Igre sa kartama

Šareni Petlić​

„Šareni Petlić“ su dva Žandara različite farbe (jedan „crni“,drugi „crveni“),a ravnopravan je istobojnim Petlićima i takođe donosi nagradu.Ova vararijanta igre se razlikuje i u ostalim nagradama.
Igra počinje od 30 bodova.
Za svaki ostvareni štih,igraču se oduzima po 1 bod.U slučaju da ne osvoji ni jedan, dobija kaznu od +5 bodova, bez obzira na tekući rezultat.
Za „Malog Pitlića“(2 bilo koja Žandara),igrač dobija nagradu od -5 bodova.Međutim,u slučaju neosvojenog štiha,sledi kazna od +5 bodova.
Za „Velikog Petlića“(4 Žandara),nagrada je 10 bodova.U slučaju da igrač ne osvoji štih,kazna za Petlića ne postoji,ali ostaje ona za neostvareno nošenje,u iznosu od +5 bodova.
Za ostvaren štih sa Kecom-pik,dodatna nagrada je -5 bodova,a ako se on poseduje u kartama i izgubi,kazna je +5 bodova.

Sibirski Petlić​

Ovo je najsloženija,ali danas i najrasprostranjeniji oblik „Petlića“.Razlika je u „kupovini“.
Pošto se podele po 5 karata,a jedna koja određuje aduta se ofira na talonu,na sto se izbacuju još 4 karte „zatvoreno“.
Delitelj može da zameni kartu koja određuje aduta,međutim,igrači se pre toga izjašnjavaju o „kupovini“.Počev od prvog desnog,svako može da zameni 4 karte „kupovine“,za 4 iz ruke.Kupovina se može menjati samo kompletno.Onaj ko to izvodi,najpre odbacuje 4 karte iz ruke,a tek zatim uzima one sa stola.
Ako prvi desni igrač to ne želi,govori „Dalje“,pa pravo zamene prelazi na sledećeg. Posle toga,svi menjaju proizvoljan broj svojih karata,kao i u klasičnom Petliću,a zatim sledi igra,koja je takođe identična.
Svi polaze od 20 bodova.Kazna za neostvareno nošenje je +5 bodova,bez obzira na tekući rezultat.
Kod obavezne igre,pri tekućem rezultatu nekog od učesnika 2,ili 1 bod,„Kupovinu“ može uzeti bilo ko i ona se ne tretira kao zamena karata.To se takođe odnosi i na delitelja,odnosno na kartu,koja određuje aduta.Da podsetimo,pri tekućem rezultatu od 2,ili 1-og boda bilo kog igrača,klasična zamena karata se ne vrši.

Ramš sa Predgovorom​

Ovo je najsavršenija varijanta,gde Ramš postaje intelektualna i džentlmenska igra sa kartama.Praktično,to je njegov klasičan oblik sa samo jednom izmenom,ali koja u potpunosti menja strategiju i taktiku igre.
Posle zamene karata,a neposredno pre početka igre,svaki igrač,koji u njoj učestvuje, govori gde očekuje štihove.Igrač,koji ima Keca,ili Kralja i Damu u nekoj neadutskoj boji,govori: „U boji“.Ako poseduje adutske karte,govori:„U adutu“.U slučaju da postoji mogućnost osvajanja štihova u adutu,ali i u još nekoj boji,igrač to takođe saopštava.Ako igrač ima 4,ili 5 karata u jednoj boji,govori npr:„Dugi Herc“,ili „Dugi Tref“.Sve ovo se saopštava posle odluke o „pratnji“ i zamene karata,tako da ima isklučivo uticaja na samu igru.
KRAJ PARTIJE : Ovde se takođe pojavljuje razlika u odnosu na standardnu varijantu.Kada neko od igrača stigne do nule,njemu se upisuju svi bodovi protivnika kao „dobri“,a svakom protivniku sopstveni rezultat,kao „loš“.Pobednik ispada iz igre,dok ostali nastavljaju.Kada sledeći dođe do nule,postupak je identičan.Pobednik opet dobija „dobre“ bodove i ispada iz igre.Tako se igra do poslednjeg igrača,koji na kraju ima samo loše bodove.
Za svaki „loš“ bod,isplaćuje se po 1 žeton,odnosno za „dobar“,dobija.Ovde se najpre naprave razlike u rezultatima igrača,a zatim se isplata vrši na osnovu njihovih vrednosti.

B E Z I K​

Bezik je vrlo popularna Francuska igra na Štihove i Kombinacije,a smatra se tipskim primerom ove vrste.Naime,u njemu je u potpunosti zastupljen i jedan ,i drugi cilj,pošto se tokom čitave igre,odigravaju karte i istovremeno formiraju Kombinacije.Uticaj jednih i drugih na konačan ishod igre je 50 : 50.Upravo zbog toga,on je osvojio čitav Svet,pošto je kao najprikladniji primer,našao svoje mesto u skoro svim brošurama i izdanjima o Kartaškim i Društvenim Igrama.
Ništa manju popularnost nemaju ni Američke i Nemačke varijante, „Binokl“ i „Pinokl“, ali se kod njih igra odvija u dve razdvojene faze.
„Bezik“ u prevodu znači „Poljubac“,a čini ga Figura,sastavljena od Žandara i Dame različitih farbi (Crvene i Crne).

B E Z I K​

Bezik je vrlo cenjena Francuska igra sa kartama,predviđena za 2 igrača.Međutim,usled njegove ogromne popularnosti,razvijaju se i varijante sa različitim brojem učesnika.
Cilj je na izgled sličan Belotu,pošto se bodovi osvajaju nošenjem štihova i objavljivanjem Kombinacija.Međuti,originalnost Bezika se ogleda u tome,što se Zvanja izlažu i ostaju ležati na stolu.Kada igrač želi odigrati neku kartu od njih,on to čini direktno sa stola.Karte iz ruke su potpuno ravnopravne sa onima sa stola.Tako vizuelno,Bezik podseća i na Remi,ali je suština potpuno drugačija.
KARTE : Koriste se dva skraćena špila,od po 32 karte.Rang karata je u svim bojama istovetan,a bodonosne vrednosti ne postoje.Ukupno ima 64 karte,poređane po jačini: A,10,K,Q,J,9,8 i 7.
CILJ IGRE : Igrači izlažu Kombinacije na sto ( slično Remiju ),koje odmah donose bodove i do daljnjeg ostaju tu ležati.Sve vreme,igrači odigravaju po jednu kartu,bilo iz ruke,ili sa stola ( iz svojih Kombinacija ).Na kraju deljenja se dobijaju i bodovi za odnete štihove.
DELJENJE : Delitelj podeli protivniku i sebi po 8 karata,deleći po obrascu 3-2-3. Sledeća se okreće na sredinu stola,a njena boja je adut za to deljenje.Ostatak se polaže licem na dole,poprečno preko nje,tako da je delimično prekriva (kao u Remiju).Karta koja je odredila aduta,ostaje vidljiva tokom cele igre,sve dok je neko ne uzme,kao poslednju iz Ostatka.
TOK IGRE : Prvi je na potezu nedelitelj i on odigrava jednu svoju kartu.Ako protivnik želi odneti štih,on mora igrati jaču u istoj boji,ili bilo kog aduta.U ovoj fazi igre, ne postoje nikakve obaveze,u pogledu poštovanja boje i „sečenja“.Kako su prisutna dva špila,može se dogoditi,da igrači odigraju potpuno istovetne karte.U tom slučaju,štih nosi prva odigrana od njih.
Osvajač štiha,sada može izložiti jednu svoju Kombinaciju na sto, a zatim vuče jednu kartu sa Ostatka.Posle njega,sa Ostatka kupuje i protivnik,ali on nema pravo na izlaganje Kombinacije.Pred sledeći potez,osvajač štiha može zameniti adutsku kartu ispod Ostatka za adutsku Sedmicu,naravno,u koliko je poseduje.Zatim sledi novi potez,gde on igra prvi.
U svakom krugu igre,pravo na izlaganje ima samo osvajač štiha i to sa 7 karata u rukama,odnosno,pre nego što vuče sa Ostatka.Posle izvršene kupovine,ponovo svako ima po 8 karata u rukama,ali se jedan broj njih nalaze i na stolu.Karte iz Kombinacija imaju potpuno isti tretman,kao i one iz ruku,ali ipak ostaju tu ležati,sve dok se ne odigraju.
Kada se Ostatak istroši,način igre se menja.Zajedno sa poslednjom kartom iz njega,oba igrača uzimaju i svoje preostale karte sa stola,tako da ih svako ima u rukama,po 8.Od tog trenutak,izlaganja kombinacija više nema,a na boju prve odigrane karte u štihu se uvek mora odgovoriti istom.U slučaju nedostatka boje,obavezno je „sečenje“ adutom.
Igra se na taj način produžava,sve do poslednje karte.
BODOVANJE : Posle svih odigranih karata,sabiraju se i upisuju ostvareni bodovi. U Beziku,boduju se:
„Brisk“:To je naziv za bodonosne karte u štihovima.Bodove donose samo Kečevi i Desetke,a svaka od njih donosi po 10 bodova.
„Zadnji Štih“ donosi dodatnu nagradu od 10 bodova.
„Adutske Sedmice“:Igrač,koji ima u rukama adutsku Sedmicu,pokazuje je i odmah za nju dobija 10 bodova.To isto čini i onaj,koji je tokom igre „kupi“ iz Ostatka.U svakom deljenju se boduju obe adutske Sedmice,koje su prisutne u špilu.Ako igrač upiše bodove za Sedmicu,a zatim je zameni za adutsku kartu ispod Ostatka,ona se ne može ponovo bodovati,kada se kao poslednja kupi iz Ostatka.Svaka donosi nagradu,samo po jednom u toku deljenja.
„Izlošci“ su kombinacije,koje su često i presudne na ishod igre,a vrede:
50 bodova-„Bezik“.Dama-pik i Žandar-karo.
500 bodova-„Dvostruki Bezik“.Igrač,koji je već izložio Bezik,u toku istog deljenja dobija drugu Damu-pik i drugoga Žandara-karo,pa i njih objavljuje.Za pokazani Bezik po drugi put,dobija čak 500 bodova nagrade.
250 bodova-„Sekvenca“.Kec,Desetka,Kralj,Dama i Žandar u adutu.
100 bodova-„Kvartet“.Četiri Keca u različitim bojama.
80 bodova-„Četiri Kralja“,obavezno u razlličitim znakovima.
60 bodova-„Četiri Dame“,u različitim bojama.
40 bodova-„Četiri Žamdara“,različitih znakova.
40 bodova-„Rojal Marijaž“.Kralj i Dama u adutskoj boji.
20 bodova-„Marijaž“.Kralj i Dama u bilo kojoj neadutskoj boji.

Bezik (50 bodova)​

Kada igrač izloži kombinaciju,on pojedine karte iz nje može koristiti i za sledeću.Uslov je,da se prilikom toga formira Izložak,koji donosi više bodova od predhodnog,iz koga je pozajmljena karta.Izložene karte se više ne mogu uzimati nazad u ruke,ali se sa njima igra ravnopravno.Kada se istroši Ostatak,sve preostale karte sa stola se uzimaju u ruke,ali sada obavezno sve.
Ako je igrač npr,izložio Kralja i Damu u Piku,dobija nagradu od 20 bodova,a one ostaju na stolu.U nekom od sledećih poteza,on spušta Žandara-karo,pa sa Damom iz „Marijaža“,formira „Bezik“,koji donosi novu nagradu,od 50 bodova.Bez obzira što je Žandar sa Damom formirao novu kombinaciju,Kralj ostaje ležati na stolu,dok se ne odigra.U daljem toku igre,isti igrač može spustiti preostala 3 Kralja,pa dobija nagradu za „Četiri Kralja“ itd.
Karta koja je odigrana sa stola,više se ne može računati za nove Kombinacije.
„Bezik“ je jedina kombinacija,čija se karta ne može koristiti za „Dvostruki Bezik“,jer njega po definiciji čine,isključivo druga Dama-pik i drugi Žandar-karo.
Partija traje do 1000 bodova,a prekida se,čim neko objavi da mu je „Dosta“.Svaka izložena kombinacije,obračunava se u tekući rezultat istog trenutka,kada se i objavi.

B e z i k z a 3 i g r a č a​

Pravila su identična Beziku za 2 igrača,ali se koriste 3 špila,od po 32 karte.
„Trostruki Bezik“,odnosno,treći pokazani u jednom deljenju od strane istog igrača,donosi nagradu od 800 bodova.
Svako igra za sebe,a deli se takođe po 8 karata.Prvi je na potezu,igrač desno od delitelja.Na odigranu prvu kartu,obojica protivnika odigravaju po jednu,bez ikakvih obaveza. Najjača u boji prve odigrane,nosi štih.Naravno,štih uvek nosi adut,u koliko ga je neko odigrao,odnosno jači adut,ako ih je u štihu prisutno više.
Kada se istroši Ostatak,dvojica protivnika obavezno moraju igrati karte,u boji prve odigrane,odnosno,“seći“ adutom,ako takve boje nemaju.
Partija traje do 1500 bodova.

Bezik za 4 igrača​

Koriste se 4 skraćena špila,od po 32 karte,njih ukupno 128.U koliko igra svako za sebe,igra se svodi na predhodno opisanu varijantu.Ipak,mnogo originalnije je,ako su po dvojica igrača partneri,sede,jedan preko puta drugog i igraju protiv dvojice protivnika.
Sama pravila odigravanja karta su identična klasičnom Beziku.Prvi je na potezu, igrač desno od delitelja,a u daljem toku igre,osvajač predhodnog štiha.U svakom krugu igre,igrač koji igra prvi,ima pravo izložiti neku svoju Kombinaciju,a one se ovde izlažu pre kupovine sa Ostatka,sa 7 karata u rukama.Igrač,koji je prvi na potezu i ima pravo da izlaže,to može prepustiti svom partneru.Ako mu to ponudi,ali ovaj nema ništa spareno u rukama,on sam gubi pravo da eventualno nešto izloži u tom krugu igre.
Osvajač predhodnog štiha,uvek igra prvi,bez obzira,da li je izlagao sam,ili je to pravo prepustio partneru.
Za formiranje Kombinacije se mogu koristiti i neke karte iz Izložaka partnera,ali se pri tome mora poštovati opšte pravilo Bezika.Da podsetimo,ista karta se može prebacivati samo iz „niže“,u „višu“ kombinaciju.Partnerova karta,koja se koristi,ostaje da leži ispred njega,a samo se usmeno naglašava,gde je njeno mesto u Izložku.Kasnije je,kada to poželi,odigrava partner.
„Dvostruki“ (500), „Trostruki“(800) i „Četvorostruki Bezik“ (1500),važe samo,ako su izloženi od strane istog igrača i obavezno,bez pomoći karata partnera.
Kada se istroši Ostatak,boja prve odigrane karte se mora poštovati,a u njenom nedostatku,obavezno je „sečenje“ adutom.Takođe,u poslednjih 8 krugova igre,obavezno je i nadjačavanje,čak i partnerove karte.
Partija traje do 2000 bodova.

Bezadutski Bezik​

Pravila su istovetna standardnom Beziku,sa izuzetkom postupka određivanja adutske boje.Tokom deljenja,adutska karta se ne otkriva,a igra započinje „Bez Aduta“.Prvi „Marijaž“, koji se bude tokom igre objavio,boduje se kao adutski,a njegova boja postaje adut za to deljenje.Ako isti igrač pokaže još jedan „Marijaž“ u toj boji („Dvostruki Marijaž“),on donosi nagradu od 80 bodova.Za razliku od standardnog Bezika,ovde se može koristiti i jedna karta iz predhodno pokazanog.
„Sekvenca“ (A-K-Q-J-10 u adutu) donosi 300 bodova,ali se može objaviti,tek pošto se pojavi adut.Sve ostale Kombinacije se mogu izlagati i pre toga.
Adutska Sedmica ne donosi nagradu,a sa njom se nema ni šta menjati.

Winston Bezik
( Bezik sa 6 špilova)​

Ova igra je dobila ime po Winstonu Čerčilu,koji je bio njen veliki zaljubljenik i poklonik,a i vrstan igrač.Namenjen je dvojici igrača,a koriste se 6 skraćenih špilova,od po 32 karte.Jačina karata u svim bojama je:A,10,K,Q,J,9,8 i 7.Karte nemaju bodonosne vrednosti,pošto čak ni Kečevi i Desetke ne donose bodove u štihu.
Nagrade se dobijaju samo za izložene Kombinacije i osvajanje Zadnjeg Štiha.
DELJENJE : Prvi delitelj se određuje žrebanjem.
Nedelitelj meša karte,seče ih i spušta na sto ispred delitelja.Ovaj uzima sa vrha samo jedan njen deo,trudeći se,da u njemu budu tačno 24 karte.Ako mu to pođe za rukom,odmah dobija nagradu od 250 bodova.Pri tome,nedelitelj pokušava pogoditi neki drugi broj,npr,govori: „23“.Ako delitelj preseče 23,umesto 24 karte,protivnik dobija nagradu,ali „samo“ od 150 bodova.
Presečene karte se naravno ne broje,već se sa njima izvodi deljenje.Delitelj ih deli jednu po jednu,ukupno po 12 karata svakome.U slučaju da ih je presekao tačno,podeliće se sve,bez ostatka.Ako ih je manje,delitelj uzima dodatne sa Ostatka,odnosno višak vraća.
TOK IGRE : Prvu kartu odigrava nedelitelj.Drugi igrač uvek može igrati bilo šta,,ali ako želi odneti štih,to mora biti karta,jednake boje sa prvom odigranom i naravno,jača od nje. Igrači zatim vuku po jednu kartu sa Ostatka,a to prvo izvodi osvajač predhodnog štiha.On zatim i igra prvi,ali pre toga može i izložiti neke svoje Kombinacije.Pošto se odmah i evidentiraju bodovi,igra se produžava.Na taj način se igra,sve do kraja Ostatka.
ADUT : Prvi izloženi „Marijaž“ određuje adutsku boju i donosi nagradu od 40 bodova. U ovoj igri,isti adut se ne sme pojaviti u dva deljenja za redom.Ako je npr, u predhodnoj partiji adut bio PIK,a prvi „Marijaž“ je takođe u Piku,za njega se dobija samo 20 bodova,a igra se produžava bez adutske boje.Tek sledeći izloženi „Marijaž“,obavezno u nekoj drugoj boji, postaje adutski.
Od tog trenutka,u igri postoji adut,a igrač koji je drugi na potezu,uvek može „seći“ i na taj način osvojiti štih.Izuzetak je,kada je kao prva odigrana karta adutska i tada je za osvajanje štiha obavezno,da druga krata bude jača od prve i naravno u istoj boji.
NOŠENJE ŠTIHOVA : Pošto u ovoj igri štihovi ne donose bodove,već samo pravo da se izloži Kombinacija i igra prvi,oni se fizički i ne nose.Sve odigrane karte ostaju na sredini stola.kao recimo u Remiju „Hrpa za Odbacivanje“.Karte se samo odbacuju,jedna na drugu,a pri tome se određuje „osvajač“ štiha.U sledećem krugu,preko njih se igraju nove, itd.
KOMBINACIJE :
-Sekvence (A-K-Q-J-10) u adutu..........................................................250 bodova
u nekoj drugoj boji....................................................150 bodova
-Marijaž (K i Q) u adutu.........................................................................40 bodova
u nekoj drugoj boji.......................................................20 bodova
-Bezik......................................................................................................40 bodova
U ovoj igri,znakovi Dama i Žandara u Beziku zavise od aduta.Pri tome,boja Dame je uvek adutska,a znak Žandara se menja,kao na slici:
Adut Pik Adut Karo Adut Tref Adut Herc
Ukratko rečeno,kombinuju se Pik i Karo, a Tref i Herc,a to sve diktira adutska boja.
-Dvojni Bezik (dve adutske Dame i dva odgovarajuća Žandara)..........500 bodova
-Trostruki Bezik (tri adutske Dame i tri odgovarajuća Žandara).........1500 bodova
-Četvorostruki Bezik (4 Dame u adutu i 4 odgovarajuća Žandara)......4500 bodova
Napomena: „Dvostruki Bezik“ važi,bilo da su sve 4 karte spuštene odjednom,ili da je igrač najpre obavio „Bezik“,a zatim kasnije spustio jjoš jedan.Uslov je,da u tom trenutku i prvi još uvek leži na stolu.To isto važi i za „Trostruki“,odnosno „Četvorostruki“.Odnosno,postoji obaveza,da predhodna dva,odnosno tri,kompletno leže na stolu.Ako se iz predhodno objavljenog jedna karta u međuvremenu odigra,sledeći važi samo kao običan.Ako se Bezici objavljuju na ovaj način,postupno,za njih se redom dobija:40,50,1500 i 4500 bodova.Ako bi se „Četvorostruki Bezik“ spustio direktno,donosi samo jednu nagradu,od 4500 bodova.
-Četiri Keca (u bilo kojim znakovima)..................................................100 bodova
-Četiri Kralja (u bilo kojim znakovima)..................................................80 bodova
-Četiri Dame (u bilo kojim znakovima)..................................................60 bodova
-Četiri Žandara (u bilo kojim znakovima).............................................40 bodova
-Četiri Adutska Keca..........................................................................1000 bodova
-Četiri Adutske Desetke...................................................................... 900 bodova
-Četiri Adutska Kralja.........................................................................800 bodova
-Četiri Aduske Dame...........................................................................600 bodova
-Četiri Adutska Žandara.....................................................................400 bodova
OBJAVLJIVANJE KOMBINACIJA : Osvajač štiha vuče jednu kartu sa Ostatka,što čini i njegov protivnik.Pre nego što odigra kartu za sledeći,on može spustiti jednu formiranu Kombinaciju iz ruke.Za nju odmah dobija i bodove.Pri tome,on ih može spustiti u istom potezu i više,ali se bodovi zapisuju samo za jednu,dok se ostali trenutno pamte.Sa osvajanjem sledećeg štiha,stiče se pravo,da se upišu bodovi za još jedan Izložak i tako redom.Iz druge spuštene kombinacije,igrač može odmah i nešto odigrati,a za nju će ipak upisati bodove,kada bude odneo štih.
Jedna,ili čak nekoliko karata se mogu istovremeno naći u više Izložaka,bez obzira na njihovu jačinu.Npr,igrač spušta K i Q u istom znaku,pa dobija bodove za „Marijaž“.Dalje spušta A,J i 10 u istom znaku,što znači da je spustio „Sekvencu“.Kasnije,izlaže i odgovarajućeg Žandara,pa se boduje i formirani „Bezik“.
Često se javlja i slučaj,da igrač recimo spusti „Četiri Keca“,jednog odigra,a zatim spušta još jednog.Pri tome,on ponovo dobija bodove za istu Kombinaciju.Uslov za bodovanje je, da je četvrti Kec iz prvog Izloška obavezno predhodno odigran.
Karakteristično za ovu igru je,da se Bezik može objavljivati,tek pošto je određena adutska boja.
KART-BLANŠ : To je situacija,kada igrač tokom deljenja dobije karte,bez i jedne „Slike“(Kralj,Dama,Žandar).On ih pri tome pokazuje i dobija nagradu od 250 bodova.Za svaku praznu kartu,koju u daljem toku igre,isti igrač vuče za redom sa Ostatka,dobija još po 250 bodova.Tek kada izvuče prvu svoju „Sliku“,bodovanje za Kart-Blanš mu se prekida.
KRAJ IGRE : Kada se „kupe“ poslednje karte iz Ostatka,igrači uzimaju u ruke i svoje preostale sa stola,koje su izložene,a do tada još uvek nisu odigrane.U tom trenutku,svako ima u rukama po 12 karata.
Do kraja partije,boja prve odigrane karte se mora poštovati,a u njenom nedostatku, obavezno je „sečenje“ adutom.Pri tome,ako je moguće,mora se i nadjačavati.
Kombinacije se više ne objavljuju.
Poslednje nošenje donosi nagradu od 250 bodova.Ostali štihovi se ne boduju.
BODOVANJE : Bodovi se tokom partije upisuju,ali u originalnoj varijanti,oni se evidentiraju pomoću žetona (što je mnogo praktičnije).Na sredinu stola se postavljaju žetoni u apoenima,od po 10,100 i 1000.Za svaku izloženu Kombinaciju,“sečenje“,Kart-Blanš i Zadnji štih,igrač ih uzima,u iznosu visine nagrade.Na kraju partije,oni se prosto prebrojavaju i to je ujedno i konačni rezultat partije.
Jedno deljenje predstavlja celu partiju.
Pobednik je igrač,koji sakupi više bodova.Njemu se dodaje još 1000 bodova za pobedu,a zatim sledi isplata razlike i nova partija.
RUBIKON : To je naziv za situaciju,kada poraženi igrač ne ostvari ni 3000 bodova. U tom slučaju,pobednik pored svojih i nagradnih 1000 bodova,preuzima i sve bodove od protivnika.Pri tome,isplata je znatno viša.Rubikon važi,čak i ako pobednik takođe nije ostvario 3000 bodova.To se najbolje vidi na primeru:
Igrač A ima 2700 bodova,a igrač B,2600 bodova.Pošto drugi igrač nije ostvario 3000 bodova,izveden je „Rubikon“.Igrač A sada ima 2700+1000+2600=6300 bodova.

Kineski Bezik​

Kineski Bezik je, nešto proširena varijanta Winston Bezika,a igra se,sa 8 skraćenih špilova karata.
U ovoj igri, „Bezik“ uvek čine Dama-pik i Žandar-karo,tako da se može objavljivati i pre nego što se sazna adutska boja.
Ista adutska boja se može ponoviti više deljenja za redom.
„Bezik“ donosi 50 bodova,a ovde se pojavljuje i „Petostruki Bezik“,koji se boduje sa 2000 bodova.
U Kineskom Beziku postoje i Kombinacije,sastavljene od 5 adutskih karata istih vrednosti,a one se boduju sa:
-„5 adutskih Kečeva“.............................4500 bodova
-„5 adutskih Desetki“............................1800 bodova
-„5 adutskih Kraljeva“..........................1600 bodova
-„5 adutskih Dama“..............................1200 bodova
-„5 adutskih Žandara“...........................800 bodova
Na već izložene 4 adutske karte,može se dodati i peta,koja donosi nagradne bodove za novu Kombinaciju.Međutim,da bi se dodala šesta ista karta,predhodno se jedna mora odigrati. U tom slučaju,ponovo se boduju „5 adutskih karata“.
RUBIKON ovde važi,kada poraženi ne dostigne 5000 bodova.

Rubikon Bezik​

Rubikon-Bezik je pored standardnog,najrasprostranjeniji oblik ove igre.Osnova za njega je Winston Bezik,sa sledećim razlikama:
-Koriste se 4 skraćena špila,od po 32 karte.
-Svakome se deli po 9 karata,a nagrada za „presecanje“ ne postoji.
-Adutsku Boju određuje prvi izloženi „Marijaž“,a nagrade za adutske Sedmice ne postoje.
-Poslednji štih donosi nagradu od 50 bodova.
-Nagrada za „Kart-Blanš“ je 50 bodova,a svaka sledeća preokrenuta prosta karta,donosi po 50 bodova.
-Ako se izlože npr, „Četiri Keca“,jedan odigra,a zatim doda još jedan,ponovo se dobija nagrada za ovu figuru.Međutim,ako se ovom prilikom na talonu okažu „4 Adutska Keca“,nagrada je samo kao i do sada,100 bodova.Da bi se bodovali sa 1000 bodova,moraju se direktno izložiti iz ruke.To isto važi i za sve ostale 4 adutske karte.
-Odigrane karte ne leže na sredini stola,već se štihovi nose.
-„Brisk“,odnosno Kečevi i Desetke u štihovima,donose po 10 bodova svaki,ali samo u slučaju nerešenog rezultata u ostalim elementima igre.Takođe,bodovi za „Brisk“ se dodaju rezultatima obojice igrač,ako to zatraži poraženi,kako bi izbegao „Rubikon“.
-Za pobedu se dobijaju 500 dodatnih bodova.
-„Rubikon“ važi na 1000 bodova.Ako poraženi izrazi želju za Briskom,a ispostavi se,da ponovo ima manje od 1000,pobednik dobija bodove protivnika i za Brisk,a nagrada za pobedu u tom sluačaju je 1000 bodova.
-Svako deljenje,predstavlja partiju za sebe.

Š u e t​

Šuet je Rubikon-Bezik,prilagođen trojici igrača.Igra je identična pomenutoj osnovnoj igri,sa izvesnim tehničkim izmenama,uslovljenim različitim brojem učesnika.
Pre početka partije,svi izvlače po jednu kartu iz špila,a onaj sa najvećom,postaje „Igrač u teškom položaju“ ;igrač sa kartom srednje jačine je „Kapiten“ ,a treći je „Asistent“.Asistent sedi pored Kapitena,savetuje ga šta da odigra,ali završna reč nikada ne pripada njemu.Praktično, Igrač u teškom položaju igra protiv Kapitena i njegovog Asistenta.Ako pobedi,dobija isplatu od obojice,ali u slučaju poraza,plaća dvostruko.
„Igrač u teškom pološaju“,u slučaju pobede,ostaje u istoj ulozi,a u slučaju poraza, postaje „Asistent“.
U slučaju pobede,“Kapiten“ postaje „Igrač u teškom položaju“,a u slučaju poraza, „Asistent“.
Bez obzira na ishod partije, „Asistent“ postaje „Kapiten“.

B I N O K L​

Iako se Binokl tretira nemačkom varijantom „Bezika za 3 igrača“,čini se,da je to ipak potpuno nova igra,na koju je Bezik samo imao ogroman uticaj.
Na samom početku se odvija Licitacija,kojom se određuje Solo-Igrač,koji igra sam, protiv dvojice protivnika.Bodovi se dobijaju zadnete karte(one ovde imaju i bodonosne vrednosti),nagrada za zadnje nošenje i Kombinacije,koje se pokazuju pre početka igre.
KARTE : U Binoklu se koristi dvostruki skraćeni špil,od po 24 karte,poređane po jačini:A (11), Desetka (10), K (4), D (3), J(2) i Devetka (0).U zagradama se nalaze bodonosne vrednosti.
DELJENJE : Delitelj deli,u 3 navrata,po 5 karata,tako da ih svako dobija po 15. Preostale 3 se spuštaju zatvoreno na sto i nazivaju se „Tap“
LICITACIJA : Ako predpostavimo, da igra teče u desno,prvi licitira,levi igrač od delitelja.Prva licitacija je „100“,a dalje se povećava za po 20 bodova.Posle svog levog suseda, licitira sam delitelj.Njih dvojica jedan drugome povišavaju ponudu,sve dok jedan od njih ne odustane.Na njegovo mesto uskače Prvi Igrač (desno od delitelja).On se nadmeće sa preostalim protivnikom,a licitacija se takođe povišava,za po 20 bodova.Pobednik iz tog duela postaje Solo-igrač.
Solo-igrač igra protiv dvojice protivnika,a njegova poslednja izneta Ponuda je važeća. Tačnije,za „prolaz“ mu je neophodan,najmanje taj broj bodova.Pored toga,on mora imati i više ostvarenih bodova od protivnika,što predstavlja njegov drugi uslov za uspešno završenu igru.
Solo-igrač uzima 3 karte „Tapa“,a zatim 3 suvišne odbacuje i stavlja ih ispred sebe na sto.Kasnije ih pridružuje svojim štihovima.
Pre preuzimanja „Tapa“,Solo-igrač imenuje Adutsku Boju.
ZVANJA : Posle izmene Tapa,Solo-igrač zahteva jednu kartu od protivnika.Onaj ko je poseduje,daje mu je „otvoreno“,a ovaj mu „zatvoreno“ vraća bilo koju.Na ovu zamenu ima pravo samo Solo-igrač i to,samo na jednu kartu.
Posle izvršene zamene,svi spuštaju svoje Kombinacije na sto.Pošto se utvrede i upišu bodovi,igrači ponovo uzimaju sve karte u ruke,pa igra može da počne.Svakome se boduju sva objavljena Zvanja.
Zvanja i njihove vrednosti:
-Adutska Desetka (10 bodova).Igrač koji ima adutsku Devetku,može je spustiti na sto i ona sama donosi nagradu.
-Marijaž (20 bodova).Kralj i Dama u istoj i neadutskoj boji.
-Marijaž u Adutu (40 bodova).Kralj i Dama u adutu.
-BINOKL (40 bodova).Identično Beziku,Dama-pik i Žandar-karo.
-Četiri Žandara (40 bodova).Sva četiri moraju biti različitih znakova.
-Četiri Dame (60 bodova).Sva četiri u različitim bojama.
-Četiri Kralja (80 bodova).Svi u različitim znacima.
-Četiri Keca (100 bodova).Sva ćetiri,u različitim bojama.
-Niz (100 bodova).Niz A-10-K-D-J u jednoj od neadutske boje.
-Niz u Adutu (150 bodova).Niz A-10-K-D-J u adutu.
-Dvostruki Binokl (300 bodova).Dve Dame-Pik i dva Žandara-Karo.
-Četiri Marijaža (240 bodova).Sve 4 Dame i Kralja,sve u različitim znakovima.
-Svih 10 karata (1000 bodova).Svi Kečevi,Desetke,kraljevi,Dame i Žandari u jednoj boji.Nizovi i Marijaži u odviru ove Kombinacije se ne boduju posebno.
KROZ : Ako Solo-igrač misli da može da osvoji sve štihove,neposredno pred početak igre,govori: „Kroz“.U slučaju da izgubi samo jedan,on je „pao“,međutim,u slučaju prolaza, dobija i dodatnu nagradu,od čak 1000 bodiva.
TOK IGRE : Bez obzira ko je Solo-igrač,uvek je prvi na potezu desni igrač od delitelja.Boja prve odigrane karte se mora poštovati,a po mogućstvu,i nadjačavati.U njenom nedostatku,obavezno je odigravanje aduta.Osvajač poslednjeg štiha,dobija dodatnu nagradu od 10 bodova.
BODOVANJE : Ako Solo-igrač „prođe“,njemu se upsiuju njegovi bodovi,a protivnicima se u tom slučaju ne piše ništa.
Ako Solo-igrač „padne“,njemu se od rezultata oduzima dvostruka vrednost Ponude.Protivnici dobijaju po 15 bodova.U slučaju da jedan od njih nije ostvojio ni jedan štih, gubi pravo i na njih.
Ako Solo-igrač uvidi ranije da će „pasti“,on može da se PREDA i to posle odigranog prvog kruga.U tom slučaju,oduzima mu se samo prosta vrednost Ponude.
Partija traje do 1500 bodova.

P I N O K L​

Pinokl je američki srodnik Bezika,ali mnogo složeniji i teži od njega.Kao veoma cenjena igra sa kartama,Pinokl ima jako veliki broj varijanti,a to dolazi i otuda,što je i sam veoma rasprostranjen po celom Svetu.Njegova popularnnost nije ograničena samo na uzak krug zaljubljenika,već mnogo šire od toga.
BROJ IGRAČA : Osnovna varijanta je predviđena za 2 igrača.
KARTE : Koriste se dva špila,od po 24 karte,ukupno 48.U Americi,a sada već i u nekim Evropskim zemljama,ovakav komplet se proizvodi serijski,pod nazivom „Pinokl-špil“. Kako su u pitanju dva spojena špila,svaka karta se pojavljuje po dva puta.Njihov redosled po jačini je: A (11), Desetka (10), K(4), Q(3), J(2) i Devetka (0).Pošto poslednje nošnje donosi dodatnu nagradu od 10 bodova,ukupno ih je u kartama 250.
DELJENJE : Delitelj se određuje žrebanjem.Karte mogu mešati i jedan,i drugi,ali on sam to uvek čini kao poslednji,a zatim ih protivnik „preseca“.Dele se po 12 karata i to,četiri puta po 3.Sledeća se okreće na talon,a njena boja određuje aduta za to deljenje.Preko nje se poprečno spušta Ostatak,licem na dole.
Cilj Igre je,ostvariti što više bodova u Kombinacijama i Štihovima.
KOMBINACIJE : Postoje tri vrste Kombinacija i one imaju sledeću cenu:

Klasa A
A-K-Q-J-10 u Adutu (Fleš)......................................100 bodova
K i Q u Adutu (Kraljevski Marijaž)...........................40 bodova
K i Q u neadutskoj boji (Marijaž)..............................20 bodova
Devetka , odnosno najmlađi adut (Diks)...................10 bodova

Klasa B
Četiri Keca,u 4 različite boje (100 – Kečevi )...........100 bodova
Četiri Kralja,u 4 različite boje (80 – Kraljevi )...........80 bodova
Četiri Dame,u 4 različite boje (60 – Dame )...............60 bodova
Četiri Žandara,u 4 različite boje (40 – Žandari )........40 bodova

Klasa C
Q-Pik i J-Karo (Pinokl)...............................................40 bodova

TOK IGRE : Nedelitelj igra prvu kartu,odnosno,kaže se da on „Otkriva“.Delitelj zatim takođe igra jednu,a kaže se da on „Odigrava“.Obe od njih,mogu biti bilo koje,ali da bi igrač koji Odigrava odneo štih,mora igrati jaču kartu i u istoj boji sa prvom,ili bilo kog aduta.U protivnom,štih pripada prvom igraču.
Obojica vuku po jednu kartu sa Ostatka,a to prvi čini osvajač štiha.Igrači do kraja Ostatka,uvek imaju po 12 karata u rukama.
Osvajač predhodnog štiha, „Otkriva“ za sledeći.
POKAZIVANJE KOMBINACIJA : Pre kupovine sa Ostatka (sa 11 karata u rukama),osvajač može pokazati jednu svoju Kombinaciju.Pri tome,on je spušta i ostavlja na stolu.U daljem toku igre,sa tim kartama raspolaže,kao da su mu u rukama.
Ograničenja pri pokazivanju Kombinacija su sledeće:
-U jednom potezu,može se pokazati samo jedna Kombinacija.
-Za svaki novi Izložak,mora se spustiti iz ruke, bar jedna karta.
-Pokazana karta u jednoj Kombinaciji,može se koristiti kasnije i za neku drugu,ali samo, ako su međusobno različite KLASE,ili ako je ta druga,vrednija od prve.
Npr,u slučaju spuštanja „Fleša u Adutu“,gubi se pravo na nagradu za „Kraljevski Marijaž“.Zbog toga,igrač treba najpre spustiti njega (K i Q),a u nekom od sledećih poteza, dodati A,J i Desetku u adutu.
„Diks“ (9 u adutu) se pokazuje i odmah donosi nagradu od 10 bodova,a posle toga,može zameniti kartu,koja je odredila aduta,a nalazi se ispod Ostatka.„Diksa“ ima dva,a samo prvi od njih, ima mogućnost zamene.Kada se već zamenjeni Diks,vuče kao poslednja karta Ostatka,za njega se ne dobijaju bodovi.Ako se ispostavi,da je karta,koja je odredila aduta Devetka,za nju delitelj odmah dobija 10 bodova.
ZAVRŠETAK OSTATKA : Kada se vuku i poslednje karte iz Ostatka,način igre se menja.Igrači preuzimaju svoje preostale karte sa stola,tako da ih obojica imaju po 12 u rukama. Kombinacije se od tog trenutka više ne objavljuju.
Osvajač štiha uvek „Otkriva“,a protivnik „Odigrava“,pri čemu mora igrati kartu iste boje sa prvom,a u nedostatku mora „seći“ adutom.Ako je „Otkriveno“ sa adutom,druga karta obavezno mora biti adut i po mogućstvu jači od prvog.Znači,nadjačavanje je obavezno,ali samo u adutskkoj boji.
BODOVANJE : Posle prebrojavanja štihova,bodovi se zaokružuju na deseticu i to,ako je zadnja cifra 7,8,ili 9, na prvu veću,a u protivnom,na manju.Tako se rezultat od 127,računa kao 130,ali bi se u slučaju rezultata 124 i 126,obojici pisalo,po 120 bodova.
Bodovi za Kombinacije se upisuju tokom igre,a na kraju se sabiraju sa onima ostvarenim u štihovima,pa taj zbir čini i konačan rezultat.
Originalni komplet za „Pinokl“,pored karata, sadrži još i žetome,koje se koriste za „pamćenje“ bodova za Kombinacije,umesto da se zapisuju.Naime,svi žetoni leže na sredini stola, a svaki vredi po 10 bodova.Posle spuštene Kombinacije,igrač uzima odgovarajuću količinu žetona.Na kraju partije se vrednost žetona sabira sa brojem bodova u štihovima.
KRAJ PARTIJE : Partija traje do 1000 bodova.Međutim,igrač koji postigne 1000 je pobednik,samo ako njegov protivnik nije stigao do te cifre.Ako obojica pređu 1000 bodova, partija se produžava do 1250,a ako i to ostvare istovremeno,produžava se do 1500 itd.
Kada jedan igrač u toku igre misli da ima 1000 bodova,on govori: „Meni je dosta!“Pri tome,on taj zaključak izvodi na osnovu pamćenja,pošto se karte tokom igre ne smeju prelistavati. Ako pri tome napravi grešku,gubi partiju.
Kada igrač izjavi da mu je dosta,on posle toga mora osvojiti bar još jedan štih,da bi se partija završila.Upravo tada se događa,da protivnik osvoji još nekoliko nošenja i on prođe preko 1000 bodova.

K R I B I DŽ​

Kribidž je nacionalna igra Engleske,koju svaki Englez nauči,još u najranijem detinjstvu,a igra je do kraja života,nešto slično našem Tabliću.Ipak,on je i ozvaničen kao misaona i poučna igra,pa je u obaveznom programu engleskog školstva i obrazovanja.Upravo zbog toga,nema doma,gde se ne može naći „Daska za Kribidž“,pošto ona uz karte,ulazi u sastavni deo kompleta za ovu igru.Na njoj se,u duhu Engleske tradicije,vode rezultati,dok se u ostalim delovima Sveta,oni prosto upisuju na komadu papira.
Misaoni karakter Kribidža se može uvideti tek tokom igre,mada je on u vezi sa ostrvskim mentalitetom i posebnostima.Na prvi pogled se čini,da pred sobom imate,jako prostu igru sa kartama.Ipak,mnogobrojni stručnjaci,pedagozi,specijalizovane škole i Instituti za Kribidž, govore drugačije.
Postoje nekoliko vrsta Kribidža.Petokaratni i Sedmokaratni se uglavnom sreću u Engleskoj,a smatraju se igrom za majstore najvišeg ranga.Osmokaratni je prilično redak.Ipak, osnovna varijanta ove igre je Šestokaratni Kribidž,koji ovde nosi samo prosti osnovni naziv „Kribidž“.

K R I B I DŽ​

Pod nazivom „Kribidž“,opisana je njegova osnovna,6-o karatna varijanta,koja je van granica Engleske i najčešća.
KARTE : Standardni Špil od 52 karte,gde je „Kec“ najjači,a „Kralj“ najslabiji.
BROJ IGRAČA : Kribidž je pre svega,igra za 2 igrača,ali postoje i varijante za troje i četvoro,koje su ovde takođe opisane.
DELJENJE : U prvom deljenju,delitelj je igrač,koji izvuče najjaču kartu,a dalje se smenjuju naizmenično.Njemu pripada pravo poslednjeg mešanja špila.Protivnik „seče“,a zatim delitelj deli,jednu po jednu,dok svako ne dobije,po 6 karata.
KRIB : Svako uzima svojih 6 karata,pa pošto ih pogleda i dobro prouči,2 odbacuje na sto.Te 4 odbačene karte se nazivaju „Krib“.Kombinacije iz Kriba,na kraju deljenja pripadaju delitelju.Upravo zbog toga,cilj nedelitelja je da formira što slabiji,a delitelja,što jači Krib.
STARTER : Posle formiranog Kriba,nedelitelj preseca Ostatak,a delitelj okreće gornju kartu,sa presečenog donjeg dela.Ona je „Starter“ i ne učestvuje neposredno u igri.Ako je otkriven „Žandar“,delitelj odmah za njega dobija 2 nagradna boda.
TOK IGRE : Prvi na potezu je nedelitelj i on polaže na sto jednu kartu,glasno izgovarajući njenu vrednost.Delitelj spušta jednu svoju i govori njen zbir sa predhodnom.Ponovo igra nedelitelj i tako naizmenično.
Primer:
I potez: Igrač A igra 4 i govori "Četiri"
I potez: Igrač B igra 7 i govori "Jedanaest"
II potez: Igrač A igra 4 i govori "petaest"
II potez: Igrač B igra 6 i govori "Dvadeset i jedan"
Kralj,Dama i Žandar vrede po 10 bodova,a Kec,1 bod.
Igra teče do graničnog zbira 31,koji se ne sme premašiti.
Kada se dogodi,da igrač ne može odigrati kartu,a da pri tome ne pređe zbir 31,govori „Dalje“,a protivnik dobija 1 bod „Za Prolaz“.U slučaju,da se sa odigranom kartom formira tačan zbir 31,dobijaju se 2 boda,jedan „Za Prolaz“,a drugi „Za Tačan Zbir“.
Ako igrači odigraju sve svoje karte i pri tome ne dostignu zbir 31,delitelj,koji je poslednji igrao,dobija kao nagradu,1 bod.
Pored pomenute nagrade,igrači tokom igre dobijaju bodove za: „Petnaest“ , „Par“ (trojke,četvorke) i „Seriju“.
Petnaest: Igrač,koji odigra kartu i sa njom napravi zbir „15“,dobija nagradu od 2 boda.
Par: Igrač,koji odigra kartu iste vrednosti sa predhodno odigranom,dobija za „Par“ 2 boda.“Trojka“,ili „Kraljevski Par“ je situacija,gde se posle ostvarenog „Para“,pojavi i treća karta iste vrednosti.Ona donosi nagradu od 6 bodova.“Četvorka“,ili „Dvostruki Kraljevski Par“ je situacija,gde se posle 3 iste odigrane karte,odigra i četvrta..Nagrada je u tom slučaju 12 bodova.
Serija: Kada igrač odigra kartu,koja sa predhodne dve čini „Sekvencu“ (Niz)dobija po 1 bod,za svaku kartu Niza.Npr,za odigrano 9-10-J,igrač koji je odigrao poslednju kartu od njih,dobija 3 boda.Pri tome,karte se ne moraju igrati po redosledu,već bi se priznalo i 9-J-10 isl. Boje karata nemaju nikakvu ulogu.Ako se dalje,na odigrano 9-J-10,doda još i Dama,igrač koji ju je odigrao,dobio bi 4 boda itd.
Tokom igre,ne moraju se bodovati svi Nizovi,već se neki mogu i preskočiti. Npr, odigrano je 3,2,5 i 6 i do tada niko nije dobio nikakve bodove.Sledeći odigrava „Četvorku“ i sa njim kompletira „5 u Nizu“.Serija se tada prvi put boduje i direktno donosi 5 bodova.

II faza igre – „Bodovanje Ruke“

Kada se završi sa odigravanjem karata,svako svoje uzima obratno u ruke.Zatim,najpre nedelitelj spušta 4 karte iz ruke i sa petom,koju čini „Starter“,dobija bodove za Kombinacije u njima.To zatim čini i delitelj.Na kraju se otkriva i „Krib“,pa se vrednnosti njegovih Kombinacija dodaje delitelju.
„Starter“ se pridodaje svima ovim kartama.
U slučaju da nedelitelj sa svojim Kombinacijama pređe 61 bod,karte delitelja i Kriba se i ne otkrivaju.
KOMBINACIJE :
-Petnaest.Svaka Kombinacija karata,čiji je zbir 15,boduje se sa po 2 boda.
Npr,karte na slici imaju u sebi četiri „Petnaestice“ i donose 8 bodova.

Starter

-„Par“.Dve karte istih vrednosti čine „Par“ i donose 2 boda.Ako su npr, na stolu 3 Sedmice,one donose 6 bodova,jer Parove činerva i druga,druga i treća,prva i treća.Pri četiri karte istih vrednosti,takođe se formiraju veći broj Parova,što se najbolje vidi na slici.

Starter
Ako je 3 Sefmice,to su u stvari 3 Para i vrede 6 bodova,a da ih je 4,bilo bi 6 Parova i donosile bi 12 bodova.

-„Serija“.Svaki Niz,bez obzira na boje,donosi bodove,adekvatne broju karata u njemu. U slučaju dve karte istih vrednosti,formiraju se dva Niza,jedan sa jednom,a drugi sa drugom kartom,što se najbolje vidi na slici.

Pošto ima tri Sedmice,postoje 3 niza 6-7-8,po jedan sa svakom i donose ukupno 9 bodova.

-„Fleš“.Fleš čine 4 karte istog znaka bez „Startera“ i donose 4 boda.U slučaju da je i „Starter“ u istom znaku sa njima,broj bodova se penje na 5,ali se zato predhodnih 4 ne dobijaju.
Pri otkrivanju Kriba,situacija je obrnuta.Tu se boduju 4 karte istog znaka sa Starterom i donose 5 bodova,ali se same 4 karte iste boje bez Startera ne boduju.
-„Figura“.Figuru čini sam Žandar u istom znaku sa „Starterom“ i donosi 1 bod.
Svako sabira sve bodove za svoje Kombinacije,što se najbolje može videti u primeru na slici:

-„Par Osmica“ , 2 boda.
-Dve „Serije“,od po 4 karte,8 bodova.
-„Figura“,1 bod.
Igrač najpre sve ovo objavljuje,govori:„Ukupno 12 bodova“ i toliko i upisuje.
PROSTOFILIJA : Kada igrač previdi neke Kombinacije u svojim kartama,pa objavi manje,protivnik govori:„Prostofilija!“Zatim te neobjavljene bodove upisuje sebi.
BODOVANJE : Partija traje do 61 bod.Kada bilo koji igrač ostvari svoj 62-i,deljenje se prekida,a on postaje pobednik.
Igra se na dve dobijene partije.Međutim,ako igrač dobije partiju,a protivnik u tom trenutku nema bar 31 bod,pobeda mu se računa dvostruko.
Bodovi se mogu prosto upisivati,kao što se to najčešće i čini van Engleske,ali se po pravilu koristi TABLA ZA KRIBIDŽ,koja se može naći u svakoj engleskoj porodici.Ona je deo Britanske svakodnevnice,obavezan predmer u svakom domu,a takođe i obavezno učilo za decu, koja polaze u školu,nešto poput računaljke.
Svaki igrač ima po 2 figurice iste boje,kao u igri „Ne ljuti se čoveče“.Npr,prvi igrač uzima 2 Crvene,a drugi 2 Zelene.Na svakoj strani Table,postoji po 61 rupica.Figurice imaju „kočiće“,a svako pomera svoju u pravcu strelica.Svaka rupica predstavlja po 1 bod.Kada figurica stigne do kraja drugog reda,znači da je ostvaren 61 bod.Za 62-i,,ona se pomera na jedno,od 3 centralna polja.Kada tu stigne i druga figurica iste boje,njihov vlasnik je i konačni pobednik,pošto je u stvari dobio dve partije.
Tabla za Kribidž se često simulira i uz pomoć dva lista papira.Svaki igrač ima ispred sebe po jedan od njih,na kome su ispisane jedinice i desetice.Svako na svom papiru pomera po dva metalna novčića i na taj način označava,svoj trenutni rezultat u bodovima.

K r i b i dž z a 3 i g r a č a​

Delitelj se u prvom deljenju određuje žrebanjem,a dalje se igrači smenjuju na toj funkciji,redom u desno.
Igrač levo od delitelja „seče“.Delitelj podeli svakome po 5 karata,deleći jednu po jednu.Posle trećeg kruga,jednu odlaže sa strane za „Krib“.Pošto ih igrači dobiju,svako odbacuje po jednu svoju kartu,pa se na taj način formira Krib od 4 karte.On se na kraju partije boduje za delitelja.
Po završetku deljenja,levi igrač ponovo „seče“ Ostatak,pa se otkriva „Starter“.
Prvu kartu odigrava desni igrač od delitelja.Igrači igraju redom u desno,a onaj,ko u rukama nema kartu,sa kojom ne bi premašio 31,govori „Dalje“,pa igra sledeći.Kada i drugi igrač kaže „Dalje“,ovaj deo igre je završen,a 1 bod dobija onaj,ko je odigrao poslednju kartu.
U daljem toku igre,igrači otkrivaju Kombinacije,a na kraju se za delitelja još otkriva i Krib.
Partija traje do 61 bod.

Kribidž za 4 igrača​

U igri učestvuju 4 igrača.Od toga,po dvojica su partneri i sede,jedan preko puta drugog.
Bodovi se vode,zasebno za svaku stranu.
Partija traje do 121 bod
Delitelj deli po 5 karata svakome.Pošto igrači odbace po jednu kartu,njih 4 čine „Krib“.
Sva ostala pravila su istovetna „Kribidžu za 3 igrača“.

Petokaratni Kribidž​

Petokaratni Kribidž je u Engleskoj,narasprostranjeniji oblik ove igre.Smatra se najtežom varijanom,a i sa najvećim mogućnostima za same igrače,da utiču na ishod partije. Iskusniji majstori Kribidža,isključivo igraju njega.
Igra je predviđena za 2 igrača.
Razlike od Šestokaratnog Kribidža su:
-Nedelitelj seče karte i odmah sebi upisuje 3 boda.To je kompenzacija za prednost,koju u igri ima protivnik.
-Svako dobija po 5 karata,od kojih po 2 odbacuje za „Krib“.
-Igrači igraju,samo sa po 3 karte u ruci.
-Pošto se otkrije „Starter“,igra može da počne.
-Pri otkrivanju karata Kriba,Starter se ne koristi,pošto jedino on ovde ima 4 karte.

Sedmokaratni Kribidž​

U ovoj igri učestvuju 2 igrača.
Tokom deljenja,svako dobija po 7 karata.Igrači odbacuju po 2 za „Krib“ i ostaju sa po 5 u rukama.Pošto Krib čine samo 4 karte,delitelj je u znatno manjoj prednosti od predhodnih oblika ove igre,jer su listovi igrača duži za po jednu kartu.
Posle deljenja,otkriva se i „Starter“.
Sama igra se odvija nešto drugačije.Igrači se trude da osvoje bodove za Kombinacije. Karte se odigravaju i preko 31,ali je cilj,da poslednje odigrane formiraju taj zbir. Ako se odigraju sve karte,a to nikome ne uspe,niko ne dobija bodove za „Poslednju Kartu“
Primer:
Tokom igre,važe i sve Kombinacije,koje se formiraju od poslednjih odigranih karata.
Tako igrač,koji je odigrao Devetku,dobija bodove za „Petnaest“.Ako dve poslednje karte čine „Par“,odnosno tri „Seriju“,boduju se i ove Kombinacije.
Sa Četvorkom je formiran zbir 31,igrač koji ju je odigrao,dobija 2 boda,pa se prelazi na „Pokazivanje Ruku“.
Partija traje do 121 bod,a ako protivnik ne ostvari bar 61,pobeda se računa dvostruko.
Kombinacije,koje se pojave tokom igre,grade se od kombinacije karata dvojice suparnika, dok u drugoj fazi,svako formira svoje i to,samo od svojih karata i „Startera“.

Osmokaratni Kribidž​

Ovo je najređi oblik Kribidža,a namenjen je,takođe dvojici igrača.
Svako tokom deljenja, dobija po 8 karata.Karte za „Krib“ se i ne odbacuju,tako da on u ovoj igrii ne postoji.Otvara se „Starter“ i odmah kreće igra.
U igri se ne dobijaju bodovi za „Poslednju Kartu“,niti za „31“.Svako odigrava sve svoje karte,pri tome se trudeći,da formira Kombinacije i bodove za njih.Karte se odigravaju naizmenično,a svaki igrač ima pravo da pauzira po tri puta u toku deljenja.U tom slučaju,protivnik je obavezan da igra ponovo.
Posle odigranih svih 16 karata,igrači ih uzimaju obratno u ruke i sledi pokazivanje Kombinacija sa Starterom.
Partija traje do 181 bod.

VEKOVNI KRIBIDŽ​

Pošto je Kribidž nacionalna igra Engleske,bez obzira na njegovu ogromnu popularnost, vrlo malo je njegovih varijanti.To dolazi otuda,što su Englezi nesumnjivo najveći tradicionalisti na Svetu i vrlo teški na promene.Isti slučaj je i sa Vistom,čije Američke varijante smatraju u Engleskoj kao uvredu stare dobre igre.Ipak,evo jedne igre,za koju se može reći da je varijanta Kribidža,mada se ipak tretira zasebnom.
Koristi se standardni špil od 52 karte.
Igra je predviđena za 2 igrača,ili za 2 igračka para.
Svako dobija po 6 karata,ili po 12,ako ih je samo dvoje,a 25-a karta se spušta otvoreno na sredinu stola.Ona je „Starter“.Karte se tokom deljenja spuštaju ispred igrača na sto,licem na dole,tako da niko nezna ni svoje,sve do momenta kada ih odigrava.
Karte se odigravaju u kvadrat 5x5,gde je Starter centralna karta.Igrač uzima bilo koju svoju kartu,otkriva je i odigrava pored Startera (gore,dole,levo,desno,a može i dijagonalno). Svako sledeći,spušta jednu svoju kartu tako,da mora biti susedna sa nekom već odigranom.Ovo je najbolje objasniti na primeru.
Sedmica-karo je „Starter“.I igrač odigrava npr, 6-tref,a II,A-tref.Kako se uvek mora igrati na neko od susednih polja sa već odigranim kartama,I igrač otkriva sledeću svoju i igra je na jedno od mesta sa trouglom.Na ostala za sada ne sme igrati,a moći će tek kada i ona postanu susedna nekoj odigranoj karti.
Cilj igre je,napraviti bodonosne Kombinacije i to,za I-og igrača,u vertikalnim kolonama, a za II-og,u horizontalnim redovima.
Bokuje se:
„15“ – zbir 15 bilo kojih karata u istom redu,ili koloni,donosi jednom,ili drugom igraču 2 boda.Pri tome,Slike vrede po 10,a Kec 1.Ostale naravno prema brojnim vrednostima.
„Par“ – 2 boda.Tri iste u jednom redu,ili koloni,vrede 6 bodova,jer čine 3 Para.
„Niz“ – 3,4,ili 5 karata po redosledu,donose po 3,4,odnosno 5 bodova.
„Fleš“ – 5 bodova.Predstavlja ga 5 karata u isto boji,bez Startera.
Svako sabira bodove iz 5 vrsta,ili kolona i to je rezultat igrača,odnosno strane.Ako igraju četvoro,svako odigrava u krug po jednu kartu.Ako ih je dvoje,igraju naizmenično.
Partija traje do 121 bod,a najzgodnije je,ako se za registrovanje rezultata koristi Kribidž-daska.

Kros-Kribidž​

Svakome se deli po 14 karata,a igrači ih preuzimaju u ruke.Zatim,svako odbacuje po 2 karte,a one uz Startera predstavljaju Krib.On se na kraju boduje za delitelja.
Svakome se boduju Kombinacije u vertikalnim,odnosno horizontalnim redovima,kao što je opisano u prethodnoj igri,a zatim se delitelju vrednuje i „Krib“.Na kraju se svakome upisuju razlike,koliko im fali do 31 bod.
Igrač sa većim rezultatom je poraženi.

Baterflaj Kribidž je autorska varijanta ove igre.Koristi se takođe Kribidž-Tabla za vođenje rezultata,a špilu od 52 karte,pridodaje se jedan Džoker.Džoker se zove „Karta koja ubija“,a specijalisti za ovu varijantu,vrlo često uz pomoć njega ostvaruju konačnu pobedu.Ipak, majstori standardnog Kribidža,vrlo često zapostavljaju njegov značaj i mogućnosti.
U igri mogu učestvovati 2,3,ili 4 igrača,a u poslednjem slučaju,igra se može organizovati u parove,ili pak nastupa svako za sebe.
Ako igraju samo 2 igrača,deli se po 6 karata,od kojih se po 2 odbacuju za „Krib“.U slučaju učešća 3,ili 4 igrača,svako dobija po 5 karata,a po jednu odbacuje za „Krib“.Opšta karta „Kriba“ je ona,koja se tokom igre bude odigrala kao poslednja.Ako je to Džoker,„Krib“ se u tom deljenju i ne računa.
Posle deljenja,Ostatak se promeša,seče i spušta na sredinu stola.Prva karta se okreće i predstavlja „Startera“,pa igra može da počne.
TOK IGRE : Igrači ređaju jednu po jednu kartu,ali ne prosto iz ruke,već svako uvek vuče gornju kartu sa Ostatka.Zatim odlučuje,da li će odigrati nju,ili je zameniti sa nekom iz ruke, koju zatim odigrava.Bodove donosi „15“, „Par“, „Kraljevski Par“, „Niz“ i „31“.
Kada igrač nema šta da igra,a da pri tome ne premaši zbir 31,govori „Dalje“ i ispada. On izvučenu kartu sa Ostatka odbacuje sa strane,ili je uzima,a odbacuje jednu iz ruke.On ostaje sa 4 karte i čeka drugi deo igre,gde se upoređuju Kombinacije.
Ostali produžavaju igru,ali se poslednja odigrana karta,prethodno odbacuje na stranu.
Ako se u bilo kom trenutku odigra Džoker,on označava,da se ponovo kreće od nule.
Kada u konkurenciji ostane samo jedan igrač,on ima pravo na još jedan potez,u kome može vući i zameniti jednu kartu sa Ostatka.U svakom slučaju,njemu pripada 1 bod.
Naravno,čim neko dostigne tačno 31,dobija 2 boda i ovaj deo igre se završava.
Igra se prekida i u slučaju,da u Ostatku preostanu samo 2 karte.One se ne vuku,a igrač koji je odigrao poslenju,dobija 1 bod.
KOMBINACIJE : Sve se boduje kao i u standardnom Kribidžu.Na kraju se boduje i „Krib“,koji se pripisuje delitelju.Peta karta Kriba je poslednja,koja je odigrana u predhodnoj fazi igre.
Partija traje do 121 bod.

CRASH KRIBIDŽ​

Ovo je standardan oblik Kribidža,ali sa drugačijom Tablom.


Svi polaze iz cenralnih 10 polja,a zatim u suprotnom smeru kretanja skazaljke na časovniku.Vidite i sami,da postoji samo jedna staza za kretanje bodonosnih figurica.
Pravila su potpuno identična standardnom Kribidžu.
Kada igrač osvoji bodove i sustigne protivničku figuru,odnosno staje na njeno polje,vraća je u predhodni segmenat.Naime,kao što se vidi na slici,po 5 polja su grupisana u beli,ili crveni segment.Strategija same igre i osvajanja bodova,u mnogome zavisi i od trenutnog položaja figurica na Tabli.
Igra je posebno zanimljiva,ako se izvodi u parove.
Pobednik je igrač,koji napravi punu Osmicu i vrati se u „Kućicu“.

SPIDO KRIBIDŽ​

Pravila se rezlikuju,u zavisnosti od tekućeg rezultata igrača.
U slučaju da delitelj ima manji rezultat od 31,odnosno,ako je njegova figurica još uvek na spoljašnjoj stazi Table,on ima pravo pogledati svoj „Krib“ odmah po njegovom formiranju,a zatim neke karte u njemu i zameniti sa onima iz ruke.Praktično,sve se svodi na situaciju,da se karte za Krib mogu dati delitelju,a on 4 odbacuje za Krib,a 4 ostavlja u rukama.
Pošto je u pitanju ogromna prednost delitelja,igrač ovde mora kalkulisati.Tačnije,ako je on u sledećem deljenju delitelj,namerno ne prelazi 31 i zadržava sebi mogućnost,da pogleda i menja svoj „Krib“.U slučaju da njegova figurica pređe na unutrašnju putanju,igra se klasičan oblik Kribidža.

KONTRA KRIBIDŽ​

Igra se standardna igra,ali sa obrnutim ciljem.Igrač koji prvi stigne do 61 bod je poražen.
U slučaju da se igra do 121 bod,partija traje veoma dugo.

RUŽIČASTI KRIBIDŽ​

Ovo je skraćena varijanta standardne igre.Igra se do 31 bod,a koriste se samo unutrašnje putanje Table.
„Krib“ u ovoj varijanti ne postoji.Svako formira svoje Kombinacije sa 4 karte iz ruke i Startera,koji je zajednički za sve.

KRIBIDŽ SEDMICA I OSMICA​

U ovoj varijanti Kribidža,svako je dužan za „Krib“ odbaciti Sedmicu,ili Osmicu, naravno,ako ih poseduje.Ako se odbacuju po 2 karte (igra za 2 igrača),a igrač ima 2,ili više Sedmice i Osmice,mora ih odbaciti obe.
U ovoj igri,uz pomoć „Kriba“ se osvaja jako veliki broj bodova,pošto se pomenute karte u njemu grupišu,a treba napomenuti,da 7 i 8 daju zbir 15.

KRIBIDŽ 19​

Ovo je standardna igra,sa samo jednom razlikom.Ako igrač ima list bez Kombinacija, za kaznu mu se figurica pomera u nazad za 19 polja.To isto važi i za karte „Kriba“,gde se delitelj kažnjava za -19 bodova.

KRIBIDŽ ZA KRATAK ODMOR​

U igri učestvuju 4 igrača,gde su po dvojica partneri,a sede,jedan naspram drugog.
Svako dobija po 6 karata,a zatim odbacuje 2 karte za „Krib“.
Partner delitelja formira dva „Kriba“ i to,jedan Glavni,a drugi Rezervni.Pri tome,on zna samo 2 svoje karte koje je odbacio,dok ostale grupiše nasumice.
Sledi standardna igra za 4 igrača.
Na kraju,delitelj otvara karte „Glavnog Kriba“ i pomera figuricu po Tabli za broj bodova,koje on sadrži.Međutim,ako nije zadovoljan sa „Kribom“,on može otvoriti „Rezervni Krib“.U tom slučaju,pomera figuricu za njegovu vrednost,samo ako je veća od bodova Glavnog Kriba.U protivnom,gubi pravo na bilo kakve bodove iz „Kriba“.

DEČIJE UBRZANI KRIBIDŽ​

Igra se standardna igra,ali svako na početku dobija po 10 karata.
Igrači zatim odlučuju,koje će 2 karte odbaciti za „Krib“,a preostalih 8 grupišu u dva lista.Najpre se igra izvodi sa jednim,pa sa drugim kompletom od 4 karte.Posle toga sledi pokazivanje Kombinacija,takođe oba lista,a na kraju i delitelj otkriva „Krib“.
Bodovi su ovde praktično udvostručeni u odnosu na običnu igru.Bez obzira što je „Krib“ samo jedan,listovi su jači od standardnog Kribidža,pošto ih igrači formiraju od 10 karata.

P I K E T​

Piket je Francuska igra sa kartama,koja se pominje još 1390 godine,u arhivskoj literaturi.Ipak,pouzdani podaci govore o Piketu,kao omiljenoj igri francuskog Kralja Karla VII-og. U to vreme,ova igra se uvodi i u Teatar,tačnije,izvršena je postavka baleta,gde učesnici imaju ulogu karata,a sama radnja je jedna uzbudljiva Piket-partija.Zahvaljujući ogromnom Francuskom uticaju u Sveti i njenim mnogobrojnim kolonijama,Piket se širi po svim Kontinentima.U samoj francuskoj,ali i u još nekim zemljama,tretira se nacionalnom igrom.Ipak,u „nefrancuskim“ državama, Piket uglavnom igraju uži kugovi zaljubljenika,jer se njegova filozofija jako razlikuje od ostalih igara sa kartama.
Za Piket se kaže,da je „najfrancuskija“ igra na svetu,a u samoj Francuskoj,skraćeni špil od 32 karte se naziva „Piket-špil“,što je još jedan dokaz njene popularnosti.
Piket je igra ravnopravnih.Da bi se osetile sve njegove draži,neophodno je,da protivnici budu približno jednaki.U protivnom,to je samo jedna prosta i po malo dosadna igra.Kod vrsnih igrača,on postaje ravan Bridžu i Preferansu,kako po zanimljivosti,tako i po majstorstvu i intelektualnom angažovanju igrača.
Ova igra ima ogroman broj svojih varijanti,a za osnovnu je uzet Piket,koji se igra, manje-više u celom Svetu.Ipak,ovo poglavlje započinje sa njegovom pretečom,Imperijalom.

I M P E R I J A L​

Imperijal je vrlo stara igra,koja je opisana u literaturi,još u XVII-om veku.Tretira se pretečom savremenog Piketa,ali upravo sa njegovom pojavom,gotovo isčezava.Ipak,danas se tu i tamo može sresti,ali kao potpuno zasebna igra.
BROJ IGRAČA : 2 igrača,a ponekad i 3.
KARTE : Za 2 igrača,koristi se skraćeni špil,od 32 karte.Ako ih je u igri troje,komplet mora sadržati 36 karata.Rang karata je karakterističan za srednjovekovne Evropske igre: K,Q,J,A,10,9,8,7 i 6,ako se igra u troje.
Bodonosne vrednosti karata su: A vredi 11 bodova,K,Q i J donose po 10 bodova,a ostale karte se boduju, prema svojim brojnim vrednostima.Adutski K,Q,J,kao i najslabiji adut ,7 (6),nazivaju se „Honori“.
DELJENJE : Delitelj podeli svakome igraču, po 12 karata.U igri za 2 igrača,sledeća se okreće na talon i njena boja postaje adut.U slučaju trojice učesnika u igri,delitelj svoju poslednju kartu,najpre za trenutak okrene,a pošto svi vide njenu boju,odnosno aduta za to deljenje,uzima je sebi.
Pošto igrači preuzmu karte,objavljuju Kombinacije,koje im donose bodove.Njihovo pokazivanje se vrši u nekoliko faza.
OTKRIVANJE HONORA : Ako je otkrivena karta koja određuje aduta Honor, delitelj odmah dobija nagradu od 4 boda,što je i prvo bodovanje u deljenju.
IMPERIJAL : Pod pojmom „Imperijal“,ovde se podrazumeva Kombinacija,koja se pokazuje i donosi bodove:

-K,Q,J i A u istoj boji,
-Q,J,A i 7 (6) u istoj boji,
-„Četiri Iste“ (4 Kralja,4 Dame i slično).
Otkriveni Imperijal je Kombinacija,koju može objaviti samo delitelj,ako sa otkrivenom kartom koja određuje aduta,formira K-Q-J-A , ili Q-J-A-7.On postoji samo u igri za dvoje,pošto se kod 3 igrača,adutska karta i ne zadržava na stolu.
Svaki igrač može imati više Imperijala,a ista karta se može koristiti,i za Niz,i za Grupu.Bilo koji Imperijal vredi 24 boda.Ako jedan igrač objavi dva,a drugi jedan,prvome se uisuju 48 bodova,a drugome ništa.Ako se kod obojice nađe isti broj Imperijala,niko za njih ne dobija bodove.
U igri za troje,ako dvojica imaju isti broj Imperijala,ali više od trećeg suparnika,obojica za njih dobijaju bodove..
BOJA : Svako govori broj karata, u svojoj najdužoj boji.Onaj,čija je boja duža,dobija 4 boda.Ako oba igrača, imaju svoje najduže boje sastavljene od istog broja karata (npr,po 5),sabiraju se vrednosti u njima,a ona sa većim zbirom,donosi 4 boda.Ako su i bodovi jednaki,igrači za „Boju“ dobijaju, po 2 boda.
HONORI : Za svakog „Honora“ kojeg poseduje,igrač dobija, po 4 boda.
IGRA : Prvu kartu odigrava igrač desno od delitelja,a u daljem toku igre,osvajač predhodnog štiha.Boja prve odigrane karte se mora poštovati,a u njenom nedostatku,obavezno je „sečenje“ adutom.Igrač,koji odnese više od 6 nošenja,dobija 4 boda.Za svakog odnetog Honora, igrači dobijaju,takođe po 4 boda.
IMPERIJAL TOMBE : Igrač,koji poseduje Kralja i Damu u adutu,a sa njima odnese adutskog Keca i Sedmicu,dobija nagradu od 24 boda.
KAPUT : Ako jedan igrač odnese svih 12 nošenja,za ostvareni „Kaput“ dobija dodatnu nagradu,od 8 bodova.
BELI IMPERIJAL : Ako igrač tokom deljenja dobije karte bez „Slika“(K,Q,J),objavljuje da drži „Beli Imperijal“ ,pokazuje ga i dobija nagradu od 10 bodova. Posle toga,svi dobijaju uobičajene bodove za svoje Imperijale,Honore,upoređuju se Boje,ali se sama igra ne izvodi,pošto je igrač sa Belim Imperijalom ofirao svoje karte.
BODOVANJE : Partija se igra do osvojenih 5 IMPERIJALA. „Gem-Imperijal“ predstavljaju 24 boda.Igrači upisuju bodove po redosledu..Čim neko dođe do 24,njemu se upisuje ostvaren IMPERIJAL.U tom trenutku,svi ostali bodovi se poništavaju,ali se igra u tom deljenju produžava.Kada neko osvoji svoj 5-i Imperijal,partija se prekida.
Postojanje „Gem-Imperijala“,kao i rangiranje Keca, između Žandara i Desetke, je odlika srednjovekovnog načina kartanja.

P I K E T​

BROJ IGRAČA : 2
KARTE : Koristi se standardni skraćeni špil od 32 karte,koji se u Francuskoj i naziva „Piket-špil“.Rang karata je uobičajen:A,K,Q,J,10,9,8 i 7.U ozbiljnijim partijama,uobičajeno je da se koriste dva takva kompleta karata.Dok se sa jednim špilom izvodi deljenje,drugi se meša i priprema za sledeće.
DELJENJE : Nedelitelj „seče“,pri čemu,ni jedan presečeni deo, ne sme sadržati manje od 5 karata.Delitelj deli,2 po 2 karte,dok svako ne dobije po 12,a Ostatak od 8 karata se spušta na sto.
ZAMENA KARATA : Najpre nedelitelj ima pravo na zamenu,od jedne,do 5 karata.On prvo odbacuje one koje želi zameniti,a zatim isto toliko uzima sa Ostatka.Već je rečeno,da on ima pravo zameniti 5 karata,ali u slučaju da ih menja manje,sledeće sa Ostatka do tih 5,ima pravo pogledati.Npr,ako menja 3 karte,najpre ih odbacuje iz ruke,sa Ostatka uzima isto toliko,a sledeće dve može pogledati.
Posle njega,na red dolazi delitelj.On ima pravo zameniti sve preostale karte iz Ostatka. Karte iz ruku koje menja odbacuje,a zatim isto toliko uzima sa Ostatka.Preostale,delitelj može najpre otkriti,pa ih zatim odbaciti sa strane.Odbaciti ih može i bez otkrivanja,ali ih u tom slučaju ni sam ne sme pogledati.
Naravno,ni jedan igrač ne mora menjati ni jednu kartu,ako to ne želi.
Upravo u ovom delu igre su prisutne i najveće razlike,među različitim varijantama Piketa.
CILJ IGRE : Igrači se trude,da zamenom formiraju što jače Kombinacije u svojim listovima.Međusobno upoređivanje karata,vrši se u tri faze: “Point“ , „Sekvence“ i „Kompleti“. Tek posle toga,prelazi se na igru za štihove.
Za razliku od ostalih,do sada opisanih igara,partija se u ova prva tri dela može i završiti, pa se igra za štihove i ne izvodi.
KART – BLANŠ : „Kart-Blanš“ su karte bez „Slika“ (K,Q,J).Ako igrač od delitelja dobije takvu „ruku“,on pre zamene to objavljuje i dobija 10 bodova.Posle toga,partija teče normalno,a ovo bodovanje je vanredno i ne spada u redovan tok igre.
POINT : Prvi govori nedelitelj,koliko ima karata u svojoj najdužoj boji.U slučaju da je delitaljeva boja kraća,on će reći:“Dobar“,a u protivnom,govori broj karata u „svojoj“ najdužoj. Ako obojica imaju boje iste dužine,sabiraju se vrednosti karata u njima.Za ovu priliku,Kec vredi 11 bodova,“Slike“ po 10,a ostale karte,prema svojim brojnim vrednostima.Ako se ispostavi,da su zbirovi jednaki,igrači za „Point“ i ne dobijaju poene.
Pobednik iz ovog duela,dobija onoliko bodova,koliko ima karata u svojoj najdužoj boji.

6 bodova​

Pošto se evidentiraju bodovi za „Point“,prelazi se na upoređivanje „Sekvenci“.
SEKVENCE : „Sekvence“ su Nizovi, od najmanje 3 karte, istog znaka.
Sekvenca od 3 karte,donosi 3 boda,od 4 karte,4 boda,ali već od 5 karata,15 bodova,od 6 karata,16 bodova itd.
Svako iznosi broj karata svoje najduže Sekvence.Ako su obojica izneli jednake dužine, govore najjače karte u njima,npr:„Do Dame“,ili „Do Kralja“ itd.Ako su i one iste,niko ne dobija bodove za „Sekvence“,već se prelazi na objavljivanje „Kombinacija“.
Ako se ispostavi,da jedan igrač ima jače Sekvence od drugoga,pored pobedničke, boduju mu se i eventualne ostale,koje poseduje u svom listu.
KOMBINACIJE : Kombinacije čine 3,ili 4 karte istog ranga.Tri iste se boduju sa 3 boda,dok četiri,sa 14 bodova.Kombinacija od 4 karte je uvek jača,od one sa 3,ali ako obojica imaju Grupe od po 3,ili od po 4 jednake karte,jače su one sa višim rangom.Dve „Kombinacije“, ne mogu biti istih jačina,kao što je to slučaj sa Sekvencama i Pointom.Igrač,koji dobije bodove za najjaču Grupu,dobija bodove i za eventualne ostale,koje drži u ruci.

14 bodova​

Primer jednog upoređivanja Pointa,Sekvenci i Kombinacija:
Sa rimskim brojem I je označen „Nedelitelj“,a sa II, „Delitelj“.
I: „Četiri“ (4 karte u istom znaku),
II: „Koliko?“ (znači da i on ima isti broj karata,pa pita za njihov zbir),
I: „37“,
II: „39“ (on dobija 4 boda za „Point“),
I: „Terca“,
II: „Do čega?“
I: „Do Keca“,
II: „Dobar“ (on ima slabiju,pa protivnik za „Sekvence“ ,dobija 3 boda),
I: „I još jedna Terca,znači 6 bodova.Kod mene TRI KRALJA“,
II: „Loše.Desetke,14.Počinjem sa 18“ (govori koliko do sada ima bodova za Point i Kombinacije),
I: „Ja počinjem sa 6 bodova“.
PROVERA : Sada svako insistira,šta želi da mu protivnik pokaže.Ono što je potpuno jasno,nema potrebe za tim.
PRESKOK : Tokom upoređivanja,igrači mogu napraviti lošu procenu i neke bodove zbog toga propustiti.Npr,I igrač ima „Tri dame“,ali misleći da protivnik ima jače od toga,a da ih ne bi ofirao,on govori: „Nemam Kombinacije“.Ako se ispostavi, da delitelj nema ništa ,on više ne može reći „Tri Dame“,već mu ti bodovi propadaju.
TOK IGRE : Prvu kartu odigrava nedelitelj.Drugi igrač obavezno igra kartu,u boji prve odigrane,a jača od njih nosi.Zatim je prvi na potezu, osvajač predhodnog štiha.Kako adut ne postoji,u slučaju nedostatka boje,igra se bilo šta.
Svaki polaz sa kartom jačom od Devetke,donosi po 1 bod.Osvajač štiha dobija za njega 1 bod,ako je bar jedna karta jača od Devetke.Poslednje nošenje donosi 2 boda,jedan uobičajen za štih,a drugi je dodatna nagrada.
Pri odigravanju karata,igrači stalno govore svoj trenutni skor:
U našem primeru,nedelitelj počinje od 6 bodova.On odigrava „Keca“ i govori: „Sedam“.Pošto štih pripada njemu,on ga uzima,govoreći: „Osam“.U daljem toku igre,on igra Desetku i govori: „Devet“.
Delitelj uzima Desetku sa Kraljem,a govori: „Devetnaest“ (on je pošao u ovom delu igre od 18).Dalje,on odigrava Desetku i govori: „Dvadeset“ itd.
ŠTIHOVI : Igrač,koji odnese 7 i više štihova,dobija nagradu od 10 bodova.Ako obojica osvoje po 6 nošenja,ova nagrada ne pripada nikome.
KAPO : U slučaju,da jedan igrač odnese svih 12 štihova,dobija 40 bodova nagrade za ostvaren „Kapo“.Pri tome,on ne dobija 10 bodova,za odneti veći broj štihova,kao ni onaj 1 dodatni,za poslednje nošenje.
PIK i REPIK : Ako jedan igrač sakupi 30 bodova,a protivnik u tom deljenju,još uvek nema ni jedan,on je ostvario „Pik“,upisuje 60 bodova,a dalja igra se prekida.
Ako igrač osvoji 30 bodova, samo u prvom delu igre,pri pokazivanju Kombinacija ( pre početka odigravanja karata),kaže se da je ostvaren „Repik“,uz uslov,da protivnik u tom deljenju, nema još uvek ni jedan bod.Osvajaču se odmah upisuje 90 bodova,pa sledi novo deljenje.
PARTIJA : Igra se ukupno 6 deljenja.Posle svakog,pobedniku se upisuje i to,samo razlika u rezultatu njega i protivnika.Na kraju se sabiraju bodovi obojice igrača iz odigranih 6 deljenja,a pobednik je onaj,sa većim rezultatom.Sada se ponovo,i u ovim rezultatima pravi razlika,a to je ujedno i konačan skor partije.
Ako poraženi ne sakupi ni 100 bodova,kaže se da je „Na Rubikonu“,a pobedniku se u tom slučaju dadaju,još 100 bodova.Ove dodatne bodove dobija,čak i ako ni sam nije prešao 100.

Američki Piket​

Postoje samo tri razlike u odnosu na osnovnu varijantu:
-Ako se nedelitelj odrekne od „Kupovine“,onda ni delitelj ne može menjati.
-U slučaju da delitelj poseduje „Kart-Blanš“,on to objavljuje,pre nego što protivnik odbaci karte za zamenu.
-Svaki „polaz“ i svaki odneti štih,vredi po 1 bod,bez obzira, koje su karte u pitanju.
Partija se igra samo 4 deljenja,od kojih se,prvo i četvrto boduju dvostuko.

Klasičan Piket​

Klasičan Piket,ili „Srednje-Evropski“ je igra,čija filozofija više podseća na ostale evropske igre sa kartama.Kod nas se upravo ova varijanta , može nešto češće sresti.U prvoj etapi igre,pri upoređivanju Kombinacija,bodovi su nešto smanjeni,tako da je sama igra mnogo bitnija za konačan ishod.
CILJ IGRE : Klasičan Piket se sastoji,„samo“ iz tri dela;boduju se „Sekvence“, „Kombinacije“,a na kraju i „Štihovi“.
DELJENJE : Delitelj deli protivniku i sebi,po 12 karata,deleći 3,po 3.Sledeće 3 karte se spuštaju na sto,licem na dole,a preko njih i preostalih 5,poprečno.
Jedan od igrača menja 3,a drugi 5 karata,pri čemu je izbor na nedelitelju.Onaj ko menja 3 karte,najpre ih uzima sa stola,a tek zatim,tri suvišne odbacuje.Sa 5 karata,postupak je nešto drugačiji.Naime,igrač koji ih menja,ne sme ni jednu od novokupljenih odbaciti.Karte sa stola,najpre pogleda i to samo on,pa pošto 5 iz ruke odbaci,preuzima ih u ruke.
Zamenu karata, moraju izvršiti oba igrača.
SEKVECE : „Sekvence“su nizovi u boji,a rang karata je identičan osnovnom obliku Piketa.Razlika se pojavljuje u tome,što svaki niz donosi onoliko bodova,koliko karata ulazi u njegov sastav.Tako i niz od 6 karata,donosi „samo“ 6 bodova.Nazivi Sekvenci su: „Terca“(3 karte), „Kvarta“(4 karte), „Kvinta“(5 karata), „Seksta“(6 karata), „Septima“(7 karata) i „Oktava“(8 karata).
Igrači direktno govore nazive svojih najjačih Sekvenci i bodovnu vrednost karata u njima.Npr, „Kvinta u Piku,49 bodova“,ili „Kvinta u Hercu,51 bod“.Ako su iznete Sekvence potpuno identične,igrači iznose svoje druge po veličini,pa bez obzira što su najjače iste,ove slabije se mogu bodovati.Bodove dobija samo igrač,sa objavljenom jačom Sekvencom.
GRUPE : „Grupe“ od po 3,ili 4 iste karte,donose 3,odnosno 4 boda.Svako najpre govori svoju najjaču četvorokaratnu Grupu.U slučaju da takve nema niko,oba govore trokaratnu. Samo igrač sa najjačom objavljenom,dobija bodove za njih.On zatim objavljuje i sve ostale koje poseduje.Grupe „Devetki“, „Osmica“ i „Sedmica“ se ne boduju,pa se i ne objavljuju.
IGRA : Prvu kartu odigrava nedelitelj.Drugi igrač može igrati bilo šta,ali ako želi osvojiti štih,to mora biti karta iste boje sa prvom odigranom i jača od nje.Svaki štih, donosi po 1 bod,a samo poslednji,2 boda.Igrač,koji odnese više nošenja,dobija još i dodatnu nagradu,od 10 bodova.Nagrada izostaje,u slučaju da oba igrača osvoje po 6 štihova.
BODOVANJE : Svakome se upisuje onoliko bodova,koliko su ostvarili tokom deljenja.Ako neko u jednom deljenju sakupi 30 bodova,to se ovde naziva „Pik“ i donosi dodatnu nagradu,od još 30 bodova. Ako pri tome,protivnik nije ostvario ni jedan bod,takva situacija se naziva „Repik“,a dodatna nagrada za njega je 60 bodova.U ovoj varijanti,za ostvareni „Pik“ se uvek piše 60 bodova,a za „Repik“,90,pošto se igra sa njihovim ostvarenjem prekida.
Ako igrač ostvari svih 12 nošenja,kaže se da je izveo „Štih-mač“.Njemu se pišu 40 bodova,a protivnik u tom deljenju ostaje bez rezulta,iako je možda imao jače Sekvence i Grupe. Međutim,ako igrač koji odnese sve štohove,tom prilikom izvede „Repik“,upisuje bodove za njega,pošto vredi više.
Partija traje do 200 bodova.Kada se neko približi tom razultatu,a zatim sa Sekvencama ili Grupama premaši taj skor,igra se prekida.
Kada neko premaši 200 bodova,svodi se konačan rezultat.Najpre se pravi bodovna razlika između pobednika i poraženog,deli se sa 100,a na kraju zaokružuje na ceo broj.Npr,ako je razlika 23,to iznosi 2,3,a zaokružuje se na 2 i upisuju pobedniku 2 Igraća Boda.
Konačni pobednik je igrač,koji prvi dođe do 4 Igraća Boda.To se može ostvariti iz samo jedne partije,ali je vrlo često neophodno i po nekoliko njih.

P i k e t - O r i g i n a l​

Ova varijanta Piketa se sreće po Piker-klubovima i u krugovima,gde se igra „prava igra“.Danas se igra u Francuskoj,Kvebeku,kao i u svim francuskim kolonijama.Razlike,u odnosu na standardnu varijantu su sledeće:
-Pri zameni karata,postupak je sledeći.Delitelj deli Ostatak na dva dela,od 5 i od 3 karte.Prvi menja nedelitelj i on može zameniti 3,5,ili nijednu kartu.U svakom slučaju,najpre odbacuje karte iz ruku,pa tek zatim preuzima one iz Kupovine.Pre odbacivanja,karte sa stola se ne smeju gledati.Delitelj može zameniti ono što preostane od protivnika,ili ništa.Ako posle zamene preostane jedna,ili čak obe grupe Kupovine na stolu,delitelj ih najpre ofira,a zatim odbacuje sa strane.
-Pri odigravanju karata,svaki polaz i svaki osvojen štih,boduju se sa po jednim bodom, bez obzira na sastav štiha.
-Pri upoređivanju Kombinacija,3 ili 4 „Sedmice“, „Osmice“ i „Devetke“ se ne računaju.
-„Sekvence“ od 5 i više karata se najavljuju,kao „Pet-Petnaest“, „Šest-Šesnaest“ itd. Takođe,i Grupe istih karata se objavljuju, kao „Četiri-Četrnaest“.
-Poslednji Štih donosi 4 boda,1 uobičajeni i 3 dodatna ,nagradna.
PIK i REPIK : Za ostvareni „Pik“ se dodaje 30 bodova,a za „Repik“,60 bodova,ali se, i u jednom, i u drugom slučaju,partija nastavlja. „Kapo“ donosi dodatnih 40 bodova,ali se u tom slučaju, ne dobijaju bodovi za štihove (10),kao ni za poslednji štih (3).
OTVORENI KAPO : Ako igrač pre početka odigravanja karata najavi da će ostvariti „Kapo“,nagrada za njega je 80 bodova,a ne 40,kao što je uobičajeno.Karte se ne ofiraju,a naziv „Otvoreni“ dolazi od otkrivanja namere,da se ide na osvajanje svih štihova.
BODOVANJE : Partija,ili kako se ovde naziva „Kraljevstvo“,igra se na dva osvojena „Kraljevića“.Jedan „Kraljeveić“ predstavlja dva deljenja za redom,posle kojih se za njih svodi rezultat.
Primer: Igrač A Igrač B
33 - 48 120
65 130 37 -
22 120 6 -
Posle svakog deljenja,pravi se razlika u rezultatu i upisuje pobedniku.
U I-om deljenju,pobedio je igrač A i njemu se uisuje razlika,od 33 boda.
U II-om deljenju,pobednik je igrač B i upisuje mu se ralika,od 48 bodova.
Sa ova 2 deljenja,završen je prvi „Kraljević“.Njega je dobio igrač B,pošto je ostvario 48 bodova,naspram protivnička 33 boda.Pravi se razlika 48-33=15 bodova i zaokružuje na 20. U slučaju da su poslednje cifre 1,2,3,ili 4,zaokružuju se na manju vrednost.Dodaju se 100 bodova za osvojen „Kraljević“,pa se 120 bodova upisuje igraču B.
Treće i četvrto deljenje predstavljaju II Kraljević.Takođe se pravi razlika u rezultatima,koja u našem primeru iznosi 28,zaokružuje na 30,pa 130 bodova upisuju igraču B. Da je kojim slučajem,ponovo pobednik bio igrač B;treći Kraljević se ne bi ni igrao.Ako isti igrač dobije 2 Kraljevića za redom,rezltati se sabiraju i dodaju još 100 bodova.
Posle III Kraljevića,igrač A dobija 120 bodova.
Sledi obračun bodova.Najpre se saberu svi osnovni bodovi Igraču A i Igraču B.Znači, igrač A ima:33+65+22=120,a igrač B:48+37+6=91 bod.Ukupna razlika iz svih deljenja je 120-91=29 bodova,a tu se takođe dodaju još 100 bodova,za „Veliko Kraljevstvo“.
Igrač A,ima ukupno 130 bodova za „Veliko Kraljevstvo“ i još 120 i 130 za Kraljeviće, što ukupno čini,380 bodova.
Igrač B ima samo 120 bodova,za ostvarenog jednog Kraljevića.
Konačan ishod je 260 bodova,u korist igrača A.
REFE : Ako se u okviru jednog deljenja postigne nerešen rezultat,bodove ne dobija niko,već se sledeće računa duplo,bilo da je u okviru istog,ili različitog Kraljevića.
Ako se u okviru jednog Kraljevića dogodi nerešen rezultat,oba deljenja u sledećem se računaju dvostruko.To je situacija,kada jedno deljenje dobije igrač A,a drugo,igrač B i to sa identičnim rezultatima.

Ruski Piket​

Ruski Piket ima nekoliko razlika,u odnosu na Piket-Original:
-Svi odneti štihovi se odlažu licem na gore,tako da ih tokom igre,obojica igrača mogu slobodno gledati.
-„Kart-blanš“ donosi nagradu od 20 bodova,ali je to ovde potpuno drugačiji pojam. Kaže se,da je igrač izveo „Kart-Blanš“,ako se posle Pointa,Sekvenci i Kombinacija ustanovi,da su se sve karte igrača koristile u predhodnim pokazivanjima.
Primer:
„Point“ – 5 Herčeva
„Sekvence“ – 9,10,J,Q u Karonu
„Kombinacije“ – 3 Kralja i 3 Žandara
Ako su se sve ove kombinacije i bodovale,igrač ima pravo i na nagradu za ostvaren „Kart-Blanš“.
-U Ruskom Piketu se polazi ne boduju,već samo osvojeni štihovi.Svaki od njih vredi po 1 bod,a poslednji, 2 boda.Igrač ,koji ostvari 7 i više nošenja,dobija i dodatnu nagradu ,od 10 bodova.

Otvoreni Piket​

Otvoreni Piket je varijanta Ruskog Piketa,sa samo tri bitne razlike:
-Nedelitelj uvek kupuje 5 karata,a delitelj 3.One se odmah uzimaju u ruke,a igrači zatim odbacuju isto toliko iz ruke.Pri tome,mogu biti odbačene i neke od predhodno kupljenih karata.Ako nedelitelj odbije Kupovinu,onda na to nema pravo ni delitelj.
-Igra se izvodi sa otvorenim kartama.
-Druga bitna razlika je u dužini trajanja partije.Uvek se igraju 6 Kraljevića,odnosno,6 puta,po 2 deljenja.U svakom deljenju se pravi razlika u bodovima,ali se oni ne svode na Kraljeviće,niti se za njih osvajaju nagrade,od po 100 bodova..
Nagrada od 100 bodova se dobija samo na kraju partije,za osvojeno „Veliko Kraljevstvo“.

Jevrejski Piket​

Jevrejski Piket je karakterističan po tome,što u njemu odsustvuje borba za štihove. Cela partija se svodi samo na upoređivanju Pointa,Sekvenci i Kombinacija.
Ovde postoje dva oblika „Kart-Blanša“Jedan je preuzet iz Standardnog Piketa,kada se tokom deljenja dobiju karte bez „slika“,a igrač dobija nagradu za njega,od 20 bodova. Takođe,važi „Kart-Blanš“ iz Ruskog Piketa,gde se nagrada od dodatnih 20 bodova dobijaju,ako su sve karte iz lista učestvovale u bodovanju.
Posle svakog odigranog deljenja,pravi se razlika u bodovima,zaokružuje uvek na manju deseticu (bez obzira na poslednju cifru),a zatim se briše nula.Npr,rezultat je 57 bodova,oni se zaokružuju na 50,a kada se odbije nula,upisuju se samo ,5 Igraćih Bodova.
Partija traje do 17 bodova.

Francuski Piket​

Od Piketa-Original,dele ga tri krupne razlike:
-„Sekvence“ od 3 i 4 karte,donose po 1 bod više;znači,po 4 i 5 bodova.
-„Kart-Blanš“ ovde ima potpuno novo značenje.Ako igrač posle zamene karata formira list,sastavljen samo iz „Slika“ i „Kečeva“,dobija 40 bodova nagrade za „Kart-Blanš“.
-Partija se ne igra na „Kraljeviće“,već do 200 bodova,a skor se vodi neprekidno.npr,ako igrač završi prvo deljenje sa rezultatom od 34 boda,a za „Point“ u sledećem dobije 5,on govori:“39“ itd,do konačnih 200 bodova.

Piket u Troje​

Sama igra se ipak odvija u dvoje,a po jedan igrač,uvek pauzira,U prvom deljenju, igraju I i II,u drugom, II i III,a u trećem, I i III igrač.Bodovi se zaokružuju na desetice i to,ako je poslednja cifra 1 do 5,na prvu manju,a u protivnom,na prvu veću.Bodovi se uvek pišu obojici igrača,a razlike se prave,tek na kraju partije.Rezultat svakog deljenja se zapisuje za sebe i ne sabira se sa dotadašnjim.
Tri deljenja čine jednu „Turu“,a najčešće se igraju 4 Ture.
Primer upisivanja bodova:
I II III
------------------------
30 40 40
70 50 30
100 20 10
60 100 40
50 40 40
30 30 20
100 20 80
10 30 100
-----------------------
450 330 360
Ukupan zbir je 450+330+360=1140,što podeljeno sa 3,čini srednji rezultat,od 380 bodova.Prvi igrač je pozitivan 70 bodova,dok su drugi i treći negativni 50,odnosno 20 bodova.

Normandijski Piket​

Ovo je jako rasprostranjen oblik Piketa,u kome neposredno učešće u samoj igri uzimaju 3 igrača.
Koristi se špil od 32 karte.
Tokom deljenja,igrači dobijaju po 10 karata,a 2 preostale se spuštaju na sredinu stola i predsatvljaju „Kupovinu“.Njih može menjati samo delitelj,ali ih se može i odreći.
Pravila su istovetna Piketu-Original.Pri iznošenju Pointa,Sedvenci i Kombinacija,prvi na potezu je delitelj,dok u igri na štihove,polazi njegov desni sused.
Ako neko, pre početka igre na Štihove, sakupi 20 bodova,a njegovi protivnici još uvek nemaju ništa,on je ostvario „Repik“,pa umesto 20,odmah govori: „90 bodova“.To isto važi i za „Pik“,ali se on ostvaruje sa nekim osvojenim štihovima.Umesto 20,igrač odmah govori: „60 bodova“.Ko na kraju igre osvoji najviše štihova,dobija dodatnu nagradu ,od 10 bodova. „Kapo“ (Štih-Mač),donosi dodatnu nagradu od 20 bodova.
Obično se igra do 150 bodova,ali to može biti i bilo koja druga granica.Igrač,koji dostigne taj rezultat,ispada iz igre,a ostala dvojica nastavljaju.Kada i drugi igrač dođe do tog broja, i on je izašao,a treći je poražen i isplaćuje obojicu protivnika dogovorenu sumu.

Ratnički Piket​

Ovo je varijanta Piketa za 4 igrača.Igra se odvija u parove,a partneri sede,jedan naspram drugog.Može se igrati i svako za sebe,ali je to znatno ređa varijanta.
Deli se po 8 karata,a Ostatka nema.
Pri iznoženju Pointa,Sekvenci i Kombinacija,igrači koji sede na trećem i četvrtom mestu,govore samo,ako imaju nešto jače od svog partnera.Npr,ako I igrač objavi: „6 u Karonu“ ,treći,koji je inače njegov parner će reći samo,ako ima 7 karata u nekoj boji.Igrač čiji je Point,Sekvenca i Kombinacija najjača,obezbeđuje sebi i partneru,da objave sve od te vrste što poseduju.Npr,ako je „6 u boji“ najjače,igrač je omogućio svom partneru da iznese npr, „4 u boji“,pa bi ta strana za Point dobila ukupno 10 bodova.
Ostalo je identično standardnom obliku Piketa.

Licitirajući Piket​

Osnova za ovu igru je osnovni oblik Piketa.Na samom početku,a pre izmene karata, igrači se izjašnjavaju o broju štihova koje će ostvariti tokom Igre,u njenoj poslednjoj fazi.Kako se igra izvodi sa po 12 karata u rukama igrača,postoje ukupno 12 štihova.Najpre se nedelitelj izjašnjava,koliko će ih odneti iznad 6,npr: „Plus 2“!To znači njegovu tvrdnju,da će ostvariti 8 nošenja.Sada bi se izjašnjavao delitelj,ako eventualno može odneti više od toga.
Međutim,u ovoj igri se ravnopravno može iznositi i manjak štihova.Npr,delitelj predhodnu tvrdnju može nadlicitirati sa „Minus 3“,što znači da neće odneti više od 3 štiha,pa bi on bio izvođač igre.Nedelitelj ga može nadlicitirati sa „Plus 4“ i obavezom da odnese 10 štihova. Naravno,i nedelitelj je može započeti sa „Minus“ licitacijom.Kada jedan od protivnika pauzira,prelazi se na igru.
Ako ni jedan,ni drugi igrač ne žele licitirati,karte se mešaju i dele ponovo.
Igra se standardni Piket,sve do dela samoga odigravanja karata.
U igri se samo za ostvareno nošenje,dobija po 1 bod,a ne i za polaz,odnosno dodatni bod za poslednje nošenje.Takođe,za višak se ne dobijaju 10 bodova.
Za svaki štih preko izlicitiranog,igrač dobija po 10 bodova.Takođe,ako je pobedio sa „Minus“ Ponudom,za svaki štih manje od izlicitiranog,on na kraju dobija po 10 bodova.
Ako Izvođač igre ne ostvari svoju izlicitiranu Ponudu,njegov protivnik dobija po 10 bodova,za svaki štih koji mu fali,odnosno viška,ako je licitirano „Manje“.Međutim,i ovoga puta,svaki ostvareni štih donosi uobičajen 1 bod svom vlasniku.
KONTRA I REKONTRA : Posle dobijanja pobednika Licitacije,protivnik može dati „Kontru“,a Izvođač vratiti „Rekontru“.Bodovanje se ovde razlikuje samo kod dodatnih nagrada,pri ostvarenju viška ili manjka od izlicitiranih štihova.Oni Izvođaču,ili njegovom protivniku donose po 20,odnosno 40 bodova.Ako izvođač ostvari tačno onoliko,koliko je izlicitirao,Kontre i Rekontre kao da i nije bilo.
Gem traje do 150 bodova.
U slučaju da je važeća licitacija „Minus“,izvođaču se PIK i REPIK priznaju sa ostvarenih 21 bod,a kod „Plusa“ ,PIK sa 29 bodova,a REPIK sa 30 bodova..

V I S T​

Za Vist se kaže da je naj-Engleskija igra na Svetu,a i najstarija,koja se u neizmenjenom obliku održala sve do danas.To mu je,pre svega,omogućila neprestana težnja Engleza ka očuvanju tradicije na svim poljima.Nastao je u XVI-om Veku,a sve do XIX-og je u intelektualnim krugovima najuvaženija igra sa kartama.Sa pojavom Vinta,kao njegove podvrste, Vist je po malo odgurnut u stranu,ali se ipak održao.
U XIX-om Veku,Vist se igra u svim zemljama Sveta.U nekoliko navrata se pojavljuje i u delima Puškina,što govori o njegovom intenzivnom prisustvu i u Rusiji.Danas je i dalje jako popularan u Engleskoj i svim zemljama Komnovelta,a prisutan je i na svim drugim krajevima Planete.
Osobenost Vista se ogleda u tome,što se sva pažnja usmerava ka samoj igri,a manje ka ostalim elementima.Odsustvuju „Najave“, „Licitacija“ i tome slično.Poštovanje boje prve odigrane karte u štihu je obavezno,ali se u njenom nedostatku ne mora odigrati adut. Ovo pravilo povećava broj mogućih kombinacija,pa ono što je u Preferansu rutina,u Vistu se može odigrati na stotine različitih načina.Upravo ovaj način igre je kasnije preuzet u Bridžu i Skatu,gde je doveden do savršenstva.Vist pre svega ostaje popularan među onima,koji prosto vole „igrati karte“ i svojim umećem žele da utiču na ishod partije,ali bez posebne napetosti, dugotrajnih dogovora,blefiranja i kontriranja.
Koristi se standardni špil,sa engleskim rangom karata.Najjači je Kec,pa sledi: K,Q,J, 10,9 itd,do Dvojke,kao najslabije.Ovaj redosled se upravo u Vistu pojavljuje prvi put,a danas se u Svetu tretira kao standardan.O značaju Vista na razvoj kartanja uopšte,govori i činjenica,da se sam način igre,gde svako u krug odigrava po jednu kartu,a najjača nosi štih,upravo prvi put pojavljuje u njemu.Takođe i pravilo,da jedno nošenje predstavlja jedan štih,potiče odavde,a to je danas osnova većine igara sa kartama.Procena je,da oko 80% savremenih igara,svoje praporeklo vuče iz ovog poslavlja.
U ovom delu izdanja,postoji još mnogo toga zanimljivog.Opisan je „Vint“,koji je bio najcenjenija igra XIX-og Veka i najbliži predak Bridža.Takođe,kao vrsta Vista se javlja i „Boston“,najpopularnija igra Amerike.Za 500 godina postojanja,od standardnog oblika Vista, pojavljuju se i mnoge njegove varijante,a neke od njih su i ovde opisane.Treba napomenuti,da su sve one uglavnom nastale van Engleske,dok su Englezi,već punih 5 Vekova privrženi izvornom obliku.
Kako je ovo tipično „englesko“ poglavlje,sve igre su opisane,u svom originalnom levom smeru.Na ovaj korak smo se odlučili,pošto mnogi Vist uče,kao uvod u Bridž.Postojanje ogromnog broja knjiga i priručnika iz ove oblasti,uslovilo je poštovanje smera igre.

V I S T​

Pod imenom „Vist“,ovde se pojavljuje njegov savremeni oblik,koji u Engleskoj predstavlja,najpopularniju „porodičnu igru“.

BROJ IGRAČA : Vist uvek igraju 4 igrača,od kojin su,po dvojica partneri i za stolom sede,jedan preko puta drugog.Partneri zajedno računaju odnete štihove i upisuju ostvarene bodove.Znači,u igri postoje dve suprotstavljene strane.
KARTE : Koristi se špil od 52 karte,sa standardnim rangom:A,K,Q,J,10,9,....,2. Karte nemaju svoje bodonosne vrednosti,pošto jedno nošenje,predstavlja jedan štih.Njega čine 4 odirane karte u istom krugu.Boje nemaju svoje jačine i rang,ali se uvek mora igrati karta istog znaka,sa prvom odigranom u tom krugu igre.U svakom deljenju,jedna boja je adut i ona je dominantna u odnosu na ostale tri.
DELJENJE : Delitelj deli redom,jednu po jednu kartu,dok ne razdeli ceo špil.Svako dobija po 13 karata.Poslednju,koja pripada njemu,pre toga za trenutak okrene,a njena boja je adut u tom deljenju.
Svako deljenje,ima svoju adutsku boju.
Kada se odigraju sve karte i upišu bodovi,sledeći levi igrač ih skuplja i deli za novu igru.Delitelj se menja,redom u krug.
TOK IGRE : Prvu kartu odigrava igrač levo od delitelja.Svi ostali moraju igrati karte iste boje sa prvom odigranom.Ako neko nema ni jednu takvu,može igrati kartu u adutskoj boji,ali na to nije obavezan.Drugim rečima,u nedostatku boje,igra se bilo šta,pa i adut.
Ako su sve 4 karte u istoj boji,štih nosi najjača.Ako je bilo ko odigrao aduta,štih nosi najjači,ili jedini adut.
U sledećem krugu igre,prvi na potezu je osvajač predhodnog štiha.
Tako se igra,svih 13 krugova igre.
BODOVANJE : Kako igrači na početku deljenja dobijaju po 13 karata,postoje 13 krugova deljenja,a samim tim,i 13 štihova.Pobednička strana je ona,koja ih osvoji više,a to znači,preko 6. Upravo,svaki štih preko šestog se i boduje i donosi po 1 bod.Prvih 6 nošenja se ne boduju,a nazivaju se „Osnovni Štihovi“.
Npr,ako pobednička strana osvoji 7 štihova,dobija samo 1 bod;za 8 štihova,dobila bi 2 boda itd.
HONORI : Pored bodova za štihove,sukobljenim stranama se dodaju i bodovi za „Honore“.
„Honori“ su,četiri najjače adutske karte:A,K,Q,J.
Prilikom odigravanja svoje prve karte,svako redom govori,koliko drži „Honora“ u rukama.Ako se kod igrača jedne strane nađu 3 Honora,oni za njih dobijaju 2 boda.U slučaju,da su sva 4 Honora kod jedne strane,nagrada je 4 boda.Ovi bodovi se odmah upisuju i ne zavise od daljeg toka igre.
UPISIVANJE BODOVA : Bodovi se u Vistu zapisuju u tri zasene Tabele,što se najbolje može razumeti na primerima:
U I-om deljenju,strana A je osvojila 8 štihova,pa im se u Tabelu 1 upisuju 2 boda.Na početku II-og deljenja,kod igrača strane A su se našla 3 Honora,pa im se pre početka igre,u Tabelu 1 upisuju 2 boda.Na kraju tog deljenja,strana B je ostvarila 9 nošenja,pa se njima u istu Tabelu upisuju 3 boda.
Strana,koja ima tekući rezultat u I-oj Tabeli 4 boda,ne dobija bodove za „Honore“.
U našem primeru,to je strana A.
„Gem“ traje do 5 bodova.Ako je jedna strana sa tekućim rezultatom manjim od 4 boda, a poseduje 3,ili 4 Honora,upisuju im se bodovi za njih,a u slučaju da su tom prilikom osvojili Gem (5.ili više bodova),igra se u tom deljenju prekida.
U III-em deljenju,strana A poseduje 3 Honora,ali pošto ima 4 boda,nagrada za njih se ne može upisati,već se prelazi na igru.Strana A osvaja 9 štihova i za njih dobija 3 boda u I-oj koloni.Sa njima je prešla granicu od 5 bodova i ostvarila je „Gem“.U I-oj tabeli se podvlači crta ispod rezultata.
Posle svakog završenog „Gema“,za njega se odmah sređuju rezultati,upisuju u Tabelu 2,a zatim se igra sledeći.Osvajač Gema može u Tabeli 2 dobiti 1,2,ili 3 boda.Gem se zove „Singl“ i donosi 1 bod,ako protivnička strana u tom trenutku ima 3,ili 4 boda.Gem je „Dubl“ i donosi 2 boda,ako protivnici imaju u Tabeli 1,samo 1,ili 2 boda.I najzad,Gem je „Trebl“,ako protivnici nisu osvojili u njemu ni jedan bod,a vredi 3 boda.
U našem primeru, „Gem“ je „Singl“,pa se strani A upisuje u Tabelu 2,samo 1 bod.
Prelazi se na II Gem.U njemu,obe strane u prvoj Tabeli startuju od nule.
U I-om deljenju,strana A dobija 2 boda za „Honore“,ali strana B osvaja 7 štihova i dobija 1 bod.Pre početka II-og deljenja,sva 4 Honora su se našla u posedu strane B,pa oni za njih dobijaju 4 boda,sa čime dobija „Gem“,a igra u tom deljenju se i ne izvodi.“Gem“ strane B je „Dubl“,pa za njih slede 2 boda u Tabeli 2.Ponovo se podvlači crta u Tabeli 1 i kreće igra za sledeći Gem.
Strana koja osvoji 2 „Gema“,ostvarila je „Reber“.Za njega joj se pišu još 2 boda u Tabeli 2.
U sledećem deljenju,strana A poseduje 3 Honora i za njih dobija 2 boda u Tabelu 1. U istom deljenju,osvaja i 10 štihova,pa dobija još 4 boda,sa čime je dobila „Gem“.Pomenuti „Gem“ je „Trebl“ i donosi strani A,čak 3 boda u Tabeli 2.
Strana A je ostvarila „Reber“,pa se podvlači rezultat i u Tabeli 2.Pre toga se strani A upisuju još 2 boda za ostvaren „Reber“.Pravi se razlika u Gem-bodovima iz Tabele 2,a ona u našem primeru iznosi 4 boda,koja se upisuju u Tabelu 3.Igra se nastavlja za novi „Gem“ i „Reber“.
Za konačnu pobedu u partiji,potrebno je u Tabeli 3 ostvariti 8 bodova.Često je za to neophodno odigrati i po nekoliko „Rebera“,ali se događa,da se sve završi i samo u jednom,što je ipak retkost.
Igrači se mogu dogovoriti da se igraju 3 „Rebera“,a pobednici su igrači,koji sakupe više bodova u Tabeli 3,koja je u ovom slučaju jedina merodavna za konačni ishod.

Savremeni Vist​

U savremenom Svetu,van Engleske,vrlo je teško objasniti postojanje „Honora“,koji su ipak čista sreća.Međutim,iz Vista ih je jako teško istisnuti,pošto oni predstavljaju deo engleske tradicije.I ne samo to,već engleski teoretičari objašnjavaju potrebu za njihovim postojanjem. Naime,svako se upravlja time,da svoj rezultat ne dovodi na 4 boda,što pretstavlja svojevrsno ograničenje.Sa druge strane,protivnici imaju suprotan cilj i to je ono što dodatno ulepšava i usložava igru.Kod iskusnijih igrača,cela igra se i svodi na uspešnu manipulaciju Honorima i osećaj,kada će oni doći i rešiti partiju.Bez njih,igra bi bila suviše prosta i daleko od misaone i intelektualne.Poput Kribidža,uticaj igrača na konačan ishod partije je skriven,a sve postaje jasno tek posle više odigranih partija sa ravnopravnim konkurentima.
Van Engleske je u primeni jedno dodatno pravilo,koje igračima omogućava,da na direktan i očigledan način utiču na ishod partije.Ako jedna strana ima rezultat u tekućem „Gemu“ manji od 4 boda,a tokom deljenja,dobije većinu „Honora“,njeni članovi se izjašnjavaju, da li žele da za njih upišu bodove.Ako se izjasne pozitivno,imaju obavezu,da u tom deljenju ostvare „Mali“(12 nošenja),ili „Veliki Slem“(13 nošenja).Za njih dobijaju 1,ili 3 boda i to,direktno u Tabelu 3,dok se u prve dve u tom deljenju ne piše ništa.Naravno,osim onih,koji su već upisani za posedovanje „Honora“.U slučaju da ne ostvare bar „Mali Slem“,1 bod u Tabelu 3 se upisuje protivnicima.Ako igrači odbiju bodove za „Honore“,igra se nastavlja uobičajenim tokom.

E r a l a š​

Eralaš je varijanta bezadutskog uprošćenog Vista.Sve je identično standardnoj igri,osim što ne postoje aduti.
„Honori“ su uvek Kečevi,a bodove donose jedino,ako se njih 3,ili 4 nađu kod jednog igrača.Njegova strana u tom slučaju dobija 2,odnosno 4 boda.
Treba napomenuti,da se tokom vremena razvija istoimena igra,koja je čak nešto složenija i od samog Vista,a ovde je takođe opisana.Ipak,ovo je izvorni Eralaš,koji se zbog jako prostih pravila,danas može sresti jedino u tradicionalnoj Engleskoj.
Pravila o upisivanju bodova za Honore se zadržavaju.
Ipak,postoji i „dečija“ varijanta,gde se Honori boduju uvek,a tu pada prethodno opisana teorija o uticaju igrača na ishod partije.Zbog toga se ovo pravilo primenjuje zaista,samo kod dece manjeg uzrasta,koji još uvek prave početne korake u kartanju i daleko su od neke ozbiljnije igre.

V i s t – O r i g i n a l​

Vist-Original je varijanta ove igre,iz njenog „zlatnog“ perioda.Već je u uvodu rečeno, da je Vist sredinom XIX-og Veka preplavio ceo Svet,a ovo je njegov oblik iz tog vremena,koji je i danas još uvek aktuelan.Istini za volju,više u Americi,nego u Engleskoj.Razlike od standardnog Vista su u vođenju rezultata i bodovanju nekih dodatnih „Kombinacija“.
Kod Vista-Original,svako nošenje preko 6-og,donosi po 2 boda.To su „Bodovi-Igre“ i samo se oni i računaju za „Gem“.„Gem“ traje do 10 bodova,a 2 dobijena „Gema“ čine „Reber“.
Tabela za upisivanje rezultata je razdeljena sa horizontalnom crtom,na deo „Ispod Crte“ i deo „Iznad Crte“.Bodovi-Igre se uvek pišu „Ispod Crte“.Posle svakog „Gema“,podvlači se rezultat i igra se novi.To sve se događa u donjem delu Tabele.
„Iznad Crte“ se pišu:
-bodovi za „Honore“,
-nagrade za osvojene „Gemove“ i „Rebere“,
-nagrade za „Mali Slem“ i „Veliki Slem“,
-bodovi za „Terc-Mažor“, „Kvart-Mažor“, „Kvint-Mažor“ itd.
Ovi bodovi se sabiraju tek na kraju partije,nemaju nikakav uticaj na osvajanje Gemova i Rebera,ali mogu biti odlučujući u konačnom ishodu partije.
Bodovi za „Honore“: U ovoj varijanti Vista,„Honori“ su: A,K,Q,J i 10 u adutu.Svih 5 „Honora“ kod igrača jedne strane,donose 10 bodova; za 4 „Honora“ kod jedne strane,dobijaju se 4 boda,a 3,donose 2 boda.Možete i sami zaključiti,da se „Honori“ boduju u svakom deljenju.
„Gem“ i „Reber“: Osvojeni Gem donosi dodatnu nagradu od 5 bodova,a Reber,10 bodova.
„Mali“ i „Veliki Slem“: Osvojenih 12 štihova u jednom deljenju,nazivaju se „Mali Slem“ i donose dodatnu nagradu,od 10 bodova,dok svih 13 nošenja,predstavljaju „Veliki Slem“, koji se boduje sa 20 bodova.
„Terc-Mažor“, „Kvart-Mažor“ itd: „Mažor“ predstavlja neprekidan adutski niz,počev od Keca.Tako je „Terc-Mažor“,niz A-K-Q u adutu,a donosi 5 bodova.„Kvart-Mažor“ je adutski niz A-K-Q-J,a vredi 10 bodova.Niz od 5 karata u adutu,počev od Keca,donosi 15 bodova,od 6 karata,20 bodova itd.
„Mažor“ i „Honori“ se ne objavljuju pre početka igre,već se kasnije vrši rekonstrukcija.
Primer upisivanja bodova :
Suparničke strane u ovoj varijanti Vista,nose oznake strana Sveta,prema mestima sedenja za stolom.Tako jednu ekipu čine „Istok-Zapad“ (E-W), a drugu „Sever-Jug“ (N-S).
I i III „Gem“ su dobili E-W,a II-i,ekipa N-S.
E-W su ostvarili dva puta po 5 bodova za „Gemove“ i 10 bodova za ostvaren „Reber“. Ostali bodovi Iznad Crte su ostvareni za „Honore“
N-S su dobili 5 bodova za jedan „Terc-Mažor“,10 bodova za „Mali Slem“,5 bodova za osvojen „Gem“,kao i u dva navrata bodove za „Honore“.
Sada se prave zbirovi obeju strana (svih njihovih bodova),a zatim razlike u rezultatima.
Konačan ishod je,6 bodova razlike u korist strane E-W.Partija se sa ovim može i završiti.
Zatim se crta nova Tabela,za novi „Reber“.
Pobednička strana je ona,koja ostvari ukupno više bodova,bez obzira na to,ko je osvojio veći broj „Rebera“.

V i s t u T r o j e​

U igri za 3 igrača,koristi se „Balvan“.To je zamišljeni četvrti igrač,koji je partner trećem.Znači,treći igrač uvek igra sam,protiv dvojice protivnika.Delitelj deli karte četvorici igrača,a „Balvana“ zamišlja,kao prvog levog igrača do sebe.Odmah zatim,njegove se karte otvaraju,pa Solo-igrač igra za njega,ali i za sebe,kada dođe na red.Igra se izvodi,po uobičajenim pravilima Vista.
Teorijski nije razjašnjeno,da li su u prednosti dvojica igrača,koji vide karte jednog svog protivnika,ili Solo-igrač,koji praktično raspolaže sa 26 karata.
Bodovi se upisuju,svakome igraču zasebno,ali partnerima bodovi njihove strane i to,i jednom,i drugom,a bodovi Solo-igrača,samo njemu.Već u sledećem deljenju,to će biti sledeći levi igrač,onaj,koji je trenutno delitelj.Rezultati se pišu u sve tri kolone.

Vist sa posebnom bojom​

Pred početak svakog „Rebera“,otkriva se jedna karta i njena boja se tretira kao „Posebna“.U svakom deljenju,gde se ona pojavi kao adut,bodovi se udvostručavaju. Ovo se odnosi samo za dodatne nagrade iz Vista-Original,dok Bodovi-Igre ostaju nepromenjeni.
Partije su maratonski duge i igraju se,najmanje 15 „Rebera“
Igra se izvodi,po pravilim Vista-Original.

A m f i l d a​

Amfilda je varianta „Vista sa posebnom bojom“.U slučaju otkrivanja „Posebne Boje“ za aduta,udvajaju se i Štih-bodovi.
Međutim,postoji i još jedno dodatno pravilo,koje karakteriše ovu igru. „Gem“ traje do 10 bodova.Jedna strana upisuje samo bodove do 10,a eventualni ostali se prenose u sledeći „Gem“,ili čak „Reber“.Tako se može dogoditi,da sa jednim uspešnim deljenjem,strana završi, čak 3 „Gema“ istovremeno.
Npr,jedna strana ima u tekućem „Gemu“ rezultat od 8 bodova,a igra se sa „Posebnim“ adutom.Ona pri tome osvaja 12 nošenja,za koje dobija 24 boda.Od njih,2 boda završavaju započeti „Gem“,zatim,u dva navrata po 10 bodova,završavaju sledeća 2 „Gema“, a čak se i još 2 boda prenose u četvrti,koji započinje sa sledećim deljenjem.
Amfilda se obično igra 20,ili 25 „Rebera“,kako se već igrači dogovore pre početka partije.

K r a t k i V i s t​

Kratki Vist je varijanta,prilagođena evropskim standardima i shvatanjima kartaških igara.Partija traje do 10 bodova,a ne postoje,ni „Gemovi“,ni „Reberi“.Svi bodovi se upisuju u dve kolone,a čak ne postoji ni horizontalna crta.
Svaki štih preko 6-og,donosi po 1 bod.
„Honori“ su:A,K,Q i J u adutu.Za posedovanje 3 „Honora“,strana dobija 1 bod,a ako se sva 4 nađu kod igrača iste ekipe,2 boda.Oni se upisuju,pre početka same igre,pa se tako partija može i završiti,a da sama igra u poslednjem deljenju još nije ni započela.
Za „Mali Slem“(12 nošenja),dodatna nagrada je 2 boda,a za „Veliki Slem“(svih 13 štihova),4 boda,sa čime se cela partija završava,jer se u njoj dobijaju i 7 bodova,za ostvarenih 7 nošenja,preko 6 „osnovnih“.

Evropski Kratki Vist​

Ovo je Kratki Vist,u kome se ne dobijaju posebne nagrade za „Honore“ i „Slemove“,a cela partija se svodi samo na štihove i traje do 7 bodova.

Pruski Vist​

Pruski Vist je igra za 2 igrača,izvodi se po pravilima Vista-Original,a igra se bez korišćenja „Balvana“.
Ceo špil se razdeli na 4 jednaka dela,od po 13 karata.Delitelj zamišlja,da pored njega i protivnika,za stolom sede još 2 zamišljena igrača i to,sa njegove leve i desne strane.Poslednja karta se otvara i određuje adutsku boju,a zatim je delitelj uzima sebi,pošto njemu samome i pripada.
Svako najpre pogleda svoje karte i odlučuje,da li će igrati sa njima,ili će ih zameniti. U slučaju da se odluči na zamenu,odbacuje ih sve,a zatim preuzima ceo list od zamišljenog desnog suseda.U daljem toku igre,odbačene karte ne sme čak ni prelistavati,pa je poželjno,da ih bar dobro zapanti.Ako odluči da igra sa svojim kartama,desne od sebe odbacuje bez gledanja.Posle ove odluke,igrači se ne smeju predomišljati,niti vraćati prve,u slučaju da nisu zadovoljni sa preuzetima.
Za „Slemove“,„Gemove“ i „Rebere“,dodatne nagrade su identične Vistu-Original. Razlika se pojavljuje u bodovanju „Honora“,koji ovde donose nagrade,jedino ako se nađu u rukama jednog igrača.Tako,5 Honora donose 5 bodova,četiri,4 boda,tri Honora,3 boda,a čak i 2 Honora mogu doneti bodove.To se događa,kada protivnik nema ni toliko Honora u rukama i oni se boduju sa 2 boda.

Kaubojski Vist​

Ovo je jako uprošćena američka varijanta Vista,a mnogi ga smatraju zasebnom igrom. Neke suštihnske osobine Vista su ovde izmenjene,kao na primer,što u Kaubojskom Vistu ne postoji adutska boja.Kao i u standardnom Vistu,u igri učestvuju 4 igrača,odnosno,2 igračka para. Svako od delitelja dobije po 13 karata.
Određivanje Igre: Umesto Licitacije,igrači se pre početka svakog deljenja usaglašavaju,šta će se igrati.Postoje samo dve igre, „Više“ i „Manje“.Sami njihovi nazivi govore sve. U prvoj je cilj odneti što više štihova,a u drugoj,što manje.
Svako redom u krug,spušta po jednu kartu na sto „otvoreno“,počev od levog deliteljevog suseda.Ako je karta crvene boje,znači da igrač želi igru „Manje“,a ako je crna, „Više“.
Ako svi spuste po jednu crvenu kartu,igra se „Manje“.Prvi je na potezu,igrač levo od delitelja,a njegova strana je „Izvođač Igre“.Cilj obeju strana je,osvajanje manje od 7 štihova. Za svako nošenje preko 6-og,protivnicima se upisuje,po -1bod,a Izvođačima,po -2 boda.
Ako prilikom spuštanja karata,pre početka igre,neko spusti crnu,odmah postaje „Izvođač Igre“ i zajedno sa svojim partnerom,nastoji odneti preko 7 štihova.Svako nošenje preko 6-og,donosi im po +1 bod,dok protivnicima,+2 boda.
Prvi na potezu je desni igrač od „Izvođača Igre“.U slučaju da se igra „Manje“,to je delitelj.
Kada tokom izjašnjavanja neko spusti crnu kartu na sto,odmah se zna,da je on „Izvođač“ali ipak,svi ostali moraju spustiti po jednu svoju kartu,bolje rečeno,ofirati je.
Bodovi se uvek upisuju samo strani,koja ostvari preko 6 nošenja.
Spuštene 4 karte tokom izjašnjavanja,pripadaju kao štih Izvođačina,u igri „Više“, odnosno protivnicima,u igri „Manje“.
Pobeđuje strana,koja prva sakupi 13,ili više bodova.

ŠKOTSKI VIST​

Škotski Vist je igra za sebe.Najverovatnije,da se od nje razvija Belot,a možda i Skat, ali se i on sam održao,sve do današnjih dana.
U igri učestvuju 2,do 8 igrača.Najačešće igra svako za sebe,ali se događa,da se formiraju i dve ekipe.Uobičajeno je,da se kod 4,6,ili 8 igrača,formiraju ekipe,od po 2,3,ili 4 člana.Često se događa,da pri učešću 6,ili 8 igrača,oni bivaju podeljeni u 3,odnosno 4 ekipe,od po 2 igrača.Igrači za stolom, uvek sede naizmenično sa protivnicima.
KARTE i DELJENJE : Koristi se skraćeni špil od 36 karata.U igri za 5,ili 7 igrača,izbacuje se „6-Pik“,a kod učešća 8 učesnika,sve Šestice,pa se igra sa 32 karte.
U igri za 2 igrača,delitelj podeli,u 3 grupe,po 6 karata.Igrači najpre uzimaju u ruke prve grupe,pa kada ih odigraju,druge i najzad,na kraju i treće.Dok se ne odigraju sve karte iz jedne grupe,sledeća se ne sme ni pogledati.
Ako su u igri troje,dele se,u dve grupe,po 6 karata.
Pri učešću 4 igrača,svako dobija po 9 karata,šestoro dobijaju po 6,petoro po 7 karata, sedmoro po 5 karata,a osmoro,po 4 karte.
JAČINA KARATA : Rang karata je identičan klasičnom Vistu,osim u adutu.Ne samo da „Honori“ imaju drugačiji rang,nego i različite bodonosne vrednosti.
Ako je adut Herc,situacija je sledeća:
Žandar (11) Kec (4) Kralj (3) Dama (2) Desetka (10)
Primećujete,da je Desetka rangirana na peto mesto,a donosi čak 10 bodova.Ostale karte su raspoređene prema svojim brojnim vrednostima,a nemaju vrednosti u bodovima.
TOK IGRE : Poslednja karta u deljenju se ofira i predstavlja adutsku boju.Pošto je smer igre levi,prvi na potezu je levi igrač od delitelja.Boja prve odigrane karte se mora poštovati. U njenom nedostatku,može se seći adutom,ali kao i u ostalim Vistovima,to nije obavezno. Osvajač štiha, igra prvi za sledeći.
BODOVANJE : „Honori“,odnosno,adutski J,A,K,Q i 10,donose negativne bodove strani,kojoj pripadnu tokom deljenja.Međutim,onome ko ih odnese,boduju se pozitivno.Naravno, u oba slučaja,prema navedenim brojnim vrednostima.„Žandar“ praktično ne donosi bodove,pošto se u ruci boduje sa -11 bodova,a kao najjača karta,uvek nosi štih,pa donosi svom vlasniku +11 bodova.Tako se oni međusobno potiru,što sa ostalim Honorima nije slučaj.Posebno su veliki problemi sa adutskom Desetkom,koja donosi -10 bodova,a vrlo se teško može odneti,jer je po rangu tek peta.
U ovoj igri se boduju i štihovi,ali na malo drugačiji način.Svaka odneta karta preko broja,koliko ih je ta strana dobila tokom deljenja,donosi po 1 bod.
Npr,ako u igri učestvuju 6 igrača,podeljenih u 2 ekipe,svaka dobija po 18 karata.Svaka odneta karta preko 18-e,toj strani donosi po 1 bod,dok protivnici u tom deljenju ostaju bez bodova.
Partija traje do 50 bodova.

KONTRAKT VIST​

Ovo je nešto složenija varijanta Vista,a predstavlja njegov prelaz ka Bridžu.Na prvi pogled,sa vrlo malim izmenama pravila,od njega nastaje Bridž,pa ako savladate Kontrakt Vist,Vi ste već postali „bridžista“,a da toga niste ni svesni.Naravno,sa ovom konstatacijom se profesionalni igrači Bridža ne bi složili.
U igri uvek učestvuju 4 igrača,od kojih su,po dvojica partneri i sede,jedan naspram drugog.Deli se jedna po jedna karta,dok se ne razdeli ceo špil.Pri tome,svako dobija po 13 karata.Poslednja u deljenju se ne ofira,pošto se adutska boja ovde dobija „Licitacijom“.
KARTE : Koristi se špil od 52 karte,sa standardnim jačinama,kao i u običnom Vistu. Međutim,boje su ovde takođe rangirane,ali nemaju brojne vrednosti,kao recimo u Preferansu.Najslabiji je „Tref“,a slede „Karo“, „Herc“, „Pik“,a kao najjača Ponuda,iznosi se „Bez Aduta“.
LICITACIJA : Da bi u jednom deljenju strana pobedila,mora osvojiti više štihova od protivnika,što znači,preko 6.Tih prvih 6 nošenja su „Osnovni“ i oni ne donose bodove.Ako strana želi da odredi aduta,ona pored predloga boje,mora izneti i broj štihova,koje namerava odneti i to preko „osnovnih“ 6,koji se u samoj licitaciji i ne spominju.Tako i licitira.Svako teži izneti najjaču Ponudu,sa čime bi pobedio u licitaciji,a u tom slučaju,njegova predložene boja postaje važeći adut.
Licitacija,kao i sama igra,odvija se u levu stranu.
Prvi se izjašnjava levi igrač od delitelja.Ako smatra, da sa svojim partnerom može odneti 7,ili više štihova,on započinje licitaciju.U protivnom,pauzira,pa se izjašnjava sledeći levi igrač.
U licitaciji se iznosi boja i broj štihova,koje se igrač obavezuje ostvariti,preko osmovmih 6,tačnije,samo oni koji se boduju.
Npr,ako igrač iznese ponudu „1-Herc“,on predlaže Herca za aduta,a iznosi i svoju obavezu,da osvoji najmanje 1+6=7 štihova.
U daljem toku licitacije,svako može izneti jaču Ponudu,reći „Dalje“ i odustati,odnosno, dati „Kontru“ na predhodno izrečenu Ponudu.
Povišenje licitacije se vrši tako,što sledeći igrač mora izneti jaču boju,ili ponuditi veću obavezu,u pogledu osvajanja štihova.U našem primeru,igrač koji želi da povisi,,može ponuditi: „1-Pik“, „1-Bez Aduta“,ili bilo koju boju na nivou 2,odnosno: „2-Tref“, „2-Karo“ itd.
Ako igrač smatra,da može sprečiti ostvarenje poslednje Ponude,on govori „Kontra“.Samo igrač,koji je izneo poslednju Ponudu,u slučaju da je siguran u svoj prolaz,govori „Rekontra“.To ne može učiniti njegov partner. „Kontra“ sve bodove udvostručava,a „Rekontra“ ih množi sa 4.U Kontrakt Vistu,originalni nazivi za „Kontru“ i „Rekontru“ su „Dubl“ i „Redubl“
Pnnuda važi,ako posle nje usledi,tri puta „Dalje“ za redom.Ako bilo ko posle jedne Ponude iznese bilo šta,licitacija se produžava.U ovoj igri,svako ko pauzira,kasnije se može ponovo uključiti u licitaciju,ako red dođe na njega.
Igrači se,kao i u Bridžu,obeležavaju prema stranama sveta,pa tako imamo ekipu Istok-Zapad (E-W) i Sever-Jug (N-S).
Evo jednog primera licitacije:
Igrač „N“ iznosi Ponudu „1-Pik“,pošto je najjači u toj boji.Igrač E ima relativno slabe karte,pa pauzira.Igrač S objavljuje „1-Bez Aduta“,sa čime daje do znanja svom partneru,da ga može podržati,a i da je jak u ostale tri boje.Igrač W ima jakog Herca,ali pošto je on slabiji od bezadutske igre,prinuđen je da pređe na jači nivo,pa licitira „2-Herc“.Igrač N se ne želi odreći mogućnosti da adut bude Pik,pa on podiže svoju Ponudu na „2-Pik“.Igrači E i S podržavaju svoje suigrače,pa obojica na svojim potezima podižu vrednost Ponude.igrač W još jednom pokušava zadršati svoga aduta,ali i igrač N ne odustaje,već i on podiže svoju ponudu na „4-Pik“. Kako je u pitanju već obaveznih 10 štihova,igrač E misli da je to za stranu N-S preveliki zalogaj,pa daje „Dubl“,a Igrač N je očigledno ubeđen u svoj uspeh,pa vraća „Redubl“.Igra se „Pik“ pod „Redublom“.
U slučaju pauziranja obojice protivnika,partneri jedan drugome ne povećavaju Ponude, pošto se niža licitacija lakše ostvaruje,a sa višom se ne dobija ništa.To se može učiniti,više iz taktičkih razloga,ali to u Kontrakt Vistu nije običaj.
TOK IGRE : Igra se odvija, kao i u klasičnom Vistu.Prvi je na potezu levi igrač od delitelja.Svako u krug odigrava po jednu kartu,pri čemu,svi igraju u boji prve odigrane u tom krugu.Onaj ko nema potrebnu boju,može igrati bilo šta,pa i „seći“ adutom.Prvu kartu uvek odigrava osvajač predhodnog štiha.
UPISIVANJE BODOVA : Svaka strana ima svoju kolonu za upisivanje bodova.Po sredini Tabele se povlači horizontalna linija.
Za izlicitirane i ostvarene štihove,bodovi se upisuju ispod crte.
Iznad crte se upisuju bodovi,za svaki štih više od izlicitiranog.
Svaki štih donosi po 1 bod.
Ako jedna strana izlicitira „3-Pik“,a ostvari 10 nošenja,ona ima 1 štih viška.Izlicitirana 3 boda bi se pisala Ispod Crte,a taj 1 bod viška,iznad.
U slučaju da pobednici iz licitacije ne osvoje onoliko nošenja,sa koliko su se obavezali u konačnoj Ponudi,njima se u tom deljenju ne poiše ništa.Protivničkoj strani se pišu bodovi Iznad crte i to onoliko,koliko fali izvođačima za ostvarenje svog Kontrakta.
U slučaju „Dubla“,ovi svi bodovi se udvajaju,a ako je bio „Redubl“,množe se sa 4.
U našem primeru,strana N-S je izlicitirala „4-Pik“,a posle izrečenog „Dubla“,vaćen je „Redubl“.Ona ima obavezu uzeti 10 štihova,a osvaja ih čak 11.Za 4 izlicitirana štiha,piše im se Ispod Crte 16 bodova,zato što je bio „Redubl“.Takođe zbog „Redubla“,Iznad Crte se upisuju 4 boda,za jedan prekobrojni štih.
Da su kojim slučajem ostvarili samo 8 nošenja,ne bi im se pisalo ništa,a protivnici bi dobili,za 2 štiha koji fale do 10,Iznad Crte 8 bodova.
„Gem“ traje do 10 bodova Ispod Crte.Bodovi iz svakog deljenja se upisuju zasebno,a ne vrši se sabiranje sa predhodnim rezultatom.Kada neko ostvari 10,ili više bodova Ispod Crte,osvojio je „Gem“,podvlači se linija i nastavlja se igra za drugi.
„Reber“ čine dva osvojena „Gema“,a igrač dobija i 10 bodova nagrade za ostvaren „Reber“,koji se upisuju Iznad Crte.
Igrač,koji je osvojio „Reber“,još uvek nije pobednik partije.Najpre se sabiraju svi bodovi,iznad i ispod Crte,a strana sa većim rezultatom je pobednik.
Pobedu u partiji,obično donose Bonus-bodovi iznad crte.Osvajanje Rebera je ovde bitno, jedino zbog nagrade od 10 bodova,ali je to često nedovoljno za pobedu.