Nije moje al skoro da je isto;
Kaze ovako, posla familija na odmor u Crnu Goru, doduse bilo je i razmisljanja o Grckoj, Bugarskoj, Turskoj... ali nekako je prevagnula Crna Gora uglavnom zbog blizine i mogucnoscu da se putuje vlastitim automobilom uz prelazak samo jedne drzavne granice i carine.
I tako dodje ta familija na granicu Srbije sa Crnom Gorom kad tamo baloni u vazduhu, razni transparenti, muzika... Kad su uz strepnju dosli do rampe za pasosku i ostale kontrole pridje im carinik sa jos dvoje ljudi u belom, predstavi se ljubazno i zatrazi isprave potrebne za prelazak preko granice. Ono dvoje u belom isto tako uz siroki osmeh jedan sjedne drugi sdruge strane automobila pitaju putnike cime bi se osvezili, hoce li hladnu "Knjazovu" vodu ili pivo, limunadu, sladoled.... Uz to pitaju dali im je potreban WC ili kupatilo posto su toliko vremena proveli u automobilu.... Putnici su bili vrlo prijatno iznenadjeni takvim docekom i kad su se malko oslobodili tu umalo nije organizovan pravi bal dobrodoslice u ekolosku drzavu. Kasnije na putu za svoje odrediste crnogorska policija je zaustavljala lokalni saobracaj da bi eto prosli gosti i to iz bratske Srbije. U hotelu je bio isto tako srdacan docek ako ne i srdacniji, ponudjena je domaca loza, sir iz "mjesine", prsuta, soljena riba... i to sve dok je trajalo upisivanje gostiju u gostinske knjige. Na recepciji im je receno da kao gosti iz bratske Srbije imaju popust od 25% i umesto u dvokrevetnu sobu smesteni su u dvosobni apartman da mogu bas da se nauzivaju bez da se guraju i preplicu jedni preko drugih. Kad je upis bio zavrsen zamoljeni su od recepcionara da im da kljuceve od kola pa ce im automobil biti parkiran u zasticenoj garazi a uz to promenjeno ulje, automobil opran i ociscen od krtoga koji je napravljen uzput.....
Vrlo cudno, familija se samo zgleda i neveruje rodjenim ocima i usima ali im prija. Dve osobe im nose prtljag do apartmana utegnuti u neke sarene uniforme sa gajtanima, valjda to tako i treba ili je taki obicaj kako se uzme.
Apartman ogroman veci od stana u kome zive u Beogradu, sve bljesti, pogled na more, talasi zubore.... Domacini pitaju jel im treba pomoc oko zbrinjavanja dece, hoce li veceru u sobi ili ce da sidju u restoran.... Gosti se odlucuju da jedu u sobi gde im je i servirana vecera uz budno oko konobara koji je stajao malko po strani i budno gledao kome sta fali ili prija tako da je uz sav trud tu veceru napravio veoma idilicnu i prijatnu u medjuvremenu deca su zbrinuta od osoblja hotala tako da je gostima bilo prijatno ko na medenom mesecu.
Ujuto im se javio umilan glasic pitajuci ih dali zele dorucak da im se servira u krevetu pa je to bio krem za prve utiske u Crnoj Gori. Na plazu su otisli uz pratnju lakeja koji im je nosio peskire, rashladjena pica.... Deca su isla u pratnji starateljke veselo cavrljajuci i trceci po obali....
I tako posle provedenih 20 dana vrate se oni kuci srecni i zadovoljni da nemogu biti zadovoljniji uz napomenu da od sad idu na crnogorsko letovanje dva puta godisnje.
Kaze ovako, posla familija na odmor u Crnu Goru, doduse bilo je i razmisljanja o Grckoj, Bugarskoj, Turskoj... ali nekako je prevagnula Crna Gora uglavnom zbog blizine i mogucnoscu da se putuje vlastitim automobilom uz prelazak samo jedne drzavne granice i carine.
I tako dodje ta familija na granicu Srbije sa Crnom Gorom kad tamo baloni u vazduhu, razni transparenti, muzika... Kad su uz strepnju dosli do rampe za pasosku i ostale kontrole pridje im carinik sa jos dvoje ljudi u belom, predstavi se ljubazno i zatrazi isprave potrebne za prelazak preko granice. Ono dvoje u belom isto tako uz siroki osmeh jedan sjedne drugi sdruge strane automobila pitaju putnike cime bi se osvezili, hoce li hladnu "Knjazovu" vodu ili pivo, limunadu, sladoled.... Uz to pitaju dali im je potreban WC ili kupatilo posto su toliko vremena proveli u automobilu.... Putnici su bili vrlo prijatno iznenadjeni takvim docekom i kad su se malko oslobodili tu umalo nije organizovan pravi bal dobrodoslice u ekolosku drzavu. Kasnije na putu za svoje odrediste crnogorska policija je zaustavljala lokalni saobracaj da bi eto prosli gosti i to iz bratske Srbije. U hotelu je bio isto tako srdacan docek ako ne i srdacniji, ponudjena je domaca loza, sir iz "mjesine", prsuta, soljena riba... i to sve dok je trajalo upisivanje gostiju u gostinske knjige. Na recepciji im je receno da kao gosti iz bratske Srbije imaju popust od 25% i umesto u dvokrevetnu sobu smesteni su u dvosobni apartman da mogu bas da se nauzivaju bez da se guraju i preplicu jedni preko drugih. Kad je upis bio zavrsen zamoljeni su od recepcionara da im da kljuceve od kola pa ce im automobil biti parkiran u zasticenoj garazi a uz to promenjeno ulje, automobil opran i ociscen od krtoga koji je napravljen uzput.....
Vrlo cudno, familija se samo zgleda i neveruje rodjenim ocima i usima ali im prija. Dve osobe im nose prtljag do apartmana utegnuti u neke sarene uniforme sa gajtanima, valjda to tako i treba ili je taki obicaj kako se uzme.
Apartman ogroman veci od stana u kome zive u Beogradu, sve bljesti, pogled na more, talasi zubore.... Domacini pitaju jel im treba pomoc oko zbrinjavanja dece, hoce li veceru u sobi ili ce da sidju u restoran.... Gosti se odlucuju da jedu u sobi gde im je i servirana vecera uz budno oko konobara koji je stajao malko po strani i budno gledao kome sta fali ili prija tako da je uz sav trud tu veceru napravio veoma idilicnu i prijatnu u medjuvremenu deca su zbrinuta od osoblja hotala tako da je gostima bilo prijatno ko na medenom mesecu.
Ujuto im se javio umilan glasic pitajuci ih dali zele dorucak da im se servira u krevetu pa je to bio krem za prve utiske u Crnoj Gori. Na plazu su otisli uz pratnju lakeja koji im je nosio peskire, rashladjena pica.... Deca su isla u pratnji starateljke veselo cavrljajuci i trceci po obali....
I tako posle provedenih 20 dana vrate se oni kuci srecni i zadovoljni da nemogu biti zadovoljniji uz napomenu da od sad idu na crnogorsko letovanje dva puta godisnje.
