Софија
Legenda
- Poruka
- 52.889
Пошто је Регистра рекла да је наслов теме неприхватљив, дајем себи за право да у отсуству постављача теме обновим исту са измењеним насловом, пошто Рег то већ није хтела да уради него јој је било лакше да закључа тему.
Момир Лазић
Упознајте „родомрсце“
Ових дана из штампе је изашла књига на коју се у Србији дуго чекало. То је дело проф. др Зорана Аврамовића, научног саветника и редовног професора социологије културе, а зове се „Родомрсци". Како сам наслов каже, реч је о таквима који се утркују ко ће више да пљуне по Србији. Ево једног од примера које наводи проф. др Зоран Аврамовић:
- После 1995. године, критичарски блок „антимилошевићевских снага" појачала је група младих драмских писаца: Биљана Србљановић, Горчин Стојановић и Ненад Прокић. Њихов јавни наступ у медијима показује острашћеност у оптуживању „српске стране рата", али и националног бића српског народа. Тај српски народ је крив за све ратове на Балкану. Он је починио злочине и није учествовао у мећусобном убијању у БиХ, већ је убијао (Биљана Србљановић).
Ненад Прокић даје изјаву од које су се они који имају национално достојанство згражавали:
- Србија ће постати модерна земља, са Србима или без њих. Уколико се настави са политиком да се воде ратови и праве грешке постоји реална опасност да Срби нестану једног дана са ове територије а да овде живе други народи, способнији од Срба, можда Бугари, који ће бити срећнији.
Тако је зборио Прокић, али није он усамљени „бисер" који „обожава" свој народ. Примат преузима група писаца коју чине Мирко Ђорђевић, Милан Ђорђевић, Филип Давид, Драган Великић, Предраг Чудић, Владимир Арсенијевић, Радмила Лазић, који у „Писму упозорења" српској јавности објављеном у „Политици" 1.11. 2002. године, кажу:
- Оштро осуђујемо српски национализам и отпор српској модернизацији. Не сме бити двоумљења у бирању пута између модернизације и заостајања, између нацизма и демократије, паланке и Европе. Аврамовић анализира и писање Теофила Панчића, Петра Луковића и Милоша Васића у листовима „Блиц", „Данас" и „Време". Посебно се осврнуо на Панчићеву књигу „Кроз клисурине". У њој су објављене такве пљувачке речи које се заиста граниче са простаклуком, а напад на своју земљу и народ је толико беспризоран да се човек упита куда све то води. Како истиче Аврамовић, на страницама те књиге Панчић бујицом скарадних речи блати универзитетске професоре, академике, научнике и књижевнике који „родољубиво грокћу". Српски националиста и патриота је „***** човек". Књига обилује ниском речи човека огромне мржње према Србима који бране вредности патриотизма и националног достојанства. То су пљувачке речи пуне блата. На крају аутор поставља следећа питања:
- Да ли су појединци и групе из редова „родомрзаца", током последњих двадесет година били само критичари српске политике и друштва или су поткопавали темељне интересе српске нације и државе? Да ли су својом делатношћу помагали антисрлске или несрпске интересе и тежње и одмагали српским? Из свега овог може се закључити да ова граница није јасно појмовно одређена и није у искуству лако уочљива. Питање је из каквог социјално - политичког извора тече њихова реч и мисао? - закључује Аврамовић.
Ако се погледају основне карактеристике наших „родомрзаца" видећемо да су они у принципу против властите земље и народа. Оно за шта се они „боре" је фикција и утопија. Они су „европејци" у Европи која се одрекла Бога и иконе. Они су „европејци" у земљи коју Европа черечи тако што је комада и одваја јој делове отаџбине. Они су „европејци" који пристају на огромна задужења земље у којој нестаје српски привредник и домаћин. Људи у Србији нестају јер убијени од глади и губитка достојанства одузимају себи животе, секу прсте, штрајкују глађу, блокирају путеве, добијају батине од полиције. Ти „србомрсци" су људи који пре свега немају понос и визију будућности своје државе. То су обични помодарци који су заборавили своју историју, корен, духовне вредности и културу. Такви су данас потребни „Европи", јер она заједно са њима остварује своје паклене планове. Србија је очити пример.
Зар не „родомрсци"?
----------------------------------------------------------------
Свако брисање текста или закључавање теме ће се сматрати недемократским, с обзиром да у демократији свако има право гласа, зар не?
Па пошто сви ти писци које дотиче господин Лазић имају право да износе своје ставове, имамо и ми који мислимо супротно да кажемо шта мислимо и о њиховим ставовима , а и уопштено...и они анализирају наше ставове.
Момир Лазић
Упознајте „родомрсце“
Ових дана из штампе је изашла књига на коју се у Србији дуго чекало. То је дело проф. др Зорана Аврамовића, научног саветника и редовног професора социологије културе, а зове се „Родомрсци". Како сам наслов каже, реч је о таквима који се утркују ко ће више да пљуне по Србији. Ево једног од примера које наводи проф. др Зоран Аврамовић:
- После 1995. године, критичарски блок „антимилошевићевских снага" појачала је група младих драмских писаца: Биљана Србљановић, Горчин Стојановић и Ненад Прокић. Њихов јавни наступ у медијима показује острашћеност у оптуживању „српске стране рата", али и националног бића српског народа. Тај српски народ је крив за све ратове на Балкану. Он је починио злочине и није учествовао у мећусобном убијању у БиХ, већ је убијао (Биљана Србљановић).
Ненад Прокић даје изјаву од које су се они који имају национално достојанство згражавали:
- Србија ће постати модерна земља, са Србима или без њих. Уколико се настави са политиком да се воде ратови и праве грешке постоји реална опасност да Срби нестану једног дана са ове територије а да овде живе други народи, способнији од Срба, можда Бугари, који ће бити срећнији.
Тако је зборио Прокић, али није он усамљени „бисер" који „обожава" свој народ. Примат преузима група писаца коју чине Мирко Ђорђевић, Милан Ђорђевић, Филип Давид, Драган Великић, Предраг Чудић, Владимир Арсенијевић, Радмила Лазић, који у „Писму упозорења" српској јавности објављеном у „Политици" 1.11. 2002. године, кажу:
- Оштро осуђујемо српски национализам и отпор српској модернизацији. Не сме бити двоумљења у бирању пута између модернизације и заостајања, између нацизма и демократије, паланке и Европе. Аврамовић анализира и писање Теофила Панчића, Петра Луковића и Милоша Васића у листовима „Блиц", „Данас" и „Време". Посебно се осврнуо на Панчићеву књигу „Кроз клисурине". У њој су објављене такве пљувачке речи које се заиста граниче са простаклуком, а напад на своју земљу и народ је толико беспризоран да се човек упита куда све то води. Како истиче Аврамовић, на страницама те књиге Панчић бујицом скарадних речи блати универзитетске професоре, академике, научнике и књижевнике који „родољубиво грокћу". Српски националиста и патриота је „***** човек". Књига обилује ниском речи човека огромне мржње према Србима који бране вредности патриотизма и националног достојанства. То су пљувачке речи пуне блата. На крају аутор поставља следећа питања:
- Да ли су појединци и групе из редова „родомрзаца", током последњих двадесет година били само критичари српске политике и друштва или су поткопавали темељне интересе српске нације и државе? Да ли су својом делатношћу помагали антисрлске или несрпске интересе и тежње и одмагали српским? Из свега овог може се закључити да ова граница није јасно појмовно одређена и није у искуству лако уочљива. Питање је из каквог социјално - политичког извора тече њихова реч и мисао? - закључује Аврамовић.
Ако се погледају основне карактеристике наших „родомрзаца" видећемо да су они у принципу против властите земље и народа. Оно за шта се они „боре" је фикција и утопија. Они су „европејци" у Европи која се одрекла Бога и иконе. Они су „европејци" у земљи коју Европа черечи тако што је комада и одваја јој делове отаџбине. Они су „европејци" који пристају на огромна задужења земље у којој нестаје српски привредник и домаћин. Људи у Србији нестају јер убијени од глади и губитка достојанства одузимају себи животе, секу прсте, штрајкују глађу, блокирају путеве, добијају батине од полиције. Ти „србомрсци" су људи који пре свега немају понос и визију будућности своје државе. То су обични помодарци који су заборавили своју историју, корен, духовне вредности и културу. Такви су данас потребни „Европи", јер она заједно са њима остварује своје паклене планове. Србија је очити пример.
Зар не „родомрсци"?
----------------------------------------------------------------
Свако брисање текста или закључавање теме ће се сматрати недемократским, с обзиром да у демократији свако има право гласа, зар не?
Па пошто сви ти писци које дотиче господин Лазић имају право да износе своје ставове, имамо и ми који мислимо супротно да кажемо шта мислимо и о њиховим ставовима , а и уопштено...и они анализирају наше ставове.
