Drugi dio:
Ovi se redovi odnose na prirodu napred pomenutih stvorenja; ona su, na ime, puke projekcije potisnutih sadržaja psihe. Ali krajnja bi pogreška bila smatrati ih "priviđenjima"; ona zaista jesu neprijateljski raspoložena. Svaka reakcija povezana sa biografijom, logikom, emocijama ovog sveta koja nastane u eventualnoj panici čini ih u tim "prostorima" stvarnijim od adepta, pa su u literaturi čak zabeleženi slučajevi da su čudovišta nastala iz mašte adepta uspevala da ga rastrgnu na komade.
"Izdržati moraš breme smrti"
Ovaj stih je opšte mesto mnogih inicijatičkih kultova, počev od šamanizma, sve do zapadne magije. Isto važi i za drugu strofu. Osnovno je bilo: zaspati, potom zaspati još jednom - u snu. Imao sam putokaz, ali trebalo je dosta vežbe. U svom dobro uvežbanom oniričnom miljeu, na onoj klupi pored Ženevskog jezera, svake noći sam pokušavao, već spavajući da zaspim ponovo. Bez uspeha. U jednom trenutku mi je na um pala jednostavna ideja - sancta simplicitas - ako hoću da zaspim dva puta - treba da budem izuze tno umoran.
I tako sam počeo da se iznurujem nespavanjem i teškim fizičkim radom. I upalilo je. Jedne noći sam zaspao mrtav umoran, jedva se dovukao do klupe na obali, seo, po običaju otvorio "Fausta" na strani 137, počeo da čitam i onda sam neosetno utonuo u san. Ako se to može nazvati snom. Iznenada se sve sunovratilo u nekakav spiralni bezdan nošeno neopisivom stihijom. Već na samom početku o setio sam strah, ali sam znao da se ne smem odupreti u tom trenutku. Odjednom, sa svih strana, nagrnula su na mene čudovišta nalik na ona sa Bošovih slika (mora da je i Hijeronimus imao slična onirična iskustva), stala da me štipkaju, grizu (pri čemu sam osećao potpuno stvaran bol). "Kreni ne obazirući se na priviđenja " - ponavljao sam kao mantru; osećao sam užasan strah (ko ne bi), ali isto sam tako znao da mu se ne smem prepustiti ma koliko taj košmar trajao.
I onda sam se našao u trećoj dimenziji sna.
Tokom kasnijih eksperimenata sistematizovao sam iskustva iz druge, najopasnije dimenzije. Najpre, niko ko nema čvrstu nameru ne bi smeo da se upušta u avanturu ulaska u tu zonu užasa. Ja sam uspeo jer sam sve stavio na kocku i sve uložio da se domognem treće dimenzije. Samo mi je to pomoglo da prebrodim užase. Mantre i inkantacije nisu tu ni od kakve pomoći.
Naime, druga dimenzija sanjanja se sastoji od sedam sfera.
Prva sfera je ispunjena potisnutim sadržajima duše onoga ko u nju stupa. Kreature su formativne personifikacije poroka i greha samog snevača.
Kako je napred pomenuto, kako strah raste, proporcionalno raste i egzistentnost tih spodoba i one daju sve od sebe ne bi li ga sasvim zastrašile i porobile, ako se tako može reći, stavile pod svoju vlast i nakon buđenja.
Drugu sferu nastanjuju avetinje umrlih. Kako više nemaju sopstvenu dušu, a ipak opstoje u tom svetu, razumljivo je da snevača saleću sa još većom žestinom i pakošću; one se time zapravo i hrane i samo to ih održava u tom nakaznom polupostojanju.
Treća sfera je sfera prividnog blaženstva (na to upozorava stih ne vezuj se ni bolom ni radošću za priviđenja). Lakoverni se izlažu opasnosti da zauvek ostanu u toj sferi, isprva uživajući neopisiva zadovoljstva, ali ubrzo se pretvarajući u spodobe mračnije od onih iz prve dve.
Četvrta sfera je upravo sfera onih koji su prevareni prethodnom. Osetivši velike užitke, bez mogućnosti da ih ponovo "dožive", te su aveti ljuće, svirepije i pakosnije od prethodnih.
Petu sferu nastanjuju astralna tela ljudi koji nisu verovali u zagrobni život. Očekivalo bi se da ona ne bude tako strašna, ali to je kobna zabluda za one koji veruju u čoveka. Oslobođeni moralnih obzira, straha od zakona i kazne, ti duhovi su najpodmukliji od svih dosadašnjih. (Nisu li na kraju svi prethodni samo forme otpadaka ljudske zlobe?) Ti duhovi se javljaju na spiritističkim seansama i seju zabunu povećavajući pometnju na Zemlji.
Šesta je sfera, kao i sedma, nastanjena palim anđelima i dušama velikih grešnika. Paradoksalno, nju je srazmerno lako proći (više su zainteresovani za duše umrlih); kada se i ta prepreka savlada, više ništa ne stoji na putu ulaska u treću dimenziju sna.
***
Šta reći o trećoj dimenziji sna? Reči su potpuno neupotrebljive. Po mom mišljenju, ona i nije san (san je samo za nas), nego Zemlja pre čovekovog pada. Prostorno-vremenski odnosi ne postoje. Grubo govoreći: uvek je sada i uvek je tamo gde snevač hoće da bude. Na jednom od tih "putovanja" susreo sam Majstora Ekharta. Znao sam da je to on; u trećoj dimenziji sna sve je kristalno jasno, ništa nije skriveno. Sve su stvari providne i predstavljaju samo ono što jesu. Pamtim da me je Majstor Ekhart upozorio da ništa od svega što vidim ne profanišem objavljujući knjige ili članke. Ali kako uskratiti ljudskom rodu saznanje da je jedan njegov pripadnik video san cara Navuhodonosora, san cara Iroda, sve znamenite sne od nastanka sveta kako se neprestano odvijaju kao na beskrajnoj vrpci u jednoj od regija treće dimenzije sna. Znao sam da moram napisati knjigu ma koliko me ona izvrgla poruzi odvratnog soja naučnika.
Tokom jednog od "putovanja", lutajući "tamo" - "amo", našao sam se unutar čudne građevine, u lavirintu beskonačnih h odnika. Gonjen "radoznalošću" išao sam (sve vreme imajući čudan osećaj da sam deo nekog teksta), a onda u jednom rukavcu ugledah dvojicu muškaraca kako stoje ispred nekih slika velikog formata. Jedan je bio star, jako star. Drugi srednjih godina.
Do mene je dopirao deo njihovog razgovora:
* Tiho - rekao je stariji - Kao što te čitaoci mogu čuti, ali ne i videti, oni te mogu videti, ali ne i čuti. Dosta si zverao okolo. We have work to do.
* Zašto mi niste rekli da smo u trećoj dimenziji sna?
* Trebalo je da to sam zaključiš. Da sam ti rekao, razmišljao bi o tome i ništa ne bismo učinili. Možda bismo se izložili i opasnosti. Prelazak iz jedne u drugu i treću dimenziju sna je neprimetan. To dolazi otuda što mi obraćamo pažnju isključivo na efemerne fenomene dok nam, iako najočiglednija, suština zbivanja izmiče opažanju.
Bio je to moj prvi susret sa drugim ljudskim bićima u trećoj dimenziji sna. Shvatio sam da se očigledno radilo o adeptu i njegovom učeniku.
U tom smis...
(Na ovom mestu stranica je nagorela. Ostatak nedostaje.)
Što se tiče nekoliko stranica knjige "Tri dimenzije sanjanja" našeg starog znanca Klosovskog, stajalo nas je muke da ih se domognemo . Samo nekoliko dana nakon izlaska knjige iz štampe, Klaus fon Klosovski povukao je (ko zna iz kojih pobuda) ceo tiraž iz knjižara i uništio ga ili sakrio. Prodato je, koliko se zna, četiri primerka. Jedan od kupaca bio je Alfred Rozenberg, docniji ideolog nacizma. Ovih nekoliko nagorelih stranica koje su priložene pripadale su tom primerku nepovratno oštećenom prilikom bombardovanja Berlina.
Nikada se nije saznalo ko su tri preostala kupca. Pretpostavljamo biblioteke Vatikana i Kominterne. Ne isključuje se mogućnost (štaviše, verovatno je) da je jedan od primeraka otkupila Masonska loža iz Buenos Ajresa, a da je kasnije, šezdesetih godina, koristeći saznanja fon Klosovskog, Karlos Kastaneda sastavio niz knjiga, tobože antropoloških, u kojima je opise Klosovskijevih putovanja po trećoj dimenziji sna, kombinovane sa magijom meksičkih Indosa, predstavio kao sopstvena istraživanja. Te su knjige izazvale ogromno interesovanje, posebno kod mladih, i izvršile ogroman subverzivni uticaj u smislu usmeravanja ka negativnoj duhovnosti.
Međutim, za roman je najvažnije to da se fon Klosovski zapravo u njemu nalazi bez naše volje; poslednje rečenice odlomka nedvosmisleno svedoče da nas je uhodio (ili uhodi) dok smo razgledali slike Nenada Žilića. Činjenica da je umro poodavno samo najnaivnije može dovesti u nedoumicu.
):
