Како приватне банке кривотворе новац и зајме га уз камату

Astral-Blade

Aktivan član
Poruka
1.684
Јавна је тајна да у оптицају постоје две врсте новца – државни и приватни. Јавна је зато што се то лако може проверити ако знате где да тражите, а тајна је зато што тога није свесно 99% грађана, укључујући и многе економисте испраног мозга. Они малобројни што знају су сувише огрезли у корупцији да би дигли глас против ове пошасти.

Државни новац су новчанице и ковани новац који обично емитује Централна банка и то је мање више свима познато. Оно што јавност не зна је да такав новац чини свега 30-40% динарске масе у оптицају што се може проверити на сајту НБС у одељку новчани агрегати. Остатак, тј. главнину динара у оптицају чини приватно емитован жирални или књишки новац који се још зове и банкарски јер га емитују приватне банке за свој рачун и мимо знања јавности. Реч је о новцу који не постоји у физичком облику већ се налази искључиво на текућим и осталим трансферабилним рачунима становништва, државе, града, општине или ваше фирме (уколико није банкротирала у међувремену).

Како настаје тај приватни или књишки новац? Замислите да сте власник неке трговинске радње или благајник у некој фирми који одлази у банку да уплати пазар. Ове паре од пазара или било која друга уплата готовине (кеша) на текући рачун је трансакциони новац, што значи намењен текућим плаћањима (није штедња) и по логици ствари не би смео да се зајми. Међутим, шта се дешава у пракси? Када банка прими готовинску уплату од рецимо 1000 динара у новчаницама, она себи даје за право да 900 динара позајми неком другом у виду кеша и да при томе сво време глуми оном првом клијенту да је његов новац 100% присутан и на располагању. Али од његових 1000 уплаћених динара, остало је свега 100 који се ето држе „у резерви“ што је стварно врхунац лицемерја.

Сада долазимо до оног дела где банка кривотвори новац. Иако је ваше паре у облику готовине дала другоме, она приказује да на вашем рачуну стање гласи 1000 динара као да се ништа није десило. Како је то могуће? Па тако лепо, управо их је кривотворила и тиме повећала количину новца у оптицају. Од почетних 1000 динара, сума је нарасла на 1900 буквално „из ваздуха“. Значи, 900 динара је искористила да зајми некоме као кеш кредит, 100 динара чува у „резерви“, а 1000 динара је дописала или боље рећи оставила уписаним на текућем рачуну као да се ништа није десило. Знајући ово, јел треба неког да чуди што стално имамо инфлацију? Банка се дакле узда у то да неће сви клијенти у исто време затражити исплату у кешу, јер тих пара једноставно нема и нашла би се у проблему. Зато данас имамо праву поплаву таквог жиралног (кривотвореног) новца у односу на готовину и гомилу маркетиншких кампања да што више користимо кредитне картице и друге облике безготовинског плаћања. Сада знате зато се у медијима често може чути да се банкарски систем базира на „поверењу“. Вашем поверењу да ништа не слутите и не сумњате док вас перфидно пљачкају.

Постоји и друга страна медаље када банка уопште не дира готовину коју држи као резерву "за недај боже", него одмах креира (уваљује) жирални новац, само ако има клијената спремних да то користе. Управо из тих разлога се много чешће и у већем обиму одобравају безготовински кредити у односу на кеш кредите. До безготовинског (жиралног) новца банка долази тако што једноставно кривотвори новац уз допуштење монетарних власти, док кеш мора да позајми или од Централне банке или прикупљањем штедње, а то носи са собом трошкове. Са друге стране, кривотворени новац је за банку бесплатан, а профити астрономски. Све се то ради уз благослов такозване Народне банке Србије која је народна само у називу. То је полуприватна, квазидржавна Централна банка која никоме у земљи не полаже рачуне, независна је у свом раду од било које државне установе и заправо је организатор и покровитељ читаве преваре. Кредит који потиче из штедње није зеленашки концепт односно не мора бити, али креирање свежег, додатног новца "из ваздуха" од стране приватника је више од зеленашења. У питању је чисто разбојништво или чак прикривени робовласнички систем.
 
Koliko ja znam to nije nikakva tajna nego osnova bankarskog poslovanja!!!!!!!!!!!!
Јесте основа, али не банкарства него једне гигантске преваре. Банкарство је нешто друго и подразумева обртање постојећег новца, а не и његово креирање. Креирање свежег, додатног новца сме бити искључиво у надлежности државе. Све друго води стварању плутократије са потпуно отвореним простором за контролу, уцене, зеленашење или потпуни економски слом друштва.
To tako funkcionise u celom svetu.
Није у целом свету. Узми само Кину за пример. Тамо су банке у државном власништву, Централна банка је под директном контролом Владе и посредно парламента, гувернер је уједно и министар. Сав новац је државни новац, нема фракционог банкарства. Можда је то разлог што Кина и данас бележи привредни раст, док се други даве у рецесији :think:

Ако знамо да је новац обичан папир или само електронска забелешка, како је могуће да једна држава каже да је остала без новца, у нашем случају динара. Може се остати без природних ресурса или радне снаге, али рећи да држава нема новца је потпуно лудило и сумрак здравог разума.

Шта је проблем данас у Србији? Проблем је то што нема новца, има само кредита. Али новац и кредит су две сасвим различите ствари. Новац је трајног карактера и остаје у оптицају да подмазује привредни механизам и сваколике потребе друштва. Такав (прави) новац настаје када га емитује држава и троши на разне продуктивне активности у сопственој режији (нпр. када гради инфраструктуру). Ово је јако важно разумети. Дакле, држава новац истовремено креира и троши да би произвела неку вредност или корист за друштво.

Поред новца, држава може да емитује и кредите када је у питању приватна иницијатива, али под веома повољним условима.

Данас, новца у оптицају готово да нема, све је кредит и то кредит који емитују приватници. Кредит је за разлику од новца привремен, јер када се дуг врати, тај условно речено новац буквално испарава из система све док се неко поново не задужи. Зато се данас у Србији и многим другим земљама државни новац свесно држи на ниском нивоу или га уопште нема у оптицају, чиме се отвара простор узурпаторима и паразитима (приватним банкама) да задужују и поробљавају што више могу. Тактика им се своди на то да прво преплаве тржиште јефтиним кредитима, па кад су сви задужени до гуше, онда врше наглу контракцију и прекид кредитирања повећавају вредност "новца", чинећи га оскудним, што доводи до огромног трансфера друштвеног богатства у приватне џепове.
 
Poslednja izmena:
Јавна је тајна да у оптицају постоје две врсте новца – државни и приватни. Јавна је зато што се то лако може проверити ако знате где да тражите, а тајна је зато што тога није свесно 99% грађана, укључујући и многе економисте испраног мозга. Они малобројни што знају су сувише огрезли у корупцији да би дигли глас против ове пошасти.

Државни новац су новчанице и ковани новац који обично емитује Централна банка и то је мање више свима познато. Оно што јавност не зна је да такав новац чини свега 30-40% динарске масе у оптицају што се може проверити на сајту НБС у одељку новчани агрегати. Остатак, тј. главнину динара у оптицају чини приватно емитован жирални или књишки новац који се још зове и банкарски јер га емитују приватне банке за свој рачун и мимо знања јавности. Реч је о новцу који не постоји у физичком облику већ се налази искључиво на текућим и осталим трансферабилним рачунима становништва, државе, града, општине или ваше фирме (уколико није банкротирала у међувремену).

Како настаје тај приватни или књишки новац? Замислите да сте власник неке трговинске радње или благајник у некој фирми који одлази у банку да уплати пазар. Ове паре од пазара или било која друга уплата готовине (кеша) на текући рачун је трансакциони новац, што значи намењен текућим плаћањима (није штедња) и по логици ствари не би смео да се зајми. Међутим, шта се дешава у пракси? Када банка прими готовинску уплату од рецимо 1000 динара у новчаницама, она себи даје за право да 900 динара позајми неком другом у виду кеша и да при томе сво време глуми оном првом клијенту да је његов новац 100% присутан и на располагању. Али од његових 1000 уплаћених динара, остало је свега 100 који се ето држе „у резерви“ што је стварно врхунац лицемерја.

Сада долазимо до оног дела где банка кривотвори новац. Иако је ваше паре у облику готовине дала другоме, она приказује да на вашем рачуну стање гласи 1000 динара као да се ништа није десило. Како је то могуће? Па тако лепо, управо их је кривотворила и тиме повећала количину новца у оптицају. Од почетних 1000 динара, сума је нарасла на 1900 буквално „из ваздуха“. Значи, 900 динара је искористила да зајми некоме као кеш кредит, 100 динара чува у „резерви“, а 1000 динара је дописала или боље рећи оставила уписаним на текућем рачуну као да се ништа није десило. Знајући ово, јел треба неког да чуди што стално имамо инфлацију? Банка се дакле узда у то да неће сви клијенти у исто време затражити исплату у кешу, јер тих пара једноставно нема и нашла би се у проблему. Зато данас имамо праву поплаву таквог жиралног (кривотвореног) новца у односу на готовину и гомилу маркетиншких кампања да што више користимо кредитне картице и друге облике безготовинског плаћања. Сада знате зато се у медијима често може чути да се банкарски систем базира на „поверењу“. Вашем поверењу да ништа не слутите и не сумњате док вас перфидно пљачкају.

Постоји и друга страна медаље када банка уопште не дира готовину коју држи као резерву "за недај боже", него одмах креира (уваљује) жирални новац, само ако има клијената спремних да то користе. Управо из тих разлога се много чешће и у већем обиму одобравају безготовински кредити у односу на кеш кредите. До безготовинског (жиралног) новца банка долази тако што једноставно кривотвори новац уз допуштење монетарних власти, док кеш мора да позајми или од Централне банке или прикупљањем штедње, а то носи са собом трошкове. Са друге стране, кривотворени новац је за банку бесплатан, а профити астрономски. Све се то ради уз благослов такозване Народне банке Србије која је народна само у називу. То је полуприватна, квазидржавна Централна банка која никоме у земљи не полаже рачуне, независна је у свом раду од било које државне установе и заправо је организатор и покровитељ читаве преваре. Кредит који потиче из штедње није зеленашки концепт односно не мора бити, али креирање свежег, додатног новца "из ваздуха" од стране приватника је више од зеленашења. У питању је чисто разбојништво или чак прикривени робовласнички систем.


Naravno da tako radi, zato sto je firma deponent te banke, i polaze pravo na svoj novac u njoj.....I SAGLASNA je da se taj novac plasira kao bankarski kapital, za koji deponenti dobijaju kamatu(ona je mnogo manja nego kod privatnih bankarskih uloga, ali takodje postoji)...........To nije nikakvo krivotvorenje novca, nego plasman deponovanog novca ....
I ta prica kako je stvoreno 1900 din. je smesna i ne odgovara istini...........
Znaci, osnova sistema je da firma daje POVERENJE banci, time sto kod nje DEPONUJE svoj novac.Taj novac banka plasira na trzistu kapitala.........AKO se novac oplodi, i zaradi onda ce klijentima biti isplacena kamata(kolika god da je), ako ne banka ce propasti kao i deponovani novac(z akoji naravno delom garantuje drzava).......

A to kojom si ti matematikom stigao do toga da banka krivotvori novac, je izgleda jedna sasvim nova naucna disciplina, koja je drugima sasvim nepoznata......

Takodje taj novac nije i ne moze biti besplatan, samim tim sto postoje kamate za taj novac.......
Sasvim je druga stvar sto je kod nas izdavanje bankarskih dozvola privatizovano, neposteno, i to nema nikakve veze sa ovim o cemu ti pricas.
 
Јесте основа, али не банкарства него једне гигантске преваре. Банкарство је нешто друго и подразумева обртање постојећег новца, а не и његово креирање. Креирање свежег, додатног новца сме бити искључиво у надлежности државе. Све друго води стварању плутократије са потпуно отвореним простором за контролу, уцене, зеленашење или потпуни економски слом друштва.Није у целом свету. Узми само Кину за пример. Тамо су банке у државном власништву, Централна банка је под директном контролом Владе и посредно парламента, гувернер је уједно и министар. Сав новац је државни новац, нема фракционог банкарства. Можда је то разлог што Кина и данас бележи привредни раст, док се други даве у рецесији :think:

Ако знамо да је новац обичан папир или само електронска забелешка, како је могуће да једна држава каже да је остала без новца, у нашем случају динара. Може се остати без природних ресурса или радне снаге, али рећи да држава нема новца је потпуно лудило и сумрак здравог разума.

Шта је проблем данас у Србији? Проблем је то што нема новца, има само кредита. Али новац и кредит су две сасвим различите ствари. Новац је трајног карактера и остаје у оптицају да подмазује привредни механизам и сваколике потребе друштва. Такав (прави) новац настаје када га емитује држава и троши на разне продуктивне активности у сопственој режији (нпр. када гради инфраструктуру). Ово је јако важно разумети. Дакле, држава новац истовремено креира и троши да би произвела неку вредност или корист за друштво.

Поред новца, држава може да емитује и кредите када је у питању приватна иницијатива, али под веома повољним условима.

Данас, новца у оптицају готово да нема, све је кредит и то кредит који емитују приватници. Кредит је за разлику од новца привремен, јер када се дуг врати, тај условно речено новац буквално испарава из система све док се неко поново не задужи. Зато се данас у Србији и многим другим земљама државни новац свесно држи на ниском нивоу или га уопште нема у оптицају, чиме се отвара простор узурпаторима и паразитима (приватним банкама) да задужују и поробљавају што више могу. Тактика им се своди на то да прво преплаве тржиште јефтиним кредитима, па кад су сви задужени до гуше, онда врше наглу контракцију и прекид кредитирања повећавају вредност "новца", чинећи га оскудним, што доводи до огромног трансфера друштвеног богатства у приватне џепове.

Ne mogu da detaljno ulazim u sve ovo o cemu pises, jer je pocetni postulat jednostavno pogresan.....i iz pogresnog neces nikad stici do nekog ispravnog zakljucka.....A na ovo moram da se osvrnem posto je jedna od najvecih gluposti izrecenih u tvojim tekstovima.
Kina belezi privredni rast na racun svih onih godina izolacije u kojima je bila, na racun clanstva u STO, na osnovu otvaranja prema svetu, na osnovu ogromnog trzista.....
Ona bezeli privredni rast po onom starom fazonu:
Albanija je osamdesetih godina imala povecanje proizvodnje secera od 100%, a SAD samo oko 0,06%.U Albaniji je postojala jedna secerana, pa su sagradili drugu, a u SAD su na 10 000 postojecih napravili novih 6............Sad po statistici Albanija ima privredni rast u proizvodnji secera od 100% a SAD od samo 0,06%....E to je smisao tvog tumacenja statistike.......
 
Poslednja izmena:
Јесте основа, али не банкарства него једне гигантске преваре. Банкарство је нешто друго и подразумева обртање постојећег новца, а не и његово креирање. Креирање свежег, додатног новца сме бити искључиво у надлежности државе. Све друго води стварању плутократије са потпуно отвореним простором за контролу, уцене, зеленашење или потпуни економски слом друштва.Није у целом свету. Узми само Кину за пример. Тамо су банке у државном власништву, Централна банка је под директном контролом Владе и посредно парламента, гувернер је уједно и министар. Сав новац је државни новац, нема фракционог банкарства. Можда је то разлог што Кина и данас бележи привредни раст, док се други даве у рецесији :think:

Ако знамо да је новац обичан папир или само електронска забелешка, како је могуће да једна држава каже да је остала без новца, у нашем случају динара. Може се остати без природних ресурса или радне снаге, али рећи да држава нема новца је потпуно лудило и сумрак здравог разума.

Шта је проблем данас у Србији? Проблем је то што нема новца, има само кредита. Али новац и кредит су две сасвим различите ствари. Новац је трајног карактера и остаје у оптицају да подмазује привредни механизам и сваколике потребе друштва. Такав (прави) новац настаје када га емитује држава и троши на разне продуктивне активности у сопственој режији (нпр. када гради инфраструктуру). Ово је јако важно разумети. Дакле, држава новац истовремено креира и троши да би произвела неку вредност или корист за друштво.

Поред новца, држава може да емитује и кредите када је у питању приватна иницијатива, али под веома повољним условима.

Данас, новца у оптицају готово да нема, све је кредит и то кредит који емитују приватници. Кредит је за разлику од новца привремен, јер када се дуг врати, тај условно речено новац буквално испарава из система све док се неко поново не задужи. Зато се данас у Србији и многим другим земљама државни новац свесно држи на ниском нивоу или га уопште нема у оптицају, чиме се отвара простор узурпаторима и паразитима (приватним банкама) да задужују и поробљавају што више могу. Тактика им се своди на то да прво преплаве тржиште јефтиним кредитима, па кад су сви задужени до гуше, онда врше наглу контракцију и прекид кредитирања повећавају вредност "новца", чинећи га оскудним, што доводи до огромног трансфера друштвеног богатства у приватне џепове.

Da prvobitne banke nisu uvidele da mogu da plasiraju deponovan novac koji nije u njihovom vlasnistvu ne bi bilo banaka kakve poznajemo, a i ukupan razvoj civilizacije bi u nekoj meri izostao :).
 
Naravno da tako radi, zato sto je firma deponent te banke, i polaze pravo na svoj novac u njoj.....I SAGLASNA je da se taj novac plasira kao bankarski kapital, za koji deponenti dobijaju kamatu (ona je mnogo manja nego kod privatnih bankarskih uloga, ali takodje postoji)...........To nije nikakvo krivotvorenje novca, nego plasman deponovanog novca ....
Депонован и орочен новац су две различите ствари. Ја сам лепо написао да је овде реч о трансакционом новцу који треба увек да је на располагању и навео примере да и лаици разумеју. Када ти уплатиш пазар на текући рачун, сигурно ниси дао сагласност банци да тај новац да другоме. Теби је битно да је тај новац на сигурном и на располагању у сваком тренутку. Зато си га ваљда и депоновао. Да си га орочио, то би била друга ствар. П.С. А и та камата од 0,5% на депозите по виђењу је стварно смејурија, батали то. Банке то вишеструко надокнаде кроз камате на кредите креиране "из ваздуха" и кроз инфлацију коју саме стварају пумпајући свеж новац у потрошњу.

Међутим у пракси банке рутински зајме такав трансакциони новац, јер играју на карту да то клијенти не знају и да неће сви у истом тренутку нагрнути на шалтере да траже готовину. Када би се то десило, банка би могла да "затвори радњу". Дакле, чист криминал и поигравање са туђим новцем. Али то је само почетак, тек сад следи оно главно.

Иако је готовину са твог текућег дала неком другом у виду кеш кредита, стање на њему је непромењено. Како сад то? Па тако лепо, управо их је кривотворила тако што није умањила салдо иако је требала да игра поштено. Овим је банка повећала количину новца у оптицају. Све ово се ради уз допуштење олоша из НБС и под маском "обавезне динарске резерве" по систему "да се Власи не досете". Дакле, ако је прописана резерва 10%, то значи да банка може да кривотвори и до 10 х више свог приватног или банкарског новца (боље рећи кредита, јер то су различите ствари) него што поседује кеша (новчаница и кованог новца).
I ta prica kako je stvoreno 1900 din. je smesna i ne odgovara istini...........
Итекако одговара истини. Ево специјално за тебе оставићу пар линкова и прилога са доказима и признањима самих професора. Човече, то се бестидно предаје студентима. Е сад, ја не могу са сигурношћу рећи ком предавачу је испран мозак, а који је корумпиран па не жели да таласа, али ово што се ради и прећуткује је зло да не може бити веће:
www.vps.ns.ac.yu/nastavnici/Materijal/mat310.ppt , страна 40-42
A to kojom si ti matematikom stigao do toga da banka krivotvori novac, je izgleda jedna sasvim nova naucna disciplina, koja je drugima sasvim nepoznata......
Види овако, банка креира свеж, додатни новац буквално "из ваздуха" тако што монетизује твој уговор о кредиту. Пре потписа она те паре нема, али након овере папира паре су волшебно створене и уписане на твој рачун. Чист криминал и кривотворење, јер је држава потпуно искључена из процеса који би требао бити њено искључиво право. Обзиром да такве паре редовно иду у потрошњу, јер треба неког да чуди што стално имамо инфлацију и што бандити из НБС "планирају" исту уместо да је сузбију.
 

Prilozi

  • kreiranje novca od strane komercijalnih banaka.jpg
    kreiranje novca od strane komercijalnih banaka.jpg
    33,2 KB · Pregleda: 8
  • Kreditna multiplikacija.doc
    122 KB · Pregleda: 2
Ne mogu da detaljno ulazim u sve ovo o cemu pises, jer je pocetni postulat jednostavno pogresan.....i iz pogresnog neces nikad stici do nekog ispravnog zakljucka.....A na ovo moram da se osvrnem posto je jedna od najvecih gluposti izrecenih u tvojim tekstovima.
Kina belezi privredni rast na racun svih onih godina izolacije u kojima je bila, na racun clanstva u STO, na osnovu otvaranja prema svetu, na osnovu ogromnog trzista..... Ona bezeli privredni rast po onom starom fazonu:
Albanija je osamdesetih godina imala povecanje proizvodnje secera od 100%, a SAD samo oko 0,06%.U Albaniji je postojala jedna secerana, pa su sagradili drugu, a u SAD su na 10 000 postojecih napravili novih 6............Sad po statistici Albanija ima privredni rast u proizvodnji secera od 100% a SAD od samo 0,06%....E to je smisao tvog tumacenja statistike.......
Логика ти је легендарна. Па није Кина Албанија, него четврта економија на свету, а по неким показатељима прва, као рецимо висина девизних резерви. Зар не мислиш да је иронично да у САД као тобоже најјачој економији данас влада хаос, да иста не може без 2 милијарде долара стране помоћи дневно, да је буџетски дефицит за ову годину 1,8 трилиона, а укупни јавни дуг не рачунајући социјалну заштиту преко 10.000 милијарди долара. Знаш која је суштинска разлика између ове две земље, па управо у монетарном систему :) У Кини су све банке државне укључујући и Централну банку, а у Америци имаш све приватне заједно са ФЕД-ом па цело друштво мора да трпи уцене и плаћа рекет шачици зеленаша. Тако је и у Србији данас јер је банкарство криминализовано на исти начин.
 
Poslednja izmena:
Депонован и орочен новац су две различите ствари. Ја сам лепо написао да је овде реч о трансакционом новцу који треба увек да је на располагању и навео примере да и лаици разумеју. Када ти уплатиш пазар на текући рачун, сигурно ниси дао сагласност банци да тај новац да другоме. Теби је битно да је тај новац на сигурном и на располагању у сваком тренутку. Зато си га ваљда и депоновао. Да си га орочио, то би била друга ствар. П.С. А и та камата од 0,5% на депозите по виђењу је стварно смејурија, батали то. Банке то вишеструко надокнаде кроз камате на кредите креиране "из ваздуха" и кроз инфлацију коју саме стварају пумпајући свеж новац у потрошњу.

Међутим у пракси банке рутински зајме такав трансакциони новац, јер играју на карту да то клијенти не знају и да неће сви у истом тренутку нагрнути на шалтере да траже готовину. Када би се то десило, банка би могла да "затвори радњу". Дакле, чист криминал и поигравање са туђим новцем. Али то је само почетак, тек сад следи оно главно.

Иако је готовину са твог текућег дала неком другом у виду кеш кредита, стање на њему је непромењено. Како сад то? Па тако лепо, управо их је кривотворила тако што није умањила салдо иако је требала да игра поштено. Овим је банка повећала количину новца у оптицају. Све ово се ради уз допуштење олоша из НБС и под маском "обавезне динарске резерве" по систему "да се Власи не досете". Дакле, ако је прописана резерва 10%, то значи да банка може да кривотвори и до 10 х више свог приватног или банкарског новца (боље рећи кредита, јер то су различите ствари) него што поседује кеша (новчаница и кованог новца).Итекако одговара истини. Ево специјално за тебе оставићу пар линкова и прилога са доказима и признањима самих професора. Човече, то се бестидно предаје студентима. Е сад, ја не могу са сигурношћу рећи ком предавачу је испран мозак, а који је корумпиран па не жели да таласа, али ово што се ради и прећуткује је зло да не може бити веће:
www.vps.ns.ac.yu/nastavnici/Materijal/mat310.ppt , страна 40-42
Види овако, банка креира свеж, додатни новац буквално "из ваздуха" тако што монетизује твој уговор о кредиту. Пре потписа она те паре нема, али након овере папира паре су волшебно створене и уписане на твој рачун. Чист криминал и кривотворење, јер је држава потпуно искључена из процеса који би требао бити њено искључиво право. Обзиром да такве паре редовно иду у потрошњу, јер треба неког да чуди што стално имамо инфлацију и што бандити из НБС "планирају" исту уместо да је сузбију.

Redom uvecano:
-Ovo jedostavno nije istina.Nijedan novac poveren banci nije UVEK dostupan.samo je razlika u plasmanima, u sumi tog kako ti nazivas transakcionog i deponovanog novca.....Taj po tebi zvan trasakcioni novac se kratkorocno plasira, te je zbog takvog plasmana, a zavisno od stabilnosti trzista novca obavezna rezerva banaka nekad veca i nekad manja.....
-Banka NE MOZE da kreira kredite iz nicega, nego samo iz raspolozivih depozita,, Tako da tu o fantomskim novcima nema ni govora.
To sto nesto pise na tarabi (na knjizici, racunu) ne znaci da treba da se primaknes da jeb.es.
-Klijenti to ZNAJU naravno....Samim tim sto polazu novac na cuvanje banci.ali klijenti biraju banke, zavisno od kamate koju ima nude, zavisno od sigurnosti banke.Sasvim je glupo cak i pomisliti da klijenti banke misle da iste njihov novac drze u slamarici.Odakle im onda isplacuju kamate?
-Ovo je opet sasvim pogresan zakljucak, jer je da ponovim, svakom klijentu jasno da banke njihov novac plasiraju na trziste.
Naravno da banke racunaju da nece svi odjednom podizati svoje uloge, ali time niko nista ne falsifikuje, jer je u bilansima svake banke jasno prikazan odnos aktive i pasive novca.

Dalje ne vredi raspravljati, jer kako sam vec rekao, polazis od potpuno pogresne pretpostavke.
 
Poslednja izmena:
Логика ти је легендарна. Па није Кина Албанија, него четврта економија на свету, а по неким показатељима прва, као рецимо висина девизних резерви. Зар не мислиш да је иронично да у САД као тобоже најјачој економији данас влада хаос, да иста не може без 2 милијарде долара стране помоћи дневно, да је буџетски дефицит за ову годину 1,8 трилиона, а укупни јавни дуг не рачунајући социјалну заштиту преко 10.000 милијарди долара. Знаш која је суштинска разлика између ове две земље, па управо у монетарном систему :) У Кини су све банке државне укључујући и Централну банку, а у Америци имаш све приватне заједно са ФЕД-ом па цело друштво мора да трпи уцене и плаћа рекет шачици зеленаша. Тако је и у Србији данас јер је банкарство криминализовано на исти начин.

Naravno da je moja logika sasvim ispravna.....Kada imas ogromno trziste koje se tek nedavno(nedavno u ekonomskom smislu0 pocelo razvijati, i trziste koje je tek nedavno otvorilo vrata kapitalu, onda je sasvim normalno da i u vreme krize taj zamajac nosi sa sobom privredni rast.
To je trziste koje ima preko milijardu ljudi, zemlja na svaki nacin bogata, kako sirovinama, tako i ekonomskim mogucnostima.
Uostalom, pogledaj nas....Kod nas je posle bombardovanja iliti ere Milosevica, privredni rast bio sasvim dinamican, iako nam je drustvo posle dolaska DOS-a na vlast postalo leglo kriminala, korupcije, nepostene privatzacije....ali je drustvo imalo ekonomski rast prosto zbog toga sto nije moglo gore.......E sad, posle nekoliko godina punjenja dzepova politicara, unistavanja sopstvene proizvodnje, i pozajmica koje su isle direktno u potrosnju i odrzavanje ogromnog aparata, ceh je stigao na naplatu....
A to sto je neka drzava cetvrta ekonomska sila, ili cak po pokazateljima prva na svetu ne znaci puno......POTENCIJAL tog trzista je mnogo mnogo visi od tek dostignutog a taj je dostignut samo promenom sistema(uvodjenjem kapitalizma a mala vrata) , a ne ekonomskom politikom....
 
Ovo jedostavno nije istina. Nijedan novac poveren banci nije UVEK dostupan.
Знам да није, у томе и јесте проблем :)
samo je razlika u plasmanima, u sumi tog kako ti nazivas transakcionog i deponovanog novca.....Taj po tebi zvan trasakcioni novac se kratkorocno plasira, te je zbog takvog plasmana, a zavisno od stabilnosti trzista novca obavezna rezerva banaka nekad veca i nekad manja.....
Трансакциони новац је исто депонован новац, али није орочен већ служи за текућа плаћања. Ти си га однео у банку на чување и да би сутра могао плаћати безготовински што је далеко практичније него да шаљеш некоме готовину. То значи да тај новац не би смео да се пласира никако, па ни краткорочно јер није томе намењен.
Banka NE MOZE da kreira kredite iz nicega, nego samo iz raspolozivih depozita,, Tako da tu o fantomskim novcima nema ni govora.
Чему фантазирање и нагађање, кад све ово може да се провери. Лепо сам оставио документа и линкове да свако може да се увери да банка заиста креира новац "из ничега". То нису само моје речи, то отворено признају професори и економисти.
Klijenti to ZNAJU naravno....Samim tim sto polazu novac na cuvanje banci.ali klijenti biraju banke, zavisno od kamate koju ima nude, zavisno od sigurnosti banke.Sasvim je glupo cak i pomisliti da klijenti banke misle da iste njihov novac drze u slamarici.Odakle im onda isplacuju kamate?
Ево сам си рекао на чување. Постоји новац који би банка требало само да чува и онај орочен који сме да пласира. Међутим она у пракси пласира и један и други. И не само што пласира, већ прикрива ту чињеницу тако што стање на твом текућем оставља непромењеним, иако је тај новац "отпутовао", нема га. Постоји само као забелешка на рачуну, па те она сад убеђује да плаћаш безготовински, јер кеша нема. Односно показало би се да нема када би више клијената укључујући и тебе истовремено затражило исплату у кешу. П.С. Одакле им новац за исплату штедње? Пре свега тако што наплаћују активне камате на кредите које саме креирају "из ваздуха", а ту су и разноразне провизије и накнаде. Ипак, као што рекох главни извор профита је моћ и злупотреба да саме креирају новац без знања јавности и уплитања државе.
Naravno da banke racunaju da nece svi odjednom podizati svoje uloge, ali time niko nista ne falsifikuje, jer je u bilansima svake banke jasno prikazan odnos aktive i pasive novca.
Прочитај раније приложена документа, па ћеш видети да фалсификује, тј. сама креира новац "из ничега". У једној брошури "Modern Money Mechanics" издатој 1961. банка Федералних Резерви са седиштем у Чикагу први пут је јавно обзнанила како банке креирају новац:

"Who Creates Money?
Changes in the quantity of money may originate with
actions of the Federal Reserve System (the central bank),
depository institutions (principally commercial banks), or
the public. The major control, however, rests with the
central bank.
The actual process of money creation takes place
primarily in banks.
' As noted earlier, checkable liabilities
of banks are money. These liabilities are customers' accounts.
They increase when customers deposit currency
and checks and when the proceeds of loans made by the
banks are credited to borrowers' accounts.
In the absence of legal reserve requirements, banks
can build up deposits by increasing loans and investments
so long as they keep enough currency on hand to redeem
whatever amounts the holders of deposits want to convert
into currency. This unique attribute of the banking business
was discovered many centuries ago.
It started with goldsmiths.
As early bankers, they
initially provided safekeeping services, making a profit from
vault storage fees for gold and coins deposited with them.
People would redeem their "deposit receipts" whenever
they needed gold or coins to purchase something, and
physically take the gold or coins to the seller who, in turn,
would deposit them for safekeeping, often with the same
banker. Everyone soon found that it was a lot easier simply
to use the deposit receipts directly as a means of payment.
These receipts, which became known as notes, were acceptable
as money since whoever held them could go to
the banker and exchange them for metallic money.
Then, bankers discovered that they could make loans
merely by giving their promises to pay, or bank notes, to
borrowers. In this way, banks began to create money.

More notes could be issued than the gold and coin on hand
because only a portion of the notes outstanding would be
presented for payment at any one time. Enough metallic
money had to be kept on hand, of course, to redeem whatever
volume of notes was presented for payment.

То каже чланица система америчких федералних резерви (у питању је картел приватних банка), ако већ не верујеш или си лењ да провериш наводе домаћих "експерата".
 
Знам да није, у томе и јесте проблем :) Трансакциони новац је исто депонован новац, али није орочен већ служи за текућа плаћања. Ти си га однео у банку на чување и да би сутра могао плаћати безготовински што је далеко практичније него да шаљеш некоме готовину. То значи да тај новац не би смео да се пласира никако, па ни краткорочно јер није томе намењен.
Чему фантазирање и нагађање, кад све ово може да се провери. Лепо сам оставио документа и линкове да свако може да се увери да банка заиста креира новац "из ничега". То нису само моје речи, то отворено признају професори и економисти.Ево сам си рекао на чување. Постоји новац који би банка требало само да чува и онај орочен који сме да пласира. Међутим она у пракси пласира и један и други. И не само што пласира, већ прикрива ту чињеницу тако што стање на твом текућем оставља непромењеним, иако је тај новац "отпутовао", нема га. Постоји само као забелешка на рачуну, па те она сад убеђује да плаћаш безготовински, јер кеша нема. Односно показало би се да нема када би више клијената укључујући и тебе истовремено затражило исплату у кешу. П.С. Одакле им новац за исплату штедње? Пре свега тако што наплаћују активне камате на кредите које саме креирају "из ваздуха", а ту су и разноразне провизије и накнаде. Ипак, као што рекох главни извор профита је моћ и злупотреба да саме креирају новац без знања јавности и уплитања државе.Прочитај раније приложена документа, па ћеш видети да фалсификује, тј. сама креира новац "из ничега". У једној брошури "Modern Money Mechanics" издатој 1961. банка Федералних Резерви са седиштем у Чикагу први пут је јавно обзнанила како банке креирају новац:

"Who Creates Money?
Changes in the quantity of money may originate with
actions of the Federal Reserve System (the central bank),
depository institutions (principally commercial banks), or
the public. The major control, however, rests with the
central bank.
The actual process of money creation takes place
primarily in banks.
' As noted earlier, checkable liabilities
of banks are money. These liabilities are customers' accounts.
They increase when customers deposit currency
and checks and when the proceeds of loans made by the
banks are credited to borrowers' accounts.
In the absence of legal reserve requirements, banks
can build up deposits by increasing loans and investments
so long as they keep enough currency on hand to redeem
whatever amounts the holders of deposits want to convert
into currency. This unique attribute of the banking business
was discovered many centuries ago.
It started with goldsmiths.
As early bankers, they
initially provided safekeeping services, making a profit from
vault storage fees for gold and coins deposited with them.
People would redeem their "deposit receipts" whenever
they needed gold or coins to purchase something, and
physically take the gold or coins to the seller who, in turn,
would deposit them for safekeeping, often with the same
banker. Everyone soon found that it was a lot easier simply
to use the deposit receipts directly as a means of payment.
These receipts, which became known as notes, were acceptable
as money since whoever held them could go to
the banker and exchange them for metallic money.
Then, bankers discovered that they could make loans
merely by giving their promises to pay, or bank notes, to
borrowers. In this way, banks began to create money.

More notes could be issued than the gold and coin on hand
because only a portion of the notes outstanding would be
presented for payment at any one time. Enough metallic
money had to be kept on hand, of course, to redeem whatever
volume of notes was presented for payment.

То каже чланица система америчких федералних резерви (у питању је картел приватних банка), ако већ не верујеш или си лењ да провериш наводе домаћих "експерата".

Covece ti ne razumes osnovne postlate ekonomije i bankarstva........
SVAKI novac polozen u banci se plasira........AKO je orocen onda moze da se plasira na duzi rok, i samim tim se na takav novac odobrava veca kamata radi stimulacije da klijenti oroce sredstva..........Novac koji je u banci JEDAN minut, moze da se plasira, jer je to svrha bankarstva................
ALi to nema nikakve veze sa krivotvorenjem novca..........Krivotvorenje novca je kada u opticaj pustas novac koji NE POSTOJI....Novac koji banka plasira postoji.Postoji iz razloga sto teorijski ne moze da se desi da svi klijenti povuku novac.suma sumarum sav novac je i dalje na broju, iako prividno(SAMO prividno) njega ima vise.......Kada banka pretera sa plasmanom, i za to nema pokrice, federalna bnaka povuce tu razliku iz obavezne rezerve.Ako nema dovoljno novca u obaveznoj rezervi to se tretira kao izdavanje menica bez pokrica , tj. kao krivicno delo, i banka ide u stecaj...........Vrlo prosto i jednostavno.........
Dalje nema smisla da citam, jer ti pokusavas da proguras nesto sto ne poznaje nijedan ekonomski sistem u svetu..........Sasvim slicno onome kada si ti(ili tvoj klon-nik) propagirao teoriju da se primarna emisija daje u potrosnju, bez ikakvog pokrica.....
PS:Kolika je glupost to sto pricas , ilustrovacu jendim prostim primerom:
AKO bi bilo tako kao sto kazes, onda banke ne bi ni skupljale stednju gradjana, niti primale bilo kakve depozite, vec bi emitujuci sopstvene menice bez pokrica naravno, plasirale novac......Sto je naravno nonsens.....i ne samo nonsens, nego i krivicno delo...isto kao i ono sto ti MISLIS da one rade....
Ali, ako je sve to dogovoreno na visem nivou, zasto onda sakupljati stednju??Prostoije je onako kako sam vec naveo.......
PS1 U svakoj banci na svetu, kada dodjes da podignes vecu kolicinu kesa, to ti nece biti omoguceno, vec ces morati da se najavis bar neki dan ranije(ili neki sat, zavisno od sume).
Takodje to sto banke preskupo naplacuju svoje kamate, te neke imaginarne troskove, nema nikakve veze sa tim tzv. krivotvorenjem novca, nego ima veze sa bankarskim lobijem koji to omogucava, i politikom koja to dozvoljava.
PS2:Ono sto radi banka federalnih rezervi u SAD, ne radi nijedna druga banka na svetu.Razlog je taj sto je dolar svetska valuta, i sto se njegovo stampanje obavlja bez ikakvog pokrica ...Ali, to moze SAD da radi do nekog vremena......Izgleda da je i njihov racun stigao za naplatu, te ce im taj komad papira uskor vredeti manje od toaletnog papira...SAD se protiv toga bore izrazitom ekspanzionistickom politikom,zveckanjem i prizvodnjom oruzja, generisanjem kriza i ratova po celom svetu.Ali time ce samo odloziti neumitan kraj......
Ali to opet nema nikakve veze sa ovim o cemu ti pricas, jer su razlozi SAD-a na sasvim drugoj strani.........
 
SVAKI novac polozen u banci se plasira........AKO je orocen onda moze da se plasira na duzi rok, i samim tim se na takav novac odobrava veca kamata radi stimulacije da klijenti oroce sredstva..........Novac koji je u banci JEDAN minut, moze da se plasira, jer je to svrha bankarstva................
Сврха банкарства је да буде сервис или слуга реалне економије, а не његов господар. Али увек се нађе неки испран мозак који ће да брани супротно.
ALi to nema nikakve veze sa krivotvorenjem novca..........Krivotvorenje novca je kada u opticaj pustas novac koji NE POSTOJI....Novac koji banka plasira postoji.
Ало Марс, Земља зове. Па јесам ли оставио документа црно на бело да банка несумњиво сама креира новац. Колико мораш бити задрт и глуп, па то негирати :hahaha1:
Postoji iz razloga sto teorijski ne moze da se desi da svi klijenti povuku novac. suma sumarum sav novac je i dalje na broju, iako prividno(SAMO prividno) njega ima vise.......
Новчана маса се повећава стварно, а не привидно управо зато јер су банке узурпирале искључиво право државе да креира новац, заправо кредит. Објаснио сам и како, али то теби не допире до мозга. Квака је у томе да је држави забрањено или одузето право да емитује новац (као трајно средство размене), да би се људи и предузећа вечито и изнова задуживали кредитима који су привремени и испаре из оптицаја када се врате, успут исисавајући друштвено богатство у корист шачице ултра богатих банкара и њихових помагача. Ја их зовем гоничи робова.
Kada banka pretera sa plasmanom, i za to nema pokrice, federalna bnaka povuce tu razliku iz obavezne rezerve.
Како банка може да претера и "нема покриће", сем ако сама не ствара (кривотвори) новац и усмерава га у потрошњу?
Ako nema dovoljno novca u obaveznoj rezervi to se tretira kao izdavanje menica bez pokrica , tj. kao krivicno delo, i banka ide u stecaj...........Vrlo prosto i jednostavno......... Dalje nema smisla da citam, jer ti pokusavas da proguras nesto sto ne poznaje nijedan ekonomski sistem u svetu..........
Ма какве менице, нема то везе. Ово што причам не познаје (барем не у пуној мери) ни један систем у свету, зашто што елита на власти третира народ као стоку коју може да шиша до миле воље. А међу тим овцама се увек нађе нека која ће да брани постојећи систем :dash:
Sasvim slicno onome kada si ti(ili tvoj klon-nik) propagirao teoriju da se primarna emisija daje u potrosnju, bez ikakvog pokrica.....
Немам никакве клонове, нити сам икад рекао да свеж новац треба да се емитује без покрића
Kolika je glupost to sto pricas , ilustrovacu jendim prostim primerom: AKO bi bilo tako kao sto kazes, onda banke ne bi ni skupljale stednju gradjana, niti primale bilo kakve depozite, vec bi emitujuci sopstvene menice bez pokrica naravno, plasirale novac......Sto je naravno nonsens.....i ne samo nonsens, nego i krivicno delo...isto kao i ono sto ti MISLIS da one rade....
Ali, ako je sve to dogovoreno na visem nivou, zasto onda sakupljati stednju??
Их зашто? Када банке не би прикупљале штедњу, постојала би реална опасност да широке масе "прогледају" и схвате превару. Овако се ствара илузија да банке не могу без штедње и да им је то главни извор кредитирања. У случају Србије додатни мотив је и то што је цена новца који се прикупи штедњом често нижа него кад би се банка задужила директно код НБС чија је референтна стопа до недавно била око 19%.
U svakoj banci na svetu, kada dodjes da podignes vecu kolicinu kesa, to ti nece biti omoguceno, vec ces morati da se najavis bar neki dan ranije(ili neki sat, zavisno od sume).
О томе и говорим јер је реч о глобалној превари која није од јуче, већ траје деценијама, а негде и вековима. Да банка чува новац који би требало да чува (за неку скромну провизију) и да при том поштује рочну структуру својих извора, никада се такве ствари не би дешавале. Међутим, оно чега људи нису свесни јесте да би за њу проблем биле и сасвим мале суме, ако би довољно клијената у исто време нагрнуло на шалтере да траже свој новац у кешу (не мислим на орочена средства).
Ono sto radi banka federalnih rezervi u SAD, ne radi nijedna druga banka na svetu. Razlog je taj sto je dolar svetska valuta, i sto se njegovo stampanje obavlja bez ikakvog pokrica ...Ali, to moze SAD da radi do nekog vremena......Izgleda da je i njihov racun stigao za naplatu, te ce im taj komad papira uskor vredeti manje od toaletnog papira...SAD se protiv toga bore izrazitom ekspanzionistickom politikom,zveckanjem i prizvodnjom oruzja, generisanjem kriza i ratova po celom svetu. Ali time ce samo odloziti neumitan kraj......Ali to opet nema nikakve veze sa ovim o cemu ti pricas, jer su razlozi SAD-a na sasvim drugoj strani.........
Тако је, нема везе јер ја говорим и објашњавам људима како банке креирају свеж новац мимо државе и знања јавности, а ово што ти помињеш је моћ и присила интернационалних банкара да једну валуту наметну читавом свету ради експлоатације, јер онај ко контролише емитовање новца контролише све друге факторе у друштву.
 
Сврха банкарства је да буде сервис или слуга реалне економије, а не његов господар. Али увек се нађе неки испран мозак који ће да брани супротно.
Ало Марс, Земља зове. Па јесам ли оставио документа црно на бело да банка несумњиво сама креира новац. Колико мораш бити задрт и глуп, па то негирати :hahaha1:
Новчана маса се повећава стварно, а не привидно управо зато јер су банке узурпирале искључиво право државе да креира новац, заправо кредит. Објаснио сам и како, али то теби не допире до мозга. Квака је у томе да је држави забрањено или одузето право да емитује новац (као трајно средство размене), да би се људи и предузећа вечито и изнова задуживали кредитима који су привремени и испаре из оптицаја када се врате, успут исисавајући друштвено богатство у корист шачице ултра богатих банкара и њихових помагача. Ја их зовем гоничи робова.
Како банка може да претера и "нема покриће", сем ако сама не ствара (кривотвори) новац и усмерава га у потрошњу? Ма какве менице, нема то везе. Ово што причам не познаје (барем не у пуној мери) ни један систем у свету, зашто што елита на власти третира народ као стоку коју може да шиша до миле воље. А међу тим овцама се увек нађе нека која ће да брани постојећи систем :dash: Немам никакве клонове, нити сам икад рекао да свеж новац треба да се емитује без покрића Их зашто? Када банке не би прикупљале штедњу, постојала би реална опасност да широке масе "прогледају" и схвате превару. Овако се ствара илузија да банке не могу без штедње и да им је то главни извор кредитирања. У случају Србије додатни мотив је и то што је цена новца који се прикупи штедњом често нижа него кад би се банка задужила директно код НБС чија је референтна стопа до недавно била око 19%.О томе и говорим јер је реч о глобалној превари која није од јуче, већ траје деценијама, а негде и вековима. Да банка чува новац који би требало да чува (за неку скромну провизију) и да при том поштује рочну структуру својих извора, никада се такве ствари не би дешавале. Међутим, оно чега људи нису свесни јесте да би за њу проблем биле и сасвим мале суме, ако би довољно клијената у исто време нагрнуло на шалтере да траже свој новац у кешу (не мислим на орочена средства).Тако је, нема везе јер ја говорим и објашњавам људима како банке креирају свеж новац мимо државе и знања јавности, а ово што ти помињеш је моћ и присила интернационалних банкара да једну валуту наметну читавом свету ради експлоатације, јер онај ко контролише емитовање новца контролише све друге факторе у друштву.

Ne vredi uopste sa tobom pricati.ja sasvim jasno navodim primere, zakonsku regulativu pravila ponasanja ako hoces, a ti samo pricas o nekim navodnim dokumenima........

Ali samo na jedno da se osvrnem, na kratko(uvecano)..
Da si ti bankar, ti bi verovatno stavio vrecu na rame i isao da plasiras novac..Nazalost po tebe danas se to tako ne radi.........Banka moze da pretera i TIME sto pretera pravi krivicno delo, izdajuci menice bez pokrica, ili kako ti kazes krivotvoreci novac..........
Ne postoji apsolutno nikakva sumnja da je to veoma veoma kaznjivo, i sasvim nedopusteno u svakom ekonomskom sistemu.
app.toga, da li ti uopste znas kakve je potrese dozivela celokupna privreda bivse SFRJ, kada je "agrokomerc"{ POKUSAO da uradi tako nesto?
Takodje, uopste nije sporno da elita tretira narod kao stoku, ali postoji jedan "mali" problem u tome.I ta elita MORA da se ponasa po nekim osnovnim pravilima, inace su i sami osudjeni na propast.......

Smatram ovu nasu raspravu zavrsenom, jer ono o cemu ti pricas ne poznaje nijedan ekonomski sistem na svetu..........I nece nikad poznavati.....

Drugo boldovano(nisam mogao da izdrzim da se ne osvrnem i na ovo):
Objasni mi jedan razlog zbog cega je potrebna ta iluzija, AKO banke rade ono sto ti tvrdis??????????
Nije valjda da im je vazno kakvo ce misljenje o njima imati "stoka"???:rotf::rotf::rotf::rotf:
 
Ne vredi uopste sa tobom pricati.ja sasvim jasno navodim primere, zakonsku regulativu pravila ponasanja ako hoces, a ti samo pricas o nekim navodnim dokumenima........
Наводиш примере, али по систему рекла-казала, ни један извор ниси навео.
Ali samo na jedno da se osvrnem, na kratko(uvecano).. Da si ti bankar, ti bi verovatno stavio vrecu na rame i isao da plasiras novac..Nazalost po tebe danas se to tako ne radi....
Зашто врећу када све иде кроз књиге или у новије време електронски :) Новац има разне форме: ковани, новчанице и онај најраспрострањенији - књишки или жирални, а зове се још и банкарски јер га креирају банке. И сви они заједно чини М1 агрегат - ликвидна новчана средства.
Banka moze da pretera i TIME sto pretera pravi krivicno delo, izdajuci menice bez pokrica, ili kako ti kazes krivotvoreci novac..........Ne postoji apsolutno nikakva sumnja da je to veoma veoma kaznjivo, i sasvim nedopusteno u svakom ekonomskom sistemu. аpp.toga, da li ti uopste znas kakve je potrese dozivela celokupna privreda bivse SFRJ, kada je "agrokomerc"{ POKUSAO da uradi tako nesto?
Менице нису исто што и новац, а Агрокомерц је фирма а не банка. Да је била велика мућка, била је, али немојмо мешати бабе и жабе.
Takodje, uopste nije sporno da elita tretira narod kao stoku, ali postoji jedan "mali" problem u tome. I ta elita MORA da se ponasa po nekim osnovnim pravilima, inace su i sami osudjeni na propast...
Ко да их осуди на пропаст, кад они пишу та "основна правила" и диктирају игру. Маса при том нема благе везе шта се дешава.
Objasni mi jedan razlog zbog cega je potrebna ta iluzija, AKO banke rade ono sto ti tvrdis?????????? Nije valjda da im je vazno kakvo ce misljenje o njima imati "stoka"?? :rotf:
Улог је много већи од пуког мишљења. Парафразираћу чувеног конструктора Хенрија Форда који је изјавио: "Када би моји сународници знали како функционише банкарски систем, револуција би се дигла колико сутра." Дакле, итекако им је важно да маса не зна шта се дешава, јер би у супротном крв текла у потоцима или би барем радила говњива мотка.
 
Наводиш примере, али по систему рекла-казала, ни један извор ниси навео.Зашто врећу када све иде кроз књиге или у новије време електронски :) Новац има разне форме: ковани, новчанице и онај најраспрострањенији - књишки или жирални, а зове се још и банкарски јер га креирају банке. И сви они заједно чини М1 агрегат - ликвидна новчана средства. Менице нису исто што и новац, а Агрокомерц је фирма а не банка. Да је била велика мућка, била је, али немојмо мешати бабе и жабе. Ко да их осуди на пропаст, кад они пишу та "основна правила" и диктирају игру. Маса при том нема благе везе шта се дешава.Улог је много већи од пуког мишљења. Парафразираћу чувеног конструктора Хенрија Форда који је изјавио: "Када би моји сународници знали како функционише банкарски систем, револуција би се дигла колико сутра." Дакле, итекако им је важно да маса не зна шта се дешава, јер би у супротном крв текла у потоцима или би барем радила говњива мотка.

1.Koje si TI to dokumente naveo?
Ja pregledam ponovo celu temu i ne nadjoh nikakve dokumente, sem misljenja, komentara.
Na osnovu cega ti uopste tvrdis da je ovo o cemu ja pisem na osnovu rekla-kazala?
Navedi mi JEDAN razlog za tu tvrdnju.......Ja bih pre rekao da je tvoja prica, cak ne rekla kazala, nego vise kao bajka.
2.Da, Agrokomerc je firma koja je pokusala da napravi ISTO ono sto ti tvrdis da rade banke.Pa je prosla kako je prosla.Isto tako bi prosle i banke(menice, stvaranje "falsifikovanog novca, izdavanje cekova bez pokrica,plasman obveznica, akcije, sve su to samo razlicite varijante ISTE stvari).
3.Tako je.Osnovna pravila pise elita.Ali, elita mora da postuje pravila napisana izmedju njih.Tim kreiranjem , kako ti kazes, novca oni pogrevaju inflaciju i time OBEZVREDJUJU SVOJ NOVAC.A posebno ako to rade kako se kome svidi......Tako da ni tu nisi u pravu
4.Veoma je bitno da masa ne zna sta se radi?
Je odavno nisam cuo besmisleniju recenicu.
Koga uopte briga sta masa misli?
Ako je tako kako t tvrdis, onda oni mogu kako hoce kreirati lazan novac, i manipulisati njime bez obzira na stednju ili deponovana sredstva u bankama.
Zasto bi se onda banke rangirale po sigurnosti, plasmanu, likvidnosti?
Zasto bi onda neke banke postojale vekovima, a neke se gasile, propadale?
Ili je to tebi sve predstava?
Nemoj biti smesan.

Za kraj samo jedno pitanje za tebe:
Zbog cega si ti uopste potegao tu temu?Kakav je cilj saznanja da , kako ti tvrdis , banke falsifikuju novac?Sta time zelis da postignes, osim pukog teoretisanja i propagiranja neke teorije koja nema uporiste BAS NIGDE u ekonomiji?

Pozdrav, sve najbolje sa tvojom teorijom.
 

Back
Top