Homoljac
Domaćin
- Poruka
- 3.155
Evo jos jedne teme i dosta je od mene .
Promena uloga: štednja za Amerikance, šoping za Kineze
Politika - Pre 2 sata i 41 minut
Vašington, 27. jula - "Gospodin Smit" i "drug Li" mogli bi da ublaže svetsku ekonomsku krizu ako bitno promene svoje karaktere i tradicionalne uloge, tako da prvi više štedi a drugi da više kupuje. Takvom porukom, nalik na prevrat u nacionalnim mentalitetima i zaokret u globalnim kretanjima, ovde je danas počeo prvi američko-kineski "strateški i ekonomski dijalog".
Apeluje se, zapravo, na - donedavno teško zamislivu stratešku rokadu - u kojoj bi Amerikanci "stiskali", a Kinezi "razvezivali" svoje kese. A što je gotovo ravno zahtevu da i jedni i drugi "iskoče iz svoje kože".
Kao da su dve sile dogurale do faze u kojoj razrađuju geslo demonstranta iz 1968. godine: "Budimo realni, zahtevajmo nemogućno." Ali, bliži realnosti je opis, niza ovdašnjih poznavalaca, po kome su najveća sila, sveta i kapitalizma, i jedina savremena sila u kojoj je na vlasti Komunistička partija, ekonomski povezane kao "sijamski blizanci", uprkos suštinskim političkim razlikama.
Povezanost je sada, čini se, izrazitije nego ikad uzdignuta iznad nacionalne uzajamnosti, i pridat joj je - internacionalni značaj. "Odnosi između SAD i Kine oblikovaće 21. vek" u svetu, ocenio je šef Bele kuće Barak Obama, na otvaranju skupa. "Retko koji globalni problem može da se reši bez zajedničkog nastupa" te dve zemlje, naglasili su šefica diplomatije Hilari Klinton i ministar finansija Timoti Gajtner, kao koautori napisa u današnjem "Volstrit džornalu", kojim su najavili domete razgovora s gostima - vicepremijerom Vang Ćišanom i državnim savetnikom Daji Binguom.
Saradnja se programira, pritome, na "nekoliko desetina polja". Obama je istakao četiri cilja: 1. globalni privredni oporavak (naglasivši i sam značaj novog gesla "Amerikanci više da štede a Kinezi više da troše"), 2. da kao najveći potrošači energije, obe zemlje ulože napore za smanjivanje zagađenja atmosfere koje dovodi do klimatskih poremećaja, 3. angažman za zaustavljanje širenja nuklearnog oružja i 4. suzbijanje međunarodnih opasnosti kao što su terorizam, epidemije…
Američki predsednik je potvrdio i da među dvema zemljama postoje nesaglasnosti. U tom domenu je uputio dozu kritike Kini, preporučivši joj da se više postara da prava uživaju svi građani, uključujući i nacionalne manjine (što je zazvučalo kao reagovanje na nedavne etničke sukobe i intervenciju vlasti u provinciji Sinkjang).
Suštinu dvodnevnih razgovora će, međutim, činiti uspostavljanje pomenute preorijentacije - da se potrošačka groznica odavde bar delimično prebaci u Kinu, a da tamošnja štedljivost postane novi "čip" u"američkom snu". Zaključeno je, naime, da više nije održivo stanje u kome je globalni razvoj u velikoj meri bio zasnovan na američkim kupovinama, koje su se ispostavile kao "prostiranje preko gubera", pa da sada Kinezi, koji su ogromnim izvozom u takvoj trgovini znatno profitirali, treba da se pokažu i kao veća konzumentska snaga.
Sadašnja situacija svedoči i o razmahu i o neuravnoteženosti veza. Vrednost međusobne trgovina je prošle godine premašila 400 milijardi dolara, pri čemu je američki deficit (prema ovdašnjim računicama) 268 milijardi dolara, pa Vašington traži da Kinezi praktično dignu kurs svog juana kako bi tamo ovdašnja roba imala bolju prođu. Ali Kina je postala najveći spoljni vlasnik obveznica - u iznosu od 800 milijardi dolara- američkog državnog duga, pa u tom svojstvu postavlja svoje zahteve dužniku: da je uveri kako će voditi disciplinovanju fiskalnu politiku, održavati stabilnost dolara i smanjivati već rekordni a rastući budžetski deficit."I dobroga može biti previše", svojevremena je krilatica jednog kolege, koja u ovom slučaju dobija jaku potvrdu. Širenjem međusobne saradnje, Kina je izrasla u jednu od vodećih sila, a Amerika obezbeđivala jevtinu robu za svoj široki potrošački sloj, ali je to kretanje "tamo dolari, ovamo proizvodi" postalo donekle kontraproduktivno. Ovde je, sugeriše se, dovelo do gubitaka mnogih radnih mesta koja su se preselila tamo, pa se traži formula po kojoj će Amerikanci opet moći "više da rade", a da Kinezi dobiju veće plate kojima će moći da više kupuju američku robu.
U "paketu" su i političke računice. Javnije ih iznose Amerikanci. Računaju, konkretno, da Kinezi pomognu da se Severna Koreja i Iran odvrate od atomskog naoružavanja. Peking se, u međuvremenu, ispostavlja kao "globalni igrač" sa sve većim "deonicama" od Afrike do Latinske Amerike, koje je američka strategija poprilično "zapostavila".
Obema stranama je stalo da "grade pozitivne, kooperativne i sveobuhvatne odnose", ponovio je danas Obama, podsećajući na zaključak donet na londonskom aprilskom sastanku s predsednikom Hu Đintaom.Za ostvarenje tako ambiciozno sročene diplomatske formulacije, ponajveći će izazov predstavljati - unutrašnje transformacije: da se glavni potrošači bace na štednju, a glavni prodavci na kupovinu.
Momčilo Pantelić
Bas guraju ovi Ameri
Promena uloga: štednja za Amerikance, šoping za Kineze
Politika - Pre 2 sata i 41 minut
Vašington, 27. jula - "Gospodin Smit" i "drug Li" mogli bi da ublaže svetsku ekonomsku krizu ako bitno promene svoje karaktere i tradicionalne uloge, tako da prvi više štedi a drugi da više kupuje. Takvom porukom, nalik na prevrat u nacionalnim mentalitetima i zaokret u globalnim kretanjima, ovde je danas počeo prvi američko-kineski "strateški i ekonomski dijalog".
Apeluje se, zapravo, na - donedavno teško zamislivu stratešku rokadu - u kojoj bi Amerikanci "stiskali", a Kinezi "razvezivali" svoje kese. A što je gotovo ravno zahtevu da i jedni i drugi "iskoče iz svoje kože".
Kao da su dve sile dogurale do faze u kojoj razrađuju geslo demonstranta iz 1968. godine: "Budimo realni, zahtevajmo nemogućno." Ali, bliži realnosti je opis, niza ovdašnjih poznavalaca, po kome su najveća sila, sveta i kapitalizma, i jedina savremena sila u kojoj je na vlasti Komunistička partija, ekonomski povezane kao "sijamski blizanci", uprkos suštinskim političkim razlikama.
Povezanost je sada, čini se, izrazitije nego ikad uzdignuta iznad nacionalne uzajamnosti, i pridat joj je - internacionalni značaj. "Odnosi između SAD i Kine oblikovaće 21. vek" u svetu, ocenio je šef Bele kuće Barak Obama, na otvaranju skupa. "Retko koji globalni problem može da se reši bez zajedničkog nastupa" te dve zemlje, naglasili su šefica diplomatije Hilari Klinton i ministar finansija Timoti Gajtner, kao koautori napisa u današnjem "Volstrit džornalu", kojim su najavili domete razgovora s gostima - vicepremijerom Vang Ćišanom i državnim savetnikom Daji Binguom.
Saradnja se programira, pritome, na "nekoliko desetina polja". Obama je istakao četiri cilja: 1. globalni privredni oporavak (naglasivši i sam značaj novog gesla "Amerikanci više da štede a Kinezi više da troše"), 2. da kao najveći potrošači energije, obe zemlje ulože napore za smanjivanje zagađenja atmosfere koje dovodi do klimatskih poremećaja, 3. angažman za zaustavljanje širenja nuklearnog oružja i 4. suzbijanje međunarodnih opasnosti kao što su terorizam, epidemije…
Američki predsednik je potvrdio i da među dvema zemljama postoje nesaglasnosti. U tom domenu je uputio dozu kritike Kini, preporučivši joj da se više postara da prava uživaju svi građani, uključujući i nacionalne manjine (što je zazvučalo kao reagovanje na nedavne etničke sukobe i intervenciju vlasti u provinciji Sinkjang).
Suštinu dvodnevnih razgovora će, međutim, činiti uspostavljanje pomenute preorijentacije - da se potrošačka groznica odavde bar delimično prebaci u Kinu, a da tamošnja štedljivost postane novi "čip" u"američkom snu". Zaključeno je, naime, da više nije održivo stanje u kome je globalni razvoj u velikoj meri bio zasnovan na američkim kupovinama, koje su se ispostavile kao "prostiranje preko gubera", pa da sada Kinezi, koji su ogromnim izvozom u takvoj trgovini znatno profitirali, treba da se pokažu i kao veća konzumentska snaga.
Sadašnja situacija svedoči i o razmahu i o neuravnoteženosti veza. Vrednost međusobne trgovina je prošle godine premašila 400 milijardi dolara, pri čemu je američki deficit (prema ovdašnjim računicama) 268 milijardi dolara, pa Vašington traži da Kinezi praktično dignu kurs svog juana kako bi tamo ovdašnja roba imala bolju prođu. Ali Kina je postala najveći spoljni vlasnik obveznica - u iznosu od 800 milijardi dolara- američkog državnog duga, pa u tom svojstvu postavlja svoje zahteve dužniku: da je uveri kako će voditi disciplinovanju fiskalnu politiku, održavati stabilnost dolara i smanjivati već rekordni a rastući budžetski deficit."I dobroga može biti previše", svojevremena je krilatica jednog kolege, koja u ovom slučaju dobija jaku potvrdu. Širenjem međusobne saradnje, Kina je izrasla u jednu od vodećih sila, a Amerika obezbeđivala jevtinu robu za svoj široki potrošački sloj, ali je to kretanje "tamo dolari, ovamo proizvodi" postalo donekle kontraproduktivno. Ovde je, sugeriše se, dovelo do gubitaka mnogih radnih mesta koja su se preselila tamo, pa se traži formula po kojoj će Amerikanci opet moći "više da rade", a da Kinezi dobiju veće plate kojima će moći da više kupuju američku robu.
U "paketu" su i političke računice. Javnije ih iznose Amerikanci. Računaju, konkretno, da Kinezi pomognu da se Severna Koreja i Iran odvrate od atomskog naoružavanja. Peking se, u međuvremenu, ispostavlja kao "globalni igrač" sa sve većim "deonicama" od Afrike do Latinske Amerike, koje je američka strategija poprilično "zapostavila".
Obema stranama je stalo da "grade pozitivne, kooperativne i sveobuhvatne odnose", ponovio je danas Obama, podsećajući na zaključak donet na londonskom aprilskom sastanku s predsednikom Hu Đintaom.Za ostvarenje tako ambiciozno sročene diplomatske formulacije, ponajveći će izazov predstavljati - unutrašnje transformacije: da se glavni potrošači bace na štednju, a glavni prodavci na kupovinu.
Momčilo Pantelić
Bas guraju ovi Ameri
Poslednja izmena:
