Руше нам језик, са њим и државу...

виртуелизација

Zainteresovan član
Poruka
256
Извор:Крстарица, Политика

Веб-мајсторица, хируршкиња, криминалисткиња, метафизичарка, омбудсманка и конзулка само су неки од предлога за именовање женских занимања из зборника родно сензитивног језика који су јуче представили Мисија ОЕБС-а у Београду и канцеларија заштитника грађана чије су ауторке лингвисткиње Свенка Савић, Маријана Чанак, Вероника Митро и Гордана Штасни. Осликавајући реалност у којој жене суверено владају светом професија и занимања која су донедавно била "резервисана" само за представнике "јачег" пола, ауторке овог зборника обогатиле су српски језик именицама око којих ће се свакако водити жустра полемика језичких чистунаца и јавности.

Тако се на страницама овог зборника могу наћи речи које указују на активно учешће жена у свету криминала (терористкиња, арамбашица, бандитка, пљачкашица, крволочница, злочинка, жандарка, сведокиња, криминалисткиња), науке (академкиња, метафизичарка, метеорологиња, психолошкиња, психијатреса, хируршкиња), необичних занимања (аласкиња, машинисткиња, морепловка, трамвајџијка), спорта (тренерка, тркачица, маратонка, четиристометрашица, препонашица, стометрашица, стреличарка), али и оних занимања која не постоје у стварности (првосвештеница, јеванђелисткиња).....
 
Svaki jezik evoluira i menja se, ali ovo je stvarno smešno... podseća me na jednu kampanju sa radija B92 od pre 2-3 godine, kada su cele jedne nedelje koristili isključivo ovakve izraze i pratili reakcije publike, na žalost nisam slušao do kraja, pa mi reakcije nisu poznate

Da..potpuno si u pravu.Jedna rec da bi bila lepa i da "legne" u narodu..brusi se dugo do svog konacnog izgleda.A..oni naprecac izmisljaju reci bez-veze..nesto kao 'rvatski "novorijek"..:sad2:
 
Da..potpuno si u pravu.Jedna rec da bi bila lepa i da "legne" u narodu..brusi se dugo do svog konacnog izgleda.A..oni naprecac izmisljaju reci bez-veze..nesto kao 'rvatski "novorijek"..:sad2:

Sami smo krivi što dozvoljavamo tako nešto. Pametniji od nas rade to malo drugačije, konkretno, u Francuskoj se svaka nova reč analizira i potvrđuje od strane nadležnog tela (čije ime ne znam, zaboravio sam, pričali su nam to na fakultetu), i tek nakon toga postaje pogodna za javnu upotrebu, a za nepoštovanje i kršenje odluke primenjuju se novčane kazne
 
Извор:Крстарица, Политика

Веб-мајсторица, хируршкиња, криминалисткиња, метафизичарка, омбудсманка и конзулка само су неки од предлога за именовање женских занимања из зборника родно сензитивног језика који су јуче представили Мисија ОЕБС-а у Београду и канцеларија заштитника грађана чије су ауторке лингвисткиње Свенка Савић, Маријана Чанак, Вероника Митро и Гордана Штасни. Осликавајући реалност у којој жене суверено владају светом професија и занимања која су донедавно била "резервисана" само за представнике "јачег" пола, ауторке овог зборника обогатиле су српски језик именицама око којих ће се свакако водити жустра полемика језичких чистунаца и јавности.

Тако се на страницама овог зборника могу наћи речи које указују на активно учешће жена у свету криминала (терористкиња, арамбашица, бандитка, пљачкашица, крволочница, злочинка, жандарка, сведокиња, криминалисткиња), науке (академкиња, метафизичарка, метеорологиња, психолошкиња, психијатреса, хируршкиња), необичних занимања (аласкиња, машинисткиња, морепловка, трамвајџијка), спорта (тренерка, тркачица, маратонка, четиристометрашица, препонашица, стометрашица, стреличарка), али и оних занимања која не постоје у стварности (првосвештеница, јеванђелисткиња).....
Што више подела и антагонизама, ''контролори'' и ''вође'' задовољније трљају руке. Опет ће неког да бране а другог да пљују, биће посла за душебрижнике и адвокате.
 
чије су ауторке лингвисткиње Свенка Савић, Маријана Чанак, Вероника Митро и Гордана Штасни

Predpostavljam da su gore navedene individue tipicne predstavnice srpskog naroda a uz to i da su vrlo strucne kada je njihov jezik u pitanju,te i da jako dobro barataju njime !

Naravno..kao i vec poznati likovi Sonja Biserko..Sonja Liht...Biljana Kovacevic-Vuco..Natasa Kandic (vise po izboru nego rodjenju)...itd .Sve tipicne zabrinute srpske borkinje (eto jos jedne grozote od reci:eek:) za ljudska prava koja oni ruzni i gadni Srbi uporno krse..:mrgreen:
 
Protiv sam tih nakaradnih reči. To nazivanje samo daje privid jednakosti. Žene i muškarci u najvećem broju slučajeva nisu jednaki na poslu. Imena profesija samo daju iluziju jednakosti i samo se blesavi time bave. Ježim se kada vidim neku od profesija u ženskom rodu. Ne vidim potrebu za tim.

Nakaredne rijeci su pravi naziv,ponovila bih par no i od citanja mi je muka Ne mogu nam srusit drzavu,mogu da ruze nas jezik a to je jadno.:(
Nadam se da ni pod razno nece zazivjeti.:eek:
 
Реч Стефана Немање (оца Симеона) изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава.


Завештање Стефана Немање
(одломак)


Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ - изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град, него најмању и најнезнатнију реч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима, него и језицима. Знај да те је туђинац онолико освојио и покорио, колико ти је речи поткрао и својих натурио.

Народ који изгуби своје речи престаје бити народ. Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа с другим, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа. Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никад се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у битки на живот и смрт. Док се год у тој борби чује и један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпосле се чује само један. Битка је завршена. После изгубљеног језика нема народа. Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два.

Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове, него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа. Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Кад ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека само слушају.

Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава, без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће тако освојен део земље и народ кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.

***************

Уопште не бих да коментаришем те разноразне лезбаче и феминисткиње -
једино могу да их сажаљевам. Али оне, јаднице нису криве - крива је
ДРЖАВА јер се овакви испади разноразних душебрижника и нестручних
људи очигледно толеришу јер властодршце боли њихова масна ******
за језик народа.

Језик ничији, брука и нерад свачији jun 2009


Наизглед лепа и безазлена вест да ћемо након пола века добити први Правописни речник српског језика на којем ради др Милан Шипка (издавач је „Прометеј”) покренула је лавину питања. Како то да од шездесетих година немамо темеље наше културе - правопис, граматику и што обухватнији речник српског језика, зашто држава Србија није, толико година након распада Југославије, иницирала утврђивање принципа језичке политике и финансирала израду језичких приручника неопходних за националну писменост и културу и ко уопште брине о језичкој политици у Србији?


Проблем правописа, граматике и речника српског језика, или општије, питање језичке политике у Србији, у овом тренутку као да се налази на ничијој земљи.
Прама закону из 1991. године државни органи су задужени за креирање језичке политике у Србији, што су, у овом случају, Министарство културе, Министарство науке и Министарство просвете, рекли су нам у Влади. Али свако од надлежних министарстава жели да пребаци одговорност за најважнији део посла на друга два. Председник Одбора за стандардизацију савременог српског језика академик Иван Клајн тврди да је Одбор само саветодавно тело с којим се више нико ни не консултује, а најпозваније језичке националне институције - Институт за српски језик и Матица српска, кажу да су минулих година кубурили са недостатком средстава и кадрова.​
 
Poslednja izmena:
Реч Стефана Немање (оца Симеона) изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава.


Завештање Стефана Немање
(одломак)


Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ - изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град, него најмању и најнезнатнију реч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима, него и језицима. Знај да те је туђинац онолико освојио и покорио, колико ти је речи поткрао и својих натурио.

Народ који изгуби своје речи престаје бити народ. Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа с другим, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа. Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никад се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у битки на живот и смрт. Док се год у тој борби чује и један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпосле се чује само један. Битка је завршена. После изгубљеног језика нема народа. Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два.

Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове, него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа. Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Кад ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека само слушају.

Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава, без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће тако освојен део земље и народ кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.

***************

Уопште не бих да коментаришем те разноразне лезбаче и феминисткиње -
једино могу да их сажаљевам. Али оне, јаднице нису криве - крива је
ДРЖАВА јер се овакви испади разноразних душебрижника и нестручних
људи очигледно толеришу јер властодршце боли њихова масна ******
за језик народа.

Језик ничији, брука и нерад свачији jun 2009


Наизглед лепа и безазлена вест да ћемо након пола века добити први Правописни речник српског језика на којем ради др Милан Шипка (издавач је „Прометеј”) покренула је лавину питања. Како то да од шездесетих година немамо темеље наше културе - правопис, граматику и што обухватнији речник српског језика, зашто држава Србија није, толико година након распада Југославије, иницирала утврђивање принципа језичке политике и финансирала израду језичких приручника неопходних за националну писменост и културу и ко уопште брине о језичкој политици у Србији?


Проблем правописа, граматике и речника српског језика, или општије, питање језичке политике у Србији, у овом тренутку као да се налази на ничијој земљи.
Прама закону из 1991. године државни органи су задужени за креирање језичке политике у Србији, што су, у овом случају, Министарство културе, Министарство науке и Министарство просвете, рекли су нам у Влади. Али свако од надлежних министарстава жели да пребаци одговорност за најважнији део посла на друга два. Председник Одбора за стандардизацију савременог српског језика академик Иван Клајн тврди да је Одбор само саветодавно тело с којим се више нико ни не консултује, а најпозваније језичке националне институције - Институт за српски језик и Матица српска, кажу да су минулих година кубурили са недостатком средстава и кадрова.​


Zaveštanje Stefana Nemanje - autor MILE MEDIĆ ! :per:
 
Zaveštanje Stefana Nemanje - autor MILE MEDIĆ ! :per:

Па шта? Није М.Медић аутор Завештања него књиге у којој је објавио ЗАПИСЕ СВЕТОГА САВЕ... :roll::roll::roll:
Изволи на Хиландар па проверавај - мада не верујем да би те пустили ...
 
Па шта? Није М.Медић аутор Завештања него књиге у којој је објавио ЗАПИСЕ СВЕТОГА САВЕ... :roll::roll::roll:
Изволи на Хиландар па проверавај - мада не верујем да би те пустили ...

Ne laži!

Cijela ta priča o zaveštanju Nemanjinom je izmišljena. To je dokazano.
Čovjek je imao inspiraciju i napisao, a ljudi se uhvatili na to. Nije ništa loše.

Kad spomenu Hilandar, jel obnovljen nakon požara? Nisam ništa čuo o tome.
 
Ne laži!

Cijela ta priča o zaveštanju Nemanjinom je izmišljena. To je dokazano.
Čovjek je imao inspiraciju i napisao, a ljudi se uhvatili na to. Nije ništa loše.

Kad spomenu Hilandar, jel obnovljen nakon požara? Nisam ništa čuo o tome.

Први пут чујем, где је то доказано?

Обнова Хиландара је у току - кошта много и зато дуго траје...

п.с. Ти припадаш онима који су последњи људи на свету који би смели
било коме да спочитавају ЛАЖ.
 
Први пут чујем, где је то доказано?

Обнова Хиландара је у току - кошта много и зато дуго траје...

п.с. Ти припадаш онима који су последњи људи на свету који би смели
било коме да спочитавају ЛАЖ.

Ivan Čolović: Poslednjih godina u Srbiji je u opticaju jedan broj tekstova koji navodno predstavljaju Zaveštanja Stefana Nemanje, odnosno svetog Simeuna svome sinu Savi, a preko njega i Srbima. Jedno je zaveštanje jezika. U tom tekstu Nemanja poručuje Srbima da treba da čuvaju čist srpski nacionalni jezik, da se klone tuđica i kaže im otprilike ovo: „ne uzimajte, čedo moje, stranu reč, tuđu reč u svoja usta“. Tu ima i jedno zaveštanje baš o krvi, pa tu vidimo da je Nemanja mislio da krv ne pripada čoveku nego pripada narodu i da nije važno ko smo i kakvi smo nego čije smo krvi. I ima jedno zaveštanje kostiju i grobova, gde Nemanja kaže kako su kosti i grobovi najsvetiji graničnici domovine. I naravno, nama to zvuči nekako poznato, nekako aktuelno i teško možemo da poverujemo da je reč o dokumentu iz XI veka, i naravno i nije. Te tekstove je napisao publicista Mile Medić i čak on i ne krije preterano da je on autor ovih tekstova, ali uprkos tome oni kruže kao autentična svedočanstva. A Mile Medić kaže na to da u takvim stvarima autorstvo i nije bitno, jer u njegovim tekstovima progovara duh srpskog naroda, pa je potpuno nevažno da li ih je napisao Nemanja ili Mile Medić.

Kako je nastao najveći falsifikat o srpskom jeziku

Nije Nemanjin, ali je nemanjićki
Pravi autor tobožnjeg Nemanjinog zaveštanja je publicista Mile Medić. Uspeo je da se njegovi pastiši prime kao Nemanjine poruke srpstvu i da se nađu u programu raznih rodoljubivih priredbi u školama, crkvama i kasarnama, uključujući tu i Svetosavsku akademiju u Beogradu

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/nije_nemanjin_ali_je_nemanjicki.26.html?news_id=144760
 

Не баљезгај ... баш си нашао "стручњаке" који ће да тандрчу о српском језику.
Пре свега сваки текст који данашњи читалац чита на српском језику може се
у потпуности сматрати ауторским онога који га је објавио јер би буквални превод
оригиналних списа био потпуно неразумљив.

И да додам да је ваша јадна мржња и довођење у питање СВЕГА ШТО ЈЕ СРПСКО заиста попримило одлике БОЛЕСНЕ СРБОФОБИЈЕ. Стварно не могу да се сетим било чега што је српско а да то антисрби или анационални кретени нису попљували и довели у питање. Једнога дана ћу прочитати да ја у ствари и не постојим него да сам самога себе измислио...
 

Back
Top