eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
ОСАМ ГОДИНА ТРАНЗИЦИЈЕ
Србија има највећу стопу незапослености, 14-процентну, двоструко већу од просечне европске. –
Чак 71 одсто људи без посла ухлебљење тражи дуже од годину
Сваки други млади човек без посла (Фото Б. Педовић)
У годину планетарне кризе, у којој се и у много развијеним земљама води битка за свако радно место и у којој се посао губи преко ноћи, Србија је, према Анкети о радној снази, ушла с готово пола милиона, тачније – 445.383 незапослена.
Истина, на списковима Националне службе за запошљавање,
незапослених је неколико стотина хиљада више, али се, ради
поређења с другим земљама, у анализама користи податак о
анкетној незапослености.
Иако је стопа незапослености последње две године смањена с 20,9 на 18,1 а онда на 14 одсто (више услед методолошких и промена у прописима, него зато што су незапослени налазили запослење), она је и даље далеко изнад просека ЕУ (7,1 одсто) и виша него у земљама из окружења (Румунији, Бугарској, Мађарској, Хрватској) од којих већина живи с незапосленошћу од пет до десет одсто (видети графикон).
Да невоља буде већа, Србија има највише стопе дугорочне незапослености (на посао дуже од годину дана чека чак 71 одсто људи без посла) и незапослености младих од 15 до 24 године – 43,7 одсто. Међу онима који траже посао велики је проценат људи са основном и средњом школом, а велике су и регионалне диспропорције. У окрузима на југу и истоку Србије, незапосленост је и до пет пута израженија него у северним, развијенијим подручјима.
Проблем велике незапослености, пренет из предтранзиционог периода, још више је ескалирао у протеклих пет година због процеса својинске трансформације и реструктурисања предузећа. Наслеђеном броју незапослених придружили су се и радници чија су предузећа отишла у стечај или ликвидацију, као и радници који су проглашени технолошким вишком у предузећима у којима је извршено реструктурисање и власничка трансформација.
Као последица транзиционих процеса, у периоду 2001–2008. године, укупна запосленост је опадала у просеку 0,6 одсто сваке године, а незапосленост је расла по просечној годишњој стопи 1,6 процената.
Према анкети о радној снази, укупан број незапослених смањен је са 693.024 у 2006. на 457.205 у октобру 2008. Само у последње четири године, у процесу реструктурисања, платни спискови правних лица скраћени су за 118.014 имена (од 80 одсто из реалног сектора а 20 из јавног). Међутим, предузетнички сектор прихватио је само 48.526, односно 41 одсто, оних који су остали без посла.
С власничком трансформацијом српске привреде у неприватизованим друштвеним предузећима остало је тек 5,3 одсто, 74 процента запослених ради код приватних послодаваца, док држава запошљава око 600.000 људи, подаци су из анализе урађене у Заводу за развој.
[објављено: 21/06/2009]
*************************************************************
Ево, поштоване колеге ово је само једна од бројних Анализа О НАШОЈ ТРАГЕДИЈИ КОЈА СЕ ЗОВЕ "ТРАНЗИЦИЈА", "ПРЕСТРУКТУИРАЊЕ" и "ПРИВАТИЗАЦИЈА". Очекујем пре свега од наших евро-манијака да нам
објасне КАКВИ СУ ТО РЕЗУЛТАТИ НАШЕГ ГУРАЊА У ЕУ? Шта смо ми то
добили, а шта изгубили... Куда ми то идемо, осим у тотални хаос и безнађе.
Ова Анализа која чак није довољно тачна јер су резултати далеко трагичнији
што и сами анкетари наводе САМО ЈЕ ДЕО ЖАЛОСНОГ МОЗАИКА КОЈИ
СЕ ЗОВЕ "ПРИДРУЖИВАЊЕ"...
А какво је ваше мишљење о будућности Србије ??? И каква су ваша ПОЗИТИВНА
али и НЕГАТИВНА искуства у вези овог пројекта "уласка у ЕУ" ?
Србија има највећу стопу незапослености, 14-процентну, двоструко већу од просечне европске. –
Чак 71 одсто људи без посла ухлебљење тражи дуже од годину
У годину планетарне кризе, у којој се и у много развијеним земљама води битка за свако радно место и у којој се посао губи преко ноћи, Србија је, према Анкети о радној снази, ушла с готово пола милиона, тачније – 445.383 незапослена.
Истина, на списковима Националне службе за запошљавање,
незапослених је неколико стотина хиљада више, али се, ради
поређења с другим земљама, у анализама користи податак о
анкетној незапослености.
Иако је стопа незапослености последње две године смањена с 20,9 на 18,1 а онда на 14 одсто (више услед методолошких и промена у прописима, него зато што су незапослени налазили запослење), она је и даље далеко изнад просека ЕУ (7,1 одсто) и виша него у земљама из окружења (Румунији, Бугарској, Мађарској, Хрватској) од којих већина живи с незапосленошћу од пет до десет одсто (видети графикон).
Да невоља буде већа, Србија има највише стопе дугорочне незапослености (на посао дуже од годину дана чека чак 71 одсто људи без посла) и незапослености младих од 15 до 24 године – 43,7 одсто. Међу онима који траже посао велики је проценат људи са основном и средњом школом, а велике су и регионалне диспропорције. У окрузима на југу и истоку Србије, незапосленост је и до пет пута израженија него у северним, развијенијим подручјима.
Проблем велике незапослености, пренет из предтранзиционог периода, још више је ескалирао у протеклих пет година због процеса својинске трансформације и реструктурисања предузећа. Наслеђеном броју незапослених придружили су се и радници чија су предузећа отишла у стечај или ликвидацију, као и радници који су проглашени технолошким вишком у предузећима у којима је извршено реструктурисање и власничка трансформација.
Као последица транзиционих процеса, у периоду 2001–2008. године, укупна запосленост је опадала у просеку 0,6 одсто сваке године, а незапосленост је расла по просечној годишњој стопи 1,6 процената.
Према анкети о радној снази, укупан број незапослених смањен је са 693.024 у 2006. на 457.205 у октобру 2008. Само у последње четири године, у процесу реструктурисања, платни спискови правних лица скраћени су за 118.014 имена (од 80 одсто из реалног сектора а 20 из јавног). Међутим, предузетнички сектор прихватио је само 48.526, односно 41 одсто, оних који су остали без посла.
С власничком трансформацијом српске привреде у неприватизованим друштвеним предузећима остало је тек 5,3 одсто, 74 процента запослених ради код приватних послодаваца, док држава запошљава око 600.000 људи, подаци су из анализе урађене у Заводу за развој.
[објављено: 21/06/2009]
*************************************************************
Ево, поштоване колеге ово је само једна од бројних Анализа О НАШОЈ ТРАГЕДИЈИ КОЈА СЕ ЗОВЕ "ТРАНЗИЦИЈА", "ПРЕСТРУКТУИРАЊЕ" и "ПРИВАТИЗАЦИЈА". Очекујем пре свега од наших евро-манијака да нам
објасне КАКВИ СУ ТО РЕЗУЛТАТИ НАШЕГ ГУРАЊА У ЕУ? Шта смо ми то
добили, а шта изгубили... Куда ми то идемо, осим у тотални хаос и безнађе.
Ова Анализа која чак није довољно тачна јер су резултати далеко трагичнији
што и сами анкетари наводе САМО ЈЕ ДЕО ЖАЛОСНОГ МОЗАИКА КОЈИ
СЕ ЗОВЕ "ПРИДРУЖИВАЊЕ"...
А какво је ваше мишљење о будућности Србије ??? И каква су ваша ПОЗИТИВНА
али и НЕГАТИВНА искуства у вези овог пројекта "уласка у ЕУ" ?