Da li se treba klanjati moštima???

tetragramaton

Iskusan
Banovan
Poruka
5.837
Поред молитвеног обраћања давно и скорије преминулим особама, у Источној цркви је истакнута и пракса поштовања, поклоњења и целивања посмртних остатака и различитих старинских предмета, за које се тврди да су били у власништву светих људи. Ево на који начин православни објашњавају поштовање светих моштију:

''Божји угодници за време живота на земљи били су храмови Светога Духа. А по пресељењу њихових душа на небо, у царство небеско, њихова света тела остајала су нераспаднута и чудотворна. Као што је благодатна сила Божја деловала кроз светитеље за њихова живота, тако је она продужила да дела и кроз њихова тела. Та благодатна сила пројављивала се и пројављује се у виду многобројних исцељења разноврсних болесника, а и на друге начине. Тако мошти светитеља и мученика служе као оруђа преко којих Бог пројављује своју силу и милост. ''Као што суд у коме се дуго чува миришљава течност упије у себе њен мирис, тако и тело хришћаниново у коме је постојано обитавала благодатна сила Христова бива цело прожето овом силом. А пошто је сила Христова нетрулежна, то је природно што она, усељавајући се у оне који су Христови чини њихова тела нетрулежним. Пошто је сила Христова свемоћна, то је са природом ове силе у складу што она чини чуда, кад је то угодно Богу'' (вели Филарет, митрополит московски). :dash:
 
Претходно наведени текст садржи више теолошких нетачности и неслагања са учењем Светог писма. Најпре, православни тврде да су, дакле, само неки људи (названи Божијим угодницима) били храмови Светог Духа – те да су из тог разлога – после своје смрти за собом оставили нетрулежна тела која су постала и чудотворна. Насупрот томе, апостол Павле у једној од својих посланица пише да апсолутно сви верници, оправдани и спасени вером у Христа, представљају храмове (тј. храм) Светог Духа:

''Зар не знате да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама? Ако неко уништава храм Божији, Бог ће њега уништити; јер је храм Божији свет, а то сте ви.'' (1. Кор. 3:16-17);

''Или не знате да је ваше тело храм Духа Светога који је у вама, кога имате од Бога, те не припадате само себи?'' (1. Кор. 6:19). :bye:
 
Доситеј Обрадовић је веома добро приметио сву библијску незаснованост учења о нетрулежним чудотворним моштима светаца, говорећи да би било најлогичније да, пре свих осталих, тела библијских личности (Божијих угодника а пре свега апостола) остану нетрулежна и чудотворна:

''Камо, гди су телеса апостолска и светога Николаја? Време и воздух у ништа су их обратили, тако ће и проча која се још находе. Да је бог хотео да они нетљени остају, њих нити би могла ватра сажећи, ни време разрушити. Али иди и кажи то онима који притом губе, пак се држи онда.''
 
Јевсевије Поповић нам у својој ''Црквеној историји'' казује да је поштовање моштију светаца узело маха тек у периоду за време и после цара Константина. Иако су нпр. хришћани у Смирни поштовали и повремено посећивали гроб свога мученички пострадалог епископа Поликарпа (средином II века) – што свакако није наликовало изражавању поштовања ''светих моштију'' у данашњем Православљу – поштовање моштију се појавило и све више почело да јача тек након што је протекло још неких 150 година:

''Поштовање реликвија или смртних остатака од светитеља и мученика доби у овом перијоду већег полета, и то већ од Константина Великог, који је у црквама, које је подигао, полагао кости апостола и других светитеља. Кашње је постао опћенит обичај ископавати светитељске кости из гробова и мећати их у цркве, што је на послетку довело до тога, да се по црквеним прописима није смела ни једна црква осветити, у којој није било костију од светитеља, и да су са претераном ревношћу трагали за светитељским реликвијама,и да су неки хришћани чак у сваком гробу, који им беше непознат, гледали мученички гроб те узимали отуда светитељске кости и зидали над њим капелу или цркву или олтар...''

Јевсевије Поповић нам такође ставља до знања да је у тадашњој цркви (као и вековима касније) долазило и до многих злоупотреба ионако небиблијске праксе поштовања светих моштију:

''И лакоми лажови вараху са реликвијама и продаваху кости, које украдоше са гробља, по другим пределима као светитељске кости, што је дало повода, да су и црквени и државни закони морали устати против таквих људи, већиноммонаха скитача.''

Међутим, ова пракса коју су увели лакоми лажови, ''монаси – скитачи'', није се изгубила ни вековима након периода којег описује овај историчар. Доситеј Обрадовић сведочи да је у Србији и Грчкој у XVIII и XIX веку, био раширен обичај да многи православни монаси проносе кроз села и градове мошти и реликвије које су биле веома сумњивог порекла и на тај начин доводе у заблуду и материјално искоришћавају лаковерни и верски непросвећен народ:

''Право велиш! И код нас и у Грецији находи се правдољубивих епископа и свештеника који уздишу и жале се на злоупотребљенија која бивају; а наипачезли и наопаки обичаји да калуђери носе по вароши, по сели, по кућа и по патари пуне сандучиће костију ручни, ножни, леђни и свега тела, а наипаче множество зуба. Бог их вишњи знао чији ли су, какви ли су! Кажу да су тога и тога свеца кости и зуби; принуждавају људе да их целивају и да милостињу на њих дају.'' :thumbdown:
 
Проучавам православље уз Свето писмо, па ми се некако не уклапају. :cool:

Па добро да се код тебе било шта уклапа!

Мошти..је прославио Господ...
А СВЕТИТЕЉИ...који су уз Господа...су наши заступници...

Ми се молимо БОГУ директно..само имамо и + наше молитвенике(СВЕТИТЕЉЕ).... директно код Господа!
 
Одлично што проучаваш Свето Писмо. Тако и треба. Баци поглед на Дела Апостолска 19,12 па ми реци шта мислиш.

Ti smatraš da su znojavi peškiri mošti???:eek:
Nego ajde mi objasni, kako to da su svih 12 apostola istrunuli? Pa oni su bili najbliži Isusu. Ili možda nisu?
Ispada da su kojekakvi "Sveti oci" netljeni i mirotočivi, a apostoli nisu bili. O čemu se tu radi? :dontunderstand:
 
Ti smatraš da su znojavi peškiri mošti???:eek:Nego ajde mi objasni, kako to da su svih 12 apostola istrunuli? Pa oni su bili najbliži Isusu. Ili možda nisu?
Ispada da su kojekakvi "Sveti oci" netljeni i mirotočivi, a apostoli nisu bili. O čemu se tu radi? :dontunderstand:

Извини, али знам да знојави убруси нису мошти, нема потребе за толиким исчуђавањем.

Стих који сам ти навео је пример на који се све начин може видети Божије деловање. Некада су то чудотворне иконе, некада нераспаднута тела светитеља, некада само њихова сасушена тела или чак кости, некада предмети. Дакле,нема ту једнообразности. Бог делује онако како сматра да је најбоље за духовну корист својих верних. Нигде не пише правило да што је већи светац то је већа вероватноћа да ће остати нераспаднут након смрти.

Конкретно за апостоле, моје размишљање је да је Бог још за њиховог живота урадио довољно путем проповеди и чуда које су апостоли чинили силом Духа Светога...
 
Дакле,нема ту једнообразности. Бог делује онако како сматра да је најбоље за духовну корист својих верних. Нигде не пише правило да што је већи светац то је већа вероватноћа да ће остати нераспаднут након смрти.

Kada bi bilo jednoobraznosti, ne bi bilo različitih tumačenja.
Različita tumačenja vode u sukob, a u sukobima stradaju i nevini.
No, avramski bog je, ako je verovati Svetom pismu, posejao i jedno od prvih semena razdora, iz čiste sujete (vidi priču o Vavilonskoj kuli), te je stav avramskog boga, bar kako je prikazan u Svetom pismu, u najmanju ruku ambivalentan.



eh ta ljubav prema svecima..... toliko velika da ih rasparchaju na djelove te cuvaju tako na nekoliko mjesta.... ruka ovamo, mudah tamo i tako to.....

Meni je uvek bilo urnebesno smešno što kada se skupe sve relikvije na jedno mesto dobijemo svece sa po dve do pet glava, 17 nogu, 29 ruku i 53 šake... :hahaha:
 
Kada bi bilo jednoobraznosti, ne bi bilo različitih tumačenja.
Različita tumačenja vode u sukob, a u sukobima stradaju i nevini.
No, avramski bog je, ako je verovati Svetom pismu, posejao i jedno od prvih semena razdora, iz čiste sujete (vidi priču o Vavilonskoj kuli), te je stav avramskog boga, bar kako je prikazan u Svetom pismu, u najmanju ruku ambivalentan.

Не може у таквим стварима бити једнообразности... Не прија свима иста храна, нити је воће свима здраво на исти начин.. Тако и са духовном храном..

Па да су људи хтели да зидају кућу како би се склонили од кише, не би било никаквих проблема...

Али:
Постање 11,4
Posle rekoše: Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po zemlji.
 

Back
Top