Фидел Кастро - један човек, једна револуција

John McClane

Ističe se
Poruka
2.390
О Кастру је писати и лако и тешко.

Лако, јер се човек потрудио да о њему има шта да се каже и напише.
Његова животна прича је фасцинантна и невероватна. За то су се потрудили и многи други, пре свега Американци, а понајвише он сам, који је малтене на волшебан начин успео да жив уђе у деведесете године свог живота.
Тај човек је целог свог живота играо руски рулет, али га смрт није хтела, ваљда зато што је борба за идеју била јача од сваког ризика.

,, Ту лекцију опстанка, каже Фидел, научио сам на оној вечитој борби између човека и звери. Не окрећи леђа немани, не показуј да се плашиш. То ће код ње пробудити онај зверски инстикт прогона и агресије и одмах ће кренути на тебе. И психологија оних који руководе империјама иста је као и код звери... "

А тешко је писати о Кастру зато што је он недовршена прича, контроверзна политичка фигура, човек о чијем ће делу судити будуће генерације, са историјске дистанце, онда када се слегну и разбистре све оне дилеме које су пратиле његов живот и његову револуцију. Ако се икада буду разбистриле.

Једно је у томе већ и сада сасвим извесно: никада у историји борба између Давида и Голијата није била тако дуга и тако жестока, и никада Давид није одолевао тако успешно Голијату , као што је случај са Кубом и њеним вођом.

Ове књига, које стиже у руке читалаца у тренутку када и сам Фидел исписује последње редове своје животне приче, настала на срећној околности, да је њен аутор имао прилику да своју каријеру страног дописника започне са тих простора на којима је Кастро ,, правио историју " , а његов сапутник Че Гевара давао тим историјским подухватима и залетима свој романтични и утопистички печат, ореол митске жртве и трагику сопствене смрти.

И један и други су, макар на симболичан начин, игралу улогу свог далеког претка, небеског витеза од Ла Манче Дон Кихота, с тим што је Че у том пустоловинама брзо изгорео, а Кастро је у тим јуришима на крилате немани ветрењача истрајао цео људски век.

За њега данас кажу да је ,, последњи црвени диктатор " , ,, фосил социјализма " на Карибима, а други да је историјска личност, ,, кубански Боливар " , како га је својевремено окарактерисао Џон Кенеди, који га, је узгред буди речено, није ни мало волео, али га је очигледно уважавао.

Читајући књигу Фидел Кастро - један човек, једна револуција
стекао сам утисак, као да је сам Кастро заувек пустио клице своје револуције. Заиста дивим се његовима подухватима, несаломивом духу, и правичности. И кад год су покушали да га сломе, он се још више издигао, изнад свих њих.

Шта би сте могли рећи о овом човеку, који је заслужено узео своје место у историји.
 
Многи од нас овде у Европи су другачије гледали на комунизам него у јужној Америци.Тамо је јаз између богатих и сиромашних огроман,израбљивање сиромашних слојева друштва је брутално,империјализам је једино заступљенији у Африци али народи Јужне Америке имају већу свест о томе да су потлачени него народи Африке где је образовање мање.Зато је Јужна Америка улетела у комунизам и социјализам.Силне Америчке компаније користе природна богатства ових земаља у комбинацији са јефтином радном снагом и тако стечен капитал пласирају на Њујоршку и остале западне берзе,намећу своје режиме и купују државна добра и ресурсе за мале паре.Када се свему овоме дода одрастање по озлоглашеним фавелама где се свакодневно дешавају убиства,крађе,проституција,изнуђивање шта је остало народима јужне Америке који су вековима израбљивни.Лако је нама са ове дистанце причати о комунизму и критиковати га али је тамо за њих комунизам нешто друго.Осетили смо ми на својој кожи и комунизам и капитализам али не тако сурове облике као Јужна Америка ово је ипак Европа и најразвијеније земље света су у нашој близини.
Целокупне ситуације су били свесни и Кастро и Че и многи други јужноамерички револуционари.Куба је за њих била само једна од дестинација они су на уму имали слободу од најсуровијег облика империјализма за целу Јужну Америку.Че је покушавао да организује нешто чак и у Африци.У много чему су били спречени јер су за свог непријатеља имали опасног горостаса правог империјалног Голијата зато много тога нису урадили како треба.
Моје мишљење је да су они били одраз вапаја потлачених људи,крика који одјекује вековима од шпанске колонизације и трговине робљем до данашњег терора фирми и компанија из САД.
 
Многи од нас овде у Европи су другачије гледали на комунизам него у јужној Америци.Тамо је јаз између богатих и сиромашних огроман,израбљивање сиромашних слојева друштва је брутално,империјализам је једино заступљенији у Африци али народи Јужне Америке имају већу свест о томе да су потлачени него народи Африке где је образовање мање.Зато је Јужна Америка улетела у комунизам и социјализам.Силне Америчке компаније користе природна богатства ових земаља у комбинацији са јефтином радном снагом и тако стечен капитал пласирају на Њујоршку и остале западне берзе,намећу своје режиме и купују државна добра и ресурсе за мале паре.Када се свему овоме дода одрастање по озлоглашеним фавелама где се свакодневно дешавају убиства,крађе,проституција,изнуђивање шта је остало народима јужне Америке који су вековима израбљивни.Лако је нама са ове дистанце причати о комунизму и критиковати га али је тамо за њих комунизам нешто друго.Осетили смо ми на својој кожи и комунизам и капитализам али не тако сурове облике као Јужна Америка ово је ипак Европа и најразвијеније земље света су у нашој близини.
Целокупне ситуације су били свесни и Кастро и Че и многи други јужноамерички револуционари.Куба је за њих била само једна од дестинација они су на уму имали слободу од најсуровијег облика империјализма за целу Јужну Америку.Че је покушавао да организује нешто чак и у Африци.У много чему су били спречени јер су за свог непријатеља имали опасног горостаса правог империјалног Голијата зато много тога нису урадили како треба.
Моје мишљење је да су они били одраз вапаја потлачених људи,крика који одјекује вековима од шпанске колонизације и трговине робљем до данашњег терора фирми и компанија из САД.

Па, тако некако, је све ово што кажеш. Међутим, занимљиво је то, на начин који је вршена та револуција. Рецимо и то да, њих само дели 150 км од америчког раја, међутим они никада нису како да објасним толико жудели за тиме као Американци, једноставно желели су достојан и нормалан живот. Начин на који су допрели до свести једног од Кубанаца. По неком мом мишљењу пресудио је Фиделов несаломив дух. Ми не можемо да причамо о комунизму као они, јер у истину комунизам и социјализам се код њих другачије узима. Они још увек пате од последица колонијализма, и њима је једноставно тога доста. Управо зато им одговара социјализам или комунизам, тј. бескласно друштво.
 
Činjenica je da bi Kuba bila mnogo uspešnija i bogatija zemlja da decenijama nije pod blokadom,sankcijama i u izolaciji.Voleo bih tu zemlju da vidim integrisanu sa svetom u ekonomskom smislu ali ne pod američkom čizmom i tada bi mogli da podvučemo jasne crte o štetnosti i koristi kubanske revolucije.Ovako je uvek ostavljena mogućnost za kontraargument tipa - ako im je tako dobro zašto beže čamcima u USA da rade kao čistači ulica i žive na Kubi u bedi.
Zapravo beže jer su izolovani decenijama od ostalog sveta mi smo bili pod sankcijama 10 tak godina pa nam je država bila pred raspadom, sankcije i izolacija su teško breme koje su ujedno i jedno od najjačih oružja američkog imperijalizma.
Zanimljivo je da i u knjizi istoimenog autora ali ovog puta o Če Gevari piše da su na početku revolucije Fidel i Če radili zajedno sa narodom na plantažama šećerne trske i to nije bio nikakav politički marketing jer nisu ni imali razloga za to nego su radili mesecima.
Ne opravdavam ni svaki njihov postupak ali se divim njihovom nesalomivom duhu i želji da se ipak nešto uradi za siromašni i izrabljivani narod.Če je bio iz pristojne porodice,mogao je da postane doktor,leči ljude i živi lepo ali eto izabrao je neki drugi put.Ne sviđaju mi se sve njegove metode (mislim oružane borbe),možda nije ni imao izbora ali ta snaga volje u njemu je zaista neverovatna.
 
Činjenica je da bi Kuba bila mnogo uspešnija i bogatija zemlja da decenijama nije pod blokadom,sankcijama i u izolaciji.Voleo bih tu zemlju da vidim integrisanu sa svetom u ekonomskom smislu ali ne pod američkom čizmom i tada bi mogli da podvučemo jasne crte o štetnosti i koristi kubanske revolucije.Ovako je uvek ostavljena mogućnost za kontraargument tipa - ako im je tako dobro zašto beže čamcima u USA da rade kao čistači ulica i žive na Kubi u bedi.
Zapravo beže jer su izolovani decenijama od ostalog sveta mi smo bili pod sankcijama 10 tak godina pa nam je država bila pred raspadom, sankcije i izolacija su teško breme koje su ujedno i jedno od najjačih oružja američkog imperijalizma.

Ovo bi trebalo da pise na svakom bilbordu u Srbiji (i ne samo u Srbiji) i da se vrti bar stotinak puta dnevno na svim TV kanalima.
 
Mislis, za razliku od situacije kod nas? :think:

Objasnio sam u nastavku rečenice a ti si je samo istrgao iz konteksta.
Kada se pogleda globalna politička,ekonomska i socijalna situacija ipak je drugačije biti zemlja u Evropi okružena najrazvijenijim zemljama sveta (brže su šanse i za oporavak i za izlazak iz izolacije).
Poenta je u tome da se Srbija slučajno nalazila u Africi ili Južnoj Americi mogao bi da očekuješ mnogo veća iživljavanja Američkog vojnog vrha, a uz to i menjanje reljefa u smislu pravljenja novih ravnica i kratera i masovna ubistva napalmom i kasetnim bombama.
Ipak su Amerikanci morali da brinu da ne ozrače i svoje evropske saveznike.
A to da je i kod nas jaz između bogatih i siromašnih veliki sa tendencijom da se još više poveća je tužna istina...
 
Objasnio sam u nastavku rečenice a ti si je samo istrgao iz konteksta.
Kada se pogleda globalna politička,ekonomska i socijalna situacija ipak je drugačije biti zemlja u Evropi okružena najrazvijenijim zemljama sveta (brže su šanse i za oporavak i za izlazak iz izolacije).
Poenta je u tome da se Srbija slučajno nalazila u Africi ili Južnoj Americi mogao bi da očekuješ mnogo veća iživljavanja Američkog vojnog vrha, a uz to i menjanje reljefa u smislu pravljenja novih ravnica i kratera i masovna ubistva napalmom i kasetnim bombama.
Ipak su Amerikanci morali da brinu da ne ozrače i svoje evropske saveznike.
A to da je i kod nas jaz između bogatih i siromašnih veliki sa tendencijom da se još više poveća je tužna istina...

Aha, znaci ti si vise za neki nedicevski realpoliticki konformizam.

Inace, Amerikanci nisu ni morali da brinu za svoje evropske saveznike, posto sad koriste osiromaseni uranijum koji deluje lokalno, ali na duge staze.

Mislim, u svetlu americke politike, nista sto jedna masna donacija zdravstvenim ustanovama Srbije ne bi mogla da izgladi.

 
Nije mi jasno odakle sad poređenje sa Nedićevom politikom ako me budeš pitao konkretno odovoricu ti ali ovde sam samo pokušao da kažem da odnos velikih sila prema zemljama trećeg sveta i onih u Evropi nije isti jednostavno iz praktičnih razloga.
Ako hoće Švaba i Holanđanin da idu na more u Grčku ili da prevezu neku robu trebaće im dobri putevi,rečna komunikacija da ih usput niko ne ometa i ne napada kako bi mogli nesmetano da svoju robu i ljude prebace u recimo Grčku,Tursku ili na istok.
Šta njih boli uvo za tamo neku crnu Afriku zašto bi uopšte želeli da se ona razvije.
Suroviji je odnos prema zemljama u Africi i Južnoj Americi gde ne postoji nikakav obzir i gde strane vojske i plaćenici vršljaju već vekovima.
Napad Amerike na SR Jugoslaviju je bio jedan ograničeni sukob i to niko ne može poreći i taj rat nije ni približan Avganistanskim,Iračkom,Vijetnamskom,Somalijskom i ostalim koje vode amerikanci po belom svetu.To ne znači da je Amerika milostiva nego da su postojale realne prepreke iživljavanjima američkih generala.
 
Мало сте скренули са теме... У истину, беже чамцима у САД, изолација која им је наметнута, није нимало милостива, поготово што то већ траје дуже од 20 година, а и ми смо сами то искусили. Међутим на начин на који се преносила револуција, је невероватан. Сама личност Фидела Кастра и Че Геваре, је доста занимљива, јер су кренули сасвим другим путевима.
 
Fidel nije poceo kao komunista.

USA ga je gurnuo u narucje SSSR- u izolacijom,jer jedino je odatle mogao da nabavi potrebne namirnice,tehnologiju i experte da bi poboljsao standard.

Да, није у почетку био нешто привржен њима, мада ни они га нису нешто баш волели. Он је више хтео од комуниста на Куби, да покрену револуцију, наравно комунистима је тада изговор био да нису имали услове за револуцију. СССР му је тада био једина опција, да донекле имају погледа ка свету :think:
 
kakvo je sada stanje na Kubi i kako je Fidel vladao?Koliko znam Kuba je siromasna zemlja,pa me zanima zasto?

Zato sto je 50 godina pod teskom americkom blokadom !

Da je pod takvom blokadom Nemacka - bila bi jos siromasnija.

U Latinskoj Americi ima tuce KAPITALISTICKIH zemalja gde je VECA BEDA nego na Kubi, ali to niko ne govori javno.
 
Niko nikad nije duze vladao od njega.

У истину да... по том питању је легенда... надвладао мислим 9 америчких председника :)

Неко је питао какав је живот на Куби за време Кастрове владавине.... па имају солидан социјални систем заштите, школство, здравство... туризам се у задње време нешто истиче... међутим упркос природним потенцијалима... рецимо шећерна трска.... дуван... никал... донекле.... и још природних богатстава Куба је и даље сиромашна земља. Мислим да свет не жели тамо инвестирати због државног уређења. Мада уколико би... Куба би сигурно доживела прави економски бум :ok:
 
У истину да... по том питању је легенда... надвладао мислим 9 америчких председника :)

Неко је питао какав је живот на Куби за време Кастрове владавине.... па имају солидан социјални систем заштите, школство, здравство... туризам се у задње време нешто истиче... међутим упркос природним потенцијалима... рецимо шећерна трска.... дуван... никал... донекле.... и још природних богатстава Куба је и даље сиромашна земља. Мислим да свет не жели тамо инвестирати због државног уређења. Мада уколико би... Куба би сигурно доживела прави економски бум :ok:

Nije u pitanju da li mogu doziveti ekonomski bum, zemlja kao Kuba ima sve preduslove za to, vec koji ljudi ce da vladaju posle Kastra odnosno, posle socijalizma, praksa je pokazala da je prelaz iz socijalistickog sistema u drugi za stanovnistvo pun ocekivanja i nade u pozitivne promene, ali onaj najveci olos koji je sutio i cekao naglo iskoci na povrsinu i najbolje se snadje, tj. iskoristi senzibilitet naroda u tom trenutku, prigrabe vlast, opljackaju sve zivo a ono sto ne uspeju prodaju strancima, kratko receno syebu drzavu do kraja.

Ja ocekujem da ce oni, koji su trenutno u zatvoru ili su bili u zadnjih 30-40 godina, doci na vlast odmah po nestanku socijalizma. Ne verujem da ce Raul biti tako "tvrd" kao Fidel, doci ce do oslobadjanja zatvorenika od kojih ce oni politicki presuditi sudbini Kube i dovesti ih na slican polozaj kao nasa samozvana elita i samozvani rodoljubi nas posle raspada SFRJ.

Naravno da ce kubanski emigranti odigrati u svemu vodecu ulogu koji su vec izvesno vreme u "niskom startu".

Dakle lako je prepoznati paralele sa nasim slucajem, imamo tri strane, narod koji je lako manipulisati, vlast koja ce zbog okolnosti morati otici, i politicke protivnike koji su ili u zatvorima ili na Floridi.

Postojece vlasti ce nestati, narod ce se pretvoriti u ovce, a lesinari ce zavladati zemljom.
 
U početku će narod osetiti neko poboljšanje u vidu boljeg standarda i verovatno će se na sva zvona trubiti o demokratizaciji Kube i njenom daljem razvoju ali posle nekog vremena slatki mamac će se pretvoriti u oštru i zakrivljenu udicu i narod će biti upecan.
Doći će do ogromnog klasnog raslojavanja i kapitalistička omča počeće sve više da se steže... steže :per:
 

Back
Top