Prve novotarije u Crkvi

Hrastovnik

Poznat
Poruka
9.375
69. Апocтoлcкo Правило
---------------
Ако који Eпископ, или презвитер, или ђакон, или ипођакон, или чтец, или појац, не буде постио свету четрдесетницу пред Пасхом, или среду, или петак, осим ако није запречен телесном немоћу, нека буде свргнут; а ако је световњак, нека се одлучи.

(Трул 29,56,89; Гангр 19; Лаодик 49,50,51,52; Дион Алекс 1; Петар Алекс 15; Тимот Алекс 8,10)


ВEЛИКИ ПОСT


После сиропусне недеље, или, једноставно речено после поклада, од понедељка почиње први вишедневни пост. То је пролећни пост и назива се великим због особене важности његовог установљења. Састоји се од поста Свете Четрдесетнице и Страсне Седмице.

У Апостолским установама о Великом посту се каже:
„Нека се овај пост (тј. Четрдесетница) врши пре поста Пасхе (тј. Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (тј. понедељка), а завршавајући је у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (тј. страдања Христових), постећи са страхом и трепетом у све њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења”.

У овим одредбама велики пост је назначен као св. Четрдесетница и као пост Страсне седмице.

Св. Епифаније Кипарски пише: „Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе (тј. до Страсне седмице) Црква обично проводи у посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (тј. Страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједенију”.

АПОСТОЛСКИ (ПETPOBCKИ) ПОСТ

„После Педесетнице празнујте једну седмицу, а после ње једну (седмицу) постите”. (Апостолскe установe)

БОГОРОДИЧНИ ПОСT

На Константинопољском Сабору одржаном 1166. године под председавањем константинопољског патријарха Луке, сагласно древним поставкама, за све православне хришћане потврђено је да без прекидања чувају и поштују Богородични пост од 1. до 15. августа, и тиме је за свагда разрешена недоумица о потреби Богородичног поста.

ПОСТ ПРЕД ПРАЗНИКОМ РОЖДЕСТВА ХРИСТОВОГ

У првим вековима Божићни пост није код свих хришћана имао исто време трајања. Неки су постили седам дана, неки и више.

Да би се провела једнообразност међу хришћанима, на Сабору, држаном у време патр. Луке и императора Мануила 1166. године, наложено је да сви хришћани пост пред Рождеством Христовим држе четрдесет дана.

Валсамон, патр. антиохијски, тумачећи поставке Сабора којима је назначено да се пост пред празником Рождества Христовог држи четрдесет дана, каже:

„Како су неки сумњали зашто нигде није назначен број дана Богородичног и Божићног поста, сам свјатјејшиј Патријарх је казао да, пошто о броју дана ових постова није указано правилом, дужни смо да следујемо неписаном црквеном предању и да постимо од првог дана августа и од петнаестог дана новембра.

----------------------------

”Оне пак који ишта додају учењу Католичанске (= Васељенске = Саборне) Цркве, или ишта одузимају од њега, ми анатемишемо." (Iz Orosa VII Vaseljenskog Sabora)

Vaseljenski Sabor zapovijedio jedno: ne dodavati ista ucenju Crkve.

U vrijeme Vaseljenskih sabora vidimo da je samo bio propis za Veliki (Casni) post i propis je bio: postiti cetrdeset dana i post Strasne sedmice. Za apostolski post (duga sedmica nakon Pedesetnice).

Ostali postovi nisu bili ujednaceni nikakvim pravilima sve do 1166. godine kada je carigradski patrijah Luka nalozio da se posti ovako kako je danas.

-----------------------------------------

Citirani tekst u gornjem prilogu prenio sam iz knjige

ГРИГОРИЈЕ С. ДЕБОЉСКИ:
ДАНИ БОГОСЛУЖЕЊА (КЊИГА О ПОСТУ)
ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ
 
IZ ODLUKE SEDMOG VASELJENSKOG SABORA:

Пошто су сви присутни Оци потписали одлуке Седмог Васељенског Сабора, Свети Сабор је ускликнуо:

„Сви ми тако верујемо; сви ми тако мислимо; сви смо ми у томе сагласни и потписали смо се. То је вера апостолска; то је вера православна; та је вера утврдила васељену. Који другачије поступају — нека су анатема! Који друкчије мисле — нека буду истерани из Васељенске Цркве!

Ми чувамо одлуке Отаца. Оне који ишта додају учењу Васељенске Цркве, или одузимају од њега, ми предајемо анатеми! Свима јеретицима анатема!

Ко ниподаштава какво било црквено Предање, било оно записано или усмено, томе анатема!

Ми смо међу собом удови једнога тела, а глава наша је Христос Бог.

Када смо се састали овде, руководећи се пресветлим учењем Отаца, ми смо се чврсто зауставили на једној мисли, дошли до једног убеђења, не заборављајући Мојсијеву песму која каже: питај оца твога и он ће ти казати, старце твоје и рећи ће ти.

Дакле, ми следујемо Предању Васељенске (= Католичанске = Саборне) Цркве и ништа нисмо ни одузели ни додали, већ по упутству апостола држимо Предања која смо добили, и допуштамо и с љубављу примамо све што је испочетка примила усмено или писмено Света Васељенска (= Католичанска = Саборна) Црква.

Она пак што су одбацивали божанствени Оци наши, то одбацујемо и ми, и сматрамо то непријатељским Цркви.

Прави и најправилнији суд Цркве састоји се у томе, да се у Цркви не допусте новотарије, а исто тако и да се ништа не одбацује.

Дакле, следећи Отачким законима и добивши благодат од јединога Духа, ми смо све што се тиче Цркве сачували непроменљиво и без одузимања, као што су нам предали Светих Шест Васељенских Сабора; и све што су они оставили Цркви као достојно поштовања, све то ми примамо без икаквог колебања."
(ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ, ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ)

Odluka o carigradskog patrijarha Luke 1166. godine o duzini Bozicnog, Apostolskog i Gospojinskog posta je novotarija pod anatemom Crkve.
 
Nisam agresivan.

Vidi ovako. sta mislis sta su apostoli na svome saboru rekli , kakvi trebaju da budu neznabosci koji su primili Hriscanstvo?
Dakle sta je zapovedjeno za te ljude?

Ovo je receno :

"...da se cuvaju od priloga idolskijeh i od kurvarstva i od udavljenoga i od krvi, i sto njima nije milo drugima da ne cine."

Necemo o badnjaku, o vijencima i vjencicima, od toga nema ni koristi ni stete za duse...Kad ste Crkva hriscanska, zasto ne odviknete neuke Srbe od pravljenja i jedenja krvavica? Zar to nije jedenje krvi sto strogo zabranjuje i Stari i Novi Zavjet, jer jedenje krvi truje covjeka u fizickom i u duhovnom smislu!
Lopovi ste vi i za Lopova radite!
 
Prve novotarije bile su kad je ukinuto žrtvovanje kojekakve živalji na oltaru. Misim, kad se već držimo starozavetnih pouka. :hahaha:

Nemoj tako Zazijavalo!
Prva novotarija je bila ukidanje obrezivanja!
Kako se mali Hrist obrezao mukica maaala i još bez anestezije a vi ako hoćete njemu da se približite onda i vi isto tako!

A vi ako ste pravi od svoje vere, noževe u ruke pa nek lete kožurci na sve strane! :hahaha:
 
Pa jes... I to je bila velika žrtva za čovečanstvo. Tako smo imali šta da slavimo i za Novu godin, a bez nove godine znamo, nema ni Deda Mraza...
(Al ovo je novotarija izvan crkve. Misim neobrezivanje. Jevreji su se obrezivali kod kuće, a rišćani se ne obrezuju takođe kod kuće. Ili tako nekako :tease:)
 
Ovo je receno :

"...da se cuvaju od priloga idolskijeh i od kurvarstva i od udavljenoga i od krvi, i sto njima nije milo drugima da ne cine."

Necemo o badnjaku, o vijencima i vjencicima, od toga nema ni koristi ni stete za duse...Kad ste Crkva hriscanska, zasto ne odviknete neuke Srbe od pravljenja i jedenja krvavica? Zar to nije jedenje krvi sto strogo zabranjuje i Stari i Novi Zavjet, jer jedenje krvi truje covjeka u fizickom i u duhovnom smislu!
Lopovi ste vi i za Lopova radite!

Pa zar Crkva Hristova treba nekoga na silu da odvikava od necega,zar je moguce nekome zabraniti nesto, pa nije crkva diktator pa da tako postupa, nego svako treba prema svojoj savesti i verom da cini.
Neko veruje da sme sve jesti a neko veruje da treba paziti.
Ali najbitnija je ljubav prema bliznjima i ostala dobra dela , a nikako napad na neciju licnost.
A drugo ko je lopov to ce Bog da razjasni.:bye:
 
Pa zar Crkva Hristova treba nekoga na silu da odvikava od necega,zar je moguce nekome zabraniti nesto, pa nije crkva diktator pa da tako postupa, nego svako treba prema svojoj savesti i verom da cini.
Neko veruje da sme sve jesti a neko veruje da treba paziti.
Ali najbitnija je ljubav prema bliznjima i ostala dobra dela , a nikako napad na neciju licnost.
A drugo ko je lopov to ce Bog da razjasni.:bye:

Receno je da se krv ne smije jesti! Nekoliko puta receno u Starom i opet dva puta ponovljeno u Novom Zavjetu! jadni i neuki narod to ne zna, a svestenstvo nikad nije posavjetovalo narod.

Svestenstvo treba da ispravlja i popravlja narod, a ne da slijedi sujevjerje naroda i zle obicaje, te da to blagosilja i pretvara u dio Crkve.
 
Receno je da se krv ne smije jesti! Nekoliko puta receno u Starom i opet dva puta ponovljeno u Novom Zavjetu! jadni i neuki narod to ne zna, a svestenstvo nikad nije posavjetovalo narod.

Svestenstvo treba da ispravlja i popravlja narod, a ne da slijedi sujevjerje naroda i zle obicaje, te da to blagosilja i pretvara u dio Crkve.

A zar u mesu koje jedemo nema krvi, zar mislis da svaka kapljica izcuri iz njega?
 
Opet se vadis na besmislene rijeci: zivotinje se kolju da otece krv, a krv se ne smije jesti jer je u krvi dusa, mada to nama sa naucne strane nije jasno. A Bogu je vrlo jasno zasto nam je to rekao.
Na nama je da se drzimo te zapovijesti i da uradimo onoliko koliko mozemo da se tako zivi.

Pa ne vadim se, jer zaista u mesu postoji krv koja nije istekla, i sta mislis o tome kakvu je krv Bog zabranio, sirovu ili pecenu,przenu?
 
Receno je da se krv ne smije jesti! Nekoliko puta receno u Starom i opet dva puta ponovljeno u Novom Zavjetu! jadni i neuki narod to ne zna, a svestenstvo nikad nije posavjetovalo narod.

Svestenstvo treba da ispravlja i popravlja narod, a ne da slijedi sujevjerje naroda i zle obicaje, te da to blagosilja i pretvara u dio Crkve.

Aj baš me interesuje. Gde su ta dva mesta u Novom zavetu gde se navodi da se krv ne sme jesti? :mrgreen:
 
Aj baš me interesuje. Gde su ta dva mesta u Novom zavetu gde se navodi da se krv ne sme jesti? :mrgreen:

1. Мојсијева, глава 9



1. И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу;



2. И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.


3. Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.



4. Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.
3 Мој. 17:10, 3 Мој. 19:26, 5 Мој. 12:23, 1 Сам. 14:34, Дела 15:20, Дела 15:29

5. Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију.


6. Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.
 
Evo;:mrgreen:

Дела апостолска, глава 15

20. Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.

29. Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
 
Pa pise ti gde, valjda vidis?:eek:

Дела 15:20, Дела 15:29

Eh, letimično sam pogledao, pa prevideh.
U dotičnim stihovima kaže se "da se čuvaju krvi". Što može na mnogo načina da se tumači. Pogotovo što je vezano sa idolopoklonstvom, kurvarstvom itd... :)

Zapravo, šta beše sa onom trpezom što se spustila, pa ispalo da je sve za klopu? Ko kaže da tamo nisu bile i krvavice? :D
 
Eh, letimično sam pogledao, pa prevideh.
U dotičnim stihovima kaže se "da se čuvaju krvi". Što može na mnogo načina da se tumači. Pogotovo što je vezano sa idolopoklonstvom, kurvarstvom itd... :)

Zapravo, šta beše sa onom trpezom što se spustila, pa ispalo da je sve za klopu? Ko kaže da tamo nisu bile i krvavice? :D

Tu su bile samo zabranjene zivotinjke:mrgreen:

Ali se u stvari prikaz odnosio na neznbosce:)
 
69. Апocтoлcкo Правило
---------------
Ако који Eпископ, или презвитер, или ђакон, или ипођакон, или чтец, или појац, не буде постио свету четрдесетницу пред Пасхом, или среду, или петак, осим ако није запречен телесном немоћу, нека буде свргнут; а ако је световњак, нека се одлучи.

(Трул 29,56,89; Гангр 19; Лаодик 49,50,51,52; Дион Алекс 1; Петар Алекс 15; Тимот Алекс 8,10)


ВEЛИКИ ПОСT


После сиропусне недеље, или, једноставно речено после поклада, од понедељка почиње први вишедневни пост. То је пролећни пост и назива се великим због особене важности његовог установљења. Састоји се од поста Свете Четрдесетнице и Страсне Седмице.

У Апостолским установама о Великом посту се каже:
„Нека се овај пост (тј. Четрдесетница) врши пре поста Пасхе (тј. Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (тј. понедељка), а завршавајући је у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (тј. страдања Христових), постећи са страхом и трепетом у све њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења”.

У овим одредбама велики пост је назначен као св. Четрдесетница и као пост Страсне седмице.

Св. Епифаније Кипарски пише: „Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе (тј. до Страсне седмице) Црква обично проводи у посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (тј. Страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједенију”.

АПОСТОЛСКИ (ПETPOBCKИ) ПОСТ

„После Педесетнице празнујте једну седмицу, а после ње једну (седмицу) постите”. (Апостолскe установe)

БОГОРОДИЧНИ ПОСT

На Константинопољском Сабору одржаном 1166. године под председавањем константинопољског патријарха Луке, сагласно древним поставкама, за све православне хришћане потврђено је да без прекидања чувају и поштују Богородични пост од 1. до 15. августа, и тиме је за свагда разрешена недоумица о потреби Богородичног поста.

ПОСТ ПРЕД ПРАЗНИКОМ РОЖДЕСТВА ХРИСТОВОГ

У првим вековима Божићни пост није код свих хришћана имао исто време трајања. Неки су постили седам дана, неки и више.

Да би се провела једнообразност међу хришћанима, на Сабору, држаном у време патр. Луке и императора Мануила 1166. године, наложено је да сви хришћани пост пред Рождеством Христовим држе четрдесет дана.

Валсамон, патр. антиохијски, тумачећи поставке Сабора којима је назначено да се пост пред празником Рождества Христовог држи четрдесет дана, каже:

„Како су неки сумњали зашто нигде није назначен број дана Богородичног и Божићног поста, сам свјатјејшиј Патријарх је казао да, пошто о броју дана ових постова није указано правилом, дужни смо да следујемо неписаном црквеном предању и да постимо од првог дана августа и од петнаестог дана новембра.

----------------------------

”Оне пак који ишта додају учењу Католичанске (= Васељенске = Саборне) Цркве, или ишта одузимају од њега, ми анатемишемо." (Iz Orosa VII Vaseljenskog Sabora)

Vaseljenski Sabor zapovijedio jedno: ne dodavati ista ucenju Crkve.

U vrijeme Vaseljenskih sabora vidimo da je samo bio propis za Veliki (Casni) post i propis je bio: postiti cetrdeset dana i post Strasne sedmice. Za apostolski post (duga sedmica nakon Pedesetnice).

Ostali postovi nisu bili ujednaceni nikakvim pravilima sve do 1166. godine kada je carigradski patrijah Luka nalozio da se posti ovako kako je danas.

-----------------------------------------

Citirani tekst u gornjem prilogu prenio sam iz knjige

ГРИГОРИЈЕ С. ДЕБОЉСКИ:
ДАНИ БОГОСЛУЖЕЊА (КЊИГА О ПОСТУ)
ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ
Колико се официјелно православних попова придржава овог.МАЛО.
 
IZ ODLUKE SEDMOG VASELJENSKOG SABORA:

Пошто су сви присутни Оци потписали одлуке Седмог Васељенског Сабора, Свети Сабор је ускликнуо:

„Сви ми тако верујемо; сви ми тако мислимо; сви смо ми у томе сагласни и потписали смо се. То је вера апостолска; то је вера православна; та је вера утврдила васељену. Који другачије поступају — нека су анатема! Који друкчије мисле — нека буду истерани из Васељенске Цркве!

Ми чувамо одлуке Отаца. Оне који ишта додају учењу Васељенске Цркве, или одузимају од њега, ми предајемо анатеми! Свима јеретицима анатема!

Ко ниподаштава какво било црквено Предање, било оно записано или усмено, томе анатема!

Ми смо међу собом удови једнога тела, а глава наша је Христос Бог.

Када смо се састали овде, руководећи се пресветлим учењем Отаца, ми смо се чврсто зауставили на једној мисли, дошли до једног убеђења, не заборављајући Мојсијеву песму која каже: питај оца твога и он ће ти казати, старце твоје и рећи ће ти.

Дакле, ми следујемо Предању Васељенске (= Католичанске = Саборне) Цркве и ништа нисмо ни одузели ни додали, већ по упутству апостола држимо Предања која смо добили, и допуштамо и с љубављу примамо све што је испочетка примила усмено или писмено Света Васељенска (= Католичанска = Саборна) Црква.

Она пак што су одбацивали божанствени Оци наши, то одбацујемо и ми, и сматрамо то непријатељским Цркви.

Прави и најправилнији суд Цркве састоји се у томе, да се у Цркви не допусте новотарије, а исто тако и да се ништа не одбацује.

Дакле, следећи Отачким законима и добивши благодат од јединога Духа, ми смо све што се тиче Цркве сачували непроменљиво и без одузимања, као што су нам предали Светих Шест Васељенских Сабора; и све што су они оставили Цркви као достојно поштовања, све то ми примамо без икаквог колебања."
(ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ, ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ)

Odluka o carigradskog patrijarha Luke 1166. godine o duzini Bozicnog, Apostolskog i Gospojinskog posta je novotarija pod anatemom Crkve.

:rtfm::ok:Свака част.:klap::klap::klap:
 

Back
Top