krauterbox
Iskusan
- Poruka
- 5.492
(1871-1944)
„Хришћанска форма владавине првенствено никако није деспотска аутократија татарско-турског типа, којег је у тај ранг поставила Византија и ропски понизна званична црква, већ федеративна демократска република, каквом су је у своје време добро схватали енглески дисиденти који су емигрирали у Америку. Каква год да је форма политичког устројства, она мора да чува природна права човечије личности: слободу речи, слободу савести, слободу да општи са другим људима, дакле – слободу савеза и окупљања и сл., и мора да искључи класне или било какве друге привилегије које нарушавају правну једнакост људи. Та права морају бити аксиома хришћанске политике.“
Булгаков С.Н. Неодложни задатак (О савезу хришћанске политике) // Хришћански социјализам. Новосибирск. 1991. С.33-34.
„Хришћанска историја познаје власт која признаје себе као власт утврђену Божијом милошћу и остварену народом, а не царем: такав је амерички строј, који почива на основи права човека и грађанина као сина Божијег“.
Булгаков С.Н. Хришћанска социологија // Булгаков С.Н. Радови о социологији и теологији. Т.2. М., “Наука”, 1997. С.545.
„Јасни су и хришћански идеали у области социјалне политике. Ако је недопустиво политичко потчињавање, онда је економско потчињавање још мање опростиво, јер је оно још суровије, и још више понижавајуће; оно претвара човека у ствар и средство за задовољење најнижих.
Булгаков С.Н. Православље и социјализам // Радови о социологији и теологији. Т.2. М., “Наука”, 1997. С.566-568.