Joj... sad sam se nečeg setila... u vezi "švarcvalda", pa moram da vam ispričam
Gazda našeg prvog lokala bio je jadan nadobudni lik koji je jako voleo da bude važan.
Pošto je stalno bio "tu negde" (i jako nas nervirao
), registrovao je i kad šta pravimo i sve ostalo. Navodno mu je žena bila vrsna domaćica koja "sve zna da pravi".
Za svoj rođendan ja napravim "švarcvald" (brzo se i lako pravi, svi moji je vole, a ja baš nešto nisam bila "bogata" sa vremenom) i evo ti njegove porodice uveče na čestitanje. Poslužim tortu, oni nikad čuli za "švarcvald", oduševe se(ja ne volim to hvaljenje po 15 puta... kažeš lepo je, nastaviš da jedeš), on traži još jedno parče...
Njegova ćerka je imala rođendan za nekih 20-tak dana (jedno simpatično devojče, tada je napunila 18 godina) i dođe onako bojažljivo da pita da li bih joj dala recept... Ja, naravno, odštampam momentalno isti taj po kome pravim i dam dodatna uputstva (konkretno se sećam da sam za svoju rođendansku imala tri pavlake od 0,25, pa sam gornju koru premazala šlagom u prahu). Pitala me posle i žena, ja joj objasnim da je to jedna od jednostavnijih torti, lagana za napraviti, pojasnim, kažem da sam tu ukoliko joj nešto zatreba.
Dođemo mi na rođendan (prethodno se "gazda" nešto šatro žalio: "Kilo šlaga je potrošila u jednu tortu! Kakva je to torta gde treba "kila" šlaga?!"... čisto da znamo da "se ima". Za poklon napravim "kapri" u kalupu "srce" jer se mala izjasnila da to voli. Kad smo stigli, prvo nam pokažu torte: "Švarcvald" napravljen u obliku srca, premazen šlagom ofarbanim u roze, ali tako da se ponegde "providi" kora...
Pomislim kako žena nije baš talentovana za ukrašavanje, ali to i dalje ne znači da torte nisu ukusne...
Konačno dobijemo mi i po parče torte... od svakog od tih parčadi može bar troje da se najede, ali 'ajde. kore debele bar 2cm (od koje li je količine ona pravila to testo?!), onaj šlag unutra nema ni 5mm, višanja gde koja... Šta ću ja - probam. Mislim, ako je torta dobro natopljena šerijem i sokom - moći ću da jedem... Kad ono...
Niko ništa ne priča, ali se onda "glava porodice" izjasni: "Ovo si ti nešto... menjala. To nije "švarcvald"!" Ona onako malo bojažljivo: "Pa... ja sam to po mome... Nisam imala višnjevače, pa sam stavila ruma... Aromu. a i višnje nismo imali više, pa sam uzela od sestree. Znaš da oni nisu imali struje... pa su malo... "
Meni knedla u grlu, nema šanse da ono jedem (ne da ne liči na "švarcvald" niti bilo koju tortu, nego je ukus... uf, daleko bilo)
Brzo nakon toga došle nove višnje. I ja kad već imam svežih - napravim "švarcvald". Pošto "gazdi" ništa nije moglo da promakne, šta ću... pozovem ih da dođu.
Poslužim tortu, on sav bitan uzme zalogaj i značajno, autoritativno, sa odobravanjem, izjavi: "Ovo je pravi švarcvald!"
Mi se i dan-danas smejemo na to, ali nije mnogo nedostajalo pa da mi se "švarcvald" ogadi za čitav život... kad sam ono videla i probala.
)
Tu tortu sigurno zzeni i dan danas nabija na nos 
inače je Najdzelin (Nigella Lavson) recept iz Voga(Vogue)
Obicna tanka sundjerasta piskota . Ali zumanca s nesto secera se mute u penastu masu oko 10 min i vise , kad se izmuti da bude jako gusto ,uspinuje se secer da samo malo promeni boju i tako vrelo se sipa u zumanca dok se ne umuti gusti klrem i ne prohladi i bude mlako onda dodati pola butera i pola margarina otopljenog s dosta cokolade i nastaviti s mucenjem. kad masa bude penasta gusta i tek mlaka odlozi se na hladjenje. Kad se prohladi ali da ne bude bas hladna doda se cvrst slag tek neka cetvrtina u odnosu na masu i nesto lomljenih pecenih lesnika i malo samo na vrh kasicice otopljenog nesa u malo vode ili mleka. pazljivo smesati masu da ne spadne i filovati. Torta je jako kremasta i nezna i jedna od najukusnijih torti koje sam pravila i jela. najbolje je napraviti dan ranije i kad se ona sredi na hladnom ima savrsen ukus. Recept nemam kod sebe ali znam da sam ga pisala drugarici jos dok sam radila jer je dolazila da jede samo tu tortu , zaboravila sam ga ali raspitacu se. Nisam obratila paznju jer sam u to vreme verovala da se to sve s obicnim pijacnim mikserom kakav sam tad imala ne moze izvesti do tog savrsenstva. Poenta je samo u kuvnju fila i nisam bas sigurna za koricu koliko zumanaca ili je bez zumanaca ali sa kakaom, ali je toliko nezna i sundjerasta da se i ne oseti i pamtim da je to jedna od torti koju nismo kvasili lajterom vec uvek dan ranije spremali jer korica iz krema povuce svu vlaznost . Mozda je neko i napisao negde na netu , ali za Napoleon priznajem samo ovu varijantu jer po nekim talijanskim i francuskim starovremenskim nacinima kuvanja krema i spravljanja piskota je ovaj nacin za bas krem ili mus torte . Nisam pomogla ali videcu dal ima drugarica jos uvek recept, a napokon sam nasla ko ima recept za Lud lap za zadovoljnu domacicu te ovih dana otici cu i uzeti ga i napisati ovde.
