krauterbox
Iskusan
- Poruka
- 5.492
Dole niže slijedi prepričan tekst danas vjerovatno najvećeg ateiste sa prostora bivšeg SSSR-a, prof. istorije filozofije i religije na Fakultetu sociologije Kijevskog politehničkog instituta - dr Evgrafa Kalenjeviča Dulumana.
U Bibliji je rečeno da je Bog čovjeka sazdao po svojem liku. A takođe je rečeno i kako je sam Hrist od nas tražio da u svemu po mogućnosti podražavamo Boga i da težimo njegovom savršenstvu (Mt. 5:48).
Problem kod tog podražavanja se pojavljuje onda kada se zapitamo da li je Bog teista ili ateista?
Ako je Bog teista, onda je naša dužnost težnja da postanemo nešto kao idealni teista, ali ako je Bog ateista, onda naprotiv mi moramo težiti idealnom ateizmu.
Da li Bog uopšte može biti teista?
Ako je teista, šta je to u šta on vjeruje?
Po logici svevideće i sveznajuće Božje suštine, Bog ne bi trebao imati nikakvu potrebu za bilo kakvom religioznošću.
Osim toga, kao što je poznato, teista u Bogu vidi uzvišeno biće, kojem se klanja, koje slavi i kojem se moli ... šta bi uopšte moglo biti to čemu bi se Bog-teista mogao klanjati?
Hrišćanstvo nas uči da iznad Boga nema ničega i da je Bog svevišnji. Zbog te svevišnjosti , Bog ne samo da nema potrebu nikome da se klanja, nego čak kada bi se kod njega i pojavila ta želja, on ne bi imao pred kim se klanjati.
Zbog svega ovoga jedini logični zaključak, koji proizilazi je taj da je Bog ateista i da se, shodno činjenici da ne vjeruje u postojanje nikakvog višeg bića nad sobom, on ne klanja ničemu i nikome.
Po prof. Dulumanu ovo gore nije nešto što bi trebalo da uzdrma vjeru teista, naprotiv, oni i dalje treba da vjeruju. Ako je njihova vjera iskrena, ona će ih sve više i više približavati Bogu, a to približavanje nije ništa drugo do približavanje ateizmu.
Ateisti, na drugoj strani, treba i dalje da nastave po starom.
S tim što sada imaju uzor i u Bogu – idealnom, nepokolebljivom i stopostotnom ateisti.
o autoru:
Rođen je 1928.
1945 upisao Odesku bogosloviju
1947. postao student Moskovske duhovne akademije.
1951. postaje magistar Bogoslovlja.
Iste godine radi kao docent i zamjenik inspektoraSaratovske bogoslovije.
1952. raskida sa religijom
1956. završava Odeski ekonomski institut.
1958. počinje pisati ateističke publikacije
1959. anatemisan od strane Svetog Sinoda RPC
1964. magistar filozofije
1975. doktor filozofije
Do raspada SSSR-a predavao na mnogim katedrama, između ostalog bio je načelnik Odjela naučnog ateizma na Institutu filozofije AN USSR.
U Bibliji je rečeno da je Bog čovjeka sazdao po svojem liku. A takođe je rečeno i kako je sam Hrist od nas tražio da u svemu po mogućnosti podražavamo Boga i da težimo njegovom savršenstvu (Mt. 5:48).
Problem kod tog podražavanja se pojavljuje onda kada se zapitamo da li je Bog teista ili ateista?
Ako je Bog teista, onda je naša dužnost težnja da postanemo nešto kao idealni teista, ali ako je Bog ateista, onda naprotiv mi moramo težiti idealnom ateizmu.
Da li Bog uopšte može biti teista?
Ako je teista, šta je to u šta on vjeruje?
Po logici svevideće i sveznajuće Božje suštine, Bog ne bi trebao imati nikakvu potrebu za bilo kakvom religioznošću.
Osim toga, kao što je poznato, teista u Bogu vidi uzvišeno biće, kojem se klanja, koje slavi i kojem se moli ... šta bi uopšte moglo biti to čemu bi se Bog-teista mogao klanjati?
Hrišćanstvo nas uči da iznad Boga nema ničega i da je Bog svevišnji. Zbog te svevišnjosti , Bog ne samo da nema potrebu nikome da se klanja, nego čak kada bi se kod njega i pojavila ta želja, on ne bi imao pred kim se klanjati.
Zbog svega ovoga jedini logični zaključak, koji proizilazi je taj da je Bog ateista i da se, shodno činjenici da ne vjeruje u postojanje nikakvog višeg bića nad sobom, on ne klanja ničemu i nikome.
Po prof. Dulumanu ovo gore nije nešto što bi trebalo da uzdrma vjeru teista, naprotiv, oni i dalje treba da vjeruju. Ako je njihova vjera iskrena, ona će ih sve više i više približavati Bogu, a to približavanje nije ništa drugo do približavanje ateizmu.
Ateisti, na drugoj strani, treba i dalje da nastave po starom.
S tim što sada imaju uzor i u Bogu – idealnom, nepokolebljivom i stopostotnom ateisti.
o autoru:
Rođen je 1928.
1945 upisao Odesku bogosloviju
1947. postao student Moskovske duhovne akademije.
1951. postaje magistar Bogoslovlja.
Iste godine radi kao docent i zamjenik inspektoraSaratovske bogoslovije.
1952. raskida sa religijom
1956. završava Odeski ekonomski institut.
1958. počinje pisati ateističke publikacije
1959. anatemisan od strane Svetog Sinoda RPC
1964. magistar filozofije
1975. doktor filozofije
Do raspada SSSR-a predavao na mnogim katedrama, između ostalog bio je načelnik Odjela naučnog ateizma na Institutu filozofije AN USSR.
