Svetlana Petrusic, autor i koproducent politickog dokumentarca "Pobij, pokrsti, proteraj", cija je premijera nedavno bila u Banjaluci: Istina o stravicnim mukama 55.000 srpskih logorasa u 500 logora u BiH Film "Pobij, pokrsti, proteraj", autora i koproducenta Svetlane Petrusic, zavrsen je pocetkom novembra 2004. Premijera je bila u Banjaluci 12. novembra. Film je rezirao Ivica Vidanovic u saradnji sa producentskom kucom "Svetlopisno odeljenje".
- Nema vece srece za autora nego kada se dogodi da film izazove emociju i natera gledaoca na razmišljanje - kaže za "Svedok" Svetlana Petrusic.- Srecna sam kao autor sto je ovaj film nikoga nije ostavio ravnodusnim. Posle premijere, predstavnici svih institucija Republike Srpske, kao i celni ljudi Saveza udruzenja logorasa RS, slozili su se u jednom, da je ovaj film od izuzetnog nacionalnog i državnog znacaja kao i da posle ovog filma mnogo toga vise nece biti kao pre. Takode je tom prilikom receno da ce film posluziti kao dragoceni dokument pred Haskim tribunalom. To je, inace, prvi politicko-dokumentarni film koji se bavi stradanjem srpskih logorasa zatocenim u hrvatsko-muslimanskim logorima u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1996. godine. Na primer, Tarcin je bio jedan od onih logora za Srbe koje je Mazovjecki posetio i registrovao i koji je bio zatvoren tek posle Dejtonskog sporazuma.
Svedok: Kako su posle premijere reagovali ostali?
Svetlana Petrusic: Ono sto me je veoma iznenadilo, to je što se niko sa hrvatske i muslimanske strane nije odazvao pozivu da prisustvuje premijeri. Takode, pozivu se nije odazvao niko iz diplomatskog kora kao ni iz kancelarije Pedija Esdauna. Ali je zato posle prikazivanja filma na BN televiziji krenula lavina besa i pretnji od strane muslimana i Hrvata. Mene kao autora nazivaju "cetnikusom". Licno, to mi predstavlja kompliment. Cetnicki pokret na celu sa Dražom Mihailovicem bio je prvi antifasisticki pokret u Evropi i prvi antikominternovski pokret. Jedno i drugo donelo je, a i danas donosi, najvecu mogucu nesrecu srpskom narodu. S: I TV BN imala je problema? S.P: Regularna agencija za pracenje rada medija na nivou BiH tražila je od vlasnika BN televizije DVD film. Kako su rekli, uskoro bi trebalo da donesu odluku da li ce zbog prikazivanja filma biti kaznjeni novcano ili ce im se zabraniti dalje emitovanje programa. Inace, kompletan medijski prostor Republike Srpske je pod drasticnom kontrolom Pedija Esdauna i teško može bilo šta da prode sa srpske strane, a što ne lici na samoponizavanje Srba. Srpske žrtve su tabu tema; zato se ignorisu. Za Muslimansko-hrvatsku Federaciju bilo je skandalozno i neprihvatljivo da se neko drzne i govori o stradanju Srba. U pripremljenoj strategiji rata devedesetih godina dvadesetog veka sve je bilo do detalja izrezirano – ko je pobednik, ko žrtva, a ko porazen i agresor. U toj prici nije bilo mesta za srpske žrtve. A istina pobednicima u ovom ratu nije ni pozeljna ni zanimljiva.
S: Kome ne odgovara istina o srpskim žrtvama?
S.P: Srbi su najlaksa meta za odstrel. Srbi su ocigledno idealna žrtva. Ubiti Srbina je najlakse jer niko za to ne odgovara. Tako vam je bilo i u ovom gradjanskom ratu na teritoriji nekadasnje Jugoslavije, a tako je to i sada u Srbiji na Kosovu i Metohiji gde albanska nacionalna manjina terorise i tiranise vecinski srpski narod. Srpski narod ako je dozvolio da tri **** samo u dvadesetom veku i evo cetvrti put u dvadeset prvom dozivljava demografsku katastrofu, onda su Srbi idealne žrtve. Film je upravo zato moja pobuna, moj otpor prema teroru i tiraniji, moja pobuna protiv nametnutog rata, nametnutog mira, a posebno nametnutog zaborava. Ovaj film je odgovor antisrpskoj propagandi i upozorenje da se na politickoj sceni kompletnog srpskog prostora dogadja denacifikacija Srba. Film nije u interesu fasistickim hijenama koje kontrolisu medijski prostor okupirane Republike Srpske, okupirane Srbije i Crne Gore. Film je iskljucivo u sluzbi istine.
S: Koliko je logorasa bilo? S.P: Film "Pobij, pokrsti, proteraj" je svedocanstvo koje govori o stravicnim mukama 55.000 srpskih logorasa u preko 500 logora koje su drzali Hrvati i muslimani u BiH od 1992. Zabelezeno je preko 130 metoda mucenja. O tome u filmu govore srpske žrtve. S: Nazire li se ko je zapoceo agresiju?
S.P: Film jasno govori o agresiji hrvatske države na BiH, o tajnom naoruzavanju muslimana, mudzahedinima u BiH, o stvarnoj ulozi politickog i vojnog vrha NATO u gradjanskom ratu na teritoriji nekadasnje Jugoslavije, o ulozi Nemacke i Vatikana u secesiji BiH, o kontinuitetu stradanja Srba i ulozi velikih sila, na celu sa SAD, u etnickom ciscenju srpske teritorije. U filmu je takode prikazan ekskluzivni dokumentarni materijal.
S: Vratili ste se i na dogadjaje uoci pocetka 20. veka?
S.P: Zastrasujuci je podatak da i pored cinjenice da je nad Srbima pocinjen genocid i etnicko ciscenje i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, kao i u ovom gradjanskom ratu od 1992, srpske vlasti ni u RS ni u SCG još nisu podnele tuzbu ni protiv države Hrvatske ni Muslimansko-hrvatske federacije, i ne samo to, vec iz Beograda marionetske vlasti orkestrirano nastavljaju posao JUL-a i Mire Markovic i rade na propagandi Hrvatske. Beograd je bio i, nazalost, ostao, centar antisrpske propagande i politike. Reci cu samo jedan podatak koji jasno govori zašto smo ovde gde smo. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije pripremilo je 1899. dokument o stravicnim zlocinima Arnauta nad srpskim stanovnistvom na Kosovu i Metohiji, koje je tada još bilo pod okupacijom Otomanskog carstva. Ovaj dokument nazvan Plava knjiga, trebalo je da bude predstavljen na prvoj konferenciji u Hagu o miru i razoruzanju. Neshvatljivom odlukom kralja Aleksandra Obrenovica, verovatno pod necijim uticajem, ovaj izuzetno znacajan dokument nije bio predstavljen medunarodnoj javnosti, a to je bila izuzetna prilika. Takode, posle Prvog svetskog rata, odlukom nekog iz vlade kralja Aleksandra Karadjoredjavica, iz izvestaja Arcibalda Rajsa izbrisana su sva imena hrvatskih zlocinaca koji su kao saveznici Austro-Ugarske cinili masakr nad Srbima. I umesto da tada Hrvatska bude kaznjena od strane pobednicke Srbije koja je izasla iz tog rata sa preko milion zrtava, tadasnja srpska vlada spasava Hrvatsku pristajuci na zajednicku državu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. I tu nije kraj price.
S: Povezali ste Drugi svetski rat i novije dogadjaje?
S.P: U Drugom svetskom ratu samoproklamovana Nezavisna država Hrvatska bila je saveznik nacisticke Nemacke. I pored toga sto je pocinila genocid nad Srbima i etnicko ciscenje srpske teritorije, Srbi ne samo da nisu ništa ucinili da se Hrvatska kazni, vec je ta Hrvatska blagodareci srpskim Titovim komunistima bila prigrljena i spasena ulaskom u zajednicku državu, komunisticku Jugoslaviju. Nacisticka Hrvatska nije smela da ostane nekaznjena zbog stotina hiljada Srba pobijenih u Jasenovcu, kao i zbog desetina hiljada pobijenih i živih bacenih majki sa decom u jame sirom Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao sto je jama u Prebilovcima. Devedesetih godina dvadesetog veka hrvatska država ponavlja isti scenario. Posle akcija "Bljesak" i "Oluja", srpski etnicki prostor u Hrvatskoj je totalno ociscen od Srba. Sada, strategijom, koju nazivam "Piton", Hrvatska preko muslimana, koje naziva "hrvatskim cvecem", radi na unistenju Republike Srpske zagovarajuci unitarnu BiH kako bi za pedeset godina nekom novom "olujom" zavrsila proces etnickog ciscenja Srba i u BiH. Apetiti Hrvatske za BiH, ne smiruju se.
NIJEDNA TV KUCA U BEOGRADU
NE ZELI DA PRIKAZE FILM
S: Hoce li Beograd videti film?
S.P: Beograd danas, posle svega, postaje centar odakle se propagira nekakvo jugoslovenstvo, koje samo menja naziv u balkaniju. Svedoci smo radjanja nekakve nakazne balkanije koja se Srbima priprema kao omca oko vrata. To se zove veleizdaja. Dokle god neko ne bude iza resetaka i odgovara za veleizdaju, veleizdaje ce biti. Cinjenica je da, i pored price o globalizaciji, svi drugi narodi i njihove države u Evropi jacaju. Samo Srbi kao narod propadaju i nestaju. Srpski narod je jedini od 1918. narod bez svoje države. Mi smo jedini narod bez nacionalne i državne strategije. Bez definisanih nacionalnih i državnih interesa. Srbi Srbima su definitivno državni neprijatelj broj jedan i tu lezi odgovor na pitanje kako je moguce da je 210 medijskih kuca iz zemlje i sveta objavilo informaciju o filmu "Pobij, pokrsti, proteraj", a za sada nijedna televizijska kuca u Beogradu ne želi da prikaze ovaj film. Drugim recima, Beograd smatra da je prikrivanje zlocina nad Srbima doprinos demokratskoj tolerantnoj i multikulturalnoj Srbiji.
UMESTO DA POMOGNU LOGORASIMA,
DELILI IM CETKICE ZA ZUBE
- Nacin na koji su se Hrvati i muslimani izivljavali nad srpskim civilima predstavlja patologiju ljudskog uma - kaže Svetlana Petrusic. - Žrtve su bile i bebe i deca i silovane devojcice i iznemogli starci. Kakav cinizam! Agenti stranih obavestajnih sluzbi u odelima Medunarodnog crvenog krsta (setimo se samo uloge Kusnera) obilazili su logore, kao sto je to bio slucaj sa logorima u Odzaku, registrovali ih, razgovarali sa zlostavljanim Srbima i umesto da im pomognu i zatvore te logore, oni su im na poklon delili cetkice za zube. To je zaista morbidno. Posle njihovog odlaska torture nad srpskim logorasima bile su još vece, a mnogi Srbi su podlegli batinama.
