Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 162.386
Neće biti brašna ni za kiflu
Ovo nije prvi put da, razočarani otkupnom cenom pšenice, nezadovoljni poljoprivrednici reaguju rečima: „E, neću ga više sejati“, kaže Milan Prostran, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Srbije
Da podsetimo, vojvođanski ratari su nedavno najavili i da bi mogli da odustanu od naredne setve.
- Može se dogoditi da ove godine ne zasejemo pšenicu, ali će onda velike kompanije da je uvezu, pa će onda cena te pšenice biti dvostruko veća - rekao je Dušan Gluvakov iz „Banatskog foruma“.
Gluvakov podseća da našim poljoprivrednicima država ne pomaže za razliku od drugih država koje subvencijama stimulišu svoje individualne proizvođače.
Milan Prostran, sekretar Udruženja poljoprivrede PKS, kaže da ovo nije prvi put da razočarani otkupnom cenom pšenice, nezadovoljni poljoprivrednici reaguju rečima: „E, neću ga više sejati“.
- Mi smo u krizi 20 godina. Probleme imaju i povrtari, i voćari, i oni koji seju pšenicu i drugi. Činjenica je država nema novca i da se iz republičkog budžeta izdvaja svega 2,2 odsto za poljoprivredu. Takođe, pare nemaju ni naši seljaci da bi mogli da menjaju proizvodnu strukturu. Sve što nije pšenica ili kukuruz, traži veća ulaganja. Ako ne bi sejali, zemljište će ostati u parlogu. Samo po sebi nameće se pitanje, ako se ne zaseje pšenica, šta će se umesto pšenice posejati na 500.000-600.000 hektara zemljišta od čega na seljačke njive otpada 400.000 hektara - kaže Prostran.
On dodaje da seljaci kažu da im se ne isplati cena pšenice ispod 20 dinara za kilogram.
- Lično bih voleo da dobiju i 50. Ako bi pšenica bila 20 dinara, brašno bi bilo 40, a hleb 80 dinara. Problem našeg seljaka je između ostalog niski prinos. Kamo sreće da naši poljoprivrednici imaju para za đubrivo, pesticide, za kvalitetnu mehanizaciju i da umesto sadašnjeg prinosa od 3,2 tone po hektaru, imaju prinos od pet-šest tona po hektaru. Sa većim prinosom isplatila bi im se i ova sadašnja cena pšenice od devet-deset dinara za kilogram. Primera radi, u Francuskoj i Nemačkoj prinos je između osam i deset tona po hektaru - objasnio je Prostran.
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-23-07-2009/nece-biti-brasna-ni-za-kiflu
------------------------
znaci osim privrednog kolapsa imamo zahvaljujuci "mudroj Tadicevoj politici" i kolaps poljoprivrede. Seljaci nemaju racuna da prodaju psenicu ispod 18 dinara za kilo, a vlast im daje 9 dinara za kilo. Pod tim uslovima nece sejati zito tako da vec od jeseni ili iduce godine mozemo da ocekujemo da vekna hleba bude 80 dinara , jer ce kako kazu u ovom tekstu uvozna psenica biti duplo skuplja od domace....
Zasto su u Evropi seljaci medju najbogatijim ljudima, a u Srbiji siromasni kao robijasi????
Zasto se u EU isplati sejati , raditi i proizvoditi a u Srbiji - ne? Ko je kriv ako nije vlast?
Ovo nije prvi put da, razočarani otkupnom cenom pšenice, nezadovoljni poljoprivrednici reaguju rečima: „E, neću ga više sejati“, kaže Milan Prostran, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Srbije
Da podsetimo, vojvođanski ratari su nedavno najavili i da bi mogli da odustanu od naredne setve.
- Može se dogoditi da ove godine ne zasejemo pšenicu, ali će onda velike kompanije da je uvezu, pa će onda cena te pšenice biti dvostruko veća - rekao je Dušan Gluvakov iz „Banatskog foruma“.
Gluvakov podseća da našim poljoprivrednicima država ne pomaže za razliku od drugih država koje subvencijama stimulišu svoje individualne proizvođače.
Milan Prostran, sekretar Udruženja poljoprivrede PKS, kaže da ovo nije prvi put da razočarani otkupnom cenom pšenice, nezadovoljni poljoprivrednici reaguju rečima: „E, neću ga više sejati“.
- Mi smo u krizi 20 godina. Probleme imaju i povrtari, i voćari, i oni koji seju pšenicu i drugi. Činjenica je država nema novca i da se iz republičkog budžeta izdvaja svega 2,2 odsto za poljoprivredu. Takođe, pare nemaju ni naši seljaci da bi mogli da menjaju proizvodnu strukturu. Sve što nije pšenica ili kukuruz, traži veća ulaganja. Ako ne bi sejali, zemljište će ostati u parlogu. Samo po sebi nameće se pitanje, ako se ne zaseje pšenica, šta će se umesto pšenice posejati na 500.000-600.000 hektara zemljišta od čega na seljačke njive otpada 400.000 hektara - kaže Prostran.
On dodaje da seljaci kažu da im se ne isplati cena pšenice ispod 20 dinara za kilogram.
- Lično bih voleo da dobiju i 50. Ako bi pšenica bila 20 dinara, brašno bi bilo 40, a hleb 80 dinara. Problem našeg seljaka je između ostalog niski prinos. Kamo sreće da naši poljoprivrednici imaju para za đubrivo, pesticide, za kvalitetnu mehanizaciju i da umesto sadašnjeg prinosa od 3,2 tone po hektaru, imaju prinos od pet-šest tona po hektaru. Sa većim prinosom isplatila bi im se i ova sadašnja cena pšenice od devet-deset dinara za kilogram. Primera radi, u Francuskoj i Nemačkoj prinos je između osam i deset tona po hektaru - objasnio je Prostran.
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-23-07-2009/nece-biti-brasna-ni-za-kiflu
------------------------
znaci osim privrednog kolapsa imamo zahvaljujuci "mudroj Tadicevoj politici" i kolaps poljoprivrede. Seljaci nemaju racuna da prodaju psenicu ispod 18 dinara za kilo, a vlast im daje 9 dinara za kilo. Pod tim uslovima nece sejati zito tako da vec od jeseni ili iduce godine mozemo da ocekujemo da vekna hleba bude 80 dinara , jer ce kako kazu u ovom tekstu uvozna psenica biti duplo skuplja od domace....
Zasto su u Evropi seljaci medju najbogatijim ljudima, a u Srbiji siromasni kao robijasi????
Zasto se u EU isplati sejati , raditi i proizvoditi a u Srbiji - ne? Ko je kriv ako nije vlast?
dobro je da nisu trazili 50
