(Razno) "Naučne misterije"

chuck.eu:

The Most Intriguing Scientific Mysteries

Kliknite za proširenje...

Jes' vraga.

Pre par meseci sam bio u knjižari, i u kopanju kroz uobičajeno loš izbor naučne literature, naleteo sam i na ovu knjigu. Izgledala je zanimljivo, pa sam je prelistao i prošao kroz neke od primera. Rezultat?

Radi se mešavini potpuno netačnih stvari, i suptilnog nerazumevanja kompleksnih problema. Ukupno, rezultat je knjiga koja je dovoljno blizu meti da izgleda ubedljivo, ali dovoljno daleko da daje potpuno pogrešnu sliku.

Takozvana misterija:

There must be more matter than we can see: the famous dark matter and, to go with it, something even more mysterious - dark energy.

To date, however, there's not a shred of evidence for either, even though teams of scientists have been looking for years.

Kliknite za proširenje...

O ovome smo već pričali, ali da ponovimo. Naučnici nisu izmislili ideju bez ikakvog opravdanja. Mi vidimo oblasti prostora koje poseduju gravitaciju, ali u kojima se - što se tiče svih drugih interakcija, pa i elektromagnetnih - ne nalazi ništa.

Isto kao što možemo elektromagnetno polje da "vidimo" na osnovu puta naelektrisanih čestica kroz njega, tako možemo da "vidimo" i tamnu materiju. Evo i slika:



Ono što ne znamo je njena priroda, ali reći da "ne postoje dokazi za nju" je potpuno netačno.

Takozvana misterija:

In his next chapter, however, Brooks considers the curious afterlives of the Pioneer spacecraft, which only seem to cast more doubt on the universal truth of Newton's law.

Kliknite za proširenje...

Cela priča o tamnoj materiji je priča o našem nerazumevanju nekih od osnovnih pitanja u vezi gravitacije. Problem kvantne gravitacije je centralni problem moderne fizike. Osnovna funkcija LHC kolajdera je da nam da podatke pomoću kojih možemo da možda bolje priđemo ovim pitanjima.

Treba da budemo začuđeni što vidimo efekte koje ne razumemo potpuno u okviru polja za koje znamo da ga ne razumemo potpuno?

Povrh toga, ovde imamo gomilu efekata koji nisu predviđeni. Radioaktivni generatori oslobađaju termalne fotone čiji efekt na ubrzanje je veoma teško tačno modelirati. Privlačna snaga okolnog oblaka je takođe veliko pitanje. Konačno, uvek postoji mogućnost nepredviđenog oslobađanja gasa. Ukratko, suviše pitanja da bi mogao da se da nekakav odgovor, ili da se izvuče dubok zaključak.

Cela ideja se svodi na zamerku što se iz jednog neobičnog podatka ne izvlače ogromni i sveobuhvatni zaključci.

Takozvana misterija:

If that weren't enough of a revelation, there's alien intelligence as well. And here we have one of modern science's greatest mysteries: the Wow! signal,

Kliknite za proširenje...

Signal je trajao 72 sekunde, i koji je uhvaćen samo na jednoj strani duplog radioteleskopa. Signal koji je prosto bio čista amplituda, bez ikakvih kodiranih podataka ili kompleksne strukture.

Moguće je da se radi o signalu od vanzemaljaca - ako su vanzemaljci želeli da kontaktiraju sa nama tako što pošalju monotoni signal koji traje 72 sekunde. S obzirom da ne možemo znati kakav je način razmišljanja vanzemaljaca, ovo jeste moguće.

Moguće je takođe da se radi o tehničkom kvaru unutar teleskopa, o magnetnom talasu koji je izazvao pogrešno čitanje, o kvaru na kompjuteru, o signalu sa Zemlje koji se reflektovao o neko parče rotirajućeg svemirskog đubreta...

Kao i u prethodnom slučaju, ovo je daleko premali dokaz sa suviše mogućih interpretacija da bi se na osnovu njega mogli izvlačiti dublji zaključci.

Takozvana misterija:

Back on earth, points out Brooks, science still can't define what “living” means, as opposed to inanimate, nor can it explain death. Especially since some species, such as Blanding's turtles of North America, don't age.

Kliknite za proširenje...

Tačno, postoji masa definicija života. I pitanje starenja i smrti je predmet rasprave.

Ali nije toliko potpuna misterija kao što izgleda, i "misterija" je zasnovana na netačnoj ideji da je naša smrt nekako programirana. Niko ne umire od starosti - ljudi umiru od konkretnih bolesti (srčani, moždani udar, infekcija, itd.). Šansa loših stvari se povećava sa starošću, pošto mnogi telesni sistemi polako gube kapacitet. Ovaj gubitak se događa usled činjenice da su sistemi za popravku oštećenja nesavršeni, i da uvek dolazi do akumulacije štete.

Brzina ove akumulacije zavisi od načina života organizma, i metaboličkih odrednica, što je i mesto na kome su centrirane kontroverze i istraživanja.

Dodatni komplikujući faktor koji zamućuje istraživanja su evoluciona i ekološka pitanja. Da li je za vrstu bolje da održava stare jedinke sa akumuliranim oštećenjima, ili da te jedinke automatski uklanja posle određenog nivoa štete da se one više ne bi takmičile sa mladim i neoštećenim životinjama? Zavisi od vrste i sredine...

Takozvana misterija:

Sex also gives scientists a terrible headache. Why do we do it? In terms of expenditure of time and energy (not to mention income), having to attract a mate is a ridiculously costly way of self-replicating. Many species simply sub-divide, like amoeba, or practise virgin birth, like the solitary Komodo dragon in London Zoo in 2006. She thus passed on 100% of her genes without having to flirt, diet or splash out on Jimmy Choos. But sexual reproduction reproduces only 50% of you, with no guarantee that it'll be the best 50%.

Kliknite za proširenje...

Istovremeno imamo i jasne obzervacije da kompleksne životinje koje praktikuju aseksualnu reprodukciju teže da ubrzo izumru. Ako svi pripadnici vrste dele apsolutno isti genotip, parazit ili infekcija koji ubije jednu jedinku će ubiti sve jedinke i ukloniti čitavu vrstu sa lica zemlje.

Seks daleko povećava dugoročnost vrste (osim u slučaju onih vrsta koje se ultrabrzo razmnožavaju, pa nakupe dovoljnu varijaciju kroz prosto skupljanje slučajnih mutacija kroz generacije), i omogućava efikasnije kombinovanje pozitivnih mutacija.

Opet, ima misterija i nepoznanica, ali one nisu one koje Bruks predstavlja, niti su misteriozne na onaj način na koji on to zamišlja.

Takozvana misterija:

While on the subject of sex, Brooks also explains that scientists remain mystified by the process of courtship. It's a myth that females choose the biggest and flashiest males

Kliknite za proširenje...

Ne, ovo je klasično nerazumevanje rezultata ekoloških eksperimenata.

Ženke ne biraju alfa mužjake uvek. Štaviše, kod mnogih vrsta, ukupan broj potomaka koje ostave beta-mužjaci je veći nego broj potomaka alfa-mužjaka. Ali: broj potomaka koje ostavi alfa-mužjak je i dalje veći nego broj potomaka koje ostavi bilo koji pojedinačni beta-mužjak. Ipak se isplati biti kralj.

Takozvana misterija:

Freewill is the biggest puzzle in this book. As Brooks points out, human civilisation is built on it: law and order, praise and blame, good and evil. Yet most neuroscientists declare it doesn't exist. “Freewill is a fictional construction,” says Steven Pinker.

Kliknite za proširenje...

Ok, za ovo su krive moje kolege više nego Brooks.

Postoje veoma dobri i jasni dokazi iz neuronauke da je većina odluka produkt procesa kojih uopšte nismo svesni. Odluka biva donesena, posebnim nervnim procesom "označena" kao "naša", i onda dolazi u svest gde je mi percipiramo kao "mi smo odlučili da uradimo X". U slučaju kada proces označavanja propadne, recimo, imamo ljude koji kažu da imaju "glasove u glavi" koji ih "teraju da rade X": odluke se donose, ali u svest ulaze kao nešto što "nije moje".

Takođe, postoji veliki broj podataka da je većina naših ideja o sopstvenim odlukama čista iluzija. Naši nesvesni sistemi proizvedu odluke, one uđu u svest, i onda poseban deo mozga proizvede objašnjenje zašto smo doneli tu odluku.

Mi to percipiramo kao jedan proces: imamo razlog, i zbog tog razloga smo odlučili X.

U stvarnosti, masa potpuno nesvesnih procesa iskalkuliše odluku na osnovu faktora kojih uopšte nismo svesni (i koji se zasnivaju na instinktima i impulsima koje većina ljudi ne želi da zna da ih ima). Onda se ta odluka ubaci u svest, zajedno sa naknadno smišljenim razlogom za odluku.

Ovo su veoma važne i zanimljive stvari (i jedan od razloga zbog kojih ja često kažem da su nalazi modernih neuronauka mnogo opasniji za današnje religije nego što evolucija ili kosmologija ikada mogu biti). Ali ovde nigde nema ni reči o pitanju slobodne volje. Pitanje je samo da li mi imamo svesnu volju ili ne.

Ništa u neuronauci ne govori da ta nesvesno-formirana volja nije slobodna!

Ono što je smešno sa Bruksovim izlaganjem je što se uopšte fokusira na neuronauku. Osnovni argument protiv slobodne volje dolazi iz fizike.

Većina fizičara smatra da slobodna volja ne postoji iz čisto mehaničkih razloga. Prosto, mi smo sastavljeni od čestica. Čestice se kreću u skladu sa određenim zakonima. Mada mi ne možemo da znamo njihovu poziciju i impuls (Hajzenbergov princip neodređenosti), one ipak imaju određenu poziciju i impuls. Dakle, svet je mehanički konstrukt koji se odvija po čvrstim i nesalomljivim zakonima.

Ovo je veoma ubedljiv argument za nepostojanje slobodne volje. Međutim, nije dovoljno ubedljiv za većinu ljudi, pa ni za mene. Ja ću tvrdoglavo da verujem da postoji nešto što mi daje slobodnu volju (mada uglavnom nesvesnu), dok se ne pojave podaci koji dokazuju njeno nepostojanje van svake sumnje (razumne ili prilično nerazumne).

endonuclease:

Jes' vraga.

Pre par meseci sam bio u knjižari, i u kopanju kroz uobičajeno loš izbor naučne literature, naleteo sam i na ovu knjigu. Izgledala je zanimljivo, pa sam je prelistao i prošao kroz neke od primera. Rezultat?

Radi se mešavini potpuno netačnih stvari, i suptilnog nerazumevanja kompleksnih problema. Ukupno, rezultat je knjiga koja je dovoljno blizu meti da izgleda ubedljivo, ali dovoljno daleko da daje potpuno pogrešnu sliku.

Kliknite za proširenje...

Hvala za iscrpna objasnjenja. Zato sam i postavio link - tekstom su obuhvacena izvesna zanimljiva pitanja, a da bas i nisu misterije na nacin na koji je to predstavljeno u tekstu (knjigu nisam citao) pretpostavio sam na osnovu tvog ranijeg pisanja, pa sam se ponadao da ces da napises nesto o ovim pitanjima, narocito o slobodnoj volji.

Ono sto se iznosi u okviru naucno-popularne literature cesto "strogo-naucno" nije tacno, pogotovo ako se tezi senzacionalizmu i ako je ideja vodilja sto veci profit, ali ako je pisac dobar, moze da zaiteresuje citaoca za izvesne probleme. Razumem da mozda konkretnu knjigu ne bi svrstao u ovaj zanr, ali s tim u vezi bih te zamolio da predstavis neki svoj generalni utisak, stav, nacelan osvrt na kvalitet knjiga u okviru naucno-popularnog zanra.


-

chuck.eu:

Razumem da mozda konkretnu knjigu ne bi svrstao u ovaj zanr, ali s tim u vezi bih te zamolio da predstavis neki svoj generalni utisak, stav, nacelan osvrt na kvalitet knjiga u okviru naucno-popularnog zanra.

Kliknite za proširenje...

Oh, tu je u pitanju ogroman spektar.

Neke su jako lepo pisane, ali sa naukom imaju veze samo tangencijalno, otprilike kao Galet sa relativitetom (ova gornja je dobar primer).

Neke imaju strahovito tačan i lepo obrađen sadržaj, ali su prilično teške za čitanje (npr. Penrozov "Road to Reality" - moguće jedina "popularno naučna" knjiga koja se ne može razumeti bez česte konsultacije nekoliko različitih udžbenika više matematike).

Neke su odlično napisane i skoro potpuno tačne, s tim što je ta jedna netačna stvar toliko krupna da se pitaš šta je zaboga autor mislio (jedna od mojih omiljenih popularnih knjiga, "Exploring Consciousness" Rite Karter spada u ovu kategoriju).

A neke su prosto odlične od prve do poslednje strane (recimo, knjige Karla Zimmera).

Slobodna volja, kao samostalni aparat odlučivanja svakog čovjeka, postoji ali je i ona uokvirena zakonima kojima sve podliježe. Stepen slobode slobodne volje može se svjesno povećavati ukoliko misaone i fizičke radnje čovjeka počivaju na osnovama koje podupiru sam život[SUP]1[/SUP]) i smaljivati ako se ide suprotinm putem.

[SUP]1[/SUP]) Sigurno je da postoje misaone i fizičke radnje čovjeka koje će rezultirati onim što je dobro ( i najbolje) za sam život, kao što postoje i suprotne radnje koje će dati loše (i najgore) rezultate po život pojedinca. Te radnje su iskustveno (tradicijom) saznajne, a rezultat su urvrđivanja visokih moralnih normi, koje su do visokog stepena razvile neke religije. Slobodnom voljom misaono-fizičke radnje treba usmjeravati po prvoj soluciji. Ako želimo postići najbolje.

ristob:

Slobodna volja, kao samostalni aparat odlučivanja svakog čovjeka, postoji ali je i ona uokvirena zakonima kojima sve podliježe. Stepen slobode slobodne volje može se svjesno povećavati ukoliko misaone i fizičke radnje čovjeka počivaju na osnovama koje podupiru sam život[SUP]1[/SUP]) i smaljivati ako se ide suprotinm putem.

Kliknite za proširenje...

Veoma lepo mišljenje, za koga nema nikakvih dokaza. U stvari, protiv ovog mišljenja stoji potpuna nepoznanica bilo kakvih mehanizama kojima bi takav efekt mogao da se manifestuje.