Homoljac
Domaćin
- Poruka
- 3.155
istočne članice eu suočene s rastom budžetskog deficita
Politika - Pre 12 minuta
BUKUREŠT/SOFIJA - Rumunija je najavila da će od Međunarodnog monetarnog fonda tražiti da poveća svoj budžetski deficit, dok je Bugarska obećala da će skresati troškove radi uravnoteženja budžeta, što su najnoviji pokušaji članica Evropske unije da poprave pogoršane budžetske izglede.
Ti potezi su se poklopili sa posrtanjem Letonije u pregovorima sa MMF za obezbeđivanje dodatnih finansija i upozorenjem premijera Češke da će njegova vlada biti primorana da poveća planirani budžetski deficit za iduću godinu, prenosi Rojters.
Vlade zemalja širom Evrope odustale su od budžeta planiranih pre krize i dozvolile da budžetski deficiti narastu, ali se to pokazalo problematičnijim u istočnim nego u razvijenim zapadnim članicama, uglavnom zbog slabijeg poverenja investitora u njih.
U nastojanju da savlada veće privredno slabljenje od očekivanog, koje je dovelo do smanjenja poreskog prihoda, Rumunija će zatražiti od MMF da poveća svoj budžetski deficit na oko 5-5,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) , izjavio je jedan zvaničnik te zemlje. Taj zahtev, neophodan Rumuniji da nastavi sa programom zajmova za spasavanje, vrednim 20 milijardi evra, poništio bi planirani budžetski deficit od 4,6 odsto BDP koji je već dogovoren sa MMF.
Rumunski zahtev je sličan potezima koji su ranije ove godine preduzele Mađarska i Letonija pošto je ekonomsko slabljenje dovelo do povećanja ranijih prognoza njihovog budžetskog deficita.
Dok mnoge zapadne zemlje na ekonomsku krizu odgovaraju stimulativnim paketima, ili se sa smanjenjem poreskog prihoda bore povećanim pozajmljivanjem, istočne članice EU imaju ograničene mogućnosti.
Centralnoevropske zemlje su imale budžetske manjkove čak i u godinama brzog privrednog rasta, a recesija i prognoze slabijeg rasta primoraće njihove vlade na rešavanje dubokih strukturalnih problema za koje su se nadale da će vremenom sami nestati.
Drugi problem predstavlja cilj deficita od tri odsto BDP koji se zahteva od novih članica EU radi eventualnog ulaska u zonu evra koji bi mogao odložiti njihov ulazak u odnosu na period od 2012. do 2014. koji je bio predviđen pre krize.
Poljska i Češka do sada nisu dramatično skresale potrošnju, niti povećale poreze, ali i dalje nastoje da zadrže pozajmljivanje pod kontrolom.
Politika - Pre 12 minuta
BUKUREŠT/SOFIJA - Rumunija je najavila da će od Međunarodnog monetarnog fonda tražiti da poveća svoj budžetski deficit, dok je Bugarska obećala da će skresati troškove radi uravnoteženja budžeta, što su najnoviji pokušaji članica Evropske unije da poprave pogoršane budžetske izglede.
Ti potezi su se poklopili sa posrtanjem Letonije u pregovorima sa MMF za obezbeđivanje dodatnih finansija i upozorenjem premijera Češke da će njegova vlada biti primorana da poveća planirani budžetski deficit za iduću godinu, prenosi Rojters.
Vlade zemalja širom Evrope odustale su od budžeta planiranih pre krize i dozvolile da budžetski deficiti narastu, ali se to pokazalo problematičnijim u istočnim nego u razvijenim zapadnim članicama, uglavnom zbog slabijeg poverenja investitora u njih.
U nastojanju da savlada veće privredno slabljenje od očekivanog, koje je dovelo do smanjenja poreskog prihoda, Rumunija će zatražiti od MMF da poveća svoj budžetski deficit na oko 5-5,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) , izjavio je jedan zvaničnik te zemlje. Taj zahtev, neophodan Rumuniji da nastavi sa programom zajmova za spasavanje, vrednim 20 milijardi evra, poništio bi planirani budžetski deficit od 4,6 odsto BDP koji je već dogovoren sa MMF.
Rumunski zahtev je sličan potezima koji su ranije ove godine preduzele Mađarska i Letonija pošto je ekonomsko slabljenje dovelo do povećanja ranijih prognoza njihovog budžetskog deficita.
Dok mnoge zapadne zemlje na ekonomsku krizu odgovaraju stimulativnim paketima, ili se sa smanjenjem poreskog prihoda bore povećanim pozajmljivanjem, istočne članice EU imaju ograničene mogućnosti.
Centralnoevropske zemlje su imale budžetske manjkove čak i u godinama brzog privrednog rasta, a recesija i prognoze slabijeg rasta primoraće njihove vlade na rešavanje dubokih strukturalnih problema za koje su se nadale da će vremenom sami nestati.
Drugi problem predstavlja cilj deficita od tri odsto BDP koji se zahteva od novih članica EU radi eventualnog ulaska u zonu evra koji bi mogao odložiti njihov ulazak u odnosu na period od 2012. do 2014. koji je bio predviđen pre krize.
Poljska i Češka do sada nisu dramatično skresale potrošnju, niti povećale poreze, ali i dalje nastoje da zadrže pozajmljivanje pod kontrolom.
