http://www.danas.rs/vesti/kultura/nezaboravni_yugovesterni.11.html?news_id=168082
11motovun09 - Partizanski filmovi privlačni i za novu bioskopsku publiku
Nezaboravni „yugo-vesterni“
Autor: Željko Bodrožić
Sprecijalni program ovogodišnjeg Motovun film festivala posvećen je partizanskom filmu. Svake večeri u kinu Barbakan prikazuje se jedan od antologijskih ratnih filmova, a mnogi bi se, verovatno, iznenadili brojem gledalaca (a naročito njihovom dobi) koji prate filmove snimljene pre trideset i više godina.
Program je otvoren antologijskim filmom Hajrudina Krvavca „Valter brani Sarajevo“, jednim od najgledanijih filmova svih vremena u svetu, zahvaljujući neverovatnoj popularnosti koju je doživeo u Kini, a najavili su ga saborski zastupnik SDP-a Šime Lučin i pisac Ante Tomić. Tomić je mlađoj publici objasnio da je odrastao uz partizanske filmove, koji su se nedeljom prepodne emitovali pre armijske emisije „Dozvolite da se obratimo“, dok oni danas u tom terminu gledaju prenose crkvenih misa.
„Partizanski filmovi su govorili o bitkama koje su vođene protiv okupatora i domaćih izdajnika, a kako stvari stoje, pred nama su nove bitke protiv okupatora i domaćih izdajnika. Smrt fašizmu, sloboda narodu“, uzviknuo je Tomić i pobrao ovacije. Ovaj žanr organizatori su predstavili kao jugoslovenski pandan vestern filmovima i zato u program nisu uvršteni oficijalni spektakli poput „Neretve“ i „Sutjeske“, niti filmovi koji partizanski žanr miksuju sa dramom („Ne okreći se, sine“) ili visokim modernizmom („Tri“ ili „Akcija“), već čisti akcioni filmovi koji u to doba nisu imali društveni prestiž, ali ih je „narodna omladina“ i te kako volela.
Pored „Valtera“, na programu su „Kapetan Leši“ Žike Mitrovića (jugoslovenska verzija filma „Moja draga Klementina“), potom „Dvostruki obruč“ Nikole Tanhofera (upoređen sa „Rio Bravo“) i još jedan poznati film Krvavca - „Most“ (hercegovački „Most na reci Kvaj“) kako su ga krstili priređivači.
Serijal se zaključuje dokumentarnim filmom mladog srpskog reditelja Igora Stoimenova „Partizanski film“, koji se bavi najvišim dostignućima toga žanra - spektaklima Veljka Bulajića, već pomenutim „vesternima“ Krvavca, i činjenicama da su kroz partizanske filmove prodefilovali najznačajniji svetski glumci, poput Orsona Velsa, Ričarda Bartona, Jula Brinera i Franka Nera, i svetski umetnici, a najveći, Pablo Pikaso, uradio je plakat za film „Neretva“.
U kinu Barbakan je iza ponoći prava navijačka atmosfera, jer svaki otkos „mrskih okupatora“ prate povici i aplauzi publike, tako da je „jugoslavenski vestern“ još jednom potvrdio svoju postojanost.
Čekaj me negde drugde
Film „Čekaj me, ja sigurno neću doći“ Miroslava Momčilovića neprijatno je iznenadio organizatore, jer su njegovi producenti otkazali zakazanu projekciju neposredno pre početka. Objašnjenje je bilo da je film u međuvremenu uvršten u program drugog međunarodnog festivala, te su producenti brzopotezno odlučili da odustanu od MFF-a.
Da li je u Hrvatskoj zavladala jugonostalgija,znaci povratka na nekadašnji poredak ili samo zabava za gledaoce i prisećanje na nekadašnja vremena.
11motovun09 - Partizanski filmovi privlačni i za novu bioskopsku publiku
Nezaboravni „yugo-vesterni“
Autor: Željko Bodrožić
Sprecijalni program ovogodišnjeg Motovun film festivala posvećen je partizanskom filmu. Svake večeri u kinu Barbakan prikazuje se jedan od antologijskih ratnih filmova, a mnogi bi se, verovatno, iznenadili brojem gledalaca (a naročito njihovom dobi) koji prate filmove snimljene pre trideset i više godina.
Program je otvoren antologijskim filmom Hajrudina Krvavca „Valter brani Sarajevo“, jednim od najgledanijih filmova svih vremena u svetu, zahvaljujući neverovatnoj popularnosti koju je doživeo u Kini, a najavili su ga saborski zastupnik SDP-a Šime Lučin i pisac Ante Tomić. Tomić je mlađoj publici objasnio da je odrastao uz partizanske filmove, koji su se nedeljom prepodne emitovali pre armijske emisije „Dozvolite da se obratimo“, dok oni danas u tom terminu gledaju prenose crkvenih misa.
„Partizanski filmovi su govorili o bitkama koje su vođene protiv okupatora i domaćih izdajnika, a kako stvari stoje, pred nama su nove bitke protiv okupatora i domaćih izdajnika. Smrt fašizmu, sloboda narodu“, uzviknuo je Tomić i pobrao ovacije. Ovaj žanr organizatori su predstavili kao jugoslovenski pandan vestern filmovima i zato u program nisu uvršteni oficijalni spektakli poput „Neretve“ i „Sutjeske“, niti filmovi koji partizanski žanr miksuju sa dramom („Ne okreći se, sine“) ili visokim modernizmom („Tri“ ili „Akcija“), već čisti akcioni filmovi koji u to doba nisu imali društveni prestiž, ali ih je „narodna omladina“ i te kako volela.
Pored „Valtera“, na programu su „Kapetan Leši“ Žike Mitrovića (jugoslovenska verzija filma „Moja draga Klementina“), potom „Dvostruki obruč“ Nikole Tanhofera (upoređen sa „Rio Bravo“) i još jedan poznati film Krvavca - „Most“ (hercegovački „Most na reci Kvaj“) kako su ga krstili priređivači.
Serijal se zaključuje dokumentarnim filmom mladog srpskog reditelja Igora Stoimenova „Partizanski film“, koji se bavi najvišim dostignućima toga žanra - spektaklima Veljka Bulajića, već pomenutim „vesternima“ Krvavca, i činjenicama da su kroz partizanske filmove prodefilovali najznačajniji svetski glumci, poput Orsona Velsa, Ričarda Bartona, Jula Brinera i Franka Nera, i svetski umetnici, a najveći, Pablo Pikaso, uradio je plakat za film „Neretva“.
U kinu Barbakan je iza ponoći prava navijačka atmosfera, jer svaki otkos „mrskih okupatora“ prate povici i aplauzi publike, tako da je „jugoslavenski vestern“ još jednom potvrdio svoju postojanost.
Čekaj me negde drugde
Film „Čekaj me, ja sigurno neću doći“ Miroslava Momčilovića neprijatno je iznenadio organizatore, jer su njegovi producenti otkazali zakazanu projekciju neposredno pre početka. Objašnjenje je bilo da je film u međuvremenu uvršten u program drugog međunarodnog festivala, te su producenti brzopotezno odlučili da odustanu od MFF-a.
Da li je u Hrvatskoj zavladala jugonostalgija,znaci povratka na nekadašnji poredak ili samo zabava za gledaoce i prisećanje na nekadašnja vremena.
.Neki dan u jednoj knjižari vidim ogromnu knjižurinu "srpske pesme iz stare indije" ili tako nešto.Nisu Srbi Hrvati ili nazovi Makedonci,Bošnjaci ... da izmišljaju istoriju.Imamo mi našu istoriju kakva je takva je,u poređenju s ostalim balkanskim plemenima više nego slavna ali da neko ide toliko daleko 
