...
Uostalom, na tim osnovama treba da bude uredjena citava nasa zemlja. Jugoslavija je visenacionalna zajednica i ona moze da opstane samo u uslovima potpune ravnopravnosti svih nacija koje u njoj zive. Kriza koja je pogodila Jugoslaviju dovela je do nacionalnih, ali i do socijalnih, kulturnih, verskih i mnogih drugih manje vaznih podela. Medju svim tim podelama, kao najdramaticnije su se pokazale nacionalne podele. Njihovo otklanjanje olaksace otklanjanje drugih podela i ublaziti posledice koje su te druge podele izazvale. Otkad postoje visenacionalne zajednice, njihova slaba tacka su odnosi koji se izmedju razlicitih nacija uspostavljaju. Kao mac nad njihovim glavama, prisutna je neprekidna pretnja da se jednog dana pokrene pitanje ugrozenosti jedne nacije od drugih i time pokrene talas sumnji, optuzbi i netrpeljivosti koji po pravilu raste i tesko se zaustavlja. To unutrasnji i spoljni neprijatelji takvih zajednica znaju i zato svoju aktivnost protiv visenacionalnih drustava uglavnom organizuju na podsticanje nacionalnih sukoba. U ovom trenutku, mi u Jugoslaviji se ponasamo kao da nam to iskustvo uopste nije poznato. I kao da u sopstvenoj, i daljoj i blizoj proslosti nismo iskusili svu tragicnost nacionalnih sukoba, koje jedno drustvo moze da dozivi, a da ipak opstane.
Ravnopravni i slozeni odnosi medju jugoslovenskim narodima su neophodan uslov za opstanak Jugoslavije, za njen izlazak iz krize, i pogotovo neophodan uslov za njen ekonomski i drustveni prosperitet. Time se Jugoslavija ne izdvaja iz socijalnog ambijenta savremenog, a pogotovo razvijenog sveta. Taj svet sve vise obelezava nacionalna trpeljivost, nacionalna saradnja, pa cak i nacionalna ravnopravnost. Savremeni ekonomski i tehnoloski, ali i politicki i kulturni razvoj upucuje razne narode jedne na druge, cini ih medjusobno zavisnim i sve vise i medjusobno ravnopravnim. U civilizaciju ka kojoj se krece covecanstvo, mogu zakoraciti pre svega ravnopravni i ujedinjeni ljudi. Ako ne mozemo da budemo na celu puta u takvu civilizaciju, ne treba sigurno da budemo ni na njegovom zacelju. U vreme kada se odigrala ova znamenita istorijska bitka na Kosovu, ljudi su bili zagledani u zvezde cekajuci od njih pomoc. Danas, sest vekova kasnije, ponovo su zagledani u zvezde, cekajuci da ih osvoje. Prvi put su mogli da dopuste sebi razjedinjenost, mrznju, izdaju, jer su ziveli u manjim, medjusobno slabo povezanim svetovima. Danas kao stanovnici planete, razjedinjeni, ne mogu osvojiti ni svoju planetu, a kamoli druge planete, ukoliko ne budu medjusobno slozni i solidarni. Zato mozda nigde na tlu nase domovine nemaju toliko smisla reci posvecene slozi, solidarnosti i saradnji medju ljudima koliko imaju ovde, na Kosovu Polju, koje je simbol nesloge i izdaje. U pamcenju sprskog naroda ta nesloga je bila presudna za gubitak bitke i za zlu sudbinu koju je Srbija podnela punih pet vekova. Pa cak i ako sa istorijske tacke gledista ne bi bilo tako, ostaje izvesnost da je narod svoju neslogu doziveo kao svoju najvecu nesrecu. I obaveza naroda je zato da je sam otkloni da bi sebe ubuduce zastitio od poraza, neuspeha i stagnacija.
Srpski narod je ove godine postao svestan nuznosti svoje medjusobne sloge kao neophodnog uslova za svoj sadasnji zivot i dalji razvoj.
Uveren sam da ce ta svest o slozi i jedinstvu omoguciti Srbiji ne samo da funkcionise kao drzava, vec da funkcionise kao uspesna drzava. Zato i mislim da to ima smisla reci bas ovde na Kosovu gde je nesloga jednom tragicno i za vekove unazadila i ugrozila Srbiju i gde obnovljena sloga moze da je unapredi i da joj vrati dostojanstvo. A takva svest o medjusobnim odnosima predstavlja elementarnu nuznost i za Jugoslaviju. - Jer se njena sudbina nalazi u zdruzenim rukama svih njenih naroda. Kosovska bitka sadrzi u sebi jos jedan veliki simbol. To je simbol junastva. Njemu su posvecene pesme, igre, literatura i istorija. Kosovsko junastvo vec sest vekova inspirise nase stvaralastvo, hrani nas ponos, ne da nam da zaboravimo da smo jednom bili vojska velika, hrabra i ponosita, jedna od retkih koja je u gubitku ostala neporazena. Sest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred bitkama. One nisu oruzane, mada i takve jos nisu iskljucene. Ali bez obzira kakve da su, ove bitke se ne mogu dobiti bez odlucnosti, hrabrosti i pozrtvovanosti. Bez tih dobrih osobina koje su onda davno bile prisutne na Kosovu Polju. Nasa glavna bitka danas odnosi se na ostvarenje ekonomskog, politickog, kulturnog i uopste drustvenog prosperiteta. Za brze i uspesnije priblizavanje civilizaciji u kojoj ce ziveti ljudi u XXI veku. Za tu nam je bitku pogotovo potrebno junastvo. Razume se nesto dlrugacije. Ali ona srcanost bez koje nista na svetu, ozbiljno i veliko, ne moze da se postigne, ostaje nepromenjena. Ostaje vecno potrebna. Pre sest vekova Srbija je ovde, na Kosovu Polju, junacki branila sebe. Ali je branila i Evropu. Ona se tada nalazila na njenom bedemu koji je stitio evropsku kulturu, religiju, evropsko drustvo u celini. Zato danas izgleda ne samo nepravedno vec i neistorijski i sasvim apsurdno razgovarati o pripadnosti Srbije Evropi. Ona je u njoj neprekidno, danas kao i pre. Razume se, na svoj nacin. Ali takav koji je u istorijskom smislu nije nikad lisio dostojanstva. U tom duhu mi danas nastojimo da gradimo drustvo - bogato i demokratsko. I da tako doprinesemo prosperitetu svoje lepe, i u ovom trenutku nepravedno napacene zemlje. Ali i da tako doprinesemo naporima svih progresivnih ljudi naseg doba, koje oni cine za jedan novi, lepsi svet.
Neka vecno zivi uspomena na kosovsko junastvo!
Neka zivi Srbija!
Neka zivi Jugoslavija!
Neka zivi mir i bratstvo medju narodima!
....
