Patris Lumumba (2. jul 1925. – 17. januar 1961.) bio je prvi premijer nezavisnog Konga 1960. godine i osnivač Kongoanskog nacionalnog pokreta.
Posle vojnog udara 1960. godine Lumumba je protivustavno smenjen i 1. decembra stavljen u kućni pritvor u Leopodvilu. 17. januara 1961. je mučki ubijen. Posle ubistva Patrisa Lumumbe u Beogradu su u znak protesta održane velike demonstracije koje su se pretvorile u nerede. Zauzeta je i opljačkana Belgijska ambasada (jer se smatralo da Belgijanci kao bivši kolonisti su umešani u ubistvo Lumumbe).
Jedan od studentskih domova i jedna ulica u Beogradu po njemu nosi ime.
Patris Lumumba je bio oženjen i imao je petoro dece. Ostao je simbol borbe afričkih naroda protiv kolonijalizma, veoma slično Če Gevari .
http://www.**************/_customfiles/Image/politika/politicari/bivsi/big/b_lumumba_p_01.jpg
Novi dokazi o likvidaciji Patrisa Lumumbe
Patris Lumumba, ubijen pre 55 godina, završio je strašnom smrću jer je želeo da nacionalizuje južnu provinciju Katangu, bogatu rudom, od koje je Zapad imao koristi. Od uranijuma iz Katange pravljene atomske bombe, bačene na Hirošimu i Nagasaki. Belgija "moralno odgovorna", Čombe "nije znao", a krivac katanški ministar.
Nakon 55 godina od likvidacije Patrisa Lumumbe, heroja nezavisnosti nekadašnjeg Konga, bivše kolonije Belgije, jedan belgijski istoričar- istraživač tvrdi da je konačno otkrivena najmisterioznija činjenica tog krvavog događaja: ko je izdao naređenje za likvidaciju. Ubistvo Lumube izazvalo je talas protesta širom sveta, a on je postao simbol borbe za slobodu od kolegijalnog jarma.
Istoričari su se i dosad slagali da je Belgija, pošto je 30. juna 1960. okončala svoju kolonijalnu vlast u Kongu, konspiracijom doprinela rušenju prvog demokratski izabranog kongonaskog premijera, te da njih treba direktno kriviti i za likvidaciju Lumumbe.
Ali, onaj ko je direktno izdao naređenje za tu likvidaciju nije ni Brisel, ni tadašnji kongoanski predsednik Moise Čombe, podržavan od Belgije, već Godefrojd Munongo, ministra unutrašnjih poslova Katange, južne kongoanske provincije bogate rudama, pa i uranijumom, koja se vrlo brzo odvojila od matice po sticanju nezavisnosti.
To tvrdi belgijski ekspret Žak Brasin, posebno detaljno upoznat sa okolnostima u vezi likvidacije Lumumbe - u to vreme bio je u belgijskom konzulatu u Katangi, a kasnije je doktorirao sa tetom o događajima u vezi likvidacije Lumumbe.
Brasin je agenciji AP dao na uvid mnoštvo dokumenata, fotografija, izjava, urađenih intervjua sa živim svedocima tog događaja, uključujući i belgijsku i kongoansku stranu. Svoj materijal namerava da preda Muzeja istorije centralne Afrike, kod Brisela.
Brasin tvrdi da su ondašnji belgijski političari i oficiri imali "aktivnu ulogu operaciji", ali da je direktna naredba za likvidaciju došla od Munonga. Povod je bila Lumumbina namera da nacionalizuje bogatu Katangu, od koje su kolonijalne vlasti i Zapad imali koristi.
Da je nacionalizacija bila povod za ubistvo Lumumbe je zaključak i belgijske vladine komisije, ustanovljene 2001, koja je procenila da Belgija ima "moralnu odgovornost" za ubistvo Lumumbe.
Lumumba je roden 1925, u mladosti bio sindikalni rukovodilac, političar, urednik lista "Uhuru" (Sloboda). Od kako je 1958. osnivao Kongoanskog nacionalni pokret (MNC), pročuo se u svetu kao veliki borac protiv kolonijalizma.
Godine 1960. je Kongo postao nezavisan, na izborima pobedila njegova stranka MNC i on postao prvi premijer nezavisnog Konga, ali je kratko vladao jer je 4. septembra tadašnji ministar odbrane general DŽozef Mobutu izvršio državni udar. Lumumba je uhašen u Kinšasi, glavnom gradu Konga.
Belgijska istražna komisija je ustanovila, što potvrđuje i Brasin, da su 17. januara 1961. belgijski oficiri sproveli Lumumbu i dvojicu njegovih ministara avionom u Katangu, a da o tome tadašnje kongoanske vlasti pojma nisu imale sve do sletranja aviona u Elizabezvil (danas Lubumbaši), glavni grad Katange. Obavešteni od "specijalnom tovaru", Čombe i njegovi ministri su održali tajni sastanak da vide šta da rade.
"Odluka o likvidaciji je potekla od Munonga, insistirao je na tome. Čombe i ostali su bili za to da se trojica (Lumumba i dva njegova ministra) drže u zatvoru", tvrdi Brasin koji čak navodi podatak da je Čombe postavio pitanje mogućih posledica u zemlji i u svetu posle takve likvidacije, na šta je Munongo odgovorio:"Baš nas briga!".
Pet časova posle sletanja aviona, streljanje je bilo obavljeno.
Belgijski oficiri su bili prisutni kada je Munongo naredio streljačkom stroju žandarmerije Katange da puca, tvrdi Brasin koji je obavio mnoštvo ekskluzivnih razgovora sa svedocima tog događaja.
Belgijski policijski oficir a Žerar Soete je 2001. svedočio da je tim belgijskih policajaca obavio zadatak uništavanja dokaza posle likvidacije: pokupili su tela, polili ih kiselinom i kasnije uništili kosti. "Uradili smo ono što ne bi ni životinje", rekao je on.
Brasin tvrdi da je u pozadini svega bila Lumumbina namera o nacionalizaciji, koja je bila ocenjena kao "katastrofa", te da je provincija Katanga podstaknuta od bivših kolonizatora da se, po proglašenu nezavisnosti Konga, što pre odvoji jer su za Zapad bila interesantna rudna nalazišta, posebno uranijum za proizvodnju oružja.
Ima dokaza i da je u secesiji Katange veliku finansijsku ulogu imao belgijski rudarski konglometar "Junion Minier" (kasnije "Umicore metals grup"), poznat i po tome što je u vreme Drugog svetskog rata obezbedio uranijum za pravljenje atomskih bombi, bačenih na Hirošimu i Nagasaki, podseća AP.
Brasin tvrdi da je zvanični Brisel saznao sa Lumumbinu smrt samo dan posle njegove likvidacije, ali se postavljaju pitanje da li je ondašnja belgijska vlada organizovala transfer Lumumbe u Katangu svesna da će ga njegovi protivnici likvidirati, ili u lažnom uverenju da će ga samo držati nu zatvoru.
A Munongo, onaj kome je "sinula ideja" o likvidaciji proslavljenog borca za slobodu, objavio je narodu da je Lumumba ubijen "u pokušaju bekstva" , a tadašnjim vlastodršcima, svojim kolegama je rekao:"Ako nas narod optuži da smo ubili Lumumbu, ja ću da im odgovorim: Dokažite". Munongo je živeo do 1992.
"Munongo je bio i kreacija i oslonac Belgijanaca i 'Junion Miniera'", izjavio je nedavno jedan član Lumumbine vlade.
Ovaj događaj je i danas kontroverzan u Belgiji, a istoričari tvrde da ta zemlja, bivša kolonijalna sila, nije jedina želela da se reši Lumumbe.
Jedan komitet američkog Senata je 1970-tih obelodanio izveštaj da je CIA planirala da ubije Lumumbu pomoću otrovane paste za zube, koju je, posle njegove likvidacije, jedan agent CIA koji je tada živeo u Leopoldvilu (danas Kinšasi), bacio u reku Kongo.
