg je proišlo iz filozofije negoli korisnog. koji je trip da se piše filoSofij]?
Kliknite za proširenje...


pa to nije trip nego neki verovatno misle da se tako kaze.... ;)
 
Nadrealista:
e'o i mojih.

nikolaj berđajev, ruski religiozni i politički filozof.
Зло се не може објаснити без слободе. Зло се појављује на путевима слободе. Без те везе са слободом не би било никакве одговорности за зло. Без слободе, Бог би био одговоран за зло. Достојевски је дубље од других схватио да је зло дете слободе. Али он је схватио и то да без слободе нема добра. И добро јесте дете слободе. С тиме је везана тајна живота, тајна људске судбине. Слобода је ирационална и зато она може да сазда и добро и зло. Али одбацити слободу зато што она може да донесе зло значи изазвати још веће зло. Јер само слободно добро је добро, а приморавање и ропство, украшено врлином, јесте зло антихристово.
Kliknite za proširenje...
Kliknite za proširenje...

Bulletdodger:
Heraklit , zbog njegove ideje o suprotnostima i njihovim odnosima , shto ima uticaja i komunizam , on je napravio revoluciju u filosofiji , mozhe se reci da je on stvorio dijalektiku.
Rat je otac svih i kralj svih , i on jedne izbaci na videlo kao bogove , a druge kao ljude ; jedne uchini robovima , a druge slobodnima.
Kliknite za proširenje...
Kliknite za proširenje...

Одлични цитати!

bezibre!:
i koji je trip da se pište filoSofija?
Kliknite za proširenje...
Па може и са ''с'' и са ''з'', мада мислим да је правилније са ''с''... Исто као што главни град Бугарске зовемо Софија, а не Зофија...
 
bezibre!:
nisam sklon proučavanju i verovanju u tuđu filozofiju. stvaram i živim svoju. svaka čast svima. mogi su imali plemenite ideje i uticali da se dese brojne dobre stvari, ali niko ne može da bude opšti filozof i ideolog, a i filozifija nema smisla ako nije praktična. uglavnom manje filozofije, višre prekse, stvarno umar mozak i komplikuje život koji je sam po sebi prilično prost. zapravo, više lošeg je proišlo iz filozofije negoli korisnog. i koji je trip da se pište filoSofija?
Kliknite za proširenje...

Izprva nisu postojali nauchnici , nego filosofi koji su se bavili svime i svachime , evo recimo Pitagorina teorema , Pitoga je bio filosof i imao svoju filosofsku shkolu , a mnogi i jesu zhiveli svoju filosofiju , Sokrat je popio otrov zbog svog uchenja , a slichnu sudbinu je dozhiveo i Seneka .
Mozhe se reci da su osnovni ljudski napredak napravili filosofi .
 
Oni su bili veliki umovi koji su sveobuhvatno posmatrali stvari, i poimali sustinu. Ucenje vec pomenutog pitagore, zatim leukipa o atomima, stvaranje prvih drustvenih drustvenih uredjenja, sve je to zasluga filozofa. a sofija, je mudrost, a ne zofija:)i zato se kaze filosofija, mada istina zvuci malo triperski:)
 
generalno , rekoh, filozofija je donela mnogo pozitibnih stavari, slobodarsku misao, stavaranje modernog demokratskog urešenja, ljudskih i grašanskih sloboda, prava, ali civilizacija bi morala nekako da evoluira sa filozofima ili bez njih; opet s druge stane filozofija je na neki način i ništavilo, nihilizam, amarhija, fašizam..... a što se tiče jezika, ako već ne znam srpsku gramatiku i glasovne promene onda makar videh da na udžbeniku za 4. razred gimnazije piše FiloZofija! ;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top