fw:
Има доста тема овде о учењу енглеског, немачког, руског, а сигурно људи желе да науче и друге језике. Нажалост, већина савета за методе учења се своде на учење граматике, течајеве, и као најбоље решење одлазак у земљу у којој се тај језик говори. Кажем нажалост, јер то није ни мало лак нити ефикасан начин за учење језика. Из личног искуства са учењем различитих језика на различите начине и из доста истраживања на тему учења језика и успеха других људи, дошла сам до неких закључака и извора информација који би могли помоћи и другима да науче језике које желе.
Како научити било који језик?
1. Учење језика је могуће
Пре него што одлучите да учите неки језик, потребно је да схватите да сте ви као и било ко други способни да научите било који језик и да ни један језик није лакши нити тежи од другог. То што нисте почели да учите језик док сте били мали/млађи вас ни мало не спречава да научите језик сада. Деца немају никакве специјалне способности за учење језика које одрасли немају. Деца проведу у просеку годину-две само слушајући језик пре него што проговоре своју прву реч. Деца такође проведу бар 10 година учећи свој матерњи језик па чак и тада и даље немају довољно велик речник да воде разговор о свим могућим темама нити знају сва правила из граматике и правописа. Када бисте ви као одрасла особа учили страни језик 24 сата дневно 10 година, сигурно бисте га причали боље него неко дете од 10 година које га је учило од рођења. Шта више, за само 18 месеци је могуће научити било који језик довољно добро да се не примети разлика између вас и неког коме је то матерњи језик. Значи, пре свега треба заборавити све могуће изговоре зашто још увек не говорите жељени језик и прихватити да се увек почиње од тренутне ситуације.
http://www.alljapanesealltheti...g/category/attitudestechniques
- како убедити себе да смо сви способни да научимо било који језик и да то није ни толико тешко
2. Слушање и читање пре говорења и писања
Већина уџбеника и курсева страних језика покушавају да ученике натерају да што пре користе језик тако што ће га писати и говорити користећи научену граматику и речник. Проблем са овим приступом је што је потпуно супротан ономе како људи природно уче језик. Када бисте пробали да говорите српски тако што бисте узели сваки глагол у инфинитиву и пребацили га у жељени род, број и време користећи правила граматике, сумњам да бисте говорили довољно брзо да вам се саговорници не разиђу. Други проблем је да у почетку још увек нисте били изложени довољном броју правилних реченица, тако да немате осећај шта звучи правилно а шта не. Ако направите грешку говорећи или пишући, много је већа вероватноћа да ћете је запамтити и поновити него да ћете запамтити преправку.
Ово последње поготово важи као аргумент против одласка у земљу у којој се језик говори да би се учио језик. Уколико одете у Енглеску да учите енглески, бићете приморани да га користите много пре него што имате довољно стажа у језику да са самопоуздањем склапате исправне реченице. Из личног искуства знам да уколико погрешите, уколико домороци могу да вас разумеју, неће се трудити да исправљају ваше грешке и тиме ћете стећи лоше навике које ћете касније, чак и када сазнате да сте грешили, тешко искоренити.
Када сте учили српски, слушали сте га годинама пре него што сте најзад пробали да га говорите. Читали сте много више књига, новина, магазина, стрипова, етикета, натписа, итд. него што сте икада написали. Зашто би енглески, немачки, руски и остали језици били другачији? Језик није скуп информација које треба научити и о којима треба дискутовати. Граматика није скуп правила по којима је језик направљен, него је скуп правила која описују језик који је постојао и пре него што су та правила била примећена.
Из овога произилази да треба што је могуће више да слушате и читате циљни језик чак и ако га не разумете. Уз то, много је боље слушати материјал који је направљен за оне којима је то матерњи језик него за оне који уче језик. У почетку вам ништа неће бити јасно и све што чујете ће бити ново. Слушајући више, почећете да примећујете да се неки звуци понављају чешће него други или долазе често сличним редом. Постепено ћете почети да разумете одређене речи и фразе и тако све више и више док на крају не почнете да само понекад наилазите на речи и фразе које још нисте научили. Исто важи и за читање. Читајте што више можете. Читање је углавном лакше, јер увек можете направити паузу и пронаћи у речнику речи које не разумете.
http://www.antimoon.com/how/input.htm
- Зашто је боље имати гомилу уноса пре било какве производње при учењу језика
3. 10000 сати редовне вежбе до савршенства
Научници се углавном слажу да таленат не игра никакву улогу у стицању било које вештине. Исто тако се слажу да оно што јесте потребно за постизање високе стручности у било којој вештини је улагање десет хиљада сати у вежбање те вештине. Најбољи спортисти, музичари, бизнисмени, итд. су сви усавршавали своје вештине по 10000 сати пре него што су доспели на врх. Језик је такође вештина која се може усавршити и све што је потребно је 10000 сати усавршавања и вежбања. Шта то конкретно значи? Ако учите језик сат дневно, требаће вам 27 година да га усавршите. С друге стране, ако слушате/читате тај језик 16 сати дневно (што вам оставља 8 сати за спавање, мада могли бисте га слушати и док спавате), требаће вам мање од две године да научите језик и говорите га као свој матерњи.
Исто је тако важно да не правите паузе у учењу кад једном почнете. Кад кажем паузе, не мислим да не смете да спавате или слично, али прекидати учење на дуже од недељу дана ће вам драстично више одмоћи него што ће вам сметати да за то време учите по 15 минута дневно. Више о овоме касније.
http://money.cnn.com/magazines...e/2006/10/30/8391794/index.htm
- What it takes to be great
http://www.alljapanesealltheti...ilding-listening-comprehension
- АЈАТТ објашњава како слушање 10000 сати доводи до савршеног разумевања
4. Учење језика мора бити забавно
Да бисте себе натерали да радите нешто десет хиљада сати, морате учинити тај посао привлачним. Уџбеници за енглески, немачки, руски, итд. нису забавни. Напротив, веома су досадни и пуни текстова на теме које вас у већини случајева не занимају. Решење? Гледајте филмове, серије, цртаће на циљном језику без титлова. Гледајте их колико год пута можете док вам не досаде. Слушајте музику која вам се свиђа на циљном језику и учите речи напамет тако да можете да певушите док се туширате. Играјте видео игре на циљном језику. Читајте стрипове, новине, чланке са интернета, wикипедиу итд. на циљном језику. Занима вас кошарка? Нађите информације о кошарци на циљном језику. Волите љубавне романе? Читајте љубавне романе на циљном језику. Занимају вас афричке животиње? Гледајте емисију о животињском царству на циљном језику. Волите да причате о аутомобилима? Нађите форуме о аутомобилима на циљном језику и читајте постове. Слушајте радио на циљном језику. Гледајте ТВ на циљном језику. Након довољно слушања и читања, почећете сами да састављате тачне реченице. Тада можете почети да тражите људе којима је ваш циљни језик матерњи језик и причате са њима. Дописујте се емаилом. Разговарајте скajпом.
http://www.mylanguageexchange.com/default.asp
- Добар сајт за проналажење саговорника
www.interpals.net
- Добар сајт за проналажење саговорника
5. Спречите заборављање оног што сте већ научили
Највећа фрустрација приликом учења било чега је заборављање онога што сте већ једном научили. Рецимо уложите 2 сата на читање чланка о рату у Ираку, погледате сваку реч у речнику, одлично се осећате јер сте разумели чланак. Две недеље касније наиђете на нови чланак о рату у Ираку, и препознајете да се користе неке од речи које сте прошли пут тражили у речнику, али више не можете да се сетите шта те речи значе јер их две недеље нисте користили. Морате опет да их нађете у речнику. Фрустрирајуће.
На срећу Пољак Пиотр Wозниак је провео око 30 година испитујући како људи заборављају и како да побољшају шансе да запамте оно што су једном научили. Испоставило се да је понављање заиста мајка учења, међутим, понављање се мора десити пред тренутак заборављања. Да појасним: уколико се научена информација понавља често након што је први пут научена, губи се време на држање те информације у краткотрајној меморији. Уколико се чека да се понавља након што је чињеница већ била заборављена, мора сенаучити поново. Међутим ако се понови тачно пред тренутак заборављања, памћење се побољшава и деградација сећања те информације постаје спорија. Уколико се опет понови тачно пред тренутак заборављања, деградација постаје још спорија. Тако рецимо ново научена информација треба да се поново види за 3 дана, па ако је тада и даље запамћена за 5 дана, па онда поново за 10, па за 25 па за месец и по, итд. Другим речима да би се нешто запамтило треба га понављати чешће у почетку и онда све ређе и ређе, све док га се и даље сећамо сваки пут кад га поновимо.
Човек би сам имао много посла да процени кад ће тачно заборавити информацију и кад би било оптимално време да се понови. Због тога овај метод раније није био нарочито практичан иако је постојао још од краја 19. века. На сву срећу, сада имамо компјутере и програме који ће ове прорачуне радити за нас и сервирати нам информације тачно пре него што их заборавимо. Ти програми се зову Спацед Репетитион Софтwаре (СРС) и омогућавају нам да оно што једном научимо упишемо у њих и онда само понављамо шта нам дође на ред сваки дан.
Препоруке:
http://ichi2.net/anki/
- Анки - бесплатан СРС са интерфејсом за десктоп, wеб и мобилне.
http://www.supermemo.com/
- СуперМемо - оригинални програм који је написао Пиотр Wозниак
(наставак следи)...