Bustura
Aktivan član
- Poruka
- 1.205
Ljubio sam je najneznije na svetu.Njena toplota je palila moje telo.Njen miris me je opijao kao najlepsi parfem.Toliko srece mi nikada niko i nikada nece pruziti koliko je ona umela da mi pruzi.Te noci smo se predavali jedno drugom toliko puni ljubavi.Nesvesni praznjenja nasih tela.Nesvesni svih promena koje smo proizveli.Te noci smo napravili najlepsu stvar koju dvoje ljudi moze napraviti.Te noci je nasa ljubav stasala.Popela se na najvise grane.I stvorila nesto sto me je cinilo srecnim poslednjih cetiri meseca.Iako nisam znao.Iako mi je saopstila tek 12 Aprila.Ipak sam osecao.
A sada sada onako iznemogla.Nezeli ni da me pogleda.Sva ta njena ljubav je iscezla zajedno sa detetom koje smo nocas izgubili.Sve sto bih joj rekao je suvisno.Jer nestala je karika koja nas je vezivala.Patim zbog deteta.Patim zbog ljubavi.
Ona sada lezi u bolnici sama sa svojim mislima.Ja sam tu.U ovom pustom domu.Dominik mi spava na krilu.A Lina scucurena lezi mi pod nogama.Iako je samo jedno malo bedno kuce.I ono oseca da sam bedniji od nje.Zato i cuti i nemrda se.
Rekla mi je veceras da ovo ne zeli samnom da pregura.
Cim izadje iz bolnice zeli da otputuje i bice mi zahvalna ako Dominika pricuvam za to vreme.A ujedno mi je rekla i da iskoristim to isto vreme da se oprostim od njega.Jer ona je odlucila da samnom posle ovoga nezeli vise.Tup je osecaj bola.I cudim se sam sebi koliko sam hladan.Mozda jos nemogu da shvatim da se to meni desava.I uopste nerazumem kako tako mali udes moze izazvati toliko komplikacija.
Draga moja apotekarka.Vidis da se tvoje reci nisu obistinile.Ipak te necu pitati za savete.Kada kaki a kada treba da piski.
Da sam samo znao.Kao sto nisam nikada se nebih onoliko radovao.Nikada nebih vredjao sve one ljude.Jer sada mi se svi oni mogu svetiti.Osvetilo mi je se sve.Samo nerazumem zasto na taj nacin.Zasto tako.
A sada sada onako iznemogla.Nezeli ni da me pogleda.Sva ta njena ljubav je iscezla zajedno sa detetom koje smo nocas izgubili.Sve sto bih joj rekao je suvisno.Jer nestala je karika koja nas je vezivala.Patim zbog deteta.Patim zbog ljubavi.
Ona sada lezi u bolnici sama sa svojim mislima.Ja sam tu.U ovom pustom domu.Dominik mi spava na krilu.A Lina scucurena lezi mi pod nogama.Iako je samo jedno malo bedno kuce.I ono oseca da sam bedniji od nje.Zato i cuti i nemrda se.
Rekla mi je veceras da ovo ne zeli samnom da pregura.
Cim izadje iz bolnice zeli da otputuje i bice mi zahvalna ako Dominika pricuvam za to vreme.A ujedno mi je rekla i da iskoristim to isto vreme da se oprostim od njega.Jer ona je odlucila da samnom posle ovoga nezeli vise.Tup je osecaj bola.I cudim se sam sebi koliko sam hladan.Mozda jos nemogu da shvatim da se to meni desava.I uopste nerazumem kako tako mali udes moze izazvati toliko komplikacija.
Draga moja apotekarka.Vidis da se tvoje reci nisu obistinile.Ipak te necu pitati za savete.Kada kaki a kada treba da piski.
Da sam samo znao.Kao sto nisam nikada se nebih onoliko radovao.Nikada nebih vredjao sve one ljude.Jer sada mi se svi oni mogu svetiti.Osvetilo mi je se sve.Samo nerazumem zasto na taj nacin.Zasto tako.
