У ЧЕМУ ЈЕХОВИСТИ ГРЕШЕ?
По свим основним питањима – Богу, о човеку и о спасењу – учење Јеховиних сведока противуречи Библији.
УЧЕЊЕ О БОГУ
Јеховини сведоци: Име Бога је – Јехова (Изл. 3, 14). Учење о Св. Тројици је “нетачно, небиблијско учење”, преузето од незнабожаца. То учење је “измислио Сатана” (“Кула стражара”, фебруар 1995. г., стр. 5; Све испитујте, 1953. г., стр. 386; Бог нека је истина, стр. 101).
Свето Писмо: Бог је Сушти – Онај Који Јесте (јевр. – Јехова). Бог је један по суштини (Пон. Зак. 6, 4), али је тројичан по лицима (Мат. 28, 19): Отац (Фил. 2, 11), Син – Исус Христос (1. Јн. 5, 20; Рим. 9, 5) и Свети Дух (Јн. 16, 8 – 11; Мт. 12, 32; Дел. Ап. 5, 3 – 4).
Хришћани су сагласни да је Јехова (или Јахве, што је тачнији изговор) лично име Бога Израиљевог, које означава само биће Бога, а не његова појединачна својства. “Бог је врховно биће и извор бића, Бог вечни, бесконачни, неизмениви и беспочетни. Он је Творац васионог света и човека, Бог духова и сваког тела, Господар и Чувар моралног поретка у свету; Који је Судија и за дела, али и за скривене мисли и осећања људска. То значење имена Јехова прожима цели Стари Завет...” (Велики православни богословски енциклопедијски речник, 1992. г. стр. 1020 – 1021). Православни иконописни канон налаже да се на свакој икони Господа Исуса Христа на златокругу (ореолу) пише име Јехова, али у преводу на грчки: o ov.
Јеховини сведоци: Христос је био почетак Божијег стварања (“Јеховини сведоци у 20. веку”, 1994., стр.13).
Свето Писмо: Христос, Син Божији је вечан, нестворени Бог, једносуштан (једне, одн. исте суштине) Оцу (Јн. 5, 2, 19, 23; 10, 30; Тит. 2, 12 – 13).
Јеховини сведоци: Исус Христос је био оваплоћење арханђела Михајла и поново је примио то име када се узнео на небеса (“Нека буде воља Твоја на земљи”, стр. 316 – 317; “Ново небо и нова земља”, стр. 30).
Свето писмо: Нигде се не каже да је Михаил постао Христос. Библија јасно разликује анђеле од Христа (Јевр. 1, 11 – 14).
Јеховини сведоци: Исус Христос је васкрсао из гроба као дух; Јехова Му је допустио да се отвари (материјализује) у друго тело, у којем се и јавио ученицима (“Нека буде воља Твоја на земљи”, стр. 143; “Све испитујте”, стр. 314).
Свето Писмо: Исус Христос је васкрсао у оном истом телу које је било положено у гроб, о чему сведоче Његове ране (Јн. 20, 20 – 27), празан гроб и одложени погребни покрови (Лк. 24, 39; Јн. 21, 1 – 9).
Јеховини сведоци: Свети Дух није Личност, него безлична божанска сила или енергија (“Бог је истина”, 2. издање, стр. 108; “Кула стражара”, 1. јун 1952. г., стр. 24).
Свето Писмо: Свети Дух је Личост (Јн. 25, 26; 1. Кор. 12, 11) равночастан и једносуштан Оцу и Сину (Јн. 14, 16 – 17; Дел. Ап. 5, 3 – 4).
УЧЕЊЕ О ЧОВЕКУ
Јеховини сведоци: Кад човек умре, душа престаје да постоји (“Јеховини сведоци у 20. веку”, 1994. г. стр. 13).
Свето Писмо: Човечија душа наставља да живи и после телесне смрти (Лк. 16, 19 – 31 – прича о Лазару и богаташу; Лк. 3, 39 – 43 – обећање покајаним разбојнику; Фил. 1, 19 – 24).
Јеховини сведоци: Учење о бесмртности душе је сатанина измишљотина (“Бог нека је истина”, 2. изд. стр. 74 – 75).
Свето Писмо: Учење о бесмртности душе је богонадахнута истина (Проп. 12, 7; 2. Кор. 5, 1 – 8).
УЧЕЊЕ О СПАСЕЊУ
Јеховини сведоци: Христова смрт је људима повратила само земаљски живот и земаљске благослове, којих се људски род лишио због Адамовог греха (“Студије о Светом Писму”, 5, 145).
Свето Писмо: Христовом смрћу на крсту човек је задобио спасење, опроштај грехова, избављење из ада, живот рајски. Самим тим, земаљски догађај има вечни значај (Еф. 1, 3 – 14).
Јеховини сведоци: Христова крв на Голготи није била проливена за све људе, него само за 144.000 изабраних Јеховиних сведока (“Како разумети Библију”, стр. 389).
Свето Писмо: Христос је умро за све. Сваки човек је призван на вечни живот у Христу (1. Тим. 2, 5 – 6; 1. Јн. 2, 2; 2. Кор. 5, 15; Јевр. 2, 9).
Јеховини сведоци: Човек може ући у Царство Божије само тако што ће: 1) изучавати Библију; 2) имати заједницу са Јеховиним сведоцима; 3) потпуно изменити начин живота, почињући са крштењем по обреду Јеховиних сведока; 4) сведочити о Царству Божијем (“Из раја изгубљеног у рај поново стечен”, стр. 242 – 249).
Свето Писмо: Пут спасења је стицање духовне чистоте и светости благодаћу Божијом кроз веру у Христа и учешће у Св. Тајнама Цркве (Јн. 3, 3; 4, 51; Дел. Ап. 4, 10 – 12; 10, 42 – 43; 1. Јн. 2, 20, 27; Рим. 3, 21 – 24).
ЗАБРАЊЕНО!
Данас сектом управља “руководеће тело”. Правила која оно доноси, обавезна су за све одрасле чланове секте. Већина правила носи карактер забране или ограничења. Члановима секте забрањено је: учествовање на изборима, служење армије, учлањивање у политичке и религиозне организације, прослављање државних и хришћанских празника, читање критичких чланака о Друштву Куле стражаре ... Најстроже је забрањено учествовање на било каквом хришћанском молитвеном скупу. За сваки од ових преступа “савет старешина” прекршитеља кажњава избацивањем из секте.
Обавезно је обилазити суседе на начин описан на почетку текста. Сваки члан секте дужан је да врши агитовање “од врата до врата” најмање један сат месечно. За оне секташе који желе да буду на добром гласу код вођства, ово време износи девет сати. Осим тога, сваки секташ мора да проведе извесно време у “Пионирској организацији” и да иде по кућама деведесет сати у месецу. Подразумева се да сваки члан секте мора неизоставно учествовати у активностима везаним за изучавање Библије, на молитвеним скуповима итд.
Жалосна је судбина деце у породицама Јеховиних сведока. Забране, којима се њихов живот ограничава, још су веће. Њима је забрањено да учествују у спортским активностима, да прослављају празнике, па чак и да одлазе на рођендане деце нејеховиста.
Чудовишну заблуду јеховиста представља категоричка забрана трансфузије крви. Они сматрају да “уношење крви у организам кроз уста или вене представља гажење закона Божијег” (“Јеховини сведоци у 20. веку”, 1994, стр. 13). Таквог изопаченог тумачења Библије нема нигде међу хришћанима. Религиозна забрана да се обави једноставна медицинска операција чини Друштво Куле стражаре одговорним за смрт хиљада људи – одраслих, деце и одојчади, којима би трансфузија могла спасити оно најдрагоценије што је Бог даровао човеку, а то је – живот.
СПАСЕЊЕ
Ради чега све то? Шта они обећавају? Кажу: Царство Небеско је близу, као и крај света. Када се Господ зацари, сви грешници ће бити физички уништени. Биће спасен само онај ко ступи у Друштво Куле стражаре. Јеховисти нестрпљиво очекују крај света, када ће се наслађивати гледањем мука и смрти својих суседа, познаника, суграђана – речју, свих оних који нису прихватили јеховистичку проповед.
Међутим, касније сваки члан секте сазнаје да му спасење није уопште загарантовано. Он се обрео у својеврсном друштву са две класе. Ма шта да чини, он се неможе ослободити строго одређеног поретка ствари.
Јеховисти буквално схватају речи Библије о томе да је спасење загарантовано само за оних 144 хиљаде “изабраних”. Стриктно говорећи, ту би спадали само они који су били у животу 1914. г. Управо због тога су јеховисти били принуђени да недавно у свој “президијум” изаберу једног деведесетогодишњег старца. Треба очекивати да ће и то учење ускоро бити преиспитано. Сви остали чланови секте су - “друге овце”. Њима припада рај на земљи, али под условом да приљежно шире јеховистичку литературу, да често и успешно обилазе станове и врбују нове чланове. Зато вам они на улици не нуде своје брошуре тек тако, без разлога. Јеховисти верују да ће тиме заслужити рај. Па, пре него што узмете или купите неку књижицу од њих, ви размислите – да ли треба подржати те људе у заблуди да ће их Господ спасити на такав “механички” начин. И запамтите, јеховисти чврсто верују да ће сви који не приступе секти након њихове проповеди – бити осуђени на смрт.
Но, ако си ти био сасвим примерен јеховиста у току многих година, а потом је твој ентузијазам спласнуо, ипак су онда твоја дела рђава и нико ти не може гарантовати да ћеш бити спасен.
Јеховистички концепт “спасења” са разним, мањим или већим изменама, копирале су многе друге секте. Можда је једна добра страна Јеховиних сведока то што, када се њихово лажно пророчанство о крају света не оствари, они не покушавају да га остваре својим силама (као што то покушавају “Велико бело братство” или “Аум Шинрикјо”) – него “крај света” пребацују на неки други датум.