risim
Primećen član
- Poruka
- 830
Legija progovorio...............evo deo njegovog intervjua..............
Đinđićev ubica evakuisan privatnim avionom za LondonKako su evakuisane sa mesta zločina „ekipe“ koje su učestvovale u likvidaciji Zorana Đinđića možda bismo dobili odgovor kada bismo znali ko se nalazio u privatnom avionu koji je 12. marta 2003. godine, oko 19.30, poleteo iz Beograda za London. Taj misteriozni avion nisam pominjao tokom suđenja zato što sam u toku suđenja shvatio da to nikoga ne bi naročito zanimalo. To bi se već otkrilo, pa nije taj avion poleteo sa livade nego sa - državnog aerodroma usred vanrednog stanja. Dolazak Kolina Pauela u Beograd 12. marta 2003. godine ne tumačim nikako. Suviše sam mali smrtnik da bih mogao da tumačim poteze američkog državnog sekretara, mada vidim da samo fali da nam kažu i koji je šampanjac pio povodom sklapanja ugovora o „Sartidu“ . Kakav Koštunica, kakvi bakrači - što bih se ja predavao zbog njega, čoveka ne poznajem
Neki ljudi, dobro upućeni u sve što nam se zbilo rezonuju približno ovako: postoji mnogo zvaničnih i nezvaničnih verzija o atentatu na Zorana Đinđića, ali je Milorad Ulemek Legija verovatno jedini koji zna potpunu istinu. Da li je tako?
- Poznata mi je ta vrsta „dobro upućenih ljudi“. To su razni analitičari, „eksperti“ za sve i svašta, plus ostali dramoseri i *****tori. Oni malo-malo pa „snesu“ neku „teoriju“ za medije. Verovatno kasnije, dok čitaju sopstvene reči, odu pred ogledalo pa onanišu i viču naglas kako su pametni. To je klasično bacanje prašine u oči! Takvi redovno kažu: „Ma, samo Legija zna sve“. A sve je to najobičnije bla, bla bla. Muka mi je od takvih likova što samo još više sluđuju već ionako sluđeni narod.
Znači, definitivno, ništa bitno niste prećutali?! Može li se dogoditi da ponešto iznesete, ako do toga dođe, tek pred sudom za ljudska prava u Strazburu? Ili da možda sačuvate za memoare?
- Ništa što bi bilo za sud! Ne znam zašto bih nešto prećutkivao pred sudovima svoje zemlje, a iznosio pred stranim?! Ali, već sam rekao: otom-potom. A što se tiče pravde, u nju više ne verujem! Da li nešto ostavljam za istoriju? Pa, ona će se svakako iznova pisati kada više ne budem među živima...
Kako tumačite dolazak Kolina Pauela u Beograd posle atentata 12. marta 2003. godine? Ima li taj dolazak veze sa uticajem „stranog faktora“ i „američkom linijom“?
RUŽA NA VRATU
Šta simbolizuje ruža na vašem vratu? A šta paukova mreža istetovirana na podlaktici?
- Pa, to je moja intimna stvar.
PROTIV ULASKA U NATO
S obzirom na vašu profesionalnu karijeru, da li ste za ulazak Srbije u NATO, pogotovo ako i Brisel i Vašington nastave da otimaju Kosmet? Jeste li za dalje približavanje Putinovoj Rusiji? Hoće li nas pustiti u EU ako se ne odreknemo južne pokrajine i ne odustanemo od „specijalnih veza“ sa Rusijom?
- Apsolutno sam protiv ulaska Srbije u NATO! Ne zbog toga što mrzim NATO i Vašington. Protiv sam jer to Srbiji ne donosi nikakvu privilegiju niti korist, već nam, naprotiv, može samo doneti teške obaveze i naneti nemerljivu štetu u strateško-političkom smislu. Štetu, pre svega, za našu budućnost. Smešne su mi priče koje lansiraju neki naši političari: da nam je NATO prijatelj. Nema tu prijateljstva već samo goli interes i to onaj najbezobzirniji i surovi interes.
SRBIJA JE ZEMLJA ČUDA
Ako govorite istinu, zašto je za metu - i u Budvi i na Ibarskoj magistrali - bio izabran baš Vuk Drašković i kome je to bilo potrebno?
- Režiseri su očigledno odlučili da njega potroše radi viših ciljeva. Ponavljam: „Ibarsku“ su režirali tako da je ispalo da je Služba uzela svoj kamion, stavila svoje tablice i - kada je navodno uradila sve što je uradila - onda je taj isti kamion i te iste tablice ostavila na licu mesta. To nijedna specijalna služba u svetu ne bi uradila! Ali, eto - tvrdi se da je upravo to kod nas bilo moguće! Stranom faktoru je bilo važno da baš to progura u javnost. Pre svega, kroz medije koji i dan-danas bombarduju javnost takvim tvrdnjama, utuvljujući ih ionako sluđenom narodu u mali mozak. Nažalost, ovo je Srbija - zemlja čuda.
- Ne tumačim nikako. Suviše sam mali smrtnik da bih mogao da tumačim poteze američkog državnog sekretara. Mada vidim da i to znaju da protumače. Samo fali da nam kažu i koji je šampanjac pio povodom sklapanja ugovora o „Sartidu“.
Kako su „ekipe“ koje su učestvovale u likvidaciji Đinđića „evakuisane“ sa mesta zločina, a možda i iz Srbije, ako sve nije bilo onako kako je označeno u optužnici i prvostepenoj presudi?
- Na to pitanje bismo možda dobili odgovor kada bismo znali ko se nalazio u privatnom avioni koji je 12. marta 2003. godine, oko 19.30 poleteo iz Beograda za London.
Želite li da kažete da su tim avionom bili evakuisani pravi ubica i njegovi pomagači?
- Ništa ja ne želim da kažem. Ja samo postavljam pitanje ko je bio u tom avionu.
Na osnovu kojih saznanja tvrdite da su za „evakuaciju“ poslužili baš taj avion i taj let? Da li je taj let bio unapred prijavljen?
- Nisam rekao da je taj avion služio za evakuaciju bilo koga. Informaciju sam dobi desetak dana posle ubistva.
Zbog čega se ni istraga ni sud tim letom nisu bavili? Ko je bio dovoljno moćan da to osujeti i da sve skrene u sasvim drugom pravcu?
- Država bi trebalo da se zapita da li su istraga i sud - ako se i tako krupnim stvarima ne bave - uopšte istraga i sud? A i u čijim su rukama?
Znate li bar u čijem je vlasništvu taj avion bio?
- Avion nije imao nikakve oznake.
Hoćete li, zajedno sa braniocem, u žalbi Vrhovnom sudu insistirati da se taj avion i njegovi tajanstveni „putnici“ stave pod reflektor dopunske istrage i ponovljenog suđenja?
- Otom-potom.
Zbog čega taj misteriozni avion, koji je na dan atentata uveče odleteo za London, niste pominjali tokom suđenja?
- Zato što sam shvatio u toku suđenja da to nikoga ne bi naročito zanimalo! Jer, da je zanimalo - to bi se već otkrilo. Pa, nije taj avion poleteo sa livade, nego sa - državnog aerodroma usred vanrednog stanja!
Koliko god, u masovnoj svesti, bili Legija, ne plaši li vas - ako ste zaista nevini, kao što uporno tvrdite - blokada istine?
- Tokom celog procesa sam osećao kako pokušavaju da nas dresiraju. Sad zamislite, ako su takve očigledne činjenice ignorisane na jednom tako važnom suđenju, kakvo je trebalo da bude „cirkus veka“ - šta onda rade i šta li će sve raditi na nekim manjim suđenjima?! Bojim se da je sve ovo sa mnom i Zvezdanom Jovanovićem bilo samo probni balon. Da se vidi do kojih krajnosti bezobrazluka i arogancije i preko sudova može da ide. Bojim se da će se sa takvim „suđenjima“ u Srbiji nastaviti.
Bojite li se za sebe?
- Blokada istine bila je očigledna od samog početka. Ne strepim, naravno, ali me više plaši kako će se odraziti posledice te blokade i „cirkusa veka“ na čitavo društvo, na životne vrednosti uopšte. Na vek koji je pred Srbijom. A to da je Srbija u provaliji - to nije ništa novo. I dalje nastavljamo da padamo. Samo su „zidovi“ provalije promenili boju.
Već ste izjavljivali da možete pobeći iz zatvora, ali nećete“! Ostajete li pri tim rečima i nadalje?
- To sam izjavio i nemam tome šta ni da dodam ni da oduzmem!
Vaši oponenti ne prestaju da tvrde da ste se predali zbog prvog izbora Vojislava Koštunice za premijera. Ima li u tome imalo istine? Kako se odnosite prema predsedniku Vlade Srbije?
- Te tvrdnje samo pokazuju na koji način funkcionišu njihovi mozgovi. Kakav Koštunica, kakvi bakrači! Što bih se ja predavao zbog njega?! Već sam rekao da sa političarima nisam sklapao nikakve dilove. A odnos? Nemam nikakav odnos. Čoveka suštinski i ne poznajem!
www.glas-javnosti.rs
.............................................................................................................................
Ko je ubio Zorana Đinđića?
Đinđićev ubica evakuisan privatnim avionom za LondonKako su evakuisane sa mesta zločina „ekipe“ koje su učestvovale u likvidaciji Zorana Đinđića možda bismo dobili odgovor kada bismo znali ko se nalazio u privatnom avionu koji je 12. marta 2003. godine, oko 19.30, poleteo iz Beograda za London. Taj misteriozni avion nisam pominjao tokom suđenja zato što sam u toku suđenja shvatio da to nikoga ne bi naročito zanimalo. To bi se već otkrilo, pa nije taj avion poleteo sa livade nego sa - državnog aerodroma usred vanrednog stanja. Dolazak Kolina Pauela u Beograd 12. marta 2003. godine ne tumačim nikako. Suviše sam mali smrtnik da bih mogao da tumačim poteze američkog državnog sekretara, mada vidim da samo fali da nam kažu i koji je šampanjac pio povodom sklapanja ugovora o „Sartidu“ . Kakav Koštunica, kakvi bakrači - što bih se ja predavao zbog njega, čoveka ne poznajem
Neki ljudi, dobro upućeni u sve što nam se zbilo rezonuju približno ovako: postoji mnogo zvaničnih i nezvaničnih verzija o atentatu na Zorana Đinđića, ali je Milorad Ulemek Legija verovatno jedini koji zna potpunu istinu. Da li je tako?
- Poznata mi je ta vrsta „dobro upućenih ljudi“. To su razni analitičari, „eksperti“ za sve i svašta, plus ostali dramoseri i *****tori. Oni malo-malo pa „snesu“ neku „teoriju“ za medije. Verovatno kasnije, dok čitaju sopstvene reči, odu pred ogledalo pa onanišu i viču naglas kako su pametni. To je klasično bacanje prašine u oči! Takvi redovno kažu: „Ma, samo Legija zna sve“. A sve je to najobičnije bla, bla bla. Muka mi je od takvih likova što samo još više sluđuju već ionako sluđeni narod.
Znači, definitivno, ništa bitno niste prećutali?! Može li se dogoditi da ponešto iznesete, ako do toga dođe, tek pred sudom za ljudska prava u Strazburu? Ili da možda sačuvate za memoare?
- Ništa što bi bilo za sud! Ne znam zašto bih nešto prećutkivao pred sudovima svoje zemlje, a iznosio pred stranim?! Ali, već sam rekao: otom-potom. A što se tiče pravde, u nju više ne verujem! Da li nešto ostavljam za istoriju? Pa, ona će se svakako iznova pisati kada više ne budem među živima...
Kako tumačite dolazak Kolina Pauela u Beograd posle atentata 12. marta 2003. godine? Ima li taj dolazak veze sa uticajem „stranog faktora“ i „američkom linijom“?
RUŽA NA VRATU
Šta simbolizuje ruža na vašem vratu? A šta paukova mreža istetovirana na podlaktici?
- Pa, to je moja intimna stvar.
PROTIV ULASKA U NATO
S obzirom na vašu profesionalnu karijeru, da li ste za ulazak Srbije u NATO, pogotovo ako i Brisel i Vašington nastave da otimaju Kosmet? Jeste li za dalje približavanje Putinovoj Rusiji? Hoće li nas pustiti u EU ako se ne odreknemo južne pokrajine i ne odustanemo od „specijalnih veza“ sa Rusijom?
- Apsolutno sam protiv ulaska Srbije u NATO! Ne zbog toga što mrzim NATO i Vašington. Protiv sam jer to Srbiji ne donosi nikakvu privilegiju niti korist, već nam, naprotiv, može samo doneti teške obaveze i naneti nemerljivu štetu u strateško-političkom smislu. Štetu, pre svega, za našu budućnost. Smešne su mi priče koje lansiraju neki naši političari: da nam je NATO prijatelj. Nema tu prijateljstva već samo goli interes i to onaj najbezobzirniji i surovi interes.
SRBIJA JE ZEMLJA ČUDA
Ako govorite istinu, zašto je za metu - i u Budvi i na Ibarskoj magistrali - bio izabran baš Vuk Drašković i kome je to bilo potrebno?
- Režiseri su očigledno odlučili da njega potroše radi viših ciljeva. Ponavljam: „Ibarsku“ su režirali tako da je ispalo da je Služba uzela svoj kamion, stavila svoje tablice i - kada je navodno uradila sve što je uradila - onda je taj isti kamion i te iste tablice ostavila na licu mesta. To nijedna specijalna služba u svetu ne bi uradila! Ali, eto - tvrdi se da je upravo to kod nas bilo moguće! Stranom faktoru je bilo važno da baš to progura u javnost. Pre svega, kroz medije koji i dan-danas bombarduju javnost takvim tvrdnjama, utuvljujući ih ionako sluđenom narodu u mali mozak. Nažalost, ovo je Srbija - zemlja čuda.
- Ne tumačim nikako. Suviše sam mali smrtnik da bih mogao da tumačim poteze američkog državnog sekretara. Mada vidim da i to znaju da protumače. Samo fali da nam kažu i koji je šampanjac pio povodom sklapanja ugovora o „Sartidu“.
Kako su „ekipe“ koje su učestvovale u likvidaciji Đinđića „evakuisane“ sa mesta zločina, a možda i iz Srbije, ako sve nije bilo onako kako je označeno u optužnici i prvostepenoj presudi?
- Na to pitanje bismo možda dobili odgovor kada bismo znali ko se nalazio u privatnom avioni koji je 12. marta 2003. godine, oko 19.30 poleteo iz Beograda za London.
Želite li da kažete da su tim avionom bili evakuisani pravi ubica i njegovi pomagači?
- Ništa ja ne želim da kažem. Ja samo postavljam pitanje ko je bio u tom avionu.
Na osnovu kojih saznanja tvrdite da su za „evakuaciju“ poslužili baš taj avion i taj let? Da li je taj let bio unapred prijavljen?
- Nisam rekao da je taj avion služio za evakuaciju bilo koga. Informaciju sam dobi desetak dana posle ubistva.
Zbog čega se ni istraga ni sud tim letom nisu bavili? Ko je bio dovoljno moćan da to osujeti i da sve skrene u sasvim drugom pravcu?
- Država bi trebalo da se zapita da li su istraga i sud - ako se i tako krupnim stvarima ne bave - uopšte istraga i sud? A i u čijim su rukama?
Znate li bar u čijem je vlasništvu taj avion bio?
- Avion nije imao nikakve oznake.
Hoćete li, zajedno sa braniocem, u žalbi Vrhovnom sudu insistirati da se taj avion i njegovi tajanstveni „putnici“ stave pod reflektor dopunske istrage i ponovljenog suđenja?
- Otom-potom.
Zbog čega taj misteriozni avion, koji je na dan atentata uveče odleteo za London, niste pominjali tokom suđenja?
- Zato što sam shvatio u toku suđenja da to nikoga ne bi naročito zanimalo! Jer, da je zanimalo - to bi se već otkrilo. Pa, nije taj avion poleteo sa livade, nego sa - državnog aerodroma usred vanrednog stanja!
Koliko god, u masovnoj svesti, bili Legija, ne plaši li vas - ako ste zaista nevini, kao što uporno tvrdite - blokada istine?
- Tokom celog procesa sam osećao kako pokušavaju da nas dresiraju. Sad zamislite, ako su takve očigledne činjenice ignorisane na jednom tako važnom suđenju, kakvo je trebalo da bude „cirkus veka“ - šta onda rade i šta li će sve raditi na nekim manjim suđenjima?! Bojim se da je sve ovo sa mnom i Zvezdanom Jovanovićem bilo samo probni balon. Da se vidi do kojih krajnosti bezobrazluka i arogancije i preko sudova može da ide. Bojim se da će se sa takvim „suđenjima“ u Srbiji nastaviti.
Bojite li se za sebe?
- Blokada istine bila je očigledna od samog početka. Ne strepim, naravno, ali me više plaši kako će se odraziti posledice te blokade i „cirkusa veka“ na čitavo društvo, na životne vrednosti uopšte. Na vek koji je pred Srbijom. A to da je Srbija u provaliji - to nije ništa novo. I dalje nastavljamo da padamo. Samo su „zidovi“ provalije promenili boju.
Već ste izjavljivali da možete pobeći iz zatvora, ali nećete“! Ostajete li pri tim rečima i nadalje?
- To sam izjavio i nemam tome šta ni da dodam ni da oduzmem!
Vaši oponenti ne prestaju da tvrde da ste se predali zbog prvog izbora Vojislava Koštunice za premijera. Ima li u tome imalo istine? Kako se odnosite prema predsedniku Vlade Srbije?
- Te tvrdnje samo pokazuju na koji način funkcionišu njihovi mozgovi. Kakav Koštunica, kakvi bakrači! Što bih se ja predavao zbog njega?! Već sam rekao da sa političarima nisam sklapao nikakve dilove. A odnos? Nemam nikakav odnos. Čoveka suštinski i ne poznajem!
www.glas-javnosti.rs
.............................................................................................................................
Ko je ubio Zorana Đinđića?
