da li treba nositi crninu?

Ja inace nosim crno. Kad mi je tata umro, to crno je pocelo da me davi - u stvari me davi ta potreba okoline da zabada nos u velicinu necije tuge i da sudi da li smo u prikladnoj meri pogodjeni necijom smrcu. Ja sam tuzna i bicu tuzna bez obzira da li nosila crveno, plavo, roze.

vesna1356:

Strasan sam protivnik nosenja crnine mislim da se sa tim mladi ljudi opterecuju.Kada je moja mama umrla nosila sam crninu a kad dodjem na posao nosim belu uniformu pa zar to nisu gluposti ona je moja mama koju ja zalim dusom i srcem i danas bez obzira kakve boje nosila odecu.Sledeci primer moj svekar je umro u 81 god i sad bih ja trebala da se zavijem u crno godinu dana sta vi mislite da li je to u redu kao prvo nicim nije zasluzio bio je idiot prema nama po nicemu lepom ga nepamtimo a moja zaova njegova cerka nosi crninu i maze crveni kao krv ruz i crvene nokte pa to jos nisam videla da se neko tako sminka a u zalosti je.Ja sam nosila 40 dana crninu ali niti sam se sminkala i zaista sve je bilo crno sto se mene tice nebih ni to ali sam morala zbog svekrve i komsiluka sta vi mislite o ovome?

Kliknite za proširenje...

Kada je meni svekar umro moja deca su bila mala tako da sam ja nosila do posle sahrane onu crnu plocicu i vise nisam htela,naravno u dogovoru sa mm.
Mislim da se osoba koja nam je draga nezali crninom vec dusom i mislima...a crnina mi nikako nije za zena koja ima malu decu...to mi je nekako

**-katarina-**:

ps Nepristojno je po mom misljenju pojaviti se na sahrani u odeca koja nije tamna a svako dalje insistiranje na tome mi je suvisno osim ako neko od nas nije Zena u crnom.

Kliknite za proširenje...

na sahranu moje mlade rodice, rodjena sestra je nosila minic... mi smo prvi sek bili sokirani( a sve nas je potresla i iznenadna smrt mlade zene), pa smo shvatili

inace, moja majka je rekla da ne smemo na njenoj sahrani, niti zbog nje, nositi crninu... to ne znam kako cemo ispostovati

Enchanted:

Не треба носити из обавезе и да би свет видео већ само ако особа заиста осећа потребу за тим. Имала сам пар смртних случајева у породици али није био нико толико близак да пожелим да носим црнину дуже од недељу дана. У августу ће пет година како моја другарица носи црнину за сестром и капирам је сасвим, нека носи још пет ако мисли да тако треба.

Kliknite za proširenje...

Управо то.
Нека свако ради по свом нахођењу.
Ја не волим црнину. Неко поштовање треба показати из пристојности (не отићи на сахрану у неком шаренишу), а иначе човек жали срцем, а не одећом, али уколико некоме значи и то ношење црнине - нека носи.

То је остатак некадашњих обичаја. Некада се мушкарци нису бријали док су у жалости, жене су секле дугу косу и биле у жалости док не израсте, чак је био и обичај да се поцепа одећа, изгребу образи или се поспе пепелом да би се манифестовала туга за неким...

Moj otac, teško bolestan, iako nas nije vaspitao da se pravdamo malograđanskoj sredini, ponovio
je pred smrt svoju želju, da ne nosimo crno, nego da se setimo njega, lepih trenutaka koje smo
zajedno proveli...

Protivnik sam takvog "obeležavanja".. moja tuga je nemerljiva, svejedno šta nosim ili radim.

tehduduk:

na sahranu moje mlade rodice, rodjena sestra je nosila minic... mi smo prvi sek bili sokirani( a sve nas je potresla i iznenadna smrt mlade zene), pa smo shvatili

inace, moja majka je rekla da ne smemo na njenoj sahrani, niti zbog nje, nositi crninu... to ne znam kako cemo ispostovati

Kliknite za proširenje...

На сахрани оца моје другарице - она је дошла у изгужваној црној мајици, црним панталонама и папучама, а њен муж у тренерци...
Ризикујем да ме прогасите малограђанином - али мени је сахрана један свечани чин, где између осталог указујемо поштовање покојнику... Стварно је изгледало некако недостојанствено да њих двоје поред сандука стоје овако обучени...
Па ни на свадбу нико не би отишао изгужван, у таквим (полукућним) папучама и тренерци......

Ето, некако ми је било јадно, тужно, недостојанствено, да човека најмилији прате обучени као да су скокнули да баце ђубре...

Hellen:

Ето, некако ми је било јадно, тужно, недостојанствено, да човека најмилији прате обучени као да су скокнули да баце ђубре...

Kliknite za proširenje...

Ni trunke malograđanštine nema u tome što si napisala, prostački je i jadno takvo njihovo ponašanje...
Čak i da su samo poznanici...

Takođe sam prisustvovala jednoj sahrani (Bože me prosti, samo što nisam citirala Radovana III "izvođenju sahrane" ) gde su se pojavile neke gospoDŽe u šareno cvetnim suknjama, prejakom šminkom i tonom jeftinog parfema... pritom, cigaretu nisu vadile iz usta
Bilo mi je žao pokojnika, što je takve spodobe imao u okruženju za života.

**-katarina-**:

Ako neko ozaloscen smatra da ja treba da izbegavam salu, pesmu i veselje zato sto je ON ozaloscen onda je on sebican i nerealan. Ako njemu nije do pesme i smeha najbolje da i ne izlazi na mesta i u drustvo koje ce se tako ponasati. Opterecivati druge svojom tugom i crninom ih "upozoravati" u najmanju ruku je bezobzirno.
Nosenje crnine je opravdano samo ako se covek bolje oseca noseci je jer npr smatra da se time na neki nacin oduzuje pokojniku ili mu odaje postovanje, svi drugi razlozi su po mom misljenju smesni.
Nosila sam crno jer sam htela izbeci da mi se na moju tugu dodaju jos komentari ili iscudjavanje dokone rodbine.

Kliknite za proširenje...

Nosenje crnine ili crne plocice bi po meni, pre svega trebalo da bude stvar licnog izbora.
Nazalost, nedavno mi je umro otac i ja nosim crnu plocicu. Govorili su mi da bi trebalo da nsim crninu ali ja tu pre svega obavezu nisam zelela da prihvatim.
Cak i da ne nosim plocicu moj licni gubitak bi u istoj meri svakodnevno bio tu...
Pa ipak isla sam na koncert AC/DC-a, i nisam imala osecaj da bi mi to moj otac zamerio...
Naprotiv, razumeo bi i radovao bi se - isao bi i on da je mogao
Nije moja tuga i zalost niti ljubav prema njemu oskrnavljena ako se nasmejem...
Zivot ide dalje...
A okolina? Sta oni ustvari imaju sa mojim licnim osecanjima???
Nemarim...

tehduduk:

na sahranu moje mlade rodice, rodjena sestra je nosila minic...

Kliknite za proširenje...

Ovo mi je baš užasno

Nosim je jedanaest mjeseci. Uskoro ću je skinuti. I znam da se ništa neće promijeniti kad je skinem. Sve će biti isto. Praznina će ostati i dalje.
Crnina ne znači baš ništa.

Apolonija:

Ovo mi je baš užasno

Kliknite za proširenje...

mislim da ne bi bila u stanju prisustvovati sahrani da nije to obukla, to je njena vitaminska injekcija dostojanstva ili ne znam cega, da se natera da stoji tamo..
bilo je stvarno grozno, majka je upala u raku, baba se onesvestila

Eto, negde je obicaj 11 meseci, pa se tako i radi. sto da ne.

Moje misljenje je da treba postovati i zelju preminulog - ja sam dobro znala da bi moj otac voleo da za njim nosim crninu, pa sam je i nosila, ali samo 40 dana (jer je mama tako zelela).
Ali, kada mi je (puno godina kasnije) majka umrla, ja sam imala veliku zelju da godinu dana budem u crnini, ali nisam htela da se ta zalost na oko razlikuje od zalosti za ocem, pa sam i tada nosila 40 dana.

Za svekrom i svekrvom sam nosila 40 dana crnu esarpu oko vrata i nisam nosila jarke boje odece niti upadljivu sminku.

Inace, znam par osoba koje su alergicne na crnu boju (koza im je alergicna i dobiju alergijski dermatitis, to je poznato u dermatologiji), pa one tada samo izbegavaju jarku i jako svetlu odecu.

Nosenje crnine je ipak krajnje individualno i ja imam veliko razumevanje za sve opcije (pa i biti na sahrani sestre u mini suknji - ko zna sta to njoj znaci, nije na nama da sudimo!).

Hellen:

Ризикујем да ме прогасите малограђанином - али мени је сахрана један свечани чин, где између осталог указујемо поштовање покојнику...

Kliknite za proširenje...

Ne izmedju ostalog, vec se taj skup i odrzava samo zbog toga. Pokojnika mogu da zakopaju grobari bez icijeg prisustva, ali je taj skup namenjen da se ukaze postovanje pokojniku, pa i njegovoj porodici. To jeste svecan cin, apsolutno se slazem sa tobom. Nacin na koji smo odeveni uvek nosi poruku. Potpuno razumem tvoj utisak, ali sam cesto iznenadjena koliko ljudi nije svesno smisla tog okupljanja .

donamileva:

žali duša, a ne crna krpa

Kliknite za proširenje...

slazem se.
... a sto se tice iskustva sa sahranama, i sirom rodbinom/susjedima/dokonim starim ljudima, uvijek su oni koji su najvise insistirali na tome, i vrebali ko "nije dovoljno pogodjen" jer , jelte, nije pravio scene na sahrani
bili ljudi koji ga za zivota nisu bendali ni 2% nego samo ogovarali

Taj koji je preminuo, sigurno ne bi zeleo da se zavijes u crno, i da toliko tugujes. kada mi je umro deda, za kojeg sam bio jako vezan, nosio sam plocicu 40 dana, to je sve...., sada kada sam tuzan odem do groblja, pricamo, bude mi lakse....

Oko sahrana imamo gomilu običaja koje dodatno opterećuju ožalošćene.
Umro im je neko blizak, zbog toga su poprilično potrešeni, a oni treba još da razmišljaju ne samo o sahrani (koja poprilično košta) već i o tome kako da se obuku, kako da nahrane i napoje sve koji dolaze da odaju počast....
Ne znam. Mislim da crnina ne znači ništa i da se prava žalost ne može pokazati krpicama.

sead_man:

Taj koji je preminuo, sigurno ne bi zeleo da se zavijes u crno, i da toliko tugujes. kada mi je umro deda, za kojeg sam bio jako vezan, nosio sam plocicu 40 dana, to je sve...., sada kada sam tuzan odem do groblja, pricamo, bude mi lakse....

Kliknite za proširenje...

Nakon očeve smrti nisam se brijao desetak dana. Neko je primetio i misleći da se ne brijem zato što po običaju na taj način pokazuješ žalost pričao mi kako moj otac ne bi želeo da se ja tako mlad zabradim zbog njega.
A meni zapravo samo uopšte nije bilo do brijanja...

joj meni je to bzvz,mada sve zavisi od coveka do coveka,a pre svega od sredine... moj tata kad je umro, nosila sam crninu 40 dana, mada pre toga nikad nista crno nisam obukla, bas mi deluje depresivno. ni tada je nisam nosila radi reda, jednostavno sam imala potrebu za tim. i nosila bi je verovatno dugo, koliko sam bila nesrecna i tuzna... ali sam ga bas tada sanjala, to je vec neka druga prica.... zato sam skinula crninu... ne zali se odecom, zali se srcem... proslp je 5 god, a sve vise mi fali.... a od obicaja mi se dize kosa na glavi. u sumadiji pogotovo... muka mi je od jela i pica na grobu... ok,ajde kod kuce,al na grobu... za grob su po meni svece i cvece.... nema mi blesavije od onog ostavljanja hrane, cigareta....

Kao sto vecina vas rekoste ovo je stvar osobnog izbora.

Izgubila sam 4 clana obitelji u mjesec dana, nisam nosila crninu, ne zato sto ih nisam zalila nego ne vidim u tome nista sto bi mi pomoglo u tim teskim trenucima, vec samo vece opterecenje i meni i ljudima oko mene.

Pored te crnine nejasno mi je zasto ljudi kad netko umre ne gledaju odredjeni period TV? Pa cak ni Dnevnik?Razumijem da se ne ide na svadbu ili ne plese, ne pjeva..ali ne gledati TV?

Još kada sam imala 18 - 19 godina,rekla sam mojim roditeljima da neću nositi crninu posle njihove smrti.U stvari,pitala sam ih šta misle o tome.I oni su mi rekli da je što se njih tiče to sasvim u redu,jer to su samo običaji.Inače retko nosim crno,baš zato što me podseća na tugu.

Ali kada je pre dve godine devetnaestogodišnji sin mog brata od tetke imao tešku povredu glave,bio u komi,i nije se znalo da li će preživeti,bila sam sigurna da ako umre,ja neću moći obući ništa drugo sem crnine.Iako sam uvek govorila da čovek žali postupcima,a ne bojom garderobe koju nosi,situacija u kojoj bih se našla bi me demantovala.Jer su mi osećanja bila takva.

Hvala Bogu,on je preživeo,pa ne mogu da kažem šta bih uradila,nego samo šta mislim da bih uradila.

I baš zato ne mogu više odlučno da tvrdim da za mojim roditeljima neću nositi crninu.

Po mom misljenju nosenje crnine je stvar licnog osecanja. Cesto se nosi zbog drugih, zbog toga sto ce pobogu neko nesto kazati. Uostalom zasto je crna boja - boja zalosti. U nekim zemljama je to bela, a u nekima crvena.
Iako cesto nosim crno i volim tu boju smatram da se zali srcem a ne odecom. Uopste ti nasi obicaji, crnina, zdranje posle sahrane i na parastosima, gasenje TV i sl. su mi odvratni.
Moj otac je umro pre skoro 33 godine, a ja ga i dalje zalim svim srcem iako ni dana nisam nosila crninu. Zalost je licna stvar i ne tice se drugih. Mozes je podeliti samo sa jako bliskom osobom.
Cesto sam imala prilike da vidim da osobe koje najmanje zale pokojnika i koje su o njemu uvek najgore govorile najvise kukaju, motaju se od glave do pete u crno. Valjda da pokazu svetu da su bolje nego sto jesu. To mi je tako licemerno i nisko. Treba biti dostojanstven u svom bolu i verovati da je pokojnik otisao na neko lepse mesto i da je sada tamo okruzen svojim ranije umrlim prijateljima.

Моја рођака припада једној цркви-секти. По њиховим правилима право после сахране свако одлази својој кући, нема никаквих даћа, ничега...сутрадан се не излази на гробље, ни за недељу дана...
Мени је било јако страшно када се она право са сахране са нас двоје-троје вратила у празан стан после смрти мужа...
Некако, та породична окупљања на парастосу, чини ми се, имају своју сврху... Буде много људи, жагор, нека обаеза око послужења....човек се нечим замаје, не суочи се тако нагло са празнином и самоћом... С друге стране то је и друштвени - породични догађај, прилика да се учврсте породичне везе које су можда мало попустиле услед свакодневне трке и отуђења... Сутрадан се опет изађе на гробље, исплаче се....па за недљу дана, па за 6 недеља... Све то је неки постепени опроштај са покојником...мислим да то има смисла....

Hellen:

Моја рођака припада једној цркви-секти. По њиховим правилима право после сахране свако одлази својој кући, нема никаквих даћа, ничега...сутрадан се не излази на гробље, ни за недељу дана...
Мени је било јако страшно када се она право са сахране са нас двоје-троје вратила у празан стан после смрти мужа...
Некако, та породична окупљања на парастосу, чини ми се, имају своју сврху... Буде много људи, жагор, нека обаеза око послужења....човек се нечим замаје, не суочи се тако нагло са празнином и самоћом... С друге стране то је и друштвени - породични догађај, прилика да се учврсте породичне везе које су можда мало попустиле услед свакодневне трке и отуђења... Сутрадан се опет изађе на гробље, исплаче се....па за недљу дана, па за 6 недеља... Све то је неки постепени опроштај са покојником...мислим да то има смисла....

Kliknite za proširenje...

Ovo je istina. Nekako sva ta gužva skrene pažnju sa glavnog događaja i članovima porodice bar malo olakaša.

tehduduk:

mislim da ne bi bila u stanju prisustvovati sahrani da nije to obukla, to je njena vitaminska injekcija dostojanstva ili ne znam cega, da se natera da stoji tamo..
bilo je stvarno grozno, majka je upala u raku, baba se onesvestila

Kliknite za proširenje...

Pa kako i ne bi razumem te skroz.

Hellen:

Моја рођака припада једној цркви-секти. По њиховим правилима право после сахране свако одлази својој кући, нема никаквих даћа, ничега...сутрадан се не излази на гробље, ни за недељу дана...
Мени је било јако страшно када се она право са сахране са нас двоје-троје вратила у празан стан после смрти мужа...
Некако, та породична окупљања на парастосу, чини ми се, имају своју сврху... Буде много људи, жагор, нека обаеза око послужења....човек се нечим замаје, не суочи се тако нагло са празнином и самоћом... С друге стране то је и друштвени - породични догађај, прилика да се учврсте породичне везе које су можда мало попустиле услед свакодневне трке и отуђења... Сутрадан се опет изађе на гробље, исплаче се....па за недљу дана, па за 6 недеља... Све то је неки постепени опроштај са покојником...мислим да то има смисла....

Kliknite za proširenje...

tacno, a tu je i osecaj da covek nije sam u svojoj tuzi, a to je veoma vazno, ta solidarnost.