stari vek - ishrana?

Evo ovako najstariji poznati pisani kuvar datira iz Antičkog doba, i zove se De re coquinaria" ili "O umetnosti kuvanja.Autor je Markus Gavijus Apicijus, koji je ziveo u doba cara Tiberija u prvom veku nase ere. Knjiga ima 10 glava i sadrzi oko 500 recepata koje je Apicijus sakupio iz proslih vekova i recepata koje je sam osmislio. Plinije opisuje Apicijusa kao "najveceg trosadziju koga je svet ikada video". Izgleda da je bio u pravu, jer je Apicijeva umetnost kuvanja prepuna neobicnih recepata od punjenog papagaja do flaminga sa biberom, ali i takvih koje mi i u danasnje vreme rado jedemo.
Rimljani (gradjani) su jeli tri puta na dan. Iantaculum (dorucak) su jeli izmedju 8 i 9 sati ujutru. Obrok se sastojao od hleba koji se mocio u med, a za posebne prilike jele su se masline i sir. Prandium (rucak) se jeo izmedju 12 i 15 casova i sastojao se od ostataka vecere od prethodnog dana, a po potrebi se dodavalo suseno meso, sunka, sardine ili voce. Najvazniji obrok je billa vecera (cena). Za vreme vecere su gosti mogli da slusaju muziku ili da gledaju igracice, granica idejama je bila samo moc placanja. Posle vecere je nastala obavezna pijanka do kasno u noc.

jedan od tadašnjih recepata recimo je

Vitelina fricta ili zapečena teletina

800 g – 1 kg teletine
300 g suvog grozdja
1 kasika meda
2 kasike vinskog sirceta
200 ml vina
100 ml maslinovog ulja
100 ml sirupa od smokva
1 čajna kasika soli
biber
kim
origano
malo belog luka u prahu
Pržiti teletinu u maslinovom ulju dok nije gotova. Pomešati suvog grozdja, vino, sirce, med, ulje, so i začine i kratko prokuvati u posebnom loncu. Preliti umak preko mesa i kuvati lagano još 10 minuta.

i jedan staroegipatski recept zapisan isto od strane Apicijusa

50g. badema ili lešnika, sto sitnije samleveni!
50g. + 50g. šećera
1 - 2 kašike narandzine vodice moze i prirodni sok
30g oraha

Pomešati bademe sa secerom (50g.) i narandžinom vodicom, mešati dok se ne dobije cvrst krem. Ovu kremu stavite izmedju polovina orahovog ploda. Ostatak šećera ("drugih" 50g.), na laganoj vatrici, otopiti dok ne postane lagano smedj, pažljivo preliti preko oraha. Jesti ohladjeno

inače iz tog doba ostalo je sačuvano oko 500 recepata i oni su bili osnova Pellapratu koji se smatra začetnikom kulinarstva u srednjem veku:bye:
 
PA kolači su mi posle mog posla druga ljubav, iako ih ne pravim za prodaju još uvek nikad se ne zna. Ishrana je na neki način opet povezana sa mojim poslom pa eto uz put sanznam još po neku interesantnu stvarčicu kao što je ova. Trenutno istražujem začine i njihovu pravilnu primenu u kulinarstvu, jer ma koliko se mi dičili našom kuhinjom začini u njoj su veoma malo zastupljeni i nezasluženo gurnuti u zapećak, ali to je već neka druga tema:hvala:
 
Tanja svaka cast na iscrpnim informacijama. Ovo je zaista interesantna tema iako dosta recepata necemo moci da primenimo.
jeste interesantno ali mnogi recepti mogu i danas da se pripreme i da nam dočaraju duh antičkih vremena, možda nećemo praviti pečene flamingose, ili jaja od flamingosa, njihovo predjelo, mogu se praviti stvarčice poput libuma to im je bio neka vrsta žrtvenog hleba koji se pravio u posebnim prilikama prilikom proslava duhova starorimskih kuća, koji se pravi od ovčijeg sira, zatim umak garum koji se i dan danas služi u nekim straim restoranima u Italiji itd...ovih dana napraviću libum i uslikati ga, tako da će te videti da i mi možemo da se vratimo u doba Nerona i Cezata bar preko trpeze:bye:
 
A jel možes da stavis recept libuma, to je hleb sa ovčijim sirom bez kvasca ako se ne varam, istina je to za začine u Starom Rimu su sa sobom svugde nosili začine pa su zaćinjavali i vina.Mene interesuje život u starom veku tako da sam počela proučavati svakodnevne običaje i ishranu, u Rimu su ekstravagantnije večere imali samo carevi, robovi su se hranili uglavnom pšeničnom kašom, povrćem i onim što su mogli da uberu ili uzgajaju, mesu su isključivo jeli za vreme svečanost.
 
A jel možes da stavis recept libuma, to je hleb sa ovčijim sirom bez kvasca ako se ne varam, istina je to za začine u Starom Rimu su sa sobom svugde nosili začine pa su zaćinjavali i vina.Mene interesuje život u starom veku tako da sam počela proučavati svakodnevne običaje i ishranu, u Rimu su ekstravagantnije večere imali samo carevi, robovi su se hranili uglavnom pšeničnom kašom, povrćem i onim što su mogli da uberu ili uzgajaju, mesu su isključivo jeli za vreme svečanost.

pa sad zbog začina su i ratovi vodjeni naročito u srednjem veku, zbog njih je onaj radoznali da bi se dodvorio svojoj kraljici otkrio i ono čudo USA:D
Ekstravagantne večerinke još p.n.e u Rimu su izgledale ovako, predjelo je blo crni i beli ježevi, sveže ostrige, ugojene kokoške, drozdovi punjeni šoarglama, rebarca od srnetine i vepra, morska kopriva. Glavno jelo na meniju su bila jela od veprovine, glava vepra specijalitet, kuvana kokoška, kuvana patka, kokoška obložena testom i pržena i najveći spec vimena od krmača.

inače recept za libim je jednostavan potrebno je oko 300 gr pšeničnog mekog brašna, 1 jaje i oko 600 gr ovčijeg sira. Sir se izmrvi doda se brašno i jaje i umesi testo. treba da odstoji oko 1 h. zatim se podeli na 4 loptice napravi nešto kao lepinja i na nauljen pleh stavi dosta lovorovog lista i preko njega lepinje. lepinje se nožem malo zaseku da se dobije 8 trouglića ali ne do kraja samo malo prekriju se folijom i peku oko 30 min na 200 C, zatim se otkriju u peku još oko 10 minuta. Izvade se ostave da se ohlade i služe se.

evo sad i garuma on isto može da se i sada pravi i dobar se sos za ribu.
Potrebno je oko 400 gr sardele i malo škampa, oko 1 l vode, so, origano, majčina dušica i čubar. U činiju se stavi voda i 1 živo jaje u ljusci i sipa se so. jaje se i danas koristi kao trik prilikom pravljenja turšije jer je odličan pokazatelj saliniteta vode, eto jedna dobra stvar iz Starog Rima ako niste znali i dan danas neke domćice to koriste. Sipa se po malo solim dok se jaje ne digne iz vode. Bude oko 200 do 250 gr. soli.Vodu preručiti u šerpu dodati ribu i začine po prstohvat od svakog i kuvati oko 15 min. Riba počinje da se zgrušava. Posle se ostavi da se ohladi pa se procedi kroz gazi sipa u staklenu posudu i čuva u frižideru. Može dugo dugo da stoji. usoljena riba koja je ostala služila se kao hladno predjelo..evo za sada toliko kad uhvatim vremena napisaću i recept za vino:brus:
 
Tanja ovo je odlicno.:klap::super: Obozavam te stare recepte i volim da isprobavam nesto novo.
U pravu si da su kod nas zacini jako malo zastupljeni. Nas narod koristi biber, alevu papriku, vegetu,persun,lorber i zadnje vreme origano i bosiljak. Cast izuzecima. A zacini su ono sto daje pravi ukus i prefinjenost nekom jelu.
Reci mi molim te sta si po struci kad posedujes toliko korisnih informacija iz kulinarstva/
 
inače recept za libim je jednostavan potrebno je oko 300 gr pšeničnog mekog brašna, 1 jaje i oko 600 gr ovčijeg sira. Sir se izmrvi doda se brašno i jaje i umesi testo. treba da odstoji oko 1 h. zatim se podeli na 4 loptice napravi nešto kao lepinja i na nauljen pleh stavi dosta lovorovog lista i preko njega lepinje. lepinje se nožem malo zaseku da se dobije 8 trouglića ali ne do kraja samo malo prekriju se folijom i peku oko 30 min na 200 C, zatim se otkriju u peku još oko 10 minuta. Izvade se ostave da se ohlade i služe se.
A kakva se to folija koristila pre 2.000 godina?
I kako su merili temperaturu na ognjištu?
:dash::dash::dash:
 
Inače izvorno garum se cedio kroz gusto gusto, pletene korpice, šta će nisu imali gazu. I kod nas je izašla knjiga, prevedena sa it. i zove se Rimski kuvar po Apiciju, pisala grupa autora, i tu se osim recepta, nalaze i opisi njihovih bahanalija, večerinki, kada su jeli i pili do iznemoglosti. nacenjenije je bilo ono što leti ptice labud, prepelica, paun, flamingos, a sirotinjski specijalitet bio je puh običan, a za dvor se on uzgajao i tovio orasima i kestenom da bi mu meso bilo ukusnije, kao što se danas kljukaju ćurke iz istih razlogaali samo sa orasima, mada retko to ko radi, ali to meso je ummmmm. Ili kao što u Japanu trenuto je najcenjeniji specijalitet juneći biftek od krava , tj junica koje imaju spec. režim ishrane i 3 puta dnevno posebno obučeni maseri ih masiraju....cena porcije prava sitnica :lol:

U pripremanju hrane Rimljanima su neki sastojci bili veoma bitni. To su karenum, defritum, levistikum, pasum, satureja,silfijum, divlja nana. Karenum je kuvana šira, odnosno mlado vino, koje se kuva dok ne ispari pola tečnosti.Defritum je gusti sirup od smokava, ili šira kuvana dok ne ostane samo trećina tečnosti.

Conditum paradoxum, tj neobično začinjeno belo vino

Potrebno je neko kvalitetno belo vino recimo današnja Žilavka, zatim 7,8 listova lovora, 3.4 zrna crnog bibera, 2,3 urme, 250 gr meda i prstohvat šafrana. 2,5 dl vina i med izmešati i zakuvati, neka vri par minuta. Dodati seckane urme, biber i lovor, smanjiti temperaturu i kuvati još par minuta. Dodati šafran i skloniti sa ringle. Ostaviti preko noći poklopljeno da se hladi. Ujutru procediti i doadti još belog vina. E sad tu postoje varijacije. Ako se doda 1 l vina napitak će biti kao normalno vino, ako se doda, samo 5 dl. dobija se napitak sličan likeru po gustini. Naptraviti i probati:brus:
Inače lovor je u Rimsko vreme bio sveta biljka simbol mudrosti, slave, pobede i omiljen u kuhinji
 
A kakva se to folija koristila pre 2.000 godina?
I kako su merili temperaturu na ognjištu?
:dash::dash::dash:


pa naravno da nisu imali foliju ali recept je modifikovan za današnje izvodjenje, u ognjištima nisu imali potrebu da ga prekrivaju, nego su ga zagrtali pepelom, što se recimo radi i danas, pa ko ima mogućnost može i tako da ga isproba....
 
Tanja ovo je odlicno.:klap::super: Obozavam te stare recepte i volim da isprobavam nesto novo.
U pravu si da su kod nas zacini jako malo zastupljeni. Nas narod koristi biber, alevu papriku, vegetu,persun,lorber i zadnje vreme origano i bosiljak. Cast izuzecima. A zacini su ono sto daje pravi ukus i prefinjenost nekom jelu.
Reci mi molim te sta si po struci kad posedujes toliko korisnih informacija iz kulinarstva/

Mi začine koristi vrlo vrlo malo, pored gore pomenutog koristimo još beli luk, u nekim većim količinama, a začini malo egzotičniji koji se kupuju u prodavnicama zdrave hrane su lošeg kvaliteta, kao i čajevi recimo...Mada i sa njima treba pažljivo, pogotovu recimo sa caryjem, ne treba preterivati jer recimo on se u <indiji od vajkada koristi, ali u veoma malim količinama, daje mesu i pirinču poseban ukus, ali pravi cary koji sam imala priliku da koristim, ovaj naš je neka treća klasa. Inče nisam kuvar, po struci sam lekar ankuputurolog, studirala u Moskvi, bila malo na Istoku, sticajem okolnosti par meseci tamo i radila, imam dosta prijatelja, po tzv. egzotičnim zemljama tako da mi oni šalju te stvarčice. A izbalansirana ishrana je jedan deo u terapiji kod odredjenih oboljenja, tako da
sam istražujući to sticala i ovakva saznanja a i volim da eksperimentišem u kuhinji naravno samo za svoju dušu:bye:
 
evo slike Rimskog kuvara

6598_Rimski_kuvar-1.jpg


a prenosim vam i jedan zanimljiv tekst D. Gojkova o antičkoj trpezi
Antička trpezarija – στιβαδιον, cenarium, triclinium.


BLAGOVANJE U RIMU

U prethodnim radovima (Vid. Gojkov, D, Estetika rimskog blagovanja, Beograd, 1990. Gojkov, D, Rimska gozba, Hotel Link №3, Beograd, 2004.) više smo govorili o samim vrstama, sastojcima hrane, začinima i rimskim receptima, tako da ćemo ovde više pažnje obratiti na formalne i neformalne delove obeda.
Rimski preddoručak (ientaculum) obavljao se oko prvog dnevnog sata, i bio je najčešće, i kod bogatih, i kod siromašnih, samo komad beskvasnog ili kvasnog hleba s čašom vina, mlekom (za decu), sirom, medom, urmama. Bogatiji su u doba preddoručka od prijatelja i klijenata dobijali zvanične pozdrave (salutatio).
Doručak (prandium), ili kako bi mi danas rekli užina, marenda ili gablec, od toplih ili hladnih jela – uglavnom čorbastih – jeo se oko šestog sata. Zimi su se jele hladne, mesne guste supe i čorbe, leti tople, od povrća, sa hlebom. Nakon podnevnog počinka, klasične mediteranske sijeste, dolazilo je i u Rimu na red kupanje. Pre njega su ljudi vežbali, loptali se... Za tu svrhu su, ne samo u termama, već i u većim privatnim kućama postojale posebne prostorije (sphaeristeria).
Svoj svečani, glavni dnevni obrok (cena), koji je bio oko devetog dnevnog sata – Rimljani su delili na tri dela: početak gozbe, Gustum – ili ono što bi mi zvali glavno jelo (fercula), koje u sebe uključuje Promulsis, toplo predjelo sa čašicom mulsuma, vina ukuvanog sa medovinom; Mensae primae – ili ono što bi naša tradicija nazvala blanširana variva u hladnim ili toplim sosovima, i, na kraju – Mensae secundae ili Mensae alterae, na poseban način pripremljeno voće sa biberom, uz koje se pije vino, takođe pomešano s vodom u određenoj srazmeri.
Pokatkad se nakon voća počinjalo ispočetka: taj, novi obrok zvao se tertia cena, i takav ručak, koji je mogao da potraje do u kasne večernje sate, zvao se ab ovo ad mala – što bi značilo od početka do kraja.
Jela su se za sto iznosila na pladnjevima (repositoria), već isečena, jer se ni u Rimu noževi i viljuške nisu upotrebljavali. Pred svakim novim jelom gostima se pružala voda za pranje ruku.
Vino koje se pije uz obrok, bilo je uvek pomešano s toplom vodom. Nakon ručka, vino se mešalo sa hladnom vodom, pokatkad i mineralnom.
Rimljani su jeli u trpezariji – cenarium, triclinium. Uz glavni ručak Rimljani su na klupama (lectus, κλίνη) ležali (accumbere, accubare). Najmanje tri takve klupe postojale su u svakoj prostoriji za obedovanje, i bile su poređane oko četvrtastog stola, koji se zbog toga zvao triclinium (vidi sliku). Na svakoj klupi bilo je mesta za dve ili tri osobe, koje su ležale dijagonalno na levoj strani, i rukom se opirali o jastuk (pulvinus).
Jelo se desnom rukom, koristeći samo palac, kažiprst i srednji prst. Uzimanje hrane čitavom šakom smatralo se nepristojnim, dok se, što je još ozbiljnije, uzimanje hrane levom rukom smatralo znakom apsolutnog nepoštovanja, ili čak i uvrede, namerno načinjene prema domaćinu. Levom rukom zvanično je mogao da jede samo sveštenik – augur.
Klupa za domaćina i članove njegove porodice zvala se lectus imus, a gostima su pripadale klupe pod nazivom lectus medius i lestus summus. Počasno mesto, locus conusularis, bilo je na klupi lectus medius, najbliže domaćinu.
Na kraju republikanskog perioda Rima, u običaj je ušla, umesto tri klupe, samo jedna, polukružna, koja se po obliku grčkog slova C zvala sigma ili stibadium. Tad su i stolovi za ručavanje postali okrugli.
Ako bi nakon ručka započela pijanka (symposion ili commisatio), gosti bi kockom između sebe izabrali osobu (magister bibendi), koja će određivati u kojoj razmeri će se vino mešati s vodom, i koliko će se vina ukupno popiti.
Za ručkom, posluživali su posebni robovi, triclinarii. Goste je u kuću puštao vratar – ianitor ili ostiarius, a domaćinu najavljivao poseban rob, nomenclator. Uz ručak, nadarena kućna služinčad (familia) je recitovala, pevala, svirala. U "boljim kućama" recitovalo se i pevalo i na grčkom i na latinskom jeziku.
Uz pijanku, Rimljani su više voleli lakrdijaške i plesačke tačke, za koje su posebno unajmljivani tuđi robovi, ili, čak, slobodni ljudi – plaćeni glumci i igračice.
 
i za kraj još jedan recopis primenljiv i danas

ASSATURAM – SVINJSKO PEČENJE U MEDU

Sastojci:
6 kg divlje svinjetine za pečenje
gruba morska so

Marinada:
1 l slađeg belog vina
4 velike kašike naribane šargarepe i celera
10 češnjeva zgnječenog belog luka
1 mala kašičica sveže korijandera istucanog u avanu
1 kg meda

U meso snažno utrljati morsku so, mnogo više nego što je uobičajeno. U keramičkoj posudi s poklopcem peći ga pola sata na temperaturi od oko 250oC. Tad poklopac odstraniti, i peći dalja dva sata, uz često prelivanje marinadom. Još vrelo pečenje bogato premazati medom. Služi se toplo, čim se med upije. Ukoliko je med lipov, svaku porciju ukrasiti s dva – tri listića lipe. Jede se prstima, umačući komadiće mesa u topli sos za pečenje.
 
Vrste žitarica koje su dokazano najduže u upotrebi kao ljudska hrana su kamut – staroegipatska pšenica, dinkel – žitarica sa tvrdom, nejestivom opnom, bez glutena, poreklom iz Azije, biblijska žitarica.
Jel neko zna gde može da se nabavi kamut, i koliko košta.
 
Dinkel je jedna od najstarijih poznatih vrsta žitarica, spominje se čak i u Starom zavetu Potiče iz Azije, uspeva na većim visinama i početkom ovog veka počeo se uzgajati i na Alpima Od Dinkela se mogu pripremati različita jela, a može se peći i poseban hleb, koji je, međutim, puno bolji ako se kombinuje i sa brašnima drugih žitarica - npr, sa pirinčanim brašnom.Kamut je drevna žitarica, bliski "rođak" današnje durum pšenice.A kamut na staroegipatskom znači pšenica. Koliko je meni poznato kod nas ih nema, Dinkela ima po zemljama zapadne Evrope, a Kamuta možda ima U Egiptu, Sudanu, Maroku jer od njega se pravi i kus kus. Pitaću sutra jednu moju drugaricu koja već 10 godina živi u Egiptu paa ću ti reći....
 
Sa uživanjem sam čitao Tanjine postove, Obzirom da je istorija gastronomije moja preokupacija zadnjih 15 godina, želim da Vas obavestim o nekim lepim dešavanjima. Naime od 03. septembra ( u restoranu carski lov na Ada Huji ) počinjemo da predstavljamo Istoriju svetskih kuhinja. U pomenutom restoranu pravimo Puškinove gozbe, nakon toga na Salašu 137 pokazaćemoTrpezu ruskih careva, pa sledi ono najzanimljivije za ovu temu - Starorimske gozbe ( još nismo stopostotno sigurni da li će se priča odvijati u restoranu Jezero ). Četvrti deo projekta je Starogrčka kuhinja, u restoranu Zorba.To je ono što je dogovoreno.
ps. Molio bih Tanju da mi se javi putem poruke, jer smatram da za nju svakako ima mesta u mnogim dešavanjima ovakvog tipa.
 

Back
Top