Igre sa kartama

Šarena Lora​

Ovo je varijanta Lore,u kojoj se dobija nešto dinamičnija igra.
Delitelj se smenjuje posle svakog deljenja,redom u krug,a Ponude se ne igraju po redosledu.Naime,prvi na potezu je igrač desno od delitelja,a on neposredno pred početak igre, pošto vidi svoje karte,određuje šta se igra.Tako je on u određenoj prednosti,ali će se u tom položaju naći i svi ostali,podjednak broj puta.Pravilan odabir igara,vrlo bitno utiče na konačan ishod partije,a uticaj sreće se drastično smanjuje.
Svako je na svom potezu obavezan zakazati,svaku od sedam igara,tačno po jednom.U tu svrhu,pored Tabele za upisivanje rezultata,postoji još jedna,gde se evidentira,ko je šta objavio i šta mu je od Ponuda još preostalo.
Kada igrač izabere jednu od igara,u tablici se to označava „Krstićem“ i on je do kraja partije,više ne sme objavljivati.
Svako sme najaviti samo igru sa praznim poljem u tabeli.Kada se tabela popuni,to znači da su svi odigrali sve Ponude i da je partija završena,a pobednik je igrač,sa najmanjim brojem bodova.
Primetili ste,da ovde ne postoji „Igra Intuicije“.Umesto nje,na šestom mestu je uvrštena „Žandar-tref i VI-i Štih“.Za odnetog Žandara u trefu,protivnik koji sedi preko puta,dobija +4 boda.Isto važi i za šesto po redu nošenje.Neko igra i samo „Žandar-karo“ (umesto trefa),a on u tom slučaju donosi +8 bodova naspramnom protivniku.Međutim,8 bodova je i previše velika kazna za samo jednu odnetu kartu,a još i od strane protivnika.Kako je tu uloga sreće ogromna, mnogo češće se igra varijanta,koja je ovde opisana.
Kod nas su se pojavili u prodaji i serijski štampani Listići za Loru,što još jednom dokazuje njenu ogromnu popularnost na našim prostorima.
I najzad,igra pod imenom „Lora“,nije ništa drugo,nego „Slagalica“,ali sa nešto izmenjenim pravilima,pa postaje ključna za ishod cele partije.
Prva promena u odnosu na klasičnu Slagalicu je,da igrač,koji se prvi oslobodi karata iz ruku,dobija nagradnih -8 bodova,umanjenih za broj Tačaka,koje su mu tokom nje upisane.
Drugo važno pravilo je,da ako bilo ko od igrača u ovoj igri dobije +8 bodova,ili više, uključujući i one za Tačke,igra se odmah još jednom reprizira.Pri tome,ako se ponovo ispuni isti uslov,Lora se ponavlja i po drugi put,ali ne više od toga.Posle toga,deli sledeći igrač i nastavlja se ustaljenim tokom.Ponavljanje se nije tretiralo kao novo deljenje,nego samo produžetak, odmosno,dodatak na objavljenu Loru.Delitelj je isti,a igra se ne evidentira,već se odvija u okvirima predhodne.Igrač koji ju je odabrao,uvek igra prvi i pri tome najčešće dobija pregršt negativnih bodova.Upravo zbog toga je pravilan izbor Lore i presudan za celu partiju.

Krajem 60-ih godina XX-og Veka,ova igra se kod nas pojavila pod nazivom „Reli“,a kasnije je postalo potpuno jasno,da je to u stvari varijanta Lore sa 52 karte.Tek posle desetak godina,stiže nam i Lora,sa predhodno opisanim pravilima.U uvodu izdanja je rečeno,da ni jedna igra nema svoja jedinstvena pravila,već se pojavljuje u više različitih oblika,što važi i za Reli. Ovde je opisana najpopularnija njegova varijanta kod nas,a ona se danas i zvanično pojavljuje pod imenom „Lora sa 52 karte“.
U igri uvek učestvuju 4 igrača i igra svako za sebe.
Koristi se standardni špil od 52 karte,gde je Kec najjači,a Dvojka najslabija.
DELJENJE : Isti igrač deli 8 puta za redom.Pošto svako odradi svoju seriju deljenja,ukupno ih je 32,partija je završena.Pobednik je igrač,sa najmanjim brojem bodova u tom trenutku.
Tokom svakog deljenja,igrači dobijaju po 13 karata i to po obrascu 4-3-3-3.
I deljenje – „Intuicija“ : Ova igra je istovetna sa istoimenom iz Lore.Jedina razika je, što je prisutno 13 rangova karata,pa samim tim i 13 kompleta „četvorki“,odnosno, 13 nagradnih negativnih bodova.
II deljenje – „Sans“ : Kao i u Lori,cilj je ostvariti što više nošenja.Ukupno postoje 13 štihova. Ako jedan igrač odnese sve,umesto -13,pisao bi mu se -20 bodova.
III deljenje – „Betl“ : Kao i u trećem deljenju kod Lore,cilj je nositi što manje.Ukupno je 13 nošenja.Ako jedan igrač odnese sve,umesto kaznenih +13 bodova,dobija nagradu,u iznosu od -13 bodova.
IV deljenje – „Protiv Herca“ : Isto kao i kod Lore.Razlika se pojavljuje u situaciji,kada isti igrač odnese svih 13 Herčeva.Tada,umesto kazne,on dobija nagradu od -10 bodova.
V deljenje – „Protiv Dama“ : Isto kao i kod Lore,ali sa nešto drugačijim bodovanjem.Dama-pik donosi +4 boda,a ostale tri,po +3 boda.Ako ih jedan igrač odnese sve četiri, umesto kazne,dobija nagradnih -8 bodova.
VI deljenje – „Kralj-Herc,Žandar-Herc i Zadnji Štih“ : Igrač koji odnese Kralja u Hercu,dobija +4 boda,za Žandara u Hercu,+4 boda dobija igrač preko puta od osvajača,a zadnji štih donosi +5 bodova.
VII deljenje – „Mau-Mau“ : Mau-Mau se sreće i kao zasebna dečija igra sa identičnim nazivom.Delitelj deli svakome po 6 karata,2 po 2,a Ostatak spušta na sredinu stola, licem na dole.
Prvi igrač odigrava jednu kartu na talon,licem na gore.Sledeći mora postaviti preko nje, kartu iste vrednosti,ili istog znaka.U slučaju da takve nema,vuče jednu sa Ostatka.Ako dobije onu koja mu je potrebna,odmah je i odigrava.U suprotnom,govori:“Dalje“,pa potez prelazi sledećem igraču.Kada se ostatak iscrpi,igrač koji nema šta da odigra,odmah govori:“Dalje“.
Kada je na talon odigrana Sedmica,igrač koji je na potezu,odmah vuče jednu kartu sa ostatka i propušta svoj hod.Za odigranu Osmicu,sledeći vuče 3 karte sa ostatka i propušta potez.
Žandar se može odigrati na sve karte,osim na Sedmice i Osmice.Pri tome se mora poštovati boja predhodne karte,odnosno,može se igrati i Žandar na Žandara.Igrač koji ga odigra, govori boju,koja se na njega dalje igra.
Ako je odigrana Osmica,sledeći igrač mora vući 3 karte sa ostka,ali to može i izbeći. Naime,on može odigrati još jednu Osmicu,pa sada obaveza kupovine prelazi na sledećeg desnog igrača, koji u ovom slučaju mora kupiti 6 karata.Ako on odigra i treću Osmicu,onda sledeći kupuje 9 karata itd.To isto važi i za Sedmice,s tim,što je obaveza kupovine 1,2,3,ili 4 karte.
Kada se neko oslobodi karata iz ruku,igra se prekida,a on dobija po -1 bod,za svaku kartu,koja je u tom trenutku ostala u ostatku.Ostalima se za svaku preostalu kartu u ruci,piše po +1 bod.
VIII deljenje – „Slagalica“ : Slagalica je slična Lori,ali se karte u njoj ređaju u oba smera.
Npr,I igrač je počeo sa Žandarom-herc.Sledeći može odigrati Damu-herc,ali i Desetku-herc ispod Žandara.Takođe,može se odigrati neki,od preostalih Žandara i sa njim započeti novi niz.
Ako igrač nema šta da igra,piše mu se Tačka.Onaj,koji se prvi oslobodi svojih karata je pobednik i ne upisuje mu se ništa.Ostali dobijaju,za svaku preostalu kartu u ruci i za svaku upisanu Tačku,po +1 bod.
Posle odigrane 4 serije,od po 8 deljenja,pobednik je igrač,sa najmanjim brojem bodova.

M a j o r k a​

Majorka je vrsta „Lore sa 52 karte“,a prisutne su sledeće podigre:
-Betl je igra bez aduta,gde je cilj nositi što manje,a svaki štih vredi +2 boda.
-Herčevi,a svaka odneta karta u Hercu,donosi po +2 boda.
-Dame,svaka odneta Dama,donosi po +6 bodova.
-Kralj u hercu,donosi +20 bodova.
-Poslednji Štihovi,jedanaesto nošenje vredi +6,dvanaesto +10,a trinaesto +15 bodova.
-Adutska,gde je cilj odneti što više,a svako nošenje donosi po -5 bodova.Igrač koji je na potezu i izabere ovu igru,određuje adutsku boju,ili se pak odlučuje da igra „Bez Aduta“.Ako u igri postoji adutska boja,u nedostatku boje prve odigrane karte,obavezno je igrati kartu u Adutu. Pored obaveznog „sečena“,tokom cele igre je obavezno i „nadjačavanje“ u svim bojama.Znači, svako ko je u mogućnosti,mora igrati do tada najjaču kartu u štihu.
-Slagalica je identična onoj iz Relija.Znači,karte se ređaju,i u jednu,i u drugu stranu. Npr,na Šesticu se sa jedne strane ređa 7-8-9 itd,a sa druge 5-4-3 itd.Pri tome,ni sa jedne strane ne postoje ograničenje,već se može ređati i preko Keca.
Tačke i Table se ne upisuju,a igrač,koji se prvi oslobodi svojih karata,dobija -45 bodova.Sledeći,kome to pođe za rukom,dobija -20 bodova,treći -5 bodova,dok poslednjem igraču sa kartama u rukama,upisuju se +5 bodova.
[/center]
TOK IGRE : U svakom deljenju,delitelj se menja,a igrač koji sedi desno od njega, određuje vrstu igre i igra prvi.Tokom partije,svaki igrač mora po jednom objaviti svaku,od 7 igara,a to ne mora biti po redosledu.Za evidenciju se koristi Tabela.

K I N G


King je logičan nastavak razvoja Lore.Iako spada u red najpopularnijih Svetskih igara sa kartama,svoj najveći zenit dostiže u Rusiji i zemljama bivšeg SSSR-a i Istočnog Bloka.To se objašnjava time,što je u doba prodora Lore,kartanje na ovim područjima bilo zabranjeno,ili u najmanju ruku politički nepodobno.Tako se za nju i dan danas skoro nezna,a posle pada komunizma,direktno stiže složenija i savršenija varijanta,King.U pomenutim zemljama,o Kingu se formirala i posebna literatura,a po popularnosti i rejtingu,dolazi odmah iza Bridža i Preferansa.Tako jedna varijanta Kinga,čak nosi i naziv „Damsi Preferans“.
KARTE : Skrćeni špil od 32 karte,gde je najjači Kec,a najslabija Sedmica.
U igri uvek učestvuju 4 igrača.
DELJENJE : Delitelj deli po 8 karata svakome,po obrascu 3-3-2.Igrač desno od delitalja igra prvi,a u sledećem deljenju,sam preuzima tu ulogu.Delitelj se u ovoj igri menja posle svakog deljenja,redom u krug.
TOK IGRE : Na boju prve odigrane karte se mora uvek odgovarati istom.Ako je igra „Adutska“,u slučaju nedostatka boje,igrač mora „seći“ adutom (odigrati krtu u adutskoj boji). Ako je odigran bilo koji adut,on je jači od svake karte u drugoj boji.
VRSTA IGARA : Cela partija traje 12 deljenja,od kojih se prvih 7 igraju bez aduta.
I Igra – Ne Nositi Štihove :Svako nošenje (Štih),donosi po -2 boda.
II Igra – Protiv Žandara : Svaki odneti Žandar,donosi po -4 boda.
III Igra – Protiv Dama : Za svaku odnetu Damu se dobija po -4 boda.
IV Igra – Protiv Herčeva : Za svaku odnetu kartu u Hercu,igrač dobija po -2 boda.
U ovoj igri,prvi igrač ne sme krenuti iz Herca,ako poseduje bilo šta drugo.To važi za sve krugove igre.
V Igra – Protiv 2 Zadnja Štiha : Pretposlednje i poslednje nošenje,donose po -8 bodova.
VI Igra – King : King se naziva Kralj-herc i on donosi -16 bodova.Kao i u IV-oj igri, ni u jednom krugu se ne sme kretati iz Herca,osim ako igrač nema samo njih u ruci.
VII Igra – Erlaš : Ovo deljenje je veoma važno,pošto sadrži sve bodove iz predhodnih šest.Sama igra teče uobičajeno,a na kraju se boduje sve: Svaki odneti Štih,Svaki Herc,Svaka Dama,Žandari,Poslednja 2 nošenja i King.Ono ukupno donosi -96 bodova,koliko i šest predhodnih zajedno.
VIII,IX,X i XI Igra – Adutska : U naredna 4 deljenja,svako je po jednom prvi na potezu i imenuje adutsku boju.Delitelj najpre podeli po 3 karte,a na osnovu njih,igrač desno od njega,govori ime aduta.Dalje sledi deljenje ostalih karata,najpre po 3,pa po 2.Prvi igrač se može odlučiti i za igru Bez Aduta.Međutim,ako je neodlučan,on govori : „Po poslednjoj“,pa se njegova zadnja karta ofira,a njena boja postaje adut u tom deljenju.
U ovim igrama je cilj,osvojiti što više štihova.Svako nošenje,donosi po +3 boda.Tako je u svakoj,od ove četiri igre,prisutno po +24 boda,a ukupno u sve četiri,+96 bodova.
Neposredno pred početak igre,u slučaju da je prvi igrač nezadovoljan svojim izborom Aduta,on ga može „prodati“.U tom slučaju govori :“Prodajem!“,a svako po redu u desno,može „Kupiti“ igru za 2 štiha.Tačnije,protivnik govori novu adutsku boju,a za uzvrat,na kraju igre u deljenju,daje prvom igraču +6 bodova.Ako se dogodi da toliko ni sam ne osvoji,daje ih iz svog tekućeg rezultata.
XII Igra – Završni Erlaš : Ovo je poslednja igra,a kao i VII,igra se bez aduta.Cilj joj je suprotan od VII igre,što znači,da igrači dobijaju po +2 boda za svako nošenje,kao i za svakog odnetog Herca,po +4 boda za svaku Damu i Žandara,po +8 dodatnih bodova za dva poslednja nošenja i +16 bodova za odnetog Kinga.To ukupno iznosi +96 bodova.
Posle odigranih ovih 12 igara,pobednik je igrač sa najvećim rezultatom.

King za 3 igrača


King se prilagođava trojici učesnika na sledeći način:
-Iz špila od 32 karte,izbacuju se dva crna Keca,tako da se igra izvodi sa 30 karata.
-Na početku partije,svako dobija od delitalja po 10 karata.
-Bodovanje se nešto razlikuje.Za svako nošenje u I-oj igri i svakog Herca u IV-oj, dobijaju se po +2 boda.Za svaku Damu i Žandara u II-oj i III-oj igri,dobijaju se po +5 bodova.Predposlednji i poslednji štih donose po +10 bodova,a King u VI-oj igri,čak +24 boda.
-Adutske igre su,od VIII-e,do XIII-e.Igrač koji je prvi na potezu,određuje aduta na osnovu prvih 5 dobijenih karata.Svako nošenje se boduje,sa po +2 boda.Ukupno je 6 Adutskih igara, što znači,da je svako po dva puta u prilici da odredi aduta.
-Sedma igra je ERLAŠ i ona donosi sve bodove iz prvih 6 igara,što znači,ukupno -120.
-Poslednja XIV-a igra je Završni Erlaš,a igra se kao i VII,ali sa suprotnim ciljem.U njemu je prisutno ukupno +120 bodova.
Pobednik je igrač sa najvećim brojem bodova.

Atomski King​

Atomski King je logičan nastavak u razvoju Kinga,gde na ishod partije mnogo više utiče umešnost igrača,a uticaj sreće je znatno smanjen.
U igri učestvuju 4 igrača,a igra se izvodi sa špilom od 32 karte.Svako deli po 14 puta za redom,ali taj broj može biti i 12,odnosno 16,što će te videti iz daljeg teksta.Prvi igrač je onaj,koji sedi desno od delitelja i on 14 puta za redom bira igru,koja će se igrati u tekućem deljenju.Svaka ponuda se mora objaviti po jednom,a igrač se odlučuje,pošto predhodno vidi svih 8 svojih karata.
U prvih 7 deljenja,prvi igrač je dužan objaviti prvih 6 igara i Erlaš.
U drugih 7 igara,igra se za pozitivne bodove.Igrač objavljuje adute i to,po jednom Pik-a, Herc-a,Tref-a,Karona,Bez Aduta,Mizar,a kao poslednju,XIV-u igru,obavezno igra „Završni Erlaš“.U svakoj od ovih igara,jedno nošenje vredi +2 boda.
Naravno,Završni Erlaš donosi sve bodove iz prvih 6 igara,ali sa pozitivnim znakom.
Pod Mizarom se podrazumeva igra bez aduta,gde je takođe cilj odneti što više,ali štih nosi najmanja karta.Jedino u ovoj igri,Kec se tretira kao najniža karta,što znači da je ponovo najjači, u pogledu osvajanja štihova.
U svojoj seriji,igrač ne mora iskoristiti svih 14 igara.Ako mu više odgovara,on Erlaš može i preskočiti.U slučaju da se to dogodi,on automatski gubi pravo i na Završni Erlaš.
Ako igrač,koji je prvi na potezu,u prvih 6 deljenja već nije objavio Erlaš, pošto dobije karte i po sedmi put,ima izbor:
-Govori „Erlaš“,ili
-Imenuje Aduta,što automatski znači,da je Erlaš propušten,pa se on odmah u tabeli precrtava,ali sa njim i Završni Erlaš.
On objavljuje samo preostalih 6 igara i upravo to je situacija,gde isti delitelj deli „samo“ 12 puta za redom.
Ako igrač u prvih 7 deljenja odigra svih 6 igara i Erlaš,u sledćih 6 objavljuje Adute, “Bez aduta“ i „Mizar“.
Sedmo deljenje,odnosno,njegovo XIV-o,igra se Završni Erlaš,ali igrač koji bira igre, ponovo ima alternativu.Umesto Završnog Erlaša,on se može odlučiti na 3 dodatne Adutske igre,u okviru kojih može objaviti i „Bez aduta“,odnosno „Mizar“.Ta situacija je pomenuta malo pre,kada delitelj deli 16 puta za redom.Igrač,koji je prvi na potezu,igra dve Ponude više,ali zato,u preostale 3 igre,jedino on igra sa ofiranim kartama.Svaki štih vredi po +4 boda,tako da se u tri dodatne igre dobija ukupan zbir,od +96,koliko sadrži i Završni Erkaš.
Posle ovoga,igrač koji je igrao prvi,deli 14 puta za redom,a taj broj će možda biti 12,ili 16,u zavisnosti od odluke njegovog desnog suseda,na kome je sada izbor igara.
Kada svako završi svoju seriju deljenja,partija je gotova.Pobednik je igrač sa najvećim brojem bodova.Pri tome,zbir svih rezultata mora biti jednak nuli.Pošto se vodi i evidencija,šta je igrač odigrao i šta tek treba da igra,u upotrebi je i posebna Tabela.
Primereli IV igrač,a igre bira prvi.
U prvom deljenju,on zakazuje IV igru,pa se u tabeli kod nje odmah upisuje +.Na kraju tog deljenja,on sam nije uzeo ni jednog Herca,III igrač je odneo dva,a II i IV igrači su uzeli po 3 Herca.Oni dobijaju -4 boda,odnosno,po -6 bodova.
U drugom deljenju,I igrač objavljuje King-a,što se opet u tabeli evidentira sa znakom +. Odneo ga je III igrač i dobio -16 bodova.
Partija je završena,kada se na ovaj način popuni cela Tabela.

Damski Preferans​

Damski Preferans je u stvari Atomski King,prilagođen trojici igrača.Da bi se uticaj sreće još više marginalizovao,iz sadržaja se izbacuju Erlaš i Završni Erlaš.Svako,kao prvi na potezu,obavezan je zakazati prvih 6 igara,kao i 3 Adutske.Za razliku od prvih 6,Adutske 3 igre su potpuno prepuštene igraču koji bira.One mogu biti i sve jednake,odnosno,da se isti adut ponavlja dva puta i sl.
Delitelj se menja,od deljenja,do deljenja.Prvi igrač najpre pogleda svoje karte,a zatim određuje vrstu igre,ili imenuje aduta.U Damskom Preferansu, ne postoje ponude Bez Aduta i Mizar.
Objavljena igra se na papiru precrtava,a kada isti igrač dođe ponovo na red da se izjašnjava,više je ne može najavljivati.Jedino se adut može ponavljati,čak i 3 puta,posle čega dotični igrač nema pravo na Adutske igre.
Prividna sličnost sa Preferansom postoji u načinu deljenja i „kupovini“.Dele se po 5 karata,2 se odlažu na talon zatvoreno,a zatim sledi još jedan krug deljenja,od po 5 karata.Kada se prvi igrač odluči za Ponudu,on otkriva karte kupovine,pa pošto ih svi vide,uzima ih u ruke.Posle toga,2 karte viška odbacuje zatvoreno.Pri tome,ne sme odbaciti ni jednu ključnu kartu za imenovanu igru.Npr,ako se igra „Protiv Dama“,ni jedna od njih se ne sme odbacivati.
Zapisivanje rezultata se vrši,slično Ruskom Preferansu.Na velikom listu papira se crta šema kao na slici i poželjno je,da se ceo tok igre izvodi preko nje (ona leži na talonu)Svako sam upisuje svoje bodove,a to izgleda,kao da ih piše po stolu (pošto je tabela skoro veličine stola).
M- što manje nošenja
Ž – protiv Žandara
D – protiv Dama
H – protiv Herčeva
Z – zadnja 2 štiha
K – protiv Kralja-herc
A – Adutska igra
U centru unutrašnjeg kruga se upisuju imena igrača,u našem slučaju stoje oznake I,II i III.Po obimu kruga su ispisane oznake igara za svakog igrača.Kako se koja odigra,tako je igrač,koji ju je objavio,u svom polju zaokružuje i više je ne može birati.
Poene igrači upisuju na svojim stranicama trougla i to,pozitivne iznad,a negativne ispod crte.Novi se dmah sabiraju sa predhodnim rezultatom,a vrednost svake ponude je identičan sa „Kingom za 3 igrača“.Znači,u I igri,svako nošenje donosi po -2 boda,u II i III igri,svaki Žandar i Dama se boduju sa po -5 bodova,svaki Herc vredi po -2 boda,zadnja dva nošenja vrede po -10 bodova svako,dok King vredi -24 boda.U Adutskim igrama figuriraju pozitivni bodovi,a svaki štih se boduje sa +4 boda.
Primer:
I deljenje elio je III igrač,a I se odlučuje za Adutsku igru i odmah je zaokružuje u svom polju.Pri tome,on sam je odneo 6 štihova,II igrač,1 štih,a III igrač,3 štiha.Igrači iznad svojih crta upisuju redom:24,4 i 12 bodova.
II deljenje rugi igrač se izjašnjavao i opredelio se za Kinga.Pošto ga je odneo III igrač,samo on upisuje ispod svoje crte -24 boda.
III deljenje :Treći igrač je najavio ponudu „Protiv zadnja 2 štiha“,a odneli su ih I i II,pa se njima upisuju,po -10 bodova.
IV deljenje onovo je na redu za izjašnjavanje I igrač i on najavljuje igru „Što Manje Nošenja“.On sam nosi samo jedan štih,II igrač 7,a III ,2 štiha.Drugi igrač upisuje za svojih 7 nošenja -14 bodova,što sa njegovih predhodnih -10,čini ukupno -24 boda.Posle ovog deljenja,I igrač ima -12,a III igrač,-28 bodova.
Partija ukupno traje 27 deljenja.Posle toga,svako od igrača vrlo jednostavno svodi svoj rezultat,sabirajući pozitivne i negativne bodove.Zbir rezultata sva 3 igrača,mora biti jednak nuli.

R U S K A B A N K A​

Ovo je još jedan oblik Pasijansa za 2 igrača,a samo ime govori o njegovom poreklu.
KARTE : Koriste se 2 standardna špila,od po 52 karte i oni su pre početka igre, međusobno razdvojeni.Zbog toga je dobro,da na poleđini imaju različite šare (u primeru na slici to nije tako),kako bi se lakše razdvojile i pripremile za novo deljenje.
Svako preseca svoj špil,a igrač koji preseče manju kartu,igra prvi.On najpre,sa vrha svog špila odbrojava 12 karata i spušta ih licem na dole,ispred sebe na sto.One se nazivaju „Reterva“.Iznad nje se ređaju 4 karte otvoreno.Pošto to isto učini i protivnik,njihovih 8 otvorenih karata na talonu se nazivaju zajedničkim imenom,„Tablo“.Između dve kolone Tabloa, ostavljaju se 8 upražnjebih mesta,koja su rezervisane za „Baze“.Na njih dolaze Kečevi,a sledi dalje ređane po redosledu i u istoj boji,sve do Kraljeva.
Ostatak špila,igrač spušta pored svoje Rezerve.
Ovaj deo igre,obojica mogu izvoditi istovremeno i nevezano jedan od drugog.U nastavku,igrači igraju naizmenično.

I Igrač
Ako se između 8 otvorenih karata Tabloa nađe neki Kec,igrač ga odmah odigrava na Bazu.Ako ih je slučajno više,odigrava ih sve.Na njih se dalje ređajuvojke,Trojke itd.
Posle toga,sledi premeštanje karata u Tablou,jedne na drugu i to,u opadajućem nizu i u kontra farbi (crno-crveno-crno itd.).U našem primeru,Dama-tref dolazi na Kralja-herc,a Petica-pik,na Šesticu-herc.Pri tome,one se međusobno samo delimično prekrivaju.Posle ovih radnji, neka mesta na Tablou će ostati upražnjena.
Igrač zatim,okreće gornju kartu Rezerve i najpre se trudi da je odigra na Bazu.Ako je to nemoguće,drugi prioritet postaje ređanje na neki niz u Tablou.U slučaju da ne može ni to izvesti,sa njom popunjava upražnjeno mesto,ili je privremeno odlaže na Rezervu,po svom ličnom izboru.Čim se karta sa Rezerve odigra,okreće se sledeća ispod nje.Isti igrač nastavlja potez,okrećući sledeću kartu sa Ostatka,a i za nju važe isti prioriteti.Najpre se mora igrati na Bazu,pa na Tablo,a ako je to nemoguće,igrač sam bira,da li će upražnjena mesta popuniti sa njom,ili sa Rezerve.Ako se odlučio za drugu soluciju,nju odmah spušta pored Ostatka i na taj način započinje formiranje Hrpe za Odbacivanje.
Ako je igrač na bilo koji način odigra,okreće sledeću sa Ostatka.Igrač može naizmenično odigravati karte sa Rezerve i Ostatka,a kako koju odigra,tako okreće novu.
Kada se po jedna karta nalazi na Hrpi,Rezervi,a sva mesta u Tablou su ispunjena,potez se završava.

II Igrač
Drugi igrač ima istovetne mogućnosti kao i prvi,ali on još može i „puniti“ protivnika. Pod tim pojmom se podrazumeva,da sa svoje Rezerve i Ostatka,može igrati na protivničku Rezervu i Hrpu za Odbacivanje.Pri tome,karta mora biti istog znaka i susedna sa onom,na koju se polaže (prva veća,ili manja).Npr,na protivničku Osmicu-herc,može se igrati Sedmica,ili Devetka u Hercu.
Kada igrač spusti kartu na svoju Hrpu,smatra se da je završio potez.
U daljem toku igre,igrači igraju naizmenično,a pojavljuje se još jedna mogućnost.Sada svako može igrati i gornju kartu sa Hrpe za Odbacivanje.Pri tome se uvek vodi računa,o tačnom redosledu poteza.Uvek ide : Baza,Tablo,a zatim sledi „punjenje“ protivnika.
Ako se ovaj redosled naruši,protivnik govori : „Stop!“Zatim,daje protivniku jednu kaznenu kartu i to,poslednju iz svog Ostatka.Ovaj je stavlja u svoj, takođe kao poslednju,a dalje igra protivnik,koji je obustavio igru.
Kada se Ostatak istroši,preokreće se Hrpa za Odbacivanje i bez mešanja postavlja na sto,licem na dole.Ona sada prestavlja novi Ostatak.
Ako se istroše,i Ostatak,i Hrpa za Odbacivanje,igrač nastavlja da igra samo sa Rezerve. Ako se pak,ranije istroši ona,igra se produžava sa Ostatka i Hrpe.
Pobednik je igrač,koji se prvi oslobodi svih svojih karata,sa Ostatka,Rezerve i Hrpe za Odbacivanje.
BODOVANJE : Pobednik kao nagradu,dobija 30 bodova.Takođe,dobija i po 1 bod,za svaku preostalu kartu u protivničkoj Hrpi i Ostatku,a po 2 boda,za svaku kartu u Rezervi.
Partija traje 5 deljenja.Pred svako od njih,špilovi se razdvajaju,svako meša protivničke karte,a pošto ih jedan drugom predaju,započinje igra.
Posle odigranih svih 5 deljenja,pobednik je igrač,sa većim brojem bodova.

INAT I ZLOBA​

KARTE : Koriste se dva špila karata.Jedan od njih je standardan,od 52 karte,dok su drugome pridodata 4 Džokera,od kojih jedan,ili dva mogu biti i iz prvog špila.
Boje karata u ovoj igri,ne igraju nikakvu ulogu.
DELJENJE : Bilo ko od dvojice suparnika,podeli standardni špil na dva jednaka dela. Svako uzima svojih 26 karata,skuplja ih u Kup i spušta ispred sebe na sto,licem na dole.Oni predstavljaju „Isplatne Kupove“.Gornje karte na njima se otvaraju i postavljaju licem na gore. Igrač,čija je otvorena karta manja,uzima drugi špil i deli protivniku i sebi po 5 karata,a Ostatak spušta na sredinu stola,licem na dole.
Sa slike se vidi,da se oko Ostatka ostavljaju mesta za formiranje 4 „Centralna Kupa“. Na njih dolaze Kečevi,a dalje ide po redosledu 2,3,4 itd,bez obzira na boju.Kad god je to moguće,igrač sa svog Isplatnog Kupa,igra na neki Centralni,jer je i glavni cilj igre,osloboditi se njega. To je i jedini način,pošto se karte sa Isplatnog Kupa, mogu igrati samo u centar.
Igrač odigrava karte iz lista na Centralne Kupove,a u međuvremenu,ako je to moguće, dodaje i neku sa Isplatnog Kupa.
Kada je odigrao sve što je bilo moguće,igrač jednu kartu iz ruke odbacuje na „Lični Kup“. Njih ima takođe četiri,a karte se ne mogu prebacivati,sa jednog,na drugi.Gornje su uvek dostupne za igru,a odigravaju se u centar.Ponekad se karta odbacuje i na Lični Kup preko već postojeće, ali samo u silaznom nizu,bez obzira na boju.
Čim se karta odbaci na Lični Kup,potez je završen,pa igru nastavlja protivnik.
Posle četvrtog kruga igre,može se dogoditi,da su sva četiri Lična Kupa popunjena,a da igrač nema ni jednu kartu,koju bi mogao u silaznom poretku odbaciti na jedan od njih.U tom slučaju se potez završava tako,što on prosto govori:“Dalje“,pa igra protivnik.
U daljem toku igre,svaki potez se započinje tako,što igrač najpre vuče sa ostatka onoliko karata,koliko mu fali do 5.Vrlo često se događa,da igrač ima u rukama 5 karata i da ih ne može odigrati na Centralne Kupove,niti bilo šta odbaciti na Lične Kupove.U tom slučaju,govori „Dalje“,pa ponovo igra protivnik.On pauzira sve dotle,dok ne uspe nešto iz ruke da odigra i na taj način se „odblokira“.
Džoker menja svaku kartu,osim Keca.
Kada se neki Centralni Kup kompletira,odnosno poređa do Kralja,on se promeša i stavlja ispod Ostatka.Na njegovo upražnjeno mesto se u daljem toku igre,ponovo odigrava Kec i dalje ređa do Kralja.
Svako uvek može igrati iz Lista,Isplatnog Kupa i Ličnih Kupova.
Pobednik je igrač,koji se prvi oslobodi svog Isplatnog Kupa.
Pobedniku se upisuju onoliko bodova,koliko je ostalo karata u Isplatnom Kupu protivnika.
Partija traje 4 deljenja,a igrač sa više bodova, postaje konačni pobednik.
BLOKADAošto je ovo ipak jedan oblik Pasijansa,igra može i da se „zatvori“ i to se događa prilično često.Ako oba igrača imaju po 5 karata u rukama i niko nema šta igrati,partija je zablokirana.Karte iz ruku se ofiraju,kako bi se ustanovilo,da je zaista došlo do blokade.Pristupa se prebrojavanju karata Isplatnih Kupova,a pobednik je igrač,kod koga se nađe manji broj njih.Njemu se kao nagrada ,upisuje razlika u broju karata Isplatnih Kupova.
Jedan igrač može biti zablokiran i nekoliko krugova igre i pri tome,na svom potezu uvek govori „Dalje“ i čeka priliku da nešto odigra,ili da se zablokira i protivnik,što bi označilo i kraj partije.

DVOJNI SOLITER​

Dvojni Soliter nije ništa drugo,nego varijanta „Đavoljeg Pasijansa“,prilagođena dvojici igrača.Prvenstveni cilj je,pobediti protivnika,a samo ređanje karata je odbačeno u drugi plan.
Igraju 2 igrača,a koriste se dva standardna šipila,od po 52 karte,obavezno različitih šara na poleđini.
PROSTIRKA : Igrači mešaju po jedan špil karata,a zatim se sa njima međusobno razmenjuju.Na taj način,svako je promešao protivničke karte.Iz dobijenih šipilova,svako samostalno formira svoju Prostirku,istovetnu Đavoljem Pasijansu (vidi sliku).
Poželjno je,da igrači sede,jedan preko puta drugog.
Između Prostirki se ostavljaju slobodna mesta za 4 Keca,koja su zajednička.Čim neko od igrača izloži određenog Keca,npr. Keca-Herc,protivnik na njega može dalje ređati 2,3,4 itd u hercu,ali Keca iste boje ne može izlagati.
Sa kolone,na kolonu u istoj Prostirci,karte se mogu prebacivati u opadajućem nizu i po sistemu različitih farbi (crno-crveno-crno).Svako ređa i premešta karte samo na svojoj strani.
Igrači igraju naizmenično.Svako vuče sa svog Ostatka,odigrava sve što može,a kada jednu spusti na svoje Tablo,potez prelazi protivniku.Kada se istroši Ostatak,umesto njega se bez mešanja preokreće Tablo i postavlja na sto, licem na dole,pa se igra može produžiti.
CILJ IGRE : Cilj je,kompletirati sva četiri niza između Prostirki do Kraljeva (u 4 različite boje).Kada se ovaj zadatak izvrši,skupljaju se sva četiri zajedno i okreću poleđinom ka vrhu.Sada se po dizajnu karata broji,sa koliko je ko učestvovao u ostvarenju ovog zadatka. Pobednik je igrač,koji je uspeo odigrati više karata u centar.Njemu se upisuje razlika u njihovom broju i to.za svaku kartu viška,po 1 bod.
Partija obično traje 2,4,ili neki veći broj deljenja.

POKER - PASIJANS​

Koristi se špil od 52 karte.
U igri učestvuju 2 igrača,ali kao i u svakom Pasijansu,može igrati i jedan sam.
DELJENJE : Delitelj deli protivniku i sebi,5 po 5 karata,otvoreno.On ih pri tome ređa, jednu pored druge.Po dogovoru se može deliti i jedna po jedna karta.Delitelj dalje nastavlja ređanje u drugi red,pa zatim u treći itd.Po završetk deljenja,ispred svakoga se nalaze po 25 karata,u 5 redova,po 5.
Preostale 2 karte se spuštaju na sredinu stola i sa njima se igrači koriste naizmenično.
TOK IGRE :Prvi je na potezu nedelitalj.On uzima jednu,od 2 karte sa sredine stola i postavlja je u svoju Prostirku,a kartu,koja je bila na tom mestu,izbacuje na sredinu.Posle toga,na isti način igra i delitelj.U svakom sledećem potezu,igrači menjaju jednu kartu svoje Prostirke,za jednu iz sredine i tako do kraja partije.
Kada neko vše ne želi da menja,on prosto govori: „Dalje!“Drugi nastavlja sa zamenama,a prvi se kasnije može ponovo uklučiti u igru.Kada obojica pauziraju za redom,pristupa se bodovanju.
Ako igrač želi međusobno zameniti mesta svojim dvema kartama,to mu u igri za 2 igrača neće uvek poći za rukom.Naime,on jednu od njih,najpre mora prebaciti u centar.Tek ako je protivnik u svom sledećem potezu ne uzme,on je može vratiti u svoju Prostirku,na željeno mesto.
Uvek se vrši zamena,jedne karte iz Prostirke,sa jednom iz centra.
Igrači naizmenično menjaju mesta kartama,trudeći se,da u svakoj koloni i redu, formiraju što jaču Pokersku Kombinaciju.Tokom bodovanja se posmatra svaki red i svaka kolona,a formirane kombinacije donose i određene bodove.Njihov zbir iz 5 redova i 5 kolona, prestavlja rezultat tog igrača u proteklom deljenju.
Partija se igra u 5 deljenja,a pobednik je igrač,koji sakupi veći zbir bodova.
Postoje Američki i Engleski Sistemi bodovanja.Preporučuje se,da u igri za 2 igrača,cela partija od 5 deljenja se odigra po jednom sistemu,a zatim revanš,po drugom.
Ako igrač ređa Pasijans sam.on prosto složi Prostirku 5x5,a ostatak karata odbacuje sa strane i one ne učestvuu u daljoj igri.Zatim,menja međusobno mesta,2 po 2 karte.Centralne karte ovde ne postoje.Kada igrač misli da je složio najbolje moguće,pristupa zbrajanju bodova. Pasijans se smatra otvorenim,ako igrač skupi namanje 200 bodova u Američkom Sistemu, odnosno 70,po Engleskom Sistemu Bodovanja.
Primer sabiranja bodova na kraju jedne partije:
Po Engleskom Sistemu,ostvareno je 90 bodova.Po Američkom Sistemu,vrednost u zagradama,igrač je sakupio 189 bodova.Ako je igač igrao sam,njemu se po Engleskom sistemu Pasijans otvorio,dok po Američkom nije.
Za Poker-Pasijans se može reći,da je vrhunska misaona igra sa kartama,ako u igri učestvuju 2 igrača,koja se trude, da jedan drugog osujete u namerama.

Ima interesantnih igara i svaka cast na upornosti i raznovrsnosti

Stvarno ima,za neke nisam ni chuo nikada.

Š N A P S​

Šnaps je,bez ikakve dileme,najpopularnija igra Centralne Evrope,a rasprostranjena je na celoj planeti.Ubraja se u relativno prostije igre sa kartama,a pored ogromne zastupljenosti, odlikuje ga još i postojanje velikog broja njegovih varijanti,kao i veoma jak uticaj na stvaranje potpuno novih igara.Svaka država Evrope,a skoro i svaka provincija,ima neki svoj oblik,ili sličnu igru,pod drugim nazivom.Kako je njegova postojbina Nemačka,primenjuje se Nemački rang karata i bodovanje,a mnogo češće su u upotrebi i Nemačke karte,tzv, „Mađarice“ (vidi uvod).Mi će mo se ipak ograničiti na same igre,a ilustracije su izvedene sa standardnim Engleskim špilom karata,koji je kod nas mnogo više u upotrebi.
Nemački rang karata je :A(11),Destka (10), K (4) ,D (3) ,B(2) ,Devetka,Osmica i Sedmica.
Pošto se Šnaps uglavnom igra na bodove,u zagradama su date bodonosne vrednosti karata,a poslednja tri ranga,najčešće ne donose bodove.Nemački komplet sadrži 36 karata ,ali se uglavnom koriste skraćeni špilovi od 24,32 karte i slično.
Zajedničko za sve Šnapsove je,da bodove pored odnetih karata u štihovima,donose i formirane kombinacije u listu.Ovde se kao najčešća Kombinacija pojavljuje „Marijaž“ , a njega čine Krelj i Dama u istoj boji.
Pored Šnapsa,u ovom poglavlju su opisane i neke druge,srodne igre,a mnoge od njih su samo podvrsta klasičnog Šnapsa.Svaka od ovih varijanti ima neku svoju posebnost i privlačnost. Na prvi pogled,jako prosta pravila,ipak ostavljaju i dovoljno mogućnosti za kombinatoriku,pa uticaj umešnosti igrača na ishod igre se procenjuje,na oko 80% i više.Sa povećanjem broja odigranih partija,uticaj sreće se još više smanjuje.
Krupan korak u razvoju Šnapsa je napravljen krajem XIX veka,sa njegovim prenošenjem u Rusiju.Tu stiže preko Češke,a odmah se razvijaju i mnogobrojne nove varijante. Karakteristično za Ruske Šnapsove je,da vrednost nagrade za Marijaže zavise od boje,a ne samo od toga,da li je u adutu ,ili nije.Takođe,u Rusiji postoje i jako popularne varijante,u kojima se adut u toku same igre menja.Istini za volju,takvi oblici su se već ranije bili pojavili u Austriji i Nemačkoj,ali im je tek u Rusiji posvećeno nešto više pažnje.
U zemljaam Centralne Evrope,ni jedna varijanta se ne može suprotstaviti Šnapsu 66. Zbog toga se „Original 66“ i uzima, kao osnovna igra ovog poglavlja.

Šnaps je vrlo jednostavna i vrlo zanimljiva i dinamična igra,prvenstveno predviđena za 2 igrača. „Original 66“se uglavnom igra u Nemačkoj i većini zemalja Centralne Evrope,koje se inače i smatraju postojbinom Šnapsa.
CILJ IGRE : Svaki igrač nastoji ostvariti 66,ili više bodova,u odnetim štihovima i formiranim bodonosnim kombinacijama u rukama.Jedina važeća kombinacija u Šnapsu,koja donosi bodove je „Marijaž“ ,a o njemu će biti reči nešto kasnije.
BROJ IGRAČA : 2
KARTE : Koristi se skraćeni špil od 24 karte,poređane po jačini,kao na slici:
A-11,10-10,K-4,D-3,B-2,9,8 i 7-0 bodova

ADUT : U svakom deljenju,postoji adutska boja.Karta u adutu,nosi bilo koju iz druge boje,bez obzira na njihove međusobne jačine.Ako su obe odigrane karte u adutu,štih nosi jača od njih.
DELJENJE : Delitelj deli po 6 karata (2 po 2),a 13-u okreće na talon,licem na gore. Njena boja je adut u tekućem deljenju.Ostatak se spušta licem na dole,preko nje,ali poprečno, tako da je samo delimočno prekriva.Ona se mora videti tokom celog deljenja i podsećati igrače na adutsku boju.Uzima se kao poslednja karta ostatka,a često se tokom igre menja sa adutskom Devetkom.
TOK IGRE : Prvu kartu odigrava protivnik delitelja (nedelitelj),a zatim to isto čini i delitelj,pri čemu ima 3 mogućnosti:
-može odigrati kartu iste boje,pa štih nosi jača od njih,
-može odigrati kartu u adutu i u tom slučaju ona nosi,osim ako i prva nije adutska,pa štih osvaja jači adut.
-može odigrati kartu u nekoj drugoj neadutskoj boji i tada štih pripada protivniku,pošto nije odgovoreno na boju,niti je „sečeno“ adutom.
Karte se odigravaju otvoreno,a odneti štihovi se spuštaju ispred osvajača,zatvoreno.One se tokom igre ne smeju prelistavati,čak ni od strane igrača,koji ih je odneo.
Posle svakog štiha,obojica vuku po jednu kartu sa vrha Ostatka,a to prvi čini igrač,koji je poslednji nosio.
Postupak se zatim ponavlja,a prvi na potezu je osvajač predhodnog štiha.U ovom delu igre,ne postoji nikakva obaveza, u pogledu poštovanja boje prve odigrane karte.
Kada se istroši ostatak,igra se produžava, po nešto izmenjenim pravilima.I dalje je prvi na potezu osvajač predhodnog štiha,ali drugi igrač sada mora poštovati određena pravila.On je obavezan odigrati kartu iste boje sa prvom odigranom.Pri tome,ako je u mogućnosti,mora je i nadjačati („Iberovanje“).U slučaju nedostatka karte u neophodnoj boji,igrač mora igrati kartu u adutu (obavezno „sečenje“ adutom).U slučaju da ne može ispuniti ni jedan od dva pomenuta uslova,igra bilo šta,ali u tom slučaju gubi štih.Drugi igrač u ovom delu igre,ne sme „seći“ adutom,ako ima kartu u boji prve odigrane.
Poslednje nošenje donosi osvajaču štiha i dodatnih 10 bodova,ali samo ako se deljenje odigra do kraja,što ovde nije baš čest slučaj.
Odnete karte se boduju,prema ranije navedenim bodovnim vrednostima.Ukupan zbir njihovih bodova je 120,a sa nagradom za zadnji štih,to iznosi 130 bodova.Da bi jedan igrač ostvario pobedu u deljenju,mora osvojiti najmanje 1 bod više od polovine,što iznosi 66,po čemu je igra i dobila ime.Kada to neko tokom igre ostvari,odmah objavljuje pobedu i deljenje se prekida.U tom slučaju,niko ne dobija nagradu za zadnje nošenje.Kako je prelistavanje odnetih karata zabranjeno,igrač objavljuje prekid,na osnovu memorije i pamćenja,koje u ovoj igri imaju vrlo važan uticaj.
ZAMENA ADUTSKE KARTE : Igrač,koji ima Devetku u adutu,može je zameniti za kartu ispod Ostatka,koja je odredila adutsku boju.Pri tome,on mora biti prvi na potezu,a zamenu vrši pre odigravanja karte.Ovo važi na samom početku partije,ali i pre odigravanja svakog štiha.Kada na adutskoj karti ostane samo jedna iz Ostatka,zamena se više ne sme vršiti,ali to zavisi od dogovora igrača (nije strogo pravilo).Otvorena adutska karta se kupuje kao poslednja,bilo da je u pitanju prvobitno okrenuta,ili zamenjena Devetka.
MARIJAŽ : Kralj i Dama u istom znaku je jedina Šnaps-kombinacija i naziva se „Marijaž“.Igrač,koji ga je formirao,dobija nagradne bodove i to:
40 bodova , ako je Marijaž u adutu,
20 bodova , ako je Marijaž u nekoj neadutskoj boji.
Da bi Marijaž bio važeći i doneo nagradu,igrač ga mora pokazati,poštujući određena pravila („Objaviti“),a zatim se jedna karta iz njega odmah odigrava.Marijaž se isključivo objavljuje, posle osvojenog štiha,a pre odigravanja prve karte za sledeći.Izuzetak je onaj,koji se objavljuje pred prvi potez,ako ga je igrač dobio i kompletirao tokom samog deljenja.U tom slučaju,nagrada za njega se računa,tek kada isti igrač osvoji svoj prvi štih.Ako u tom deljenju ostane bez nošenja,igraču se ne računa ni nagrada za objavljeni Marijaž.
Marijaž se može objavljivati tokom cele igre.Međutim,ako je posle istrošenog ostatka,igrač primoran da odigra jednu kartu iz njega,pre nego što ga je objavio,on mu propada.
ZAVRŠETAK DELJENJA : Čim jedan igrač sakupi 66 bodova ili više,govori :“Dosta“,pa se igra tog trenutka prekida.Protivnik ima pravo izvršiti proveru pobednikovih bodova,koje čine bodovi u odnetim kartama i nagrade za objavljene Marijaže.Ako igrač ima 66 bodova,ali to ne objavi,pa to u sledećim potezima učini protivnik,on i odnosi pobedu u deljenju. „Dosta“ se isključivo govori, posle osvojenog svog štiha.
Ako se igra izvede do kraja,poslednje nošenje donosi dodatnu nagradu od 10 bodova,a može se dogoditi,da se partija završi nerešeno i to:
-ako obojica imaju preko 65 bodova,bez obzira na to ko ima više,a niko nije objavio prekid igre,
-ako je rezultat 65:65.
ZATVARANJE : Težnja svakog igrača je,da ostvari 66 bodova,a da pri tome njegov protivnik ima što manje,jer od toga i zavise konačne nagrade.Kod iskusnijih igrača,najčešći završetak igre je „Zatvaranjem“.Naime,kada igrač proceni,da će sa trenutno ostvarenim bodovima,za nekoliko krugova igre sakupiti 66 (procenjuje i karte,koje drži u svom listu),on „Zatvara“ igru.Kartu,koja je ispod Ostatka i određuje aduta,prebacuje na njega.Od tog trenutka, kupovine više nema,a igra se po pravilima,kao da je ostatak istrošen.Znači,postoji obavezno poštovanje boje prve odigrane karte,Iberovanja i Sečenja adutom.Nagrada za zadnji štih u ovom slučaju izostaje.
Igrač koji je „Zatvorio“,ima obavezu,da odigravanjem preostalih karata iz ruke,sakupi 66 bodova.Ako to izvede i ranije,govori „Dosta“ ,pa se igra prekida.U slučaju da 66 bodova sakupi protivnik,on to sada ne može objaviti.Njegov jedini cilj je,da spreči protivnika koji je Zatvorio,da sakupi obaveznih 66 bodova.
Zatvaranje se ne može izvesti,kada u Ostatku ostanu samo 2 karte,jedna koja određuje aduta i druga preko nje.Igrač koji Zatvara,mora biti prvi na potezu,a to može učiniti i na samom početku partije..Samo Zatvaranje se može izvesti pre,ili posle kupovine karte sa Ostatka.Znači, obojica u tom trenutku mogu imati po 5,ili 6 karata u rukama,što odlučuje onaj koji Zatvara.
BODOVANJE : Kada jedan igrač ostvari 66 bodova,njemu se pišu bodovi igre i to:
1 Igraći Bod ,ako je protivnik do tada ostvario 33,ili više bodova u štihovima i nagradama za Marijaže,
2 Igraća Boda ,ako je protivnik do tada ostvario 32 boda ili manje,
3 Igraća Boda ,ako protivnik do tada nije ostvario ni jedno nošenje.
Ako igrač objavi „Dosta“,a ispostavi se da nije ostvario neophodnih 66,protivniku se pišu 2 Igraća Boda.Isto se događa i ako je igrač Zatvorio,a nije uspeo da ostvari neophodan rezultat.
Ako je rezultat 65:65,niko ne dobija Igraće Bodove.Ako je partija nerešeno,zato što su obojica prešli 66,a niko to nije objavio,Igraći Bodovi se takođe ne upisuju,ali se 1 bod pamti i pridodaje pobedniku slećeg deljenja.

UPISIVANJE BODOVA : igrači startuju od 11 Igraćih bodova,a oni ostvareni tokom igre se oduzimaju od tekućeg rezultata.Pobednik je igrač,koji prvi stigne do nule.

Pod imenom „Običan Šnaps“,ili samo kratko „Šnaps“,podrazumeva se varijanta,koja se na ovim prostorima pojavila jako davno,još krajem XIX veka.Već je rečeno,da je Šnaps kod nas uvek bio jako popularan.Dobro je poznata i priča,da on u bukvalnom prevodu znači „Rakija“ i da je predviđen da se igra,uz po neku „Čašicu“,što se kod nas obilato i upražnjavalo.Razlike,u odnosu na „Original 66“ su sledeće:
-Koristit se skraćeni špil od 20 karata.Pri tome se izbacuju i Devetke,a pošto se one ne boduju,ukupan zbir bodova ostaje nepromenjen.Adutska karta ispod ostatka se menja sa adutskim Žandarom.
-Igrači od delitelja dobijaju po 5 karata (3,pa 2),a i cela igra u vreme postojanja ostatka, izvodi se sa po 5 karata u rukama.
-Tokom igre,svako svoje odnete karte sme prelistavati i gledati.Nije ih potrebno pamtiti,a isključena je greška pri objavljivanju „Dosta“,pošto ih pobednik još jednom može prekontrolisati i prebrojati.
-Zatvaranje se može izvršiti,samo posle kupovine karte sa Ostatka,znači,uvek sa po 5 karata u rukama.
-Nagrada za zadnji štih u iznosu od 10 bodova,postoji samo u teoriji.Nerešenog rezultata nema,pa ako niko ne objavi da mu je „Dosta“,osvajač poslednjeg štiha postaje automatski pobednik,bez obzira na ostvareni broj bodova.
-Igra počinje od nule,Igraći Bodovi se dodaju tekućem rezultatu,a pratija traje do 9.

ŠNAPS ZA 3 IGRAČA​

Za ovu igru se može reći da je čista Nemačka,a u drugim zemljama se sreće veoma retko.Koristi se špil od 24 karte,sa rangom i bodonosnim vrednostima,kao i kod „Originala 66“. Odsustvo Ostatka pri deljenju,eliminiše i mogućnost Zatvaranja,što je u Šnapsu i jedan od osnovnih elemenata igre,zbog čega je ova varijanta i ostala ,samo lokalnog karaktera.
DELJENJE : Delitelj deli svakom igraču po 8 karata,po obrascu 3-2-3.Ostatak ne postoji.
TOK IGRE : Prvi je na potezu desni igrač od delitelja,ako pretpostavimo da je smer igre desni.Protivnici odigravaju takođe po jednu kartu i one moraju biti u istom znaku sa prvom odigranom.Kome takav znak u listu nedostaje,mora „Seći“ adutom.
Međutim,igra počinje bez aduta.Tokom cele igre važi pravilo,da igrač koji odigrava prvu kartu u štihu,može pre toga objaviti Marijaž.Od tog trenutka,njegova boja postaje adut i važi do kraja tog deljenja.Pri tome,igrač dobija nagradu od 40 bodova.
U daljem toku igre,svako može,kao prvi na potezu,objaviti Mariaže u nekoj,od preostele tri boje.Oni donose nagradu,samo od po 20 bodova,a adutska boja se pri tome ne menja. Kao i u ostalim varijantama Šnapsa,Marijaž se pokazuje kao prvi na potezu,a obavezno je jednu kartu iz njega i odigrati.
KRAJ IGRE : Svako deljenje se igra do kraja,a nagrada za zadnji štih je 10 bodova.
Igrač,koji skupi 44 boda i više,dobija 1 Igraći Bod.za 88 bodova i više,dobijaju se 2 Igraća Boda,a za odnete sve štihove,nagrada je 3 Igraća Boda.Oni koji na kraju deljenja nemaju osvojnih 44 boda,ne dobijaju nikakve Igraće Bodove.
Partija traje do 9 Igraćih Bodova.

„66“ za 3 igrača​

Koristi se špil od 24 karte,a rang i bodonosna vrednost karata ostaje istovetna ostalim Šnaps-igrama.
DELJENJE : Delitelj svakome deli po 8 karata,po obrascu 3-2-3.Svoju poslednju kartu,pre nego što uzme u ruke,na trenutak ofira,a njena boja postaje adut u tom deljenju.
Prvi je na potezu igrač desno od delitelja.Boju prve odigrane karte,ostala dvojica moraju poštovati.U njenom nedostataku,obavezno je igranje aduta.O Iberovanju (obavezi nadjačavanja),igrači se moraju dogovoriti pre početka partije.Odneti štihovi se tokom igre ne smeju prelistavati.
Svi Marijaži donose nagrade,od po 20 bodova,osim adutskog,koji vredi 40 bodova. Oni se kao i u ostalim Šnapsevima objavljuju,kada je igrač prvi na potezu.U slučaju da je do tada igrač bio prinuđen da jednu od karata Marijaža odigra,on mu ne važi.Kaže se,da su mu ga protivnici „Izbili“.Ostaje obaveza,da pri objavi Marijaža,jedna karta se iz njega odmah mora odigrati.
Igrač,koji sakupi 66 bodova i više,govori „Dosta“ i pobeđuje.Pri tome,dobija:
3 Igraća Boda ,ako ni jedan protivnik još nije osvojio ni jedan štih,
2 Igraća Boda ,ako do tada,još uvek jedan protivnik nije odneo ništa,
1 Igraći Bod ,ako su obojica protivnika do tada odnela po nešto.
Ako niko ne objavi „Dosta“,bodovi se na kraju deljenja i ne sabiraju,već 1 Igraći Bod odlazi onome,ko je poslednji nosio.
Partija traje do 8 bodova.

„66“ ZA 4 IGRAČA​

„66“ za 4 igrača je vrlo popularna igra u Nemačkoj,Češkoj,Rusiji i mnogim drugim zemljama.Kod nas se može sresti jedino u delovima Vojvodine i Slavonije,gde je ranije živeo Nemački živalj.Sama igra je veoma dinamična i interesantna,ali se vodi kao hazardna,pa je često potpadala pod udar zakona,odnosno bila zabranjivana.
BROJ IGRAČA : U igri učestvuju 4 igrača,od kojih su,po dvojica partneri i sede,jedan naspram drugog.
KARTE : Koristi se skraćeni špil od 24 karte,sa standardnim Nemačkim rangovima i bodonosnim vrednostima.Kec vredi 11,Desetka 10,Kralj 4,Dama 3,Žandar 2,a Devetka ne donosi bodove.
OSMICE : Osmice ne učestvuju u igri,ali se koriste za vođenje rezultata,odnosno imaju ulogu „semafora“.Pored njih,za evidentiranje je potrebno još 5,do 6 karata,bilo kog dizajna i vrednosti.Ovo je tradicionalni način bodovanja,tako da se u originalnoj varijanti ne koriste ,olovka i papir,a naziva se „Markiranje“.
CILJ IGRE : Cilj je,što pre sakupiti 66 bodova i to objaviti.U tom slučaju,deljenje se prekida,markiraju se bodovi i deli se za novu igru.
DELJENJE : Deli igrač,koji pre početka partije izvuče najmanju kartu,a dalje se smenjuju, redom u krug,u pravcu igre.Rečeno je,da se na ovim prostorima poštuje desni smer igre, mada je u većini zemalja suprotano.
Delitelj može,mada veoma retko,osvojiti 1 Igraći Bod,a da igra još i ne započne.Levi sused seče karte,a delitelj pokazuje poslednju,koja će na kraju i pripasti njemu samome.U slučaju da je u pitanju Devetka,delitelj ponovo meša karte i daje ih na novo sečenje.Ako se to ponovi tri puta za redom,delitelj dobija 1 Igraći Bod,a karte predaje sledećem desnom susedu,koji preuzima njegovu ulogu.
Svima se najpre podele po 3 karte,a prvi desni igrač na osnovu svojih,određuje adutsku boju za to deljenje.Delitelj dalje deli još po 3 svakome,tako da igrači dobijaju,ukupno po 6 karata.
Prvi desni igrač mora iskoristi pravo izbora aduta.Ako on to ipak ne želi,delitelj još jednom na kraju deljenja pokazuje svoju poslednju kartu,a njena boja je važeći adut za to deljenje.
NOVO DELJENJE : Jedna strana,neposredno pred početak igre,može zatražiti Novo Deljenje i to:
-ako karte, jednog od igrača te strane, sadrže manje od 13 bodova,
-ako se kod jednog igrača nađu sve 4 Devetke,
-ako se, samo kod jednog,od dvojice igrača, nalazi jedan adut,
-ako se kod jednog igrača strane nađe adutska Devetka,a kod drugog ,adutski Žandar.
Partneri se o zahtevu za novo deljenje,imaju pravo predhodno dogovoriti.Ako jedan od partnera ispunjava neki ,od poslednja tri uslova,pita suigrača,koliko ima aduta. Ovaj odmah zna o čemu je reč,pa ako ispunjava uslov,on se može složiti o predlogu za Novo Deljenje,ali ne mora.Ako se partneri usaglase,odmah otkrivaju svoje karte.Čim se ustanovi postojanje jednog od uslova,karte se mešaju,pa deli sledeći desni igrač.
TOK IGRE :Prvi je na potezu igrač desno od delitelja.Pošto je adut poznat od samog početka,tokom cele igre,važe jedinstvena pravila odigravanja karata.Boja prve odigranae karte se mota poštovati,a u slučaju nedostatka,obavezno je odigravanje aduta.Osvajač štiha,igra prvi za sledeći.
MARIJAŽ : Marijaž čine Kralj i Dama istog znaka,a može ga objaviti samo igrač,koji igra prvu kartu u potezu.Jednu od njih, pri tome mora odmah i odigrati ,osim ako sa nagradom za Marijaž njegova strana ne ostvaruje 66 bodova,pa sledi prekid igre. Nagrade su standardne,za adutski,40 bodova,a za neadutski,20 bodova.
„DOSTA“ govori igrač,čija je strana skupila 66 i više bodova.Tokom igre,niko ne sme prelistavati svoje odnete karte,pa da bi se objavio prekid,neophodno ih je pamtiti.Ako igrač greškom kaže „Dosta“,a naknadnno se ustanovi,da njegova strana nema 66,protivnici dobijaju 1 Igraći Bod.
Posle prekida igre,uvek se najpre proveravaju bodovi pobednika,pa tek zatim se broji,koliko je ostvarila protivnička strana.U slučaju da su odneli 33 i više (računajući i eventualne Marijaže),pobednici dobijaju 1 Igraći Bod.Ako je poražena strana ostvarila manje od 33 boda,pobednicima se dodeljuju 2 Igraća Boda,a ako nisu odneli ni jedno nošenje,onda 3 Igraća Boda.
BODOVANJE : Partija traje do 8 Igraćih Bodova.Kako je već rečeno,bodovi se „markiraju“ uz pomoć bilo koje Osmice.Za svaku ekipu,na stolu stoji po jedna Osmica,a njenih 8 znakova,simbolizuju 8 Igraćih Bodova.Preko njih se postavlja po jedna,bilo koja karta,a one na početku partije, potpuno prekrivaju Osmice i okrenute su licem na dole. Kako se koji Igraći Bod ostvari,tako se otkriva po jedan znak na Osmici.Cilj ekipa je,da što pre otkriju svoju Osmicu u potpunosti,što znači,da su ostvareni 8 Igraćih Bodova.
Kada jedna strana otkrije celu Osmicu,ona protivnicima „Oblači Bundu“.Naime, uzima se jedna karta sa strane,koja ne učestvuje u igri i postavlja se poprečno,preko gornje karte poražene strane.Obe Osmice se ponovo pokrivaju i počinje sledeća partija.
Ako jedna strana pobedi,a protivnici do tada nisu osvojili ni jedan Igraći Bod,oni im „Navlače Postavu“.Jedna karta,koja ne učestvuje u igri,postavlja se ispod Osmice poražene strane,poprečno,licem na dole.Ekipa dobija „Postavu“ i u slučaju da osvoji 1 Igraći Bod na početku partije,a zatim protivnici ostvare 8 za redom.
Kada strana,koja već ima Bundu,ostvari pobedu,umesto da oblači protivnike,skida svoju.To isto važi i za „Postavu“.Međutim,Bunda se skida isključivo sa ostvarenom Bundom,a Postava,sa ostvarenom Postavom.Tako se može dogoditi,da jedna strana ima Bundu,a druga Postavu.Međutim,nikada se ne može desiti,da obe strane imaju Bunde,ili Postave.
KRAJ PARTIJE : Partija može potrajati jako dugo.Pored Osmica,koje predstavljaju svojevrsne „semafore“,sa strane se postavlja još jedan broj karata,koje ne učestvuju u igri,a što ih je više,partija traje duže.Partija se završava,kada se sve one upotrebe i nalaze u fukciji Bundi i Postava.Pri tome,jedna strana može imati i po nekoliko Bundi,a druga,nekoliko Postava.
Za svaku Bundu se plaća dogovorena suma,a za Postavu,četvorostuko više.

Original „66“ za četvoro​

Kako sam naziv govori,ovo je izvorna varijanta predhodne igre,istini za volju,sa znatno manjim brojem pristalica,zbog nešto složenijih pravila.Međutim,u ozbiljnijim kartaškim krugovima,ona je u zemljama Centralne Evrope,jedna od najcenjenijih i najomiljenijih igara za 4 igrača.
Posle deljenja,a neposredno pre početka igre,igrači se izjašnjavaju o dodatnim najavama,koje ovde postoje,a izvode se pre početka standardne igre.
1. Tri Devetke . Ako jedan igrač poseduje 3 Devetke,on može najaviti ovu igru.U toku nje,karte se međusobno ne mešaju.Kada se ona završi i evidentiraju ostvareni poeni,sa istim kartama se pristupa standardnoj igri,koja teče nezavisno od ishoda ove „Pred-Igre“.
Igrač,koji ima Devetke,spušta ih ofirano na sto.Obojica protivnika odlučuju, ali bez međusobnog dogovora,koju će od njih tri nadjačati.Svako od njih,skuplja svoje karte u „Kup“ i spušta ih ispred sebe,licem na dole.Pri tome,kao poslednju,svako postavlja kartu,kojom želi nadjačati jedu od Devetki.Pošto su obojica protivnika spustila svoje karte,igrač čije su Devetke,povlači dve od njih,a ostavlja samo jednu.Ako je neko od protivnika pogodio znak, pokazuje donju kartu i dobija bodove za svoju stranu.Ako su obojica promašila,niko ne otkriva donju kartu,a igrač koji je najavio „Tri Devetke“,osvaja bodove.Odmah zatim,nastavlja se standardna igra.
Za „Tri Devetke“,pobednička strana dobija 3 boda.
Igrač,koji dobije na početku partije 4 Devetke,ne mora tražiti Novo Deljenje,već može objaviti „Tri Devetke“,ali je zatim obavezan da igra i standardnu igru.
U slučaju da su kod jednog od igrača 2 Devetke,on može pitati partnera,da li ima Devetku.Ovome odmah postaje jasno i ako je ima,spušta je na sto.Igrač,koji je postavio pitanje,spušta svoje dve i igra se izvodi, na predhodno opisan način.
2. Igra „Na Pet“ . Za razliku od „Tri Devetke“,ovo nije dopunska igra,već se igra umesto osnovne.Igrač,koji želi igrati „Na Pet“,jednu svoju kartu odbacuje,što čine i njegovi protivnici.Njegov partner odbacuje sve svoje karte,jer on u igri i ne učestvuje.
Prvi je na potezu igrač,koji je i najavio igru,a ona protiče bez aduta.Ako solo-igrač ostvari svih 5 nošenja,obezbeđuje svojoj strani 5 bodova,ali ako izgubi bar jedan,oni odlaze protivnicima.Treba naglasiti,da se u svim igrama,u kojima se broje nošenja,poštuje Francuski rang karata:A,K,D,J,10 i 9.
Solo-igrač sa svojih 5 karata ne sme imati „Uver“,tj. teorijski mora davati bar 1 štih. Npr,u jednoj boji je dovoljno,da ima A,K,J.U slučaju da jedan protivnik ima preostale 3 karte u toj boji,sa trećom Damom mu uzima štih.
3. Igra „Na Šest“ . Igrač se obavezuje,da bez aduta i bez pomoći protivnika,odnese svih 6 nošenja.Za uspešan završetak,svojoj strani donosi 6 bodova.On je prvi na potezu,a za razliku od prošle igre,ne mora imati teorijski pad.Takođe se poštuje,Francuski rang karata.
4. Igra „Na Bundu“ . Ovo je identična igra predhodnoj,ali sa mnogo većim ulogom. Za uspešnu,ili neuspešnu igru,jedna strana drugoj oblači Bundu,nezavisno od ostalih bodova.
5. Igra „Na Odelo“ .Isto,kao i u dve predhodne igre,ali se ovde poraženoj strani „Oblači Odelo“,tj,iznad Osmice se postavlja Bunda, a ispod,Postava.
Pri najavi ovih dopunskih igara,jedna strana može nadlicitirati drugu.Npr,ako neko od igrač najavi „Na Bundu“,bilo koji protivnik može reši „Na Odelo“,pa je ta ponuda važeća.Jedino se „Tri Devetke“ igraju uvek,bez obzira,da li će posle nje uslediti standardna igra,ili jedna od specijalnih.
Višak bodova iz jedne partije,prenosi se u sledeću.Npr,jedna strana ima otkrivenih 6 znakova na Osmici,a pobedi u Igri „Na Pet“ i dobija još 5 bodova.Kako je za završetak partije bilo potrebno samo 2 boda,protivnicima se oblači „Bunda“,a preostala 3 boda se prenose u sledeću partiju..Osmice se ponovo pokrivaju,a pobednicima prošle partije se odmah otkrivaju 3 znaka,koja simbolizuju preostala 3 boda iz prošle partije.
Ako jedna strana ima Bundu,a jedan njen član objavi Igru „Na Odelo“.Kako se ono sastoji iz Bunde i Postave,toj strani se najpre skida njena Bunda, a zatim se protivnicima još navlači i Postava.
Obično se 6,ili 7 karata odredi za funkciju Bundi i Postava.Kada se sve nađu ispod i iznad Osmica,partija je zvršena i pristupa se isplati.

Veliki „66“​

Ova varijanta predstavlja dodatno proširenje predhodne igre „66 za 4 igrača“.Zbog prevelike složenosti,vrlo retko se sreće u praksi,a njčešće se događa,da samo po neki njen deo se uvrsti u predhodnu igru.Ovde postoje još 3 dodatne Ponude:
1. „Dve Devetke“ . Igrač,koji želi da objavi ovu ponudu,a ima 2 Devetke u rukama,odmah ih izbacuje na talon.U slučaju da postoji ponuda „Dve Devetke“,isključuje se mogućnost,da igrač pita partnera za treću.Sam postupak je identičan igri „Tri Devetke“.Protivnici se bez dogovora odlučuju,koju će nadjačavati i postavljaju kao donju kartu svojih Kupova neku u toj boji.Pošto su se obojica odlučili,igrač koji izvodi igru,povlači jednu Devetku sa talona.U slučaju da se boja donje karte jednog od Kupova,poklopi sa preostalom Devetkom,protivnička strana osvaja 2 boda.Ako su obojica promašili boju,najavljivačka strana dobija 2 boda.
Kod ove igre se pojavljuje problem,što se jedan partner može odlučiti da nadjačava jednu,a drugi,drugu Devetku,pa u tom slučaju njihova strana odnosi sigurnu pobedu.Postoji velika mogućnost,da se o tome igrači unapred dogovore,još pre početka partije.Upravo zbog toga,ova ponuda se uvrštava u repertoar,jedino ako se partneri međusobno ne poznaju iz nekih ranijih partija.
2. „Četiri Devetke“ . Ako se kod jednog igrača nađu sve 4 Devetke,igrač može najaviti i ovu ponudu,a to čini na po malo čudan način.Jednostavno,on pita jednog od protivnika: „Možeš li prebiti sve četiri?“Drugim rečima,pita ga,da li ima bar po jednu kartu u sve četiri boje.Ako protivnik to nema,strana igrača,koji je postavio pitanje,odmah dobija 4 boda. Međutim,u koliko protivnik potvrdno odgovori,on ne pokazuje svoje karte,kako bi se sačuvala regularnost dalje igre.Tokom igre,postaje jasno,da li pomenuti igrač ima karte sve četiri boje. Kada to postane jasno,njegovoj strani se evidentiraju 4 boda,ne vezano od tekuće igre.
3. „Na 4 Figure“ . Ovo je standardna igra,koja se po jačini nalazi između igara „Na Pet“ i „Na Šest“.Da bi se najavila,igrač mora imati u rukama svih 6 slika (Kraljeve,Dame i Žandare),bez Devetki,Desetki i Kečeva.Partner ne učestvuje u igri,a ona se izvodi na drugačiji način od standardne.Karte se ne nose sa talona.Tokom cele igre,prvi je na potezu igrač,koji ju je objavio.Protivnici samo odgovaraju na boju.Ako nekome to uspe u poslednjem krugu,donosi svojoj ekipi 6 bodova.U protivnom, bodovi pripadaju strani izvođača igre.Primećujete,da ovde jačine karata nisu bitne,već samo boje.
I na kraju,da rezimiramo:
-Dele se karte i eventualno zahteva Novo Deljenje,
-Ako neko ima i želi,navljuje Dve,Tri ,ili Četiri Devetke.
-Ako neko želi,najavljuje: „Na Pet“, „Na Šest Figura“, „Na Šest“, „Na Bundu“ i „Na Odelo“.Pri tome,najave se mogu međusobno nadjačavati.
-Ako niko ne objavi neku,od Specijalnih Ponuda,sledi standardna igra,u kojoj učešće uzimaju sva četvorica.
-Obično se za ulogu Bundi i Odela postave sa strane po 10-ak karata,a kada se sve iskoriste,partija je završena i sledi isplata.

R A U B​

Iz naslova poglavlja je sasvim jasno,da se ono bavi igrama na štihove,čiji je reprezentativni predstavnik Raub.I doista,Raub je jedna od najpopularnijih kartaških igara na Svetu,ali pre svega u zemljama Centralne Evrope,gde se za ovu priliku možemo svrstati i mi. Međutim,u ostalim delovima Sveta,značaj ove vrste igara se ne ogleda samo u Raubu.
Npr,u SAD-u i zemljama Konmovelta,Juker smatraju svojom nacionalnom igrom.Skoro u svakoj provinciji,razvijaju se njegove brojne varijante,čiju je popularnost teško i opisati.U Rusiji,Muška je deo nacionalnog folklora,a u njoj su našli svoju inspiraciju najveća imena Ruske kulture XIX-og Veka.U Engleskoj Nap i Pič,u Francuskoj Ekarte (istini za volju, nešto ranije).Sve su one jako popularne i predstavljaju nacionalna obeležja ovih zemalja.
A šta je u stvari njihova zajednička karakteristika?
Pre svega,igra se za štihove,a cilj je,ostvariti što veći broj nošenja.Negde postoje aduti, po negde Licitacija,a često se igra uz odsustvo oba ova elementa.
Druga važna karakteristika igara ovoga poglavlja je,učešće samo jednog dela špila u igri,dok se ostatak odbacuje na stranu i njegov sadržaj je za igrače tajna.Ovo je uslovilo jak uticaj intuicije,ali i čista sreća često igra presudnu ulogu.Ipak,pravila su tako koncipirana,da na konačan ishod partije,umeće ostaje glavni uticajni faktor.
Za igre ovog poglavlja se može reći,da su polu-hazardne.Međutim,kako se njihova imena pominju u Istoriji,Kinematografiji,Literaturi,opšti je utisak,da su više prisutne radi zabave, nego radi kocke.
Kao što Balaševićev Boža-Pub asocira na Raub,tako je „Deni“,junak najpopularnijeg stripa u Novoj Škotskoj,Australiji i Novom Zelandu,sinonim za Juker.Na mnogim mestima u Puškinovim dramama se pominje Muška,a „Pikova Dama“ uparavo simbolizuje jednu partiju ove igre.
Ovo poglavlje je prvenstveno značajno za ljubitelje kartanja,koji karte upražnjavaju za odmor i razonodu,uz sitne novčane uloge,mada ni razvoj intelektualnih sposobnosti nije zanemarljiv.

R A U B​

„Raub“ je nemačka reč,koja označava „razbojništvo“,ili „otimačinu“,ali se o poreklu igre,ne može sa sigurnošću govoriti.Za razliku od ostalih nemačkih igara,poštuje se Francuski rang karata,odnosno,iza Keca kao najjača karta dolazi Kralj,a Desetka je tek na petom mestu. Veoma je zastupljen i kod nas,a njegov vrhunac popularnosti je u lučkim gradovima i na prekookeanskim brodovima.Mornari su i najčešći „prenosioci zaraze“.
BROJ IGRAČA : U igri učestvuju 2,do 4 igrača i uvek, svako igra za sebe.
KARTE : Igra se standardnim skraćenim špilom od 32 karte,koje poređane po jačini, čine niz:A,K,Q,J,10,9,8 i 7.Karte nemaju bodonosne vrednosti,pošto jedno nošenje,predstavlja jedan štih,bez obzira na to,koje se karte u njemu nalaze.
CILJ IGRE : Svako poseduje po 4 karte,pa se tako igrači bore oko 4 štiha (svaki krug igre po jedan).Igrač.koji odredi aduta,obavezuje se da odnese najmanje dva.Ostali koji igraju, moraju ostvariti,najmanje po jedno nošenje.Ko ne želi da učestvuje u igri,može odbaciti karte,pa u tom deljenju prolazi bez ikakvih bodova.
DELJENJE : Delitelj daje svakome po 2 karte,sledeću okreće na sredinu stola,a zatim ponovo deli,još po dve.Na taj način,učesnici u igri dobijaju po 4 karte,a ofirana na sredini stola, predlaže adutsku boju za to deljenje.
ODREĐIVANJE ADUTA : Prvi se izjašnjava desni igrač od delitelja,a zatim,redom u krug.Čim neko prihvati boju okrenute karte za aduta,dalje izjašnjavanhe se obustavlja.On postaje Solo-igrač i preuzima obavezu,da odnese najmanje 2 štiha,od ukupno 4.Ako prvi igrač ne želi da prihvati pomenutu obavezu uz ponuđenog aduta,govori „Dalje“,pa je na redu sledeći desni igrač.Za sve učesnike,važe isti uslovi prihvatanja solo-igre.
Ako niko u prvom krugu ne prihvati ponuđenu boju,delitelj okreće sledeću kartu sa ostatka.Ponovo se svi u krug izjašnjavaju o boji okrenute karte.Ako se ni tada niko ne odluči da preuzme aduta,delitelj okreće i treću kartu,pa ponovo sledi izjašnjavanje.
Ako se ni posle trećeg kruga,niko ne odluči za preuzimanje aduta,karte se mešaju,deli sledeći desni igrač,a svima se upisuje „R e f e“.
Ako je boja druge okrenute karte ista sa prvom,igrači se o njoj i ne izjašnjavaju,već delitelj odmah okreće treću.U slučaju da se boja treće karte poklopi sa jednom od prve dve, takođe nema izjašnjavanja,već se piše Refe i sledi novo deljenje.
ZAMENA KARATA : Prihvatanjem aduta,solo-igrač se obavezao da odnese 2 štiha.Sada se ostali izjašnjavaju o „pratnji“,a svako ko se odluči da igra,ima obavezu osvajanja,bar jednog štiha.
Pošto se zna ko učestvuje u igri,svi,uključujući i Solo-igrača,imaju pravo zameniti jedan broj svojih karata (mogu i sve 4).Igrači odbacuju karte koje žele zameniti,licem na dole,a za uzvrat,delitelj im daje isto toliko novih sa ostatka.Sve preostale karte ostatka,kao i odbačene karte zamene se pomeraju u stranu i ne učestvuju u daljem toku igre,pri čemu niko ne sme pogledati njihov sadržaj.
DELJENJE : Prvi na potezu je uvek,igrač desno od delitelja.On odigrava bilo koju kartu,a ostali moraju igrati isti znak sa njom.Ako neko nema ni jednu kartu u odigranoj boji, obavezan je igrati aduta.Nadjačavanje nije obavezno.
Štih nosi najjači odigrani adut,odnosno,najjača karta,u boji preve odigrane,ako se na stolu nije pojavio ni jedan adut.Osvajač štiha igra prvu kartu za sledeći.Pošto se igra sa samo 4 karte,vrlo su retki štihovi bez aduta,odnosno,oni uglavnom rešavaju ishod partije.
Posle odigrana sva 4 kruga,pristupa se upisivanju bodova.
UPISIVANJE BODOVA : Svi igrači startuju od 21-og boda..Posle uspešno odigranog deljenja,„prolaza“,igraču se oduzima,za svaki ostvareni štih,po 1 bod.
Ako Solo-igrač ne odnese najmanje 2 štiha,on je „pao“,a na tekući rezultat mu se dodaju 4 boda.Svaki pratioc pada,ako ne osvoji ni jedan štih,a na rezultat mu se dodaju 2 boda.
Pobednik partije je onaj igrač,koji prvi stigne do nule.
U slučaju da neko prihvati aduta,a da niko ne prati,podrazumeva se,da je Solo-igrač odneo sva 4 štiha,pa mu se od rezultata douzimaju 4 boda.
REFE : Već je ranije rečeno,da ako posle 3 okrenute karte, niko ne prihvati adutsku boju,piše se „Refe“.Ispod svih rezultata se podvlači zajednička crta.Ona označava,da se sledeće deljenje boduje dvostruko.U slučaju da i u njemu niko ne odredi aduta,ponovo se piše Refe.Pri tome, prvi upisani važi za prvo sledeće deljenje,a drugi,za drugo,naravno,u kome se bude igralo. Refea može biti i više,a svaki od njih,važi samo za po jedno deljenje i pri tome se rezultati uvek dupliraju.Između Refea se uvek ostavlja prostor,za upis bodova iz predhodno odigranog.
Refe se može pisati na još jedan način.Igrač,koji misli da mu to u tom trenutku odgovara(obično onaj sa najvećim skorom),a dođe na red da deli.jednostavno predaje karte sledećem,pa se piše Refe.Međutim,to se ne sme izvesti u dva deljenja za redom.
Praktikuje se,da se usled greške pri deljenju,takođe upisuje Refe,ali samo ako je ona nenamerna.
RAUBOVANJE : „Raubovanje“ je situacija,kada delitelj u samom toku deljenja,boju preokrenute karte na talonu,odmah prihvata za aduta.Neposredno po njenom okretanju na talon,a pre završetka deljenja,delitelj govori: „Raub!“U tom slučaju,ostali se odmah izjašnjavaju o pratnji,a zatim sledi uobičajena zamena karata.Razlika u odnosu na standardnu igru se pojavljuje posle zamene karata,pošto delitelj,pored svojih novih karata,uzima i onu raubovanu sa talona. Pošto ih on sada ima 5 u rukama,jednu odbacuje zatvoreno,pa tek tada započinje igra.Prvi na potezu je i ovoga puta ,desni igrač od delitelja.
RAUBOVANJE SEDMICE : Ako je okrenuta karta koja predlaže aduta Sedmica, njeno Raubovanje se razlikuje.Osnovna razlika se pojavljuje u tome,što je obaveza Solo-igrača,osvajanje samo jednog štiha.Sve ostalo je potpuno identično raubovanju bilo koje druge karte,a ujedno je ovo i jedini slučaj,kada je izvođaču za „prolaz“ dovoljan samo jedan osvojeni štih.
Uobičajeno je,da se raubuju Kec,Kralj i Sedmica,a često se uvodi i pravilo,obaveze raubovanja ovih karata.Naravno,raubovanju je podložna i bilo kja druga karta,tokom cele partije,što isključivo zavisi od volje i želje delitelja.
RAUBOVANJE NA NEVIĐENO : Pošto podeli igračima prve 2 karte,delitelj sledeću može spustiti na sto zatvoreno.U tom slučaju se podrazumeva,da ju je Raubovao..On dalje deli, još po 2 karte,a zatim se igrači izjašnjavaju o pratnji,iako još uvek niko nezna,koja boja je adut.Tek posle izjašnjavanja,otkriva se adut,pa sledi zamena,pri kojoj delitelj uzima i raubovanu kartu.Ulov za prolaz su 2 štiha Solo-igrača,odnosno,po 1 štih svakog pratioca. Izuzetak je,ako se ispostavi da je raubovana karta Sedmica,gde važe pravila pri „Raubovanju Sedmice“.Sledi igra.
MAUS : U slučaju da neko od protivnika ima rezultat,manji od 9 bodova,delitelj ima pravo pre početka deljenja objaviti „Maus“.To znači,da on obavezno raubuje kartu,ma koja ona bila,ali za razliku od „Rauba na neviđeno“,svi obavezno „prate“ i o tome nema izjašnjavanja.Odmah se pristupa zameni karata.Ovo pravilo uvodi u igru jak uticaj srće,ne bi li se na taj način,igraču sa najvišim rezultatom upisao neki kazneni bod.
MAUS U KRUG : Ovo pravilo je stvar dogovora,a ne sreće se baš često.Izostavlja se,zbog ogromnog uticaja sreće na ishod partije.Igrač koji je trenutno najslabiji,ima pravo objaviti „Maus u krug“ i to u trenutku,kada je on na redu da deli.On obavezno raubuje okrenutu kartu,a svi moraju „pratiti“.Međutim,to se produžava ceo krug deljenja.Svako na svom redu,obavezno raubuje,a svi prate.Skoro je redovno,da se posle završenog čitavog kruga Mausovanja,stanje na tabeli potpuno menja,pa se ispostavlja,da su do tada igrači igrali uzalud. Ako se ovo pravilo uvede u igru,ograničava se na samo jedno,tokom čitave partije.
„Maus“,„Refe“ i „Raub na neviđeno“ obično uvek forsira najslabiji igrač,kako bi ono što je eventualno on propustio,učinila sreća.

M a u s​

Maus nije samo deo Rauba,već je i zasebna igra,koja se upravo pod neizmenjenim nazivom,često sreće i kod nas.
Delitelj obavezno Raubuje svaku kartu,a svi obavezno prate,tako da ne postoji izjašnjavanje o adutu,a ni o pratnji.Zbog toga,uticaj sreće je jako prisutan,tako da nije cenjena u ozbiljnijim kartaškim krugovima.
U Mausu se polazi od 9 bodova,a partija traje,dok neko ne stigne do nule.

Hazardni Maus​

Maus je poznat i kao jako oštra i riskantna hazardna igra.Načini ulaganja i klađenja se razlikuju,od mesta,do mesta.Na našem podneblju se najčešće susreće u Crnoj Gori.
Principijalno,klađenje je slično onome iz Pokera.Igrači uplaćuju Čip,a kada dobiju karte, sledi klađenje.Tek posle toga,delitelj otkriva kartu,koja predlaže adutsku boju.
Igrači se izjašnjavaju o adutu,a ko želi postati Solo-igrač,govori: „Povlačim“.Ostali moraju pratiti.Igrači pratnje mogu pri tome i povisiti Ulog,ali to zavisi od dogovora,pre početka partije.Sledi zamena karata i sama igra.
U slučaju da Solo-igrač „prođe“,on uzima ceo Pot.
Ako ne odnese neophodna 2 štiha,on je „pao“,uplaćuje ceo iznos Pota,a svi žetoni se prenose u sledeće deljenje.Kod iskusnijih igrača,karte se neposredno i neodigravaju,već ih igrači prosto ofiraju,a onda se ustanovljava,koliko ko ima teorijskih nošenja.
Ako niko ne „povuče“,okreću se još 2 karte,kao i u Raubu.U Mausu se vrednost Pota često uveličava do abnormalnih vrednosti.

M a u s II​

Ovo je jedna od složenijih varijanti Mausa,a slobodno se može reći,da je crnogorska nacionalna igra.Karte se rangiraju,kao i u predhodno opisanom Raubu,ali boje imaju svoje brojne vrednosti:
Pik.............1
Tref...........2
Karo..........3
Herc..........4
Igra se najčešće odvija u troje.
Najpre se podele po 2 karte,a zatim se jedna okreće i predlaže adutsku boju.Dalje se dele još po 2,a zatim se igrači izjašnjavaju o prihvatanju aduta.Igrač,koji ga prihvata,govori „Povlačim“,pa on postaje Solo-igrač.Njegova obaveza je osvajanje 2 štiha,od ukupno 4.Ostali se izjašnjavaju o „pratnji“.Igrač koji prati,mora osvojiti bar jedan štih,odnosno,njih dvojica,zajedno dva.
Ako niko ne prihvati ponuđenu boju za aduta,okreće se sledeća karta,pa ako se dogodi isto,još jedna.Posle treće okrenute karte i neprihvatanja aduta,deli sledeći igrač,a pri tome se upisuje i Refe,koji sledeće deljenje udvaja.
Posle prihvatanja aduta,sledi izjašnjavanja o pratnji,zamena karta,a na kraju i sama igra. Ovaj deo je potpuno identičan Raubu.Jedina krupna razlika je,što je ovde,pored poštovanja boje prve odigrane karte i sečenja adutom,obavezno i stalno nadjačavanje.Znači,tokom cele partije, igra se IBER.
BODOVANJE : Svi startuju od po 20 bodova.Crta se trougao,koji simbolizuje 3 igrača, a jedan piše za sve.
Pri „prolazu“,Solo-igrač se spušta za vrednost igre.Pri „padu“,njegov rezltat se uvećava za istu vrednost. Za svaki odnneti štih,pratioci „supe“ Solo-igrača.Supa se upisuje na stranicama trougla,prema protivniku,koji je bio Solo-igrač.Partija je završena,kada se poklope rezultati u minusu i plusu (bez Supe),a obračun se vrši kao i u Preferansu.
U primeru na slici,igrač III je uspošno odigrao Herca.I igrač je odneo jedan štih,pa ga „supi“ sa 4,dok je II igrač „pao“,pošto nije odneo ništa.Njegov rezultat se uvećava za vrednost igre.Da podsetimo,ona iznosi 4 boda.

LUPFEN​

Lupfen je igra iz Alpskog dela Evropskog Kontinenta,a najpopularnija je u Lihtenštajnu.Shodno tome,uglavnom se igra sa „Mađaricama“,koje se smatraju lokalnim Nemačkim špilom.Ipak,bez ikakve izmene se može koristiti i skraćeni standardni komplet.U igri učestvuju samo 20 karata,po jačini: A , 10 , K , O (Ober,ili Dama) i U (Unter,ili Žandar).
U igri mogu učestvovati 3,do 5 igrača,a svako od delitelja dobija samo po 3 karte.Pre toga,svi uplaćuju Čip.
Prvi desni igrač može odmah postati „Lupfen“,odnosno prihvatiti igru,ili reći „Dalje“ pa se izjašnjava sledeći.Ako prihvati izazov,on okreće gornju kartu sa Ostatka,a njena boja postaje adut za to deljenje.Kada vidi aduta,on postavlja visinu Uloga.Svi ostali se izjašnjavaju o tome,da li će igrati,ili ne.Ako niko ne igra,Lupfen uzima početan Ulog.
Boja prve odigrane karte se mora poštovati.Ko nema potrebnu boju,može igrati bilo šta.
Svaki štih donosi po 1\3 Pota.U slučaju da on nije deljiv sa 3,višak od jednog,ili dva pripadaju Lupfenu.
TRI U : Ako neko ima 3 Untera (Žandara),neposredno pred početak igre to objavljuje i uzima ceo Ulog.
DVA U i 10 : Igrač koji poseduje ove karte,može ih pred početak igre zameniti za nove sa Ostatka,ali samo sve tri.

R A M Š​

Ramš datira sa početka XIX Veka,a tada se tretirao „damskom“ igrom.Bio je jako popularan među putopiscima,boemima i avanturistima,a vrlo često se sretao po drumskim mehanama,konacima i pansionatima.Kako su mu pravila jako prosta,pogodan je i za početnike.

R a m š (klasičan)​

U igri mogu uzeti učešće 3, do 7 igrača.
KARTE : Tri igrača igraju sa skraćenim špilom od 32 karte,dok četvoro i više,sa standardnim kompletom od 52 karte.Jačina karata je:A,K,Q,J,10 i tako redom,do Sedmice,ili Dvojke.
DELJENJE : Delitelj deli po 5 karata svakome,3 pa 2.Sledeća se otkriva i polaže na sto,a njena boja predstavlja aduta.
IZJAŠNJAVANJE : Samim činom preokretanja karte,adut je poznat,ali se igrači ipak izjašnjavaju,da li igraju,ili ne.Onaj,ko se odluči da igra,a pri tome ne osvoji ni jedan štih,dobija kaznene bodove.Prvi se izjašnjava igrač desno od delitelja,a poslednji,sam delitelj.U slučaju da delitelj odluči da igra,on ima pravo uzeti adutsku kartu sa talona,a jednu iz ruke odbacuje, zatvoreno.Ako on odustane,kartu sa talona ne može zameniti niko.
Igrač,koji poseduje bar jednog Keca u rukama,ne sme odustati od igre..
ZAMENA KARATA : Igrači,koji se odluče da igraju,mogu zameniti jedan broj svojih karata.Oni najpre, jedan broj njih iz ruke odbacuju zatvoreno,a zatim,isto toliko novih,dobijaju od delitelja.Svako može menjati i svih 5 svojih karata,ali isto tako,ne mora zameniti ni jednu.
TOK IGRE : Prvi je na potezu,igrač desno od delitelja,a dalje,osvajač predhodnog štiha.Boja prve odigrane karte se mora poštovati,a u njenom nedostatku,obavezno je sečenje adutom.
Igrač,koji ima u rukama adutskog Keca,a dođe u situaciju,da je prvi na potezu,tom prilikom ga mora odigrati.Takođe,adutski Kec se mora igrati i ako je pre njega odigrana neka Slika u adutu.Znači,nadjačavanje važi jedino kod njih ( Slika u adutu).
KEČEVI : Za svakog Keca,koga na početku poseduje,igrač dobija nagrade,ili kazne. Kečevi su kazneni,u slučaju da igrač ne ostvari ni jedno nošenje.
Kečevi donose sledeće nagrade:

5 bodova 10 bodova 15 bodova 20 bodova​

BODOVANJE : U Ramšu,svi igrači polaze od 100,ili 150 bodova.Za svako nošenje, igraču se oduzima po 1 bod.Takođe,za svakog Keca koga na početku deljenja drži u ruci, igraču se oduzimaju bodovi prema slici.
Ako igač ne ostvari ni jedno nošenje,dobija kaznenih +5 bodova,a takođe mu se dodaje i vrednost Kečeva,koje je imao na početku deljenja u rukama.
BOJA : Ako se kod jednog igrača nađu svih 5 karata istog znaka,on ih pokazuje pre početka igre,pa se ona i ne izvodi.On dobija -5 nagradnih bodova,a nagradu mu donosi i Kec, ako mu se našao u ruci.
Ostalima se upisuje po +5 bodova,a pozitivno se boduju i svi Kečevi u njihovim rukama.
RAMŠ : Ramš predstavlja,4 Keca kod jednog igrača.Sa njim se dobija cela partija, odnosno,igraču se otpisuju svi bodovi.
KRAJ PARTIJE : Partija je završena,kada neko od igrača stigne do nule.U slučaju,da se igra njih više,u svakoj,igrači polaze od 100 bodova.Na kraju partije,pobednik upisuje zbir protivničkih preostalih bodova,a svaki protivnik pojedinačno,samo svoje preostale bodove,kao negativne.Posle dogovorenog broja partija,igrači koji su u minusu,uplaćuju onima sa pozitivnim rezultatom odgovarajuću sumu.
U slučaju da se isplata vrši posle svake partije,kreće se od 150 bodova,a karakteristično za Ramš je,da samo najslabiji igrač,plaća najboljem i to,razliku u njihovim bodovima.

Ramš – Original​

Ovo je danas najčešće igrana varijanta Ramša,a razlikuje se samo u jednom dodatnom pravilu.
Igrači mogu dobiti i nagrade za Žandare iste farbe.Dva crna,ili dva crvena Žandara, donose po 5 bodova.
Nagrada se upisuje pre početka igre,nevezano za to,da li igrač osvoji štih,ili možda čak pauzira i ne učestvuje u njoj.
Ako igrač menja Žandara,on ga pri tome pokazuje,a u slučaju da drugog ima u ruci,ili ga dobije sa novim kartama,nagrada mu važi.
Ostali bodovi se dobijaju na uobičajen način.U slučaju da igraču nedostaje do konačne pobede 5 bodova,sa pokazanim Žandarima,on dobija partiju ,a dalja igra se obustavlja.
Partija traje do 200 bodova.

P e t l i ć ​

Petlić je podvrsta Ramša,poreklom iz Azijskog dela Rusije,a nešto je uprošćenija varijanta od klasične.Žandari ovde predstavljaju osnovu za igru,dok se nagradni bodovi za Kečeve i ne dobijaju.
BROJ IGRAČA : Od 2,do 5.
KARTE : Špil od 36 karata.
DELJENJE : Svakom igraču se deli po 5 karata,a sledeća se okreće na talon.Za razliku od klasičnog Ramša,nju niko ne može uzeti.Dalje.igrači menjaju jedan broj svojih karata.
TOK IGRE : Prvi je na potezu desni igrač od delitelja,a dalje,osvajač predhodnog štiha.Poštovanje boje prve odigrane karte je obavezno,a u njenom nedostatku,mora se seći adutom.Nadjačavati se ne mora,čak ni slika sa adutskim Kecom.
PETLIĆI : Igrač koji ima Žandare iste farbe,objavljuje ih i dobija nagradu od +5 bodova.Ako je pri tome,jedan od njih adutski,nagrada je 10 bodova.U slučaju posedovanja sva 4 Žandara,nagrada je 15 bodova.Uslov za dobijanje bodova je,da isti igrač osvoji bar jedan štih.Ako mu to ne uspe,ne dobija nagrade,ali ni kazne.
BODOVANJE : Najčešće,igrači startuju od 15 bodova.Za svaki ostvareni štih,oduzima se po 1 bod.Igrač,koji ne ostvari ni jedno nošenje,dobija +5 bodova,ali samo,ako mu je tekući rezultat manji od 10 bodova.Zbog toga,na početku partije,svi učestvuju u igri,a tak kada se neko spusti ispod 10,mora biti oprezan.
Ako neko od igrača ima tekući rezultat 2 boda,obavezan je da igra i to,bez prava zamene karata.
Ako neko ima 1 bod,svi igraju,bez zamene karata.