Rusi među minama
Marko LOPUŠINA, 03.08.2009 19:54:41 Ocena: 4.70 (Glasova: 13) Komentara: 5
Dmitrij Harčenko
Ovo je moja kuća! Pustite me da prođem!
- Kako kad su mine oko nje. Hoćete da poginete?
Ovaj razgovor, na Karađorđevom brdu iznad autoputa vode jedan tvrdoglavi Paraćinac i ruski specijalista za vađenje mina pored table sa upozorenjem “Stop mine”.
- Imamo probleme sa nedisciplinovanim Paraćincima koji pokušavaju da uđu u zabranjenu zonu. Neki žele da obiđu svoje porušene kuće, drugi kradu kočiće sa upozorenjima na opasnost, ali i opremu deminera... Bojimo se da će zbog toga da izgube glavu - zabrinut je Dmitrij Harčenko, komandant odreda deminera.
Oni čiste Karađorđevo brdo kod Paraćina od eksplozivnih projektila, rasutih posle eksplozije vojnog skladišta 2006. godine. Komandant i njegov zamenik Vladimir Prjatkin su više zabrinuti za Paraćince nego za svoje deminere, koji na letnjoj vrelini u punoj opremi, sa zaštitnim pločama na grudima i vizirima na licu, detektorima pretražuju stopu po stopu ovog brda.
- Oni su eksperti ruske državne agencije “Emerkom” iz Ministarstva za vanredne situacije. Specijalci vrhunski obučeni, koji su nekad radili za vojsku i policiju Rusije. Imaju iskustva iz Groznog, Čečenije, ali i iz Avganistana, Irana i Iraka - otkriva nam Vladimir Prjatkin.
U Srbiji su angažovani posebnim ugovorom kompanije “Emerkom” i Ministarstva za vanredne situacije Rusije, a razminiranje rade prema projektima i uz nadzor Centra za razminiranje Srbije.
- Prostor oko kasarne u Paraćinu podeljen je na 17 zona, i na njemu svaki dan, sem nedeljom, kad je temperatura iznad 36 stepeni i kad je kiša, radi 45 specijalaca, od toga 35 Rusa - objašnjava nam Dmitrij Harčenko.
Svakog dana na teren izlazi ekipa sa 28 specijalaca za deminiranje, tri za mehaničko čišćenje i dva lekara.
- Ovo je opasan posao, jer deminer samo jednom greši. Imali smo tri slučaja da su mine eksplodirale ispod samohodnog čeličnog kopača zemlje. Ovaj robot može da izdrži eksploziju od 6 kilograma trotila, protivtenkovske mine i da nastavi da radi - pokazuje nam Vladimir Prjatkin.
Ruski specijalci koriste nemačke detektore, koji otkrivaju projektile na dubini od pola metra.
- Čistimo teren i od projektila NATO i zaostalih nemačkih bombi. Obrađuje se površina od 81 hektara. Već smo očistili 53 hektara na kojima je pronađeno 171 eksplozivno sredstvo, najviše minobacačkih i protivpešadijskih mina, artiljerijskih projektila i bombi iz Drugog svetskog rata. Jedna od tih bombi je bila teška 50 kilograma i nalazila se na samo 12 metara od gradskog gasovoda - kaže Dmitrij Harčenko.
Pokazuje nam desetak kratera koje su napravila NATO bombe, ali i stotinu neeksplodiranih granata, koje su izletele iz vojnog skladišta u njive, dvorišta vikendica i šumarak.
- Imali smo neko vreme problema sa vlasnicima imanja, koji nisu dozvoljavali da ulazimo na njihov posed da ga čistimo. Pravdali su se činjenicom da se sude sa državom oko nadoknade štete - priča Dmitrij Harčenko.
Ovaj penzionisani general ruske armije bio je pripadnik protivavionske odbrane. Ima dvoje dece i unuka Igora, koji planira iz Moskve da dođe u Srbiju da poseti dedu. Od honorara zarađenog na ovom opasnom poslu deda će mu, kaže, kupiti motor. A, pokazaće mu i Grzu, selo u kom su smešteni ruski demineri.
- Družimo se sa seljacima. Zbog kuvarice smo zavoleli srpska jela, posebno jagnjeće i praseće pečenje. Naučio sam i da pravim špricer - priča general Harčenko.
A, Gržani kažu da imaju još jedan važan rusko-srpski posao da obave. Harčenkov zamenik Vladimir Prjatkin, bivši pukovnik ruske armije je neoženjen, pa mu u Šumadiji valja što pre naći nevestu.
ČISTI SE PARAĆIN 2
U MARTU naredne godine, ruski demineri će početi čišćenje u zoni “Paraćin 2” na putu prema Ćupriji.
- Kako je glavni vazdušni talas eksplozije vojnog skladišta 2006. godine otišao prema Ćupriji, pretpostavljamo da se na tih 75 hektara nalazi više stotina aktiviranih i neaktiviranih projektila. Deminiranje “Paraćina 2” će trajati 6 meseci - kaže Vladimir Prjatkin.
Oceni: Pošalji komentar
Jedni "seju",drugi čiste.
Marko LOPUŠINA, 03.08.2009 19:54:41 Ocena: 4.70 (Glasova: 13) Komentara: 5
Dmitrij Harčenko
Ovo je moja kuća! Pustite me da prođem!
- Kako kad su mine oko nje. Hoćete da poginete?
Ovaj razgovor, na Karađorđevom brdu iznad autoputa vode jedan tvrdoglavi Paraćinac i ruski specijalista za vađenje mina pored table sa upozorenjem “Stop mine”.
- Imamo probleme sa nedisciplinovanim Paraćincima koji pokušavaju da uđu u zabranjenu zonu. Neki žele da obiđu svoje porušene kuće, drugi kradu kočiće sa upozorenjima na opasnost, ali i opremu deminera... Bojimo se da će zbog toga da izgube glavu - zabrinut je Dmitrij Harčenko, komandant odreda deminera.
Oni čiste Karađorđevo brdo kod Paraćina od eksplozivnih projektila, rasutih posle eksplozije vojnog skladišta 2006. godine. Komandant i njegov zamenik Vladimir Prjatkin su više zabrinuti za Paraćince nego za svoje deminere, koji na letnjoj vrelini u punoj opremi, sa zaštitnim pločama na grudima i vizirima na licu, detektorima pretražuju stopu po stopu ovog brda.
- Oni su eksperti ruske državne agencije “Emerkom” iz Ministarstva za vanredne situacije. Specijalci vrhunski obučeni, koji su nekad radili za vojsku i policiju Rusije. Imaju iskustva iz Groznog, Čečenije, ali i iz Avganistana, Irana i Iraka - otkriva nam Vladimir Prjatkin.
U Srbiji su angažovani posebnim ugovorom kompanije “Emerkom” i Ministarstva za vanredne situacije Rusije, a razminiranje rade prema projektima i uz nadzor Centra za razminiranje Srbije.
- Prostor oko kasarne u Paraćinu podeljen je na 17 zona, i na njemu svaki dan, sem nedeljom, kad je temperatura iznad 36 stepeni i kad je kiša, radi 45 specijalaca, od toga 35 Rusa - objašnjava nam Dmitrij Harčenko.
Svakog dana na teren izlazi ekipa sa 28 specijalaca za deminiranje, tri za mehaničko čišćenje i dva lekara.
- Ovo je opasan posao, jer deminer samo jednom greši. Imali smo tri slučaja da su mine eksplodirale ispod samohodnog čeličnog kopača zemlje. Ovaj robot može da izdrži eksploziju od 6 kilograma trotila, protivtenkovske mine i da nastavi da radi - pokazuje nam Vladimir Prjatkin.
Ruski specijalci koriste nemačke detektore, koji otkrivaju projektile na dubini od pola metra.
- Čistimo teren i od projektila NATO i zaostalih nemačkih bombi. Obrađuje se površina od 81 hektara. Već smo očistili 53 hektara na kojima je pronađeno 171 eksplozivno sredstvo, najviše minobacačkih i protivpešadijskih mina, artiljerijskih projektila i bombi iz Drugog svetskog rata. Jedna od tih bombi je bila teška 50 kilograma i nalazila se na samo 12 metara od gradskog gasovoda - kaže Dmitrij Harčenko.
Pokazuje nam desetak kratera koje su napravila NATO bombe, ali i stotinu neeksplodiranih granata, koje su izletele iz vojnog skladišta u njive, dvorišta vikendica i šumarak.
- Imali smo neko vreme problema sa vlasnicima imanja, koji nisu dozvoljavali da ulazimo na njihov posed da ga čistimo. Pravdali su se činjenicom da se sude sa državom oko nadoknade štete - priča Dmitrij Harčenko.
Ovaj penzionisani general ruske armije bio je pripadnik protivavionske odbrane. Ima dvoje dece i unuka Igora, koji planira iz Moskve da dođe u Srbiju da poseti dedu. Od honorara zarađenog na ovom opasnom poslu deda će mu, kaže, kupiti motor. A, pokazaće mu i Grzu, selo u kom su smešteni ruski demineri.
- Družimo se sa seljacima. Zbog kuvarice smo zavoleli srpska jela, posebno jagnjeće i praseće pečenje. Naučio sam i da pravim špricer - priča general Harčenko.
A, Gržani kažu da imaju još jedan važan rusko-srpski posao da obave. Harčenkov zamenik Vladimir Prjatkin, bivši pukovnik ruske armije je neoženjen, pa mu u Šumadiji valja što pre naći nevestu.
ČISTI SE PARAĆIN 2
U MARTU naredne godine, ruski demineri će početi čišćenje u zoni “Paraćin 2” na putu prema Ćupriji.
- Kako je glavni vazdušni talas eksplozije vojnog skladišta 2006. godine otišao prema Ćupriji, pretpostavljamo da se na tih 75 hektara nalazi više stotina aktiviranih i neaktiviranih projektila. Deminiranje “Paraćina 2” će trajati 6 meseci - kaže Vladimir Prjatkin.
Oceni: Pošalji komentar
Jedni "seju",drugi čiste.
