- Poruka
- 236
Nova Jalta ili
svetska pravda
Piše: J.D.Ljutić
Međunarodni sud pravde u Hagu saopštio je da će 1. decembra, u Palati mira (sedište Suda), započeti javnu raspravu po zahtevu srpske Vlade za davanje mišljenja o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. Ujedinjene nacije i članice UN, kao i predstavnici srpskih, ali i kosovskih vlasti, moći će tada, u raspravi da usmeno iznesu svoje stavove i mišljenja, bilo da su ranije podneli pismene podneske ili ne.
Kako je saopšteno iz Međunarodnog suda pravde, do sada je sudu, pismena mišljenja dostavilo 36 zemalja, uključujući i Srbiju i kosovske vlasti. Svoj komentar na podneske drugih država pak, podnelo je 14 zemalja. Podnesci su “poverljivi”, sve dok Sud ne odluči da ih objavi, ali tek pošto započne usmena rasprava ili kasnije. Takođe, procenjuje se i da će, s obzirom na ozbiljnost i obimnost predmeta, Međunarodni sud pravde, svoje mišljenje saopštiti tek u drugoj polovini 2010. godine, jer nije “vezan rokovima”, a praksa je pokazala da takve rasprave i odlučivanje sudija traju mesecima, pa i godinama. Ilustruje to i činjenica da je od 1946. do danas ovaj sud dao savetodavno mišljenje u samo 25 međunarodnih sporova.
Sud je UN, članicama svetske organizacije i kosovskim vlastima, dao rok do 15. septembra da se izjasne da li će učestvovati u usmenoj raspravi. Broj učesnika rasprave i raspored saslušanja biće objavljen naknadno, a ono što je saopšteno jeste da su svoje replike Sudu do sada predale: SAD, Velika Britanija, Francuska, Norveška, Kipar, Argentina, Nemačka, Holandija, Albanija, Slovenija, Švajcarska, Španija, Bolivija i Srbija. Komentar je, naravno, predala i Priština.
To što se, broj zemalja koje su svojevremeno priznale nezavisnost Kosova “osuo” jer je 63 priznalo Kosmet, a 36 privailo za raspravu, ne brine mnogo nadležne u Međunarodnom sudu pravde, ali ni neke naše stručnjake za međunarodno pravo, poput profesora Tibora Varadija, koji najavljuje da će u “žiži Suda prvenstveno biti argumenti Beograda, odnosno Prištine”.
- Od najvišeg Suda traži se savetodavno mišljenje na temu
a li su privremene kosovske institucije proglasile nezavisnost u skladu sa međunarodnim pravom – objašnjava za “Reviju92” Varadi. - Međunarodni sud pravde u Hagu je, istina, zakazao usmeni deo rasprave o legalnosti proglašene nezavinosti Kosova nešto ranije, nego što se očekivalo. To ne treba da zbunjuje, niti plaši, jer je jedno od razumnih rešenja i moguće je da Sud očekuje još jednu “rundu” pisanih podnesaka.
Tibor Varadi navodi i to da, bez obzira na to da li su se u ovaj proces uključile pre nekoliko meseci kroz pisane podneske, ili su se do sada držale po strani, sve članice UN mogu da učestvuju u usmenom delu rasprave. Mogu da dobiju reč i predstavnici Kosova koji se u ovom slučaju, vode kao “autori jednostrane deklaracije o nezavisnosti”.
- Čak i to što se komentarisanja nisu prihvatile Rusija i Kina, ne doprinosi, ali i ne šteti slučaju – objašnjava Varadi. - Ne verujem da će usmeni deo prijaviti neka od država koja se već nije pismeno priključila procesu. Procenjujem da će broj debatnika biti izvesno manji od onih, koji su argumente, napisali na papiru.
Politički analitičar Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose, za “Reviju 92” kaže da očekuje da će Međunarodni sud pravde doneti konačnu odluku o nezavinsosti Kosova, ali je i iznenađen brzinom kojom sud reaguje, s obzirom na to da neki slučajevi već godinama čekaju na početak procesa.
- Mišljenje Međunarodnog suda pravde nije obavezujuće, ali ima veliki autoritet. Međutim, očigledno je da je veliki interes u međunarodnoj zajednici, odnosno u onim zemljama koje su se umešale u proces priznavanja Kosova, da se stvar što pre raščisti – komentariše Janjić. - Radi se o istorijskom, a pre svega političkom interesu zainteresovanih država, a to su i najuticajnije zemlje Saveta bezbednosti, sve one su se uključile, Rusija i Kina na strani Srbije, ali i Francuska, Nemačka, Britanija i Amerika, na strani Kosova. Njihova moć je velika i mislim da, dobrim delom, i to diktira prioritet koji predstojeća sudska rasprava ima.
O tome, šta bi odgovor Međunarodnog suda pravde, konkretno značio, naš sagovornik kaže da bi on mogao da predstavlja uvod u novu rundu diplomatskih aktivnosti Saveta bezbednosti, Generalne skupštine i Kontakt grupe za Balkan, te da i sama odluka Suda, ne mora biti i krajnje rešenje problema proglašenja nezavisnog Kosova.
- Mogući su neki novi poststatusni razgovori, odnosno razgovori o pitanjima koja nisu raščišćena u ranijim pregovaračkim procesima. To je, pre svega granica i naravno, u vezi sa tim pitanjem je i pitanje statusa srpske zajednice – objašnjava Janjić. - Što se samog priznanja tiče, nije kosovsko pitanje zapelo zato što neko misli da to nije u skladu sa međunarodnim pravom, koje je istina pogaženo. Nego, zato što se sve države rukovode svojim unutrašnjim i spoljnopolitičkim interesima. Znači, interes je ono čime se svi rukovode, a ne nepoštovanje međunarodnog prava.
Bivši ministar za Kosovo i Metohiju i visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić pak, podseća da je, još prošle godine, kad je tek započela priča o priznavanju nezavisnog Kosova, upozoravao da aktuelna vlada “ne koristi sva sredstva i prava za odbranu teritorije”.
- Međunarodna zajednica traži da priznamo nezavisno Kosovo. Da smo to učinili, više ne bismo imali šta da tražimo na Kosovu – kaže Samardžić. - Ako se jedna država odrekne svoje teritorije, to je u skladu sa njenom voljom i tu onda nema kršenja međunarodnog prava. Srbija to nije učinila, ali je napravila grešku. Nismo priznali Kosovu nezavisnost, ali smo se sa te srpske teritorije povukli. Vlada Srbije je tu izgubila korak i nije imala pameti, ni snage da drugačije odreaguje, što nije dobro.
Samardžić dalje ocenjuje da s obzirom da su stvari takve kakve jesu, ne treba da čudi što je Srbija sada, sve svoje snage i nade, prebacila na Međunarodni sud pravde.
- Proces pred Međunarodnim sudom ima globalni značaj. Rasprava koja predstoji u Hagu s razlogom se smatra istorijskom, jer treba da odgovori na pitanje poštovanja osnovnih principa međunarodnog prava. Ne radi se ovde samo o konkretnom slučaju, odluci o priznavanju ili nepriznavanju nezavisnog Kosova, nego je ceo proces vezan i za ostatak sveta – kaže Samardžić.
Pojašnjavajući šta to znači, naš sagovornik ističe da, s obzirom da će u ovom procesu učestvovati “velike sile”, poput SAD, Velike Britanije, Nemačke s jedne strane i Rusije i Kine s druge strane, koje su na izvestan način vršile pritisak na određene, male zemlje da priznaju Kosovo, ne treba da čudi da se ista situacija dogodi i sa Sudom.
- Najveći broj zemalja priznao je nezavisnost Kosova pod pritiskom velesila, Amerike ili Velike Britanije. Reč je o državama za koje, mnogi od nas, nikada nisu ni čuli, malim, ostrvskim, koje iz straha od Amerike i drugih velikih država, koje su ih uslovile, ne smeju da učine ništa što ne bi udovoljilo ovim zemljama. Jer, u protivnom, došle bi u koflikt sa njima, a prosto, to sebi ne smeju i ne mogu da dozvole – objašnjava Samardžić.
Ipak, veliki broj tih malih državica, nije Sudu dostavio svoje podneske o usmenoj javnoj raspravi i učešću 1. decembra u haškom Sudu pravde.
- To je razumljivo. One su uradile ono što su velesile od njih tražile i tu je kraj. Ukoliko se ukaže potreba da se pojave i na Sudu, te države će morati to da učine, kako se opet, ne bi zamerile Americi ili Britaniji. Ukoliko to od njih ne bude traženo, stvari će ostati na onome na čemu su sada – kaže Samardžić. - Ipak mislim da će Sudu za donošenje odluke, najvažniji biti stavovi i argumenti Srbije i kosovskih vlasti, mada ne isključujem kao mogućnost, da će neke velesile, što neće biti prvi put, pokušati da utiču na rad i odluku Suda. Možda ne direktno, ali indirektno svakako.
Konačno, upitan da prognozira kakva će odluka Suda biti, naš sagovornik kaže:
- Teško je prognozirati sudsku odluku. Bojim se, međutim, da nećemo dobiti jasan odgovor. Mislim da će Sud, s obzirom na situaciju i moguće pritiske velesila, doneti “nešto između” i da će se tako, još više produbiti jaz između Beograda i Prištine, što može imati još veće posledice po region.
JEREMIĆ
Dva dana, pre nego što je Sud u Hagu saopštio svoju odluku, Vuk Jeremić, srpski ministar spoljnih poslova izjavio je da je Srbija “spremna” za usmenu fazu obrazlaganja argumentacije.
“Pravna argumentacija Srbije je superiorna i to je opšti stav u međunarodoj pravnoj javnosti”, izjavio je Jeremić. “Uveliko se već govori o procesu veka, jer se prvi put u istoriji, raspravlja o legalitetu jednostrano proglašene secesije, a Srbija je uspela da zainteresuje međunarodnu pravnu i političku javnost”.
Ministar je, takođe, rekao da Srbija “Ima razloga za optimizam”, ali i naglasio da je u poslednjih nekoliko nedelja, drastično pojačan pritisak na države koje nisu priznale Kosovo, da to učine.
“Neke od najuticajnijih država vrše pritisak i to nije ravnopravna bitka... Pravo i pravda su, ipak, na našoj strani i nastavićemo da se borimo”, rekao je Jeremić, dodajući da i sam, veruje u pobedu Srbije, kao i da će ceo svet “Zapamtiti da se Srbija borila dostojanstveno i beskompromisno”.
NENADLEŽNI
Odbranili NATO agresiju
Međunarodni sud pravde je, pre nešto više od tri godine, odbio tužbu Srbije i Crne Gore, protiv osam zemalja NATO, zbog genocida i nelegalne upotrebe sile 1999. godine. Sud se proglasio nenadležnim za taj slučaj, uz obrazloženje da tadašnja SRJ, nije bila članica UN u trenutku podnošenja tužbe. Tužba protiv SAD odbačena je u startu, jer Amerika, navodno, nije pristala na nadležnosti Međunarodnog suda pravde. Isti sud, nije uvažio zahtev naše zemlje da se, iz istih razloga, proglasi nenadležnim povodom tužbe BiH protiv SRJ za genocid. Kasnije je, međutim, samom sebi “sprao blato s obraza”, odbacivši takve optužbe.
http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=90&articleId=386
svetska pravda
Piše: J.D.Ljutić
Međunarodni sud pravde u Hagu saopštio je da će 1. decembra, u Palati mira (sedište Suda), započeti javnu raspravu po zahtevu srpske Vlade za davanje mišljenja o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. Ujedinjene nacije i članice UN, kao i predstavnici srpskih, ali i kosovskih vlasti, moći će tada, u raspravi da usmeno iznesu svoje stavove i mišljenja, bilo da su ranije podneli pismene podneske ili ne.
Kako je saopšteno iz Međunarodnog suda pravde, do sada je sudu, pismena mišljenja dostavilo 36 zemalja, uključujući i Srbiju i kosovske vlasti. Svoj komentar na podneske drugih država pak, podnelo je 14 zemalja. Podnesci su “poverljivi”, sve dok Sud ne odluči da ih objavi, ali tek pošto započne usmena rasprava ili kasnije. Takođe, procenjuje se i da će, s obzirom na ozbiljnost i obimnost predmeta, Međunarodni sud pravde, svoje mišljenje saopštiti tek u drugoj polovini 2010. godine, jer nije “vezan rokovima”, a praksa je pokazala da takve rasprave i odlučivanje sudija traju mesecima, pa i godinama. Ilustruje to i činjenica da je od 1946. do danas ovaj sud dao savetodavno mišljenje u samo 25 međunarodnih sporova.
Sud je UN, članicama svetske organizacije i kosovskim vlastima, dao rok do 15. septembra da se izjasne da li će učestvovati u usmenoj raspravi. Broj učesnika rasprave i raspored saslušanja biće objavljen naknadno, a ono što je saopšteno jeste da su svoje replike Sudu do sada predale: SAD, Velika Britanija, Francuska, Norveška, Kipar, Argentina, Nemačka, Holandija, Albanija, Slovenija, Švajcarska, Španija, Bolivija i Srbija. Komentar je, naravno, predala i Priština.
To što se, broj zemalja koje su svojevremeno priznale nezavisnost Kosova “osuo” jer je 63 priznalo Kosmet, a 36 privailo za raspravu, ne brine mnogo nadležne u Međunarodnom sudu pravde, ali ni neke naše stručnjake za međunarodno pravo, poput profesora Tibora Varadija, koji najavljuje da će u “žiži Suda prvenstveno biti argumenti Beograda, odnosno Prištine”.
- Od najvišeg Suda traži se savetodavno mišljenje na temu
a li su privremene kosovske institucije proglasile nezavisnost u skladu sa međunarodnim pravom – objašnjava za “Reviju92” Varadi. - Međunarodni sud pravde u Hagu je, istina, zakazao usmeni deo rasprave o legalnosti proglašene nezavinosti Kosova nešto ranije, nego što se očekivalo. To ne treba da zbunjuje, niti plaši, jer je jedno od razumnih rešenja i moguće je da Sud očekuje još jednu “rundu” pisanih podnesaka.Tibor Varadi navodi i to da, bez obzira na to da li su se u ovaj proces uključile pre nekoliko meseci kroz pisane podneske, ili su se do sada držale po strani, sve članice UN mogu da učestvuju u usmenom delu rasprave. Mogu da dobiju reč i predstavnici Kosova koji se u ovom slučaju, vode kao “autori jednostrane deklaracije o nezavisnosti”.
- Čak i to što se komentarisanja nisu prihvatile Rusija i Kina, ne doprinosi, ali i ne šteti slučaju – objašnjava Varadi. - Ne verujem da će usmeni deo prijaviti neka od država koja se već nije pismeno priključila procesu. Procenjujem da će broj debatnika biti izvesno manji od onih, koji su argumente, napisali na papiru.
Politički analitičar Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose, za “Reviju 92” kaže da očekuje da će Međunarodni sud pravde doneti konačnu odluku o nezavinsosti Kosova, ali je i iznenađen brzinom kojom sud reaguje, s obzirom na to da neki slučajevi već godinama čekaju na početak procesa.
- Mišljenje Međunarodnog suda pravde nije obavezujuće, ali ima veliki autoritet. Međutim, očigledno je da je veliki interes u međunarodnoj zajednici, odnosno u onim zemljama koje su se umešale u proces priznavanja Kosova, da se stvar što pre raščisti – komentariše Janjić. - Radi se o istorijskom, a pre svega političkom interesu zainteresovanih država, a to su i najuticajnije zemlje Saveta bezbednosti, sve one su se uključile, Rusija i Kina na strani Srbije, ali i Francuska, Nemačka, Britanija i Amerika, na strani Kosova. Njihova moć je velika i mislim da, dobrim delom, i to diktira prioritet koji predstojeća sudska rasprava ima.
O tome, šta bi odgovor Međunarodnog suda pravde, konkretno značio, naš sagovornik kaže da bi on mogao da predstavlja uvod u novu rundu diplomatskih aktivnosti Saveta bezbednosti, Generalne skupštine i Kontakt grupe za Balkan, te da i sama odluka Suda, ne mora biti i krajnje rešenje problema proglašenja nezavisnog Kosova.
- Mogući su neki novi poststatusni razgovori, odnosno razgovori o pitanjima koja nisu raščišćena u ranijim pregovaračkim procesima. To je, pre svega granica i naravno, u vezi sa tim pitanjem je i pitanje statusa srpske zajednice – objašnjava Janjić. - Što se samog priznanja tiče, nije kosovsko pitanje zapelo zato što neko misli da to nije u skladu sa međunarodnim pravom, koje je istina pogaženo. Nego, zato što se sve države rukovode svojim unutrašnjim i spoljnopolitičkim interesima. Znači, interes je ono čime se svi rukovode, a ne nepoštovanje međunarodnog prava.
Bivši ministar za Kosovo i Metohiju i visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić pak, podseća da je, još prošle godine, kad je tek započela priča o priznavanju nezavisnog Kosova, upozoravao da aktuelna vlada “ne koristi sva sredstva i prava za odbranu teritorije”.
- Međunarodna zajednica traži da priznamo nezavisno Kosovo. Da smo to učinili, više ne bismo imali šta da tražimo na Kosovu – kaže Samardžić. - Ako se jedna država odrekne svoje teritorije, to je u skladu sa njenom voljom i tu onda nema kršenja međunarodnog prava. Srbija to nije učinila, ali je napravila grešku. Nismo priznali Kosovu nezavisnost, ali smo se sa te srpske teritorije povukli. Vlada Srbije je tu izgubila korak i nije imala pameti, ni snage da drugačije odreaguje, što nije dobro.
Samardžić dalje ocenjuje da s obzirom da su stvari takve kakve jesu, ne treba da čudi što je Srbija sada, sve svoje snage i nade, prebacila na Međunarodni sud pravde.
- Proces pred Međunarodnim sudom ima globalni značaj. Rasprava koja predstoji u Hagu s razlogom se smatra istorijskom, jer treba da odgovori na pitanje poštovanja osnovnih principa međunarodnog prava. Ne radi se ovde samo o konkretnom slučaju, odluci o priznavanju ili nepriznavanju nezavisnog Kosova, nego je ceo proces vezan i za ostatak sveta – kaže Samardžić.
Pojašnjavajući šta to znači, naš sagovornik ističe da, s obzirom da će u ovom procesu učestvovati “velike sile”, poput SAD, Velike Britanije, Nemačke s jedne strane i Rusije i Kine s druge strane, koje su na izvestan način vršile pritisak na određene, male zemlje da priznaju Kosovo, ne treba da čudi da se ista situacija dogodi i sa Sudom.
- Najveći broj zemalja priznao je nezavisnost Kosova pod pritiskom velesila, Amerike ili Velike Britanije. Reč je o državama za koje, mnogi od nas, nikada nisu ni čuli, malim, ostrvskim, koje iz straha od Amerike i drugih velikih država, koje su ih uslovile, ne smeju da učine ništa što ne bi udovoljilo ovim zemljama. Jer, u protivnom, došle bi u koflikt sa njima, a prosto, to sebi ne smeju i ne mogu da dozvole – objašnjava Samardžić.
Ipak, veliki broj tih malih državica, nije Sudu dostavio svoje podneske o usmenoj javnoj raspravi i učešću 1. decembra u haškom Sudu pravde.
- To je razumljivo. One su uradile ono što su velesile od njih tražile i tu je kraj. Ukoliko se ukaže potreba da se pojave i na Sudu, te države će morati to da učine, kako se opet, ne bi zamerile Americi ili Britaniji. Ukoliko to od njih ne bude traženo, stvari će ostati na onome na čemu su sada – kaže Samardžić. - Ipak mislim da će Sudu za donošenje odluke, najvažniji biti stavovi i argumenti Srbije i kosovskih vlasti, mada ne isključujem kao mogućnost, da će neke velesile, što neće biti prvi put, pokušati da utiču na rad i odluku Suda. Možda ne direktno, ali indirektno svakako.
Konačno, upitan da prognozira kakva će odluka Suda biti, naš sagovornik kaže:
- Teško je prognozirati sudsku odluku. Bojim se, međutim, da nećemo dobiti jasan odgovor. Mislim da će Sud, s obzirom na situaciju i moguće pritiske velesila, doneti “nešto između” i da će se tako, još više produbiti jaz između Beograda i Prištine, što može imati još veće posledice po region.
JEREMIĆ
Dva dana, pre nego što je Sud u Hagu saopštio svoju odluku, Vuk Jeremić, srpski ministar spoljnih poslova izjavio je da je Srbija “spremna” za usmenu fazu obrazlaganja argumentacije.
“Pravna argumentacija Srbije je superiorna i to je opšti stav u međunarodoj pravnoj javnosti”, izjavio je Jeremić. “Uveliko se već govori o procesu veka, jer se prvi put u istoriji, raspravlja o legalitetu jednostrano proglašene secesije, a Srbija je uspela da zainteresuje međunarodnu pravnu i političku javnost”.
Ministar je, takođe, rekao da Srbija “Ima razloga za optimizam”, ali i naglasio da je u poslednjih nekoliko nedelja, drastično pojačan pritisak na države koje nisu priznale Kosovo, da to učine.
“Neke od najuticajnijih država vrše pritisak i to nije ravnopravna bitka... Pravo i pravda su, ipak, na našoj strani i nastavićemo da se borimo”, rekao je Jeremić, dodajući da i sam, veruje u pobedu Srbije, kao i da će ceo svet “Zapamtiti da se Srbija borila dostojanstveno i beskompromisno”.
NENADLEŽNI
Odbranili NATO agresiju
Međunarodni sud pravde je, pre nešto više od tri godine, odbio tužbu Srbije i Crne Gore, protiv osam zemalja NATO, zbog genocida i nelegalne upotrebe sile 1999. godine. Sud se proglasio nenadležnim za taj slučaj, uz obrazloženje da tadašnja SRJ, nije bila članica UN u trenutku podnošenja tužbe. Tužba protiv SAD odbačena je u startu, jer Amerika, navodno, nije pristala na nadležnosti Međunarodnog suda pravde. Isti sud, nije uvažio zahtev naše zemlje da se, iz istih razloga, proglasi nenadležnim povodom tužbe BiH protiv SRJ za genocid. Kasnije je, međutim, samom sebi “sprao blato s obraza”, odbacivši takve optužbe.
http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=90&articleId=386
