NEPOBEDIVO SUNCE
Elita
- Poruka
- 23.131
Neka visi Pedro
Sledećeg meseca navršiće se pet godina od kako je Boris Tadić prvi put izabran za predsednika Republike. Toliko dugo je i (neustavno) predsednik Demokratske stranke.
Za pet godina, koliko je Boris Tadić na čelu Srbije, naši životi su se promenili. Mnoge porodice izložene su patnjama, stotine hiljada ljudi ostalo je bez posla... Beznađe, glad, siromaštvo nadvilo se nad Srbijom, preteći mnogima od nas da ćemo otići prerano u večna lovišta.
Za mandata Borisa Tadića privremene institucije na Kosovu proglasile su nezavisnost pokrajine...
Za mandata Borisa Tadića srpska vojska je desetkovana, preduzeća, bolnice, škole, ustanove i budžeti su pometeni od bande iz G 17 Plus i od njegovih partijskih jurišnika.
Predsednik nam je, za vreme svog predsednikovanja, nudio put u Evropu, brzo članstvo u Evropskoj uniji, u NATO, obećavao brzi dolazak na belu Šengen listu....
Za vreme predsednikovanja i vladavine Borisa Tadića Srbija je uzela više od 25 milijardi evra kredita, a dobila je i oko 20 milijardi evra donacija!
Sve ove silne milijarde potrošila je banda na čelu sa Mlađanom Dinkićem, čija ''ekspertska grupa'', a potom partija G 17 Plus rukovodi svim finansijskim institucijama i fondovima, nemilice i pljačkajući.
I stranački jurišnici Borisa Tadića, mahom dečurlija, tek izašla iz školskih klupa, jer srpski predsednik voli tu vrstu oko sebe, poput roja skakavaca, pljačka preostala javna preduzeća, opštinske budžete...
Prošlog meseca predsednik Tadić se obratio, ne naciji, već svojim stranačkim kolegama, upoznajući i nas građane na taj način, da su političke stranke koje učestvuju u vlasti ogrezle u kriminalu i korupciju!
Obećao je, ne građanima, nego stranačkim kolegama, ''odlučnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala''. Te borbe se setio posle pet godina, kada su njegovi banditi i banditi Mlađana Dinkića pomeli Srbiju.
Da se svojim izlaganjem ne bi zamerio svojim dečkićima sa kojima je bludničio o našem trošku, i koji su na ključnim privrednim i državnim funkcijama, dodao je da neće biti novih izbora, i da se vlast neće menjati! Krašće i pljačkati u istom sastavu.
Zašto se predsednik sprda za građanima Srbije?
On je nedavno najavio završnicu svog opasnog projekta rasturanja Srbije kroz ideju regionalizacije Srbije i promenu Ustava (uveren da će dobiti još dva mandata).
Nakon najave gospodina Tadića o ''beskompromisnoj borbi protiv korupcije i kriminala", koju je on prvi put najavio prošlog septembra, dva dana uoči minulih lokalnih izbora, uhapšen je predsednik SO Aranđelovac, inače član Srpske radikalne stranke! Kao u onoj meskičkoj komediji u kojoj je za sva zla krivac jedan marginalac bez zaštite: Neka visi Pedro!
Punih pet godina, teško bolesni predsednik Srbije pokušava da zavede ličnu diktaturu. On je i premijer, i ministar, i tužilac, i sudija...
Njegove najave o obračunu sa korupcijom su zajebancije, za koje on misli, da mogu da mu podgreju iluziju o njegovoj neprikosnovenosti u zemlji Srbiji.
Tužno je što niko od osam miliona građana ovoj ništariji, koja nas kolektivno čini ludim, bolesnim, gladnim i beznadežnim slučajevima, ne može da stane na put. Zar nam baš svima drhte ruke?!
Sledećeg meseca navršiće se pet godina od kako je Boris Tadić prvi put izabran za predsednika Republike. Toliko dugo je i (neustavno) predsednik Demokratske stranke.
Za pet godina, koliko je Boris Tadić na čelu Srbije, naši životi su se promenili. Mnoge porodice izložene su patnjama, stotine hiljada ljudi ostalo je bez posla... Beznađe, glad, siromaštvo nadvilo se nad Srbijom, preteći mnogima od nas da ćemo otići prerano u večna lovišta.
Za mandata Borisa Tadića privremene institucije na Kosovu proglasile su nezavisnost pokrajine...
Za mandata Borisa Tadića srpska vojska je desetkovana, preduzeća, bolnice, škole, ustanove i budžeti su pometeni od bande iz G 17 Plus i od njegovih partijskih jurišnika.
Predsednik nam je, za vreme svog predsednikovanja, nudio put u Evropu, brzo članstvo u Evropskoj uniji, u NATO, obećavao brzi dolazak na belu Šengen listu....
Za vreme predsednikovanja i vladavine Borisa Tadića Srbija je uzela više od 25 milijardi evra kredita, a dobila je i oko 20 milijardi evra donacija!
Sve ove silne milijarde potrošila je banda na čelu sa Mlađanom Dinkićem, čija ''ekspertska grupa'', a potom partija G 17 Plus rukovodi svim finansijskim institucijama i fondovima, nemilice i pljačkajući.
I stranački jurišnici Borisa Tadića, mahom dečurlija, tek izašla iz školskih klupa, jer srpski predsednik voli tu vrstu oko sebe, poput roja skakavaca, pljačka preostala javna preduzeća, opštinske budžete...
Prošlog meseca predsednik Tadić se obratio, ne naciji, već svojim stranačkim kolegama, upoznajući i nas građane na taj način, da su političke stranke koje učestvuju u vlasti ogrezle u kriminalu i korupciju!
Obećao je, ne građanima, nego stranačkim kolegama, ''odlučnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala''. Te borbe se setio posle pet godina, kada su njegovi banditi i banditi Mlađana Dinkića pomeli Srbiju.
Da se svojim izlaganjem ne bi zamerio svojim dečkićima sa kojima je bludničio o našem trošku, i koji su na ključnim privrednim i državnim funkcijama, dodao je da neće biti novih izbora, i da se vlast neće menjati! Krašće i pljačkati u istom sastavu.
Zašto se predsednik sprda za građanima Srbije?
On je nedavno najavio završnicu svog opasnog projekta rasturanja Srbije kroz ideju regionalizacije Srbije i promenu Ustava (uveren da će dobiti još dva mandata).
Nakon najave gospodina Tadića o ''beskompromisnoj borbi protiv korupcije i kriminala", koju je on prvi put najavio prošlog septembra, dva dana uoči minulih lokalnih izbora, uhapšen je predsednik SO Aranđelovac, inače član Srpske radikalne stranke! Kao u onoj meskičkoj komediji u kojoj je za sva zla krivac jedan marginalac bez zaštite: Neka visi Pedro!
Punih pet godina, teško bolesni predsednik Srbije pokušava da zavede ličnu diktaturu. On je i premijer, i ministar, i tužilac, i sudija...
Njegove najave o obračunu sa korupcijom su zajebancije, za koje on misli, da mogu da mu podgreju iluziju o njegovoj neprikosnovenosti u zemlji Srbiji.
Tužno je što niko od osam miliona građana ovoj ništariji, koja nas kolektivno čini ludim, bolesnim, gladnim i beznadežnim slučajevima, ne može da stane na put. Zar nam baš svima drhte ruke?!
