Бивши амбасадор СФР Југославије у Мексику Бранко Вукушић написао је књигу „О тројанско-словенској мистерији”, Пешић и синови, Београд, 2003. Аутор заступа став да Троја и тројанска земља морају бити на Балкану и да су у вези са цивилизацијом Словена, у исто време истичући мишљење Мексиканца Роберта Салинаса Прајса, који је одређивао место Троје у Габели у долини Неретве 1.
Роберто Салинас Прајс је на српском језику издао нову књигу „Хомерска шапутања”, Пешић и синови, Београд, 2007. у којој остаје код своје тезе да се троја налази на Балкану, с тим што сада додаје да су Илијада и Одисеја преведене са словенског језика на старогрчки.
Локација Троје у литератури
Још 1872. године, у време Шлимановог ископавања на Хисарлику, истакнути српски историчар Милош С. Милојевић, у својој књизи „Одломци историје Срба и српских-југословенских земаља у Турској и Аустрији”, Државна штампарија, Београд, 1872, на страни 173 (репринт издање Никола Пашић, Београд, 1996) тврдио је да су Тројанци Срби, а тиме и Словени и Аријевци, мислећи тиме на Тројанце у Малој Азији, како их индиректно лоцирају Херодот и Плутарх. Новак Андесилић и Драгољуб Андесилић су издали књигу2 у којој износе хипотезу да је Троја на северној страни Скадарског Језера, у близини Подгорице.
О локацији Троје, можемо се посредно обавестити код Херодота, путописца и једног од првих историчара, у његовој Историји, Матица Српска, Нови Сад, 1966, с. 450 и 451. Он говори о проласку персијске војске, коју води цар Ксеркс, кроз илијску земљу, поред Пријамовог Илија у поход на Европу и Атину. Како се сматра, Херодот је писао Историју око 430., а Персијски поход је био 480. године пре Христа.
Према Елијану, Илијада и Одисеја су биле написане на бригијском језику (после преласка у Малу Азију, по Тројанском рату, Бриги се називају Фригима) и преведене су на старогрчки – јонски дијалект. Крајем VI века пре Христа, Платон у Кратилу такође тврди да многе грчке речи воде порекло из фригијског језика 3. Бригијски (фригијски) је само дијалект старомакедонског старосрпског језика. Бриги (Фриги) су насељавали планинску област јужно од Охрида, одакле је несумњиво Хомер (Омир). Страбон у Географији наводи да Илири, Епирци и Македонци говоре истим језиком. Како су Бриги (каснији Фриги) живели у граничној области Македоније, Илирије и Епира (тромеђа), логично је да је и њихов језик истовремено илирски, македонски и епирски, јер су разлике међу њима на нивоу дијалекта истог језика.
Велики историчар из XIX века Џон Кембел наводи: „Западно од Македоније живели су Дардани и Илири, два имена која обележавају један исти народ – српски 4”. Професор Сорбоне у пензији, упоредни лингвиста Милан Ристановић, објавио је после 40 година проучавања, студију5 у којој доказује да се Одисејево лутање збива на простору Јужног Јадрана, од Крфа до Сплита, као и да је Посејдон илирски бог. Он се позива на истакнутог америчког научника из XX века Мозеса Финлија, који у студији Свет Одисејев доказује да је описани начин живота из Илијаде и Одисеје заиста постојао. Проф. Ристановић истиче да је о Троји и хомерском проблему написано преко 5.000 књига, које у највећем броју не објављују ништа, јер је основни постулат истине – локација тројанске земље и Троје била погрешна. Слично Херодоту и Аријану, Плутарх наводи да при походу на Персију, Александар Македонски свраћа у Илиј, по угледу на Ксеркса, да принесе жртве и поклони се херојима 6. О Троји у Малој Азији пишу и Аријан у Александровој војни и Паусанија после Херодота.
Наведени антички писци су први и једини историјски извори после Илијаде, који индиректно одређују локацију Троје (Илиона). Проф, Ристановић је потпуно негирао наводни Шлиманов налаз Троје у Малој Азији, оштро критикујући и саму његову личност, показујући да је преварант. Шлиман је Троју тражио на месту на које су приближно указивали Херодот и Плутарх, покушавајући да нађе римски град Нови Илион. Старији извори Илијада и Одисеја прецизно показују да се Троја и место Тројанског рата налазе на обали другог мора – Јадранског.
Херодот пише око 750 година после Тројанског рата и скоро 100 година после превода и редакције Илијаде и Одисеје на старогрчки, а Плутарх, Аријан и Паусанија пишу око 1.300 година после Тројанског рата, око 400 година после Херодота, око 600 година после превођења Илијаде и Одисеје. Ко нам гарантује да Херодот и Плутарх нису дописивани и преправљани од бројних редактора и преписивача, да би се тројанска традиција пренела у друго поднебље и присвојила? Извесно је само то да се према њиховом географском одређењу не може наћи Троја, сагласна опису Илијаде и Одисеје! Како и после треће редакције, александријске, Илијада и Одисеја прецизно описују терен тројанске земље и града Троје на обалама Јадрана, очигледно је да су стари писци фалсификовани, као што је то извесно када се говори о милионском броју персијске војске, коју Ксеркс води на Европу и Атину. Никада ни једна античка држава није имала војску од преко милион људи. римско царство у зениту моћи, веће и многољудније од персијске империје, имало је око 40 легија, тј. око 400.000 војника. Овде је очигледно реч о жељи Хелена да се њихова бојна слава фантастично увелича. То је учињено и са Тројом, како би се изместила из, за њих варварског илирског света, у подручје њихових нових колонија у Малој Азији.
Могуће је и да је Херодот доведен у заблуду неком хеленском обрадом мита, насталом после превода Илијаде и Одисеје на старогрчки, у којој је стављено до знања да је Троја ту негде у Малој Азији, а да је тиме обмануо и Александра, Плутарха, Аријана, Паусанију и Римљане све до цара Константина (који је био Илир), за које је заједничко да су поштовали стару славу својих предака.
Од Тројанског рата до Александра Великог је протекло око 850 година. У данашње време савремене технологије и писмености, као и интензивних научних истраживања, веома мало и погрешно знамо о многим историјским догађајима, старим градовима, местима битака и начину живота људи 750, 850, или 1.300 година уназад. Толико временско растојање постоји између Тројанског рата и Херодота, Александра и Плутарха. Каква су наша знања о историји нашег народа у XIII, XII, VII I VI веку? Признаћемо, веома оскудна и непотпуна! Још увек учимо историју Срба према противречном, очигледно дописаном извору какав је Порфирогенит (потпуно супротан свим другим старијим и каснијим изворима).
Како смо видели, Илири су Срби, а Срби су Словени, што значи да су Тројанци носиоци српско-словенске цивилизације античког времена, јер је Троја српска античка престоница Скадар. Још 1991. године, у тадашњем листу „Комунистичка искра” објавио сам чланак „Троја је Скадар”, што је прво лоцирање Троје на месту Скадра, 25 векова после хеленске редакције Илијаде и Одисеје. Детаљније о овом питању биће приказано о књизи коју припремам.
У прилог наведеној тврдњи говори чињеница да је, према наводу Љубомира Домазетовића 7, македонски лингвиста Одисеј Белчевски пронашао огроман број речи у Илијади и Одисеји, које су сличне или једнаке речима у данашчем македонском и српском језику. Домазетовић на истој страни констатује: „Најстарија писана и сачувана дела хеленско-илирске књижевности свакако су Илијада и Одисеја, писани тзв. хексаметром, који има велике сличности са писањем јуначких песама код Срба. Употребљени језик је јонски са примесама еолског, што указује на то да је Хомер Илир, а ови језици и писмо илирски. У писању је употребљен илирско-хеленски алфабет”. Домазетовић не зна да је то превод са изворног језика, али и преко превода се разазнаје да је Хомер Илир, што је у основи тачно (Брежани – Брђани, Фрижани су савезници Тројанаца).