Bota chastio Ruse za pozajmicu

111111

111111

Legenda
Banovan
Poruka
60.297
Đelić: Tri tone nuklearnog otpada iz Vinče ide u Rusiju

Srbija će u Rusiju izvesti tri tone nuklearnog otpada iz reaktora u Vinči, što će omogućiti da bude trajno skinuta sa liste zemalja koje su moguće mete nuklearnog terorizma, rečeno je danas prilikom potpisivanja sporazuma o izvozu istrošenog nuklearnog goriva.

Sporazum su u Vladi Srbije potpisali potpredsednik vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić i generalni direktor ROSATOM-a Sergej Kirijenko.

Kirijenko je podsetio da je 2002. godine iz Srbije u Rusiju izmešteno više od 40 kilograma nuklearnog otpada koja je bila dovoljna za dve jake bojeve glave, a da u 3.000 kilograma istrošenog nuklearnog goriva reaktora Instituta za nuklearne nauke u Vinči ima i visokoobogaćenog urana.
"Teško je od toga napraviti neko nuklearno atomsko oružje, ali ako bi 3.000 kilograma nuklearnog otpada dospelo u ruke terorističkih organizacija, posledice bi mogle da budu veoma ozbiljne", rekao je Kirijenko.
Kirijenko je istakao da je izmeštanje tolike količine nuklearnog otpada, koji je u lošem stanju, jedinstvena složena tehnička operacija i da su izrađeni potpuno bezbedni kontejneri za prevoz otpada i dogovorena ruta prevoza od Vinče do Rusije.

Direktor ROSATOM-a je naveo da u Vinču pristiže oprema i da će u julu početi montaža, a na jesen prebacivanje otpada u specijalne kontejnere.
"Projekt je omogućen saradnjom vlada Srbije, Rusije, SAD i Međunarodne agencije za atomsku energiju", rekao je Kirijenko.
Đelić je naveo da je vrednost projekta 54 miliona dolara, od kojih je obezbeđeno 20 miliona, a potrebno je obezbediti još 25 miliona, od kojih će Srbija dati 10 miliona. Istakao je da će izmeštanjem nuklearnog otpada biti rešen problem koji postoji od 1984. godine.
"Moramo naći finansijere i za nadoknadu za trajno skladištenje istrošenog nuklearnog goriva u Rusiji u iznosu od 9,2 miliona dolara i imamo podršku Vlade Rusije i ROSATOM-a da se to pitanje reši do jeseni, kada će biti godišnja skupština Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču", rekao je Đelić.

Đelić je naveo da je sporazum dokaz uspešne saradnje Srbije i Rusije i izrazio zahvalnost premijeru Rusije Vladimiru Putinu koji je uputio pismo podrške uspešnom sprovođenju tog projekta.
"Sarađivaćemo sa Rusijom u primeni nuklearnih znanja u mirnodopske svrhe, prvenstveno u domenu primene nuklearne energije u medicini i drugim disciplinama i naučnici iz Srbije posetiće Rusiju", rekao je Đelić.

http://www.blic.rs/drustvo.php?id=96623

:mrgreen:

Dobro ovo ukidanje viza....:manikir:
 
eternal dream:
Pa nismo platili vec ga poklonili...:roll:
Kliknite za proširenje...

Imaš li ti predstavu o čemu pričaš? Nuklearni otpad se ne prodaje. Kad se negde skladišti zemlja gde će biti skladišten naplati onoj zemlji koja ga skladišti za usluge skladištenja. Nije to otpad negde na periferiji pa da baciš olupinu kola. Nuklerani otpad zahteva razne mere bezbednosti, od tehničkih do fizičkih. I to je jedan od, loših, izvora prihoda zemalja trećeg sveta. Ono što ne piše u ovoj vesti je koliko će Srbija platiti Rusiji za usluge skladištenja tog otpada?
 
Gwydion:
Hvala na preporuci, a ti se malo informiši kako stvari funkcionišu i onda tek piši.
Kliknite za proširenje...

Kako ne pishe....:mrgreen:

"Moramo naći finansijere i za nadoknadu za trajno skladištenje istrošenog nuklearnog goriva u Rusiji u iznosu od 9,2 miliona dolara i imamo podršku Vlade Rusije i ROSATOM-a da se to pitanje reši do jeseni, kada će biti godišnja skupština Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču", rekao je Đelić.
Kliknite za proširenje...

Znachi za bednih 9 miliona smo obogatili rusku ravnicu...:D

"Projekt je omogućen saradnjom vlada Srbije, Rusije, SAD i Međunarodne agencije za atomsku energiju", rekao je Kirijenko.
Đelić je naveo da je vrednost projekta 54 miliona dolara, od kojih je obezbeđeno 20 miliona, a potrebno je obezbediti još 25 miliona, od kojih će Srbija dati 10 miliona. Istakao je da će izmeštanjem nuklearnog otpada biti rešen problem koji postoji od 1984. godine.
Kliknite za proširenje...

Not bad, not bad...:think:
 
Pošto se tu misli da smo kao mi nešto "poklonili", evo je jedna emisija iz 2001. koja je govorila o tome:


Nuklearni otpad

19. oktobar 2001.

gosti: Vladimir Ajdacic, Jelka Miljkovic, Radojko Pavlovic, Srdja Popovic, Tobijas Muncmajer, Lorenco Vikario, Vesna Radivojevic, Ninoslav Jovovic, Miroslav Vukic
voditelji: Miodrag Vidic i Brankica Stankovic


B92: Pored svih organizovanih mafija koje su delovale i deluju na ovim prostorima, najmanje se zna o tzv. nuklearnom lobiju. S vremena na vreme u javnosti se ponavlja prica da je bivsi rezim za ogromne pare skladistio nuklearni otpad po napustenim jamama i rudnicima po Srbiji. Ali za takve tvrdnje za sada ne postoje nikakvi opipljivi dokazi. S obzirom na to da je drzavni vrh bio spreman da uz pomoc generala Pavkovica trazi zakopano blago u Supljoj steni, mnogi zakljucuju da je bivsa vlast bila spremna da za pare radi sve. Ilegalna trgovina nuklearnim otpadom, kog na svetu ima napretek a niko ne zna kako da ga se otarasi, donosi vise novca od trgovine drogom i oruzjem. Cinjenica je da je Miloseviceva drzava raspolagala logistikom za ovakvu vrstu poduhvata. U Rusiji razmisljaju o ozvanicenju ove vrste trgovine. Moskva namerava da od preuzimanja 20.000 tona visokoradioaktivnog zapadnog otpada zaradi 20 milijardi dolara. U medjuvremenu, mozda zbog opsednutosti antraksom, domaca javnost nije reagovala na alarmantne ali do sada nedokazane tvrdnje o skladistenju nuklearnog otpada u jame Aleksinackih rudnika koje su navodno uzrok porasta malignih oboljenja u ovom delu Srbije.

O tome da se nuklearni otpad nalazi u Aleksinackim rudnicima prica se vec godinama. Prvi put takva tvrdnja saopstena je 1991. U proteklih deset godina tim povodom je izvrseno nekoliko merenja a rezultati su uvek bili isti - radioaktivnog zracenja nema. Medjutim, neverica medju stanovnistvom traje i danas. Sumnju je medju poslednjima podgrejao predstavnik Narodne stranke Pravda iz Nisa koji je saopstio da ima dokaze o skladistenju opasnog otpada u rudnicke jame. Mnogi mestani se pitaju zbog cega je najbogatiji rudnik uglja u Srbiji zatvoren, i to pripisuju misteriji vezanoj za otpad. Strucnjaci opet kazu da je eksploatacija prestala zbog opasnosti od metanskih eksplozija nakon nesrece 1989. godine u kojoj su stradala 92 rudara. Napustenu zgradu ispred jame Morava sada cuva jedan od bivsih rudara.

- Mi radnici ovde sidjemo u saht. Slobodno, slobodno. Evo vidis, tu je sada betonirano.

B92: A sto su betonirali?

- Pa tako.

B92: A da li postoji neki otvor...

- Nema nikakvog otvora, tu je sve betonirano. Kako oni kazu - na tri sloja, jedan, pa dva, pa tri. Ja nisam bio tu i ne znam. Zapecaceno je... Mogli smo da radimo, ima tu sloj uglja, ali zatvorise, ne moze se. Mi tu gubimo, ali da se otvori - ne moze. Mi smo radili dok je radio rudnik...

B92: Kazu da je tu mozda neki nukelarni otpad?

- Ne, taman posla. Neko je pustio buvu, sto se kaze, te nukelarni otpad, te ovo, te ono...

B92: Bivsi direktor aleksinackih rudnika a sada potpredsednik Skupstine opstine Aleksinca Miroslav Vukic kaze da je nuklearni otpad jedino mogao da se skladisti u vreme zatvaranja rudnika '91. godine. On, medjutim, naglasava da je za takvu tajnu drzavnu operaciju potrebno dosta ljudi a da je tako nesto tesko i zamisliti.

Vukic: Nuklearni otpad je opasna stvar. Takva operacija mora biti tajna. U takvim operacijama mora biti angazovan veliki broj radnika, moraju biti angazovani rudari koji znaju da se krecu po jami, mora se obezbediti sigurnost jame, veliki broj kopaca mora da ucestvuje, rudarskih nadzornika, rudarskih poslovodja i rudarskih inzenjera. Bez takve posade od najmanje 50 radnika strucno osposobljenih za rad u rudniku ne bi mogli da izvrse neku tajnu operaciju. Ako je tajna operacija, da li bi ti ljudi prihvatili takve operacije. Veliki broj radnika osposobljenih da se krecu rudarskim prostorijama mora ucestvovati u takvim operacijama.

B92: U svakom slucaju, u aleksinackim rudnicima ce sutra ponovo biti izmerena radioaktivnost. Srdja Popovic, savetnik premijera Srbije za zastitu zivotne sredine, kaze da je politika nove vlade da tako vazne informacije ne krije od gradjana.

Popovic: Sto se tice samog problema nuklearnog otpada, on je duze vreme prisutan u nasoj javnosti i razne licnosti iz bivseg rezima su bile na ovaj ili onaj nacin povezivane sa mogucnostima da se nuklearni otpad uvozi, skladisti kod nas, sto je, naravno, svuda u svetu vrlo unosan biznis. Vlada Republike Srbije i uprava za zivotnu sredinu nemaju nikakve nadleznosti nad merenjem radioaktivnosti, ali to je samo jedan segment problema. Ono sto je zaista istina jeste da mi kao zabrinuti i odgovorni ljudi moramo da uradimo sve sto je u nasoj moci da kada se takva informacija pojavi i kada su ljudi zbog toga opravdano zabrinuti saberemo sve institucije kojih u ovoj zemlji ima i koje su kompetentne i za merenje radioaktivnosti i za obavestavanje ljudi i za merenje stanja parametara koji eventualno ugrozavaju zdravlje ljudi - vode, vazduha, zemljista - i da izadjemo na teren da to izmerimo.

B92: Godine 1991. predstavnici Instituta "Vinca" merili su zracenje i konstatovali da ne postoji nikakvo radioaktivno zracenje u Aleksincu. O tome za Yutopiju govori Radojko Pavlovic iz Odeljenja dozimetrije u Vinci.

Pavlovic: Institut "Vinca" je od aleksinackih rudnika jos 1991. godine dobio zahtev da proveri informaciju da se u njihovim rudnicima skladisti radioaktivni otpad. Radilo se verovatno o nekoj fobiji. Skoro je bilo price da negde u okolini Prijepolja u neke planine ulaze vojni kamioni, nesto istovaraju, utovaraju, da li je to radioaktivni otpad ili nije... Dakle, ne verujem u to, pogotovo sto se ta prica periodicno ponavlja. Sada su se, posle deset godina, ponovo setili, ista prica je bila '91. godine. Poslali su nam zahtev da hitno izadjemo na teren, ekipa je otisla na teren, na terenu nista nisu nasli, oni su im pokazali mesto na koje sumnjaju, neka okna koja su bila zabetonirana. Dakle, nasa ekipa na terenu nije nasla nikakve tragove kontaminacije, a ni okolo. Ne bi to moglo da se tako pedantno odradi da se nista ne primeti.

B92: 1991?

Pavlovic: 1991.

B92: A skoro da li ste radili neke...?

Pavlovic: Mi smo im tada poslali izvestaj i to je bila jedna relativno smesna situacija. Posle nekoliko dana, petnaest do dvadeset, oni su uzvratili dopis da je Skupstina opstine Aleksinac zasedala i da je jednoglasno odbila izvestaj Instituta "Vinca". Dakle, tamo neki odbornici su se skupili i rekli - to nije tacno.

B92: Cela prica je ponovo pokrenuta posto je pre nekoliko dana Narodna stranka Pravda saopstila da raspolaze informacijama koje govore o tome da je bivsi rezim skladistio nuklearni otpad po aleksinackim rudnicima. Predstavnik te stranke iz Nisa, advokat Ninoslav Jovovic kaze da ce dokaze o tome saopstiti kada za to bude vreme. U aleksinackoj opstini spontano je organizovan okrugli sto o ovom pitanju u kojem su ucestvovali advokat Jovovic i predstavnici lokalnih vlasti.

Jovovic:Mi smo, bez namere da ja to popularisem, imali preko 50 prisutnih gradjana Aleksinackih rudnika, sto rudara, sto gradjana Aleksinca.

B92: A jeste li vi te informacije koje ste imali dostavili nekim nadleznim organima?

Jovovic:Ne.

B92: A zasto?

Jovivic: To je vec drugi deo pitanja, to je pitanje politike. Takve stvari se desavaju kao jedan akt tajnog rada drzave, bilo kakvog sistema.
 
B92: Odakle je taj otpad dosao?

Jovovic:Pa zar mene to pitate? Nuklearni otpad ide uvek iz zemalja zapadne Evrope.

B92: Gospodine Jovovicu, ovde je inspektor Vesna Radivojevic. Merenja su radjena pre nepunih sest meseci.

Radivojevic: U maju mesecu 2001. godine uzimani su uzorci iz vode sa Bovanskog jezera, sirove vode, pijace vode, mesto upliva kanalizacionih voda iz Soko Banje, i posebno su uzeti uzorci podzemnih voda iz jame Dubrava na sto metara, i podzemne vode iz jame Morava na 370 metara. Sve te jame su sada pod vodom. Rezultati ovih analiza kazu da one ne sadrze fisione produkte tako da je ovim merenjima potvrdjeno da nema kontaminacije ovih voda nuklearnim otpadom. To su potpisali i pecatom overili strucni ljudi. To su strucne informacije koje poseduje opstinska uprava u Aleksincu.

B92: Gospodine Jovovicu, sve ovo ste culi. Vi ste javnosti saopstili vrlo smele tvrdnje koje su izazvale siroku paznju. Kojim vi dokazima raspolazete i cime potkrepljujete vase tvrdnje?

Jovovic: Pre svega, meni se ovde prezentuju neki izvestaji koji su vremesno veoma bajati. Molim vas, 2001. godina, izvestaj na bazi izvestaja. Ja to ne mogu da priznam. Ja sam covek od struke. Nikakva merenja vi niste radili i nikakva merenja na terenu nisu radjena. To su samo prepisani akti iz neke 1991. godine. Potpuna je identicnost u tekstu. Uzmite ga i pogledajte. Vi hocete na ovaj nacin da smirite javnost u vezi s ovim.

B92: Gospodine Jovovicu, da li vi raspolazete nekakvim dokazima za tvrdnje da je nuklearni otpad skladisten u Aleksincu?

Jovovic: Mi smo kao Narodna stranka Pravda poceli ovu pricu svakako na bazi dokaza.

B92: Zasto takve informacije niste dostavili nadleznim organima - onim ljudima koji treba da se bave tim stvarima?

Jovovic: Ovo je upravo signal i apel nadleznim organima.

B92: Kada cete i kome cete prezentovati dokaze?

Jovovic: Kada se bude trazilo. U ovoj fazi ne.

B92: Srdja Popovic kaze da nova vlast ne zeli da pitanje nuklearnog otpada otvori ili zatvori time sto ce ponovo nesto izmeriti u Aleksinackom rudniku.

Popovic: Rudnik je takav kakav je. On je dubok, zatrpan, zatvoren. Moze da se dogodi da nasi instrumenti nista ne pokazu, cak i uz veliki rizik, ponavljam veliki rizik, koji su, recimo, '96. prilikom merenja preuzeli ljudi iz "Vince", jedan je tom prilikom umalo i poginuo. Mi smo spremni da angazujemo specijalni tim ljudi iz gorske sluzbe spasavanja da bismo se probili do lokacije gde po navodima Narodne stranke Pravda i nekim drugim prijavama koje smo mi imali iz Aleksinca postoji lagerovan nuklearni otpad i da nesto izmerimo. Medjutim, instrumenti ce pokazati to sto ce pokazati. Ja ne mogu nista unapred da tvrdim. Nase je da pokusamo sve da stvar izmerimo.

B92: Kao dugogodisnjeg saradnika Instituta "Vinca", nuklearnog fizicara Vladimira Ajdacica pitali smo zbog cega se javljaju sumnje u strucne nalaze ovog Instituta i zbog cega on u njih nema poverenja?

Ajdacic: Pa, evo, da uzmemo ovaj najnoviji primer radijacije tokom NATO bombardovanja. Radi se o osiromasenom uranijumu. "Vinca" je prepotentno izjavljivala da su oni isli na sve lokacije i da su oni svuda merili, medjutim, to kada oni kazu 'svuda', morate ih upitati na koliko lokacija. NATO je prvo objavio da je to nekih 27 lokacija, a zatim kasnije, pod pritiskom sopstvene javnosti, jer su njihovi ljudi koji su boravili na Kosovu poceli da umiru, objavili su da je to 112 lokacija, sto uopste nije konacan broj. Nemoguce je da su isli na 112 lokacija s obzirom na raspolozivi kadar, tehnicka sredstva i ostalo. Svako zna da su za to vreme za koje su radili mogli samo da protrce, da tako kazem, na deset, petnaest mesta i da nesto mere. Jedna je stvar u broju ljudi i u tehnickim sredstvima a druga je sto ne raspolazu uopste mogucnoscu da mere alfa radioaktivnost jer se ovde radi o alfa radioaktivnosti. Ne raspolazu specijalnim sredstvima. Mogu da uzorkuju delove materijala sa nekog terena i da u laboratorijskim uslovima to ispitaju ali se odmah namece pitanje - ako su to radili na stari nacin, kako su uvek radili i kako verovatno i dalje rade, kako nisu otkrili neku novu lokaciju. Kako od tih 27 nisu nasli nijednu, od tih 112 u medjuvremenu, vec smo morali da cekamo vise od godinu dana da NATO objavi rezultate pocetkom ove godine, januara 2001, i da onda opet cujemo od saradnika Instituta u Vinci da su oni bili na svim tim lokacijama. Ako bi se desilo da kroz godinu dana taj broj lokacija poraste na 360, onda bismo opet od njih culi da su bili na svih 360. Prema tome, to je, nazalost, dugo godina bila dobro formirana institucija da govori ono sto vlasti odgovara a nije radila kao nezavisna naucna, strucna institucija po savesti i po svim zakonima struke.

B92: Buduci da sumnja u "Vincu", Vladimira Ajdacica pitali smo kako komentarise novi odlazak eksperata ovog instituta u Aleksinac?

Ajdacic: Nazalost, nastavljamo na onaj isti nacin sa radom kako se do sada radilo. Radice maltene isti ljudi koji imaju iste predstave. Kako bismo sada mogli ocekivati od njih da oni kazu: tamo necega ima - kada su vec godinama tvrdili da tamo necega nema. To je za mene paradoksalno. Moralo bi da se stvori jedno nezavisno telo, mozda po temi, sada je aktuelna tema sa bioloskim oruzjem, pre toga je bila vazna tema o genetski modifikovanoj hrani, pa se preko toga preskocilo, tako da imam utisak da mi nismo u stanju kao drustvo da u datom trenutku oformimo jedan ekspertski tim za datu temu koji ce se time baviti ako treba godinu, dve, tri i resiti taj problem, skinuti i taj problem s dnevnog reda time sto ce dati jedan cestitiji nalaz. Moramo imati na umu da radioaktivnost ne moze pobeci, ako je tu, ona ce tu stajati stotinama godina, hiljadama godina, desetinama hiljada godina i da li cemo je izmeriti ove godine, mozda ce to biti politicko pitanje, ali da to treba ustanoviti u narednim godinama - to apsolutno stoji.

Ja izrazavam veliku bojazan povodom toga sta oni mogu da urade, u kakvom se stanju uopste nalazi taj rudnik, da li oni mogu da dodju do tog mesta gde treba da dodju? Naime, postoji uverenje da je jedan aleksinacki prohodni kanal zatrpan, ispunjen betonom i da se iza tog betona u stvari krije ta materija koja je odlagana. Da li je to sada nas domaci radioaktivni otpad ili tog naseg domaceg nema tako mnogo da bi bilo potrebno izmestati ga iz Vince, on se, koliko znam, jos nalazi u Vinci, otpad koji je vezan za rad nuklearnog reaktora tzv. RA 10 do 10 megavata. To bi, ako bi bio neki nuklearni otpad, morao da bude otpad stranog porekla. Ako je stranog porekla, to ne bi bio otpad niske radioaktivnosti vec verovatno visoke radioaktivnosti. On bi morao da se registruje solidnim merenjima. Da li ce ljudi uopste moci da pridju tome veliko je pitanje. To je prvo pitanje, sta ce oni meriti? Ako oni mere s povrsine - sa povrsine se apsolutno nista ne moze uraditi. Jedino sto bi moglo da se ucini jeste da se sidje u jamu, da se pridje do tih pregrada i da se tu obavi neko merenje i konstatuje da li necega ima ili nema.

B92: S obzirom na to da nuklearni otpad moze privremeno da se skladisti i u buradima, Radojka Pavlovica iz Instituta "Vinca" pitali smo da li postoji mogucnost da je tako skladisten nuklearni otpad recimo vojnim kamionima dovezen u Aleksinacke rudnike?

Pavlovic: U prinicpu da, ako su tako organizovani, ali malo zemalja u svetu ima interes da takav otpad negde drugde transportuje. Problem otpada u svetu je problem visokoaktivnog otpada. To je ono sto je problematicno. Francuska, na primer, njihova skladista otpadnog radioatkvinog materijala nalaze se na mestima gde se proizvode najbolja vina i grozdje. To je nisko i srednjeradioaktivan otpad.

B92: Sta je sa visokoradioaktivnim otpadom?

Pavlovic: U svetu se jos prica na temu kako da se skladisti visokoaktivni otpad. Ne postoji konsenzus. U svetu je preporuka da se taj visokoaktivni otpad odlaze u tzv. geoloske formacije, duboko, daleko u zemlji. Prave se neke busotine u nekim stenama - naravno, prethodno se ispita i geologija i trusnost podrucja, i geohemija i vodotokovi i sve ostalo - da se daleko, daleko od povrsine zemlje to sve uskladisti. Jos uvek je prica na tu temu kako.

B92: Zakljucak svega je da svet takvog otpada posto-poto hoce da se otarasi. Sa takvom konstatacijom slaze se i Radojko Pavlovic iz Instituta "Vinca".

Pavlovic: Apsolutno nije dzabe bila prica izmedju ruske federacije i zapada na temu kupovine svega toga. Medjutim, i ti koji bi prodali taj otpad morali bi biti sigurni da ce ga oni koji ce ga kupiti uskladistiti na pravi nacin tako da nije interes da ga se otarase, da ga bace negde na bilo koji nacin. S druge strane, kolicina toga je tako velika da takva parcijalna resenja da se ovde proda par stotina tona, tamo par stotina tona, sasvim sigurno nemaju perspektivu i ja zbog toga sumnjam da je bilo ko dosao na ideju da nama proda ili stavi u neke rudnike desetine tona nekog radioaktivnog materijala kada kod sebe, kod kuce, ima, recimo, na hiljade tona tog materijala.

- Kako zive svi oni, i mi tako. Oni kazu da nema niceg, mi ne znamo ima li ili nema.

- Domaci kazu da nema a mi ne znamo nista.

- Niko nece da nam prica o tome, da li neceg ima ili nema. Ja sam cula da pricaju da je ovde neko zagadjenje i da voda nije zdrava. Ja je moram prokuvati ako je mislim piti. Bojim se da je pijem.

- To je cista laz. Ja sam tu na rudniku 20 godina, zivim i radim kao rudar. To je cista propaganda. Garantujem ti da na drugo okno od ovoga sto vi sada pricate nista nema. Zasto je zatvoreno - zato sto je dos'o narod iz Beograda.

- Ne znam, verovatno ima nesto, ali sta je - nemam pojma. Mi kao radnicka klasa uopste ne znamo o cemu se radi. Ti mi naredis - ovo uradi, ono uradi - ja to moram da uradim ako sam pod nadnicom. Tako i mi rudari. Ako ne uradis, dobijes otkaz od firme. Moras ono sto ti on naredi da uradis.
 
B92: Jedino mesto u Srbiji i Jugoslaviji koje je definisano kao privremeno skladiste radioaktivnog otpada i materijala jeste Institut "Vinca". To privremeno traje vec 35 do 40 godina. Tehnologija odlaganja visokoradioaktivnog otpada nije definisana nigde u svetu. Ta cinjenica ukazuje na mogucnost izvoza nuklearnog otpada u siromasne zemlje. Radojko Pavlovic in Instituta "Vinca" tvrdi da je to gotovo nemoguce.

Pavlovic: Tesko je zamisliva takva prica. Prvo, transport takvog materijala je vrlo problematican. Ako ste pratili desavanja u svetu u poslednjih nekoliko godina, videli ste kolike probleme imaju recimo Nemci da transportuju radioaktivni materijal koji su im Francuzi obradili da bi ga vratili u svoju zemlju i tu ga skladistili. Dakle, nemacki radioaktivni otpad su Francuzi obradjivali, ostatak je morao biti vracen u Nemacku jer, u principu, u svetu se radioaktivni otpad ne izvozi u druge zemlje, jer nijedna zemlja nece da primi taj materijal na svoju teritoriju.

B92: Zato i kazem 'siromasne zemlje'.

Pavlovic: Da, ali transport takvog materijala prati vrlo, vrlo velika akcija. 'Zeleni' su u svetu vrlo rasprostranjeni i vrlo aktivni. Nijedan transport bilo kog radioaktivnog materijala ne moze da prodje bez gomile dozvola iz zemlje iz koje polazi i iz zemlje kroz koju prolazi, kontrole na granici i svega ostalog. Ti transporti ne bi mogli neprimeceni da prodju sve te granice i da dodju do nas i da budu skladisteni tamo u nekim rudnicima.

Kontrola na granici mora da postoji. Tesko je pretpostaviti da se napravi takva rezija da radioaktivni otpad i materijal prodje neopazeno. To je prosto neverovatno. Dakle, "Vinca" nema nikakvih saznanja niti je ucestvovala u bilo kakvoj akciji nekog legalnog uvoza takvog materijala. Kod nas cak postoji zakon o zabrani uvoza radioaktivnog otpadnog materijala.

B92: Da, ali da li postoji mogucnost da se ilegalno taj radioaktivni otpad unosi u zemlju?

Pavlovic: To su, prvo, vrlo velike kolicine materijala. Niko nema neku posebnu ambiciju da izveze jedan kamion, desetine, dvadeset tona. Radi se o hiljadama tona radioaktivnog materijala. Dakle, tesko bi bilo pretpostaviti da neka razvijena zemlja resava problem tako sto ce na jedno mesto da izveze nekoliko desetina tona, na drugo nekoliko desetina tona itd. S druge strane, ti transporti su vrlo komplikovani. Da bi se to sto je radioaktivno transportovalo, mora biti veoma dobro obezbedjeno. Transport obicnog radioaktivnog materijala, ono sto se desava stalno i kod nas, recimo neki izotop kada dodje u "Vincu", mora se obaviti specijalnim vozilom, trazi se dozvola za transport. Kada se taj izotop iz Vince transportuje u neku bolnicu, to je takodje specijalnim vozilom sa propratnim papirima, sa dozvolom za transport. Dakle, sve mora biti vrlo legalno. Da li postoji mogucnost da se organizuje da se sklone svi sa granicnog prelaza i da se tako ogromna kolicina materijala transportuje - tesko je zamislivo da bi to bilo nezapazeno.

B92: U pokusaju da dodjemo do informacija o mogucem odlaganju nuklearnog otpada u nasoj zemlji obratili smo se i medjunarodnim organizacijama. U Agenciji za atomsku energiju u Becu, u koju je Jugoslavija odnedavno ponovo primljena, kategoricki nam je receno da su takve price bez osnova. S druge strane, "Grin pis" je najpoznatija svetska nevladina ekoloska organizacija. Upitan kakva su saznanja "Grin pisa" o izvozu nuklearnog otpada u trece zemlje aktivista, Tobijas Muncmajer, zaduzen za ovu problematiku, za B92 kaze:

Muncmajer: Verujem da neke zemlje ili kompanije za novac ilegalno preuzimaju nuklearni otpad odredjenih kompanija i mislim da to predstavlja ozbiljnu pretnju ljudskom zdravlju i zivotnoj sredini. Postoje primeri koje u ovom razgovoru ne mogu da navedem da su se takve stvari dogadjale u pojedinim zemljama, ali meni nisu poznati dokazi da se to ikada dogodilo na teritoriji bivse Jugoslavije.

B92: Sumnje o ilegalnom skladistenju nuklearnog otpada, gotovo identicne onima koje su vezane za Aleksinac, pojavile su se nekoliko godina i na Siciliji, kaze za B92 Lorenco Vikario, predstavnik italijanske ekoloske organizacije Liga ambijente.

Vikario: Prica je pocela nakon medicinskog istrazivanja koje je pokazalo da medju ljudima nastanjenim oko rudnika Paskvazija u okrugu Kaltaniseta postoji najveci procenat obolelih od raka pluca u citavoj Italiji. To je, inace, ruralna zona u sredistu Sicilije u kojoj nema industrije. Lokalno tuzilastvo je na osnovu ovih sumnji pokrenulo istragu, rudnik je zatvoren i cuvaju ga predstavnici finansijske policije. Merenja koja su tamo vrsena pokazala su da nema zracenja. Prema nekim tvrdnjama, u sve je umesana mafija ali ove pretpostavke do sada nisu nicim potkrepljene. Istraga je u toku i do sada nije donela nikakve konkretne rezultate a glasine u medjuvremenu i dalje kruze, poslanici u italijanskom parlamentu povremeno postavljaju pitanje dokle se stiglo sa istragom.

B92: A nuklearni fizicar Vladimir Ajdacic, koji je bio zaposlen u nuklearnom Institutu "Vinca", kaze da su glasine o uvozu nuklearnog otpada opravdane.

Ajdacic: Dok sam se ja bavio radioaktivnoscu, dok sam aktivno radio u Institutu u Vinci, taj problem smo mi kojima je ekologija bila na srcu ozbiljno razmatrali i dosli smo do saznanja, zahvaljujuci nasim prijateljima iz Holandije, da je u to vreme, negde krajem 70-ih godina, sklapan ugovor izmedju nama nepoznatog ugovaraca i jedne firme iz Sapca. Ta firma u Sapcu je imala nekoliko zaposlenih. Suma je, ne mogu se sada tacno setiti, mislim da je bila milion i po nemackih maraka za jednu predstudiju - odlaganje nemackog nuklearnog otpada u nasoj zemlji. Ocigledno, svako razuman bi znao da je iza toga morala da stoji institucija kao sto je Institut u Vinci i da je stajala tadasnja vlada bivse Jugoslavije, i da je to radjeno s njihovim znanjem. Medjutim, nasa reakcija je dovela do toga da se to prvo prizna, i to je javno objavljeno, i da se to zaustavi. To je zaustavljeno, ali mi ne znamo da li su neke takve akcije prethodno bile obavljene ili ne.

Postojale su dosta osnovane sumnje da su nasi odlagali nuklearni otpad u tom vidu sto bi ga mesali sa gorivom, odnosno sa ugljem u toplanama, odnosno u termoelektrana i u vidu pepela, po pepelistu ga rasejavali i zatim zatrpavali. To se, razume se, radilo u odredjenim akcijama, zatrpavali su to normalnim pepelom pa u tom pepelistu postoje radioaktivne materije. Usledili su neki pokusaji analize, ali je njih uvek onemogucavala vlast. U to vreme se govorilo i o odlaganju nuklearnog otpada u Boru, na raznim planinskim lokacijama. Istrazivaci iz Vince izmerili su povisenu radioaktivnost u vodama Peka i na drugim mestima. Isto tako, ustanovljeno je da postoji povisena radioaktivnost od nuklearnog otpada u Dunavu a da je ona poreklom sa rumunske strane jer su oni sve radioaktivne materije bacili na jedan sprud, prakticno u reku, tako da ima dosta osnova da su sada, kada smo upoznali jos gore strahote, brojna ljudska tela u hladnjacama, da su ovakve stvari radjene mimo znanja javnosti.

B92: Jelka Miljkovic je do 1989. godine bila savezni republicki delegat i predsednik savezne Komisije za zastitu zivotne sredine. Nakon sto se usudila da javno postavi pitanje o povecanoj radijaciji bila je izlozena pritiscima. Posle toga napustila je politiku. Danas tvrdi da nuklearna mafija u ovoj zemlji postoji i da je veoma dobro organizovana.

Miljkovic: U to vreme, '86, '87, '88. godine, bila sam predsednik Komisije Savezne skupstine SFRJ za zastitu zivotne sredine. Imali smo podatke da je bilo povecano zracenje u Beogradu i onda smo pitali da li je to tacno, da je 19. i 20. avgusta u Beogradu postojalo poviseno zracenje. Postavila sam to kao delegatsko pitanje, imala sam pravo na to. Bila sam republicki i saveznik delegat. Posle tog mog pitanja digla se uzbuna i Bor se sam prozvao. Ja sam pomenula u pitanju koje se sastojalo od petnaestak potpitanja samo jednom, u jednoj reci, da je moguce da se vodenim tokovima, odnosno vestackom kisom spustaju negativne cestice na tlo da ne bi bilo negativnih emisija u vazduhu. To je bila katastrofa. Zabranjeno je bilo pisanje o tome, zabranjeno je izvestavanje iz Skupstine Srbije o tome, nijedna radio stanica ni novine, niko nije smeo o tome nista da prica dok meni ne daju izvestaj. A onda su mi u izvestaju dali sve. Nisu ni znali sta mi daju. Dali su mi izvestaj jedne zene inzenjera koja radi u Boru i koja kaze da je u borskoj reci takodje nasla kratkozivuce nuklearne elemente. Shvatite, sve je bilo zabranjeno, zapecaceno, nista nije smelo da se kaze ni o Boru za koji sam sada sigurna da je spaljivao nuklearni otpad za debele pare...

B92: Mislite da se takva praksa nastavila i poslednjih deset godina?

Miljkovic: Apsolutno. Za vreme Milosevica vise nije bilo sanse da se bilo sta kaze, ni mrdne, ni krene. Ima tu i tamo pokreta, ima tu i tamo strancica, ali, jednostavno, nemate podatke, a kada nemate podatke, kako cete da radite. Znate koliko mora da bude visokostrucna ekipa koja bi merila radioaktivnost i kakve aparate treba da ima - a zvanicno kod nas mere "Karajovic" i "Vinca", oni nikada nece da izmere na sopstvenu stetu.

B92: Kako to mislite 'na sopstvenu stetu'.

Miljkovic: Na sopstvenu stetu - zato sto ce verovatno njihov otpad da bude prvi kog moraju da ga se rese, zato sto su njihovi strucnjaci verovatno pod nekom prisilom da ne smeju to da kazu. Tako je bilo pre desetak, petnaest godina. Pretpostavljam da je sada isto.
 
B92: Povodom poslednjih nalaza strucnjaka Instituta "Vinca" i "Karajovic" da radioaktivnosti nema, Jelka Miljkovic kaze:

Miljkovic: Moje iskustvo sa "Karajovicem" i "Vincom", koji zvanicno uvek daju podatke o radijaciji, negativno je, da ne kazem, prosto, da stalno lazu, verovatno imaju svoje razloge. Ja sam upoznala jednog coveka koji je bio atomista. U tom da tako kazem klanu, klubu ili lobiju atomista postoje ljudi koji su vrlo zainteresovani za pare i rade za velike pare, i ljudi koji su zanesenjaci, zaljubljenici u atome. On je bio sokiran kada smo mi doneli zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana i rekao mi je da bi on svog sina cuvao uz nuklearnu elektranu. On je sav treperio, neki Gavrilovic, kako je moguce da to neko zabrani. U tom zakonu ne postoji zabrana za naucna istrazivanja, samo za gradnju nuklearnih elektrana i postrojenja za preradu nuklearnog otpada, jer je to nesto sto je apsolutno morbidno za okolinu gde se to radi.

B92: Srdja Popovic kaze da takozvana trgovina nuklearnim otpadom onima koji takav dil naprave donosi ogroman novac.

Popovic: U pitanju su milionski iznosi, i to u dolarima. Ono sto je vrlo bitno jeste da postoje dve vrste tog kriminala. Jedna je lagerovanje samog nuklearnog otpada iz nuklearnih elektrana, iz potrosenog nuklearnog otpada. Tu je tarifa jedna i ona je otprilike stabilna za ceo svet i prilicno je velika, a taj posao nije veliki. Druga vrsta problema je sa kontaminiranom rudom i pretapanjem kontaminirane rude, sto je mnogo teze kontrolisati i gde su provizije zapravo mnogo vece, jer vi, s jedne strane, unistavate ono sto je radioaktivni otpad a, s druge strane, dobijete cistu rudu koju prodajete - onda to sto ostaje u tom procesu pretapanja, sto je prakticno cist radioaktivni otpad, skladistite u nekoj nerazvijenoj zemlji.

Prikupljamo informacije i dokaze o tome kako se sa tim radilo duzi niz godina, ne samo na temu napustenih rudnickih okana, od kojih je Aleksinac samo jedno, kod Pirota je drugo rudnicko okno za koje je bilo prijava da eventualno ima nekog nuklearnog otpada, ali prava prica o nuklearnom otpadu nije prica koju treba traziti na mestu gde je on eventualno deponovan. Siguran sam da su se ljudi koji su se bavili tako prljavom poslom pobrinuli da se on deponuje tako da se vrlo tesko otkrije, jer ukoliko se lageruje u namenskim sarkofazima, prakticno je nemoguce izmeriti radioaktivnost pa i ako ste na metar od betonskog zida, sto, naravno, s druge strane, ne znaci da je njihova krivica manja, ali znaci da zdravlje ljudi koji se tuda krecu nije ugrozeno, na svu srecu. Ono sto ja kao predstavnik vlade mogu da kazem jeste da: 1. mi ovu stvar shvatamo najozbiljnije, 2. sto se aleksinackog slucaja tice, mi cemo uciniti sve da se on ispita, ali ne bismo voleli da se koristi u senzacionalisticke svrhe jer se time izaziva panika kod ljudi. Jedno je briga, drugo je ono sto instrumenti izmere, a trece je predizborna kampanja. Treca stvar koju treba reci jeste da mi s ovim necemo stati, nasa je namera da cinjenicu da su se konacno mediji zainteresovali za taj problem iskoristimo da taj problem plasiramo i da cemo formirati jedan tim ne samo kompetentnih strucnjaka nego i institucija, ponavljam institucija, koje su ovlascene da mere, a takvih u nasoj zemlji ima. Druga stvar je da mi mislimo da su to teska krivicna dela i mislimo da prema tome treba postupati ozbiljno. Nadamo se da cemo za to imati adekvatne dokaze s jedne strane. S druge strane, ja se, naravno, kao i svaki gradjanin ove zemlje nadam da moja zemlja nije kontaminirana nuklearnim otpadom.

Sainovic je povezan u tim pricama na dva mesta sa nekim navodima vezanim za nuklearni otpad. Cinjenica da je on bio covek od Milosevicevog poverenja vezan za odredjene poslove u Boru, koji je veliki centar za preradu rude i koji se navodi u nekim novinskim pricama kao mesto gde bi moglo da bude nekog ozracenja, otpada - Bor je ekoloski veoma zagadjena i opterecena sredina - a druga strana je vezana za njegov rad u toj antinuklearnoj komisiji. Nasa zemlja je imala antinuklearnu komisiju. Pretpostavljam, nazalost nisam imao uvid u tu dokumentaciju ali pretpostavljam, da je zaista poslednje mesto na kom bi krivac skladistio dokaze o svojoj krivici fascikla u komisiji u kojoj je on nadlezan u zgradi savezne vlade.

Miljkovic: Nuklearni otpad je veoma veliki biznis, mnogo novca je u igri i to je prava kriminalna radnja. I zato sto je to tako organizovano ne mozete nikada da dodjete do pravih ucesnika, aktera, krivaca, kako mi to kazemo. Iznenadila sam se sto se posle toliko godina ponovo aktuelizira problem na kom smo mi, ja i moja grupa koja se bavila problemom atomske energije, radili pre desetak i vise godina. Ne znam koliko ce biti uspeha da se sada sire krene u to jer uvek postoji jedno ciklicno stanje, krene se, napravi se afera, novine pisu, svi su zainteresovani, i posle to nekako prodje a nikada necemo znati pravi razlog, prave uzroke i prave krivce.

B92: Mislite da je nemoguce to otkriti?

Miljkovic: U krajnjem slucaju, postoji mogucnost, potrebno je mnogo entuzijazma ljudi koji se bave time, potrebno je da ih ozbiljno shvate, sto znaci da treba vrlo sirok krug ljudi da bude zainteresovan, da se ukljuce strucnjaci za to i mnogo je novca potrebno.

B92: Radojka Pavlovica iz nuklearnog Instituta "Vinca" pitali smo da li moze sa sigurnoscu da tvrdi da u ovoj zemlji nuklearna mafija ne postoji?

Pavlovic: Organizovana nuklearna mafija, a da je u to umesan Institut "Vinca", a ne vidim ko bi drugi bio u mogucnosti to da odradi - sasvim sigurno ne postoji.

B92: Nova merenja radioaktivnosti u Aleksinackim rudnicima, u svakom slucaju, bice izvrsena sutra. Niko ne ocekuje da se odjednom saopsti kako je u tom kraju ipak povecana radioaktivnost. Ukoliko se nekakav nuklearni otpad zaista nalazi u napustenim jamama koje su sada potpuno zabetonirane i pune vode, novoj vladi trebace mnogo novca i vremena da jednog dana otkrije istinu o tome ima li tu necega ili nema. Srdja Popovic kaze da za sada niko ne moze da tvrdi ni jedno ni drugo.

Popovic: Ako se to skladisti namenski u nekim betonskim kontejnerima, to je prakticno nemoguce utvrditi bez podizanja okna u vazduh, sto, naravno, niko normalan ne bi uradio. Medjutim, nemoguce je da u jednom rudarskom sistemu kakav su Aleksinacki rudnici ne postoji bas nijedan ocevidac. Prilicno je tesko verovati da su sad bas svi u igri i dobro je ako ova javna medijska prica i prisustvo svih organa koji su kompetentni, i vlade Srbije i nadleznih institucija i lokalnih vlasti, i ljudi iz EPS-a pod cijom je ingerencijom rudnik u Aleksincu, ako ih to okurazi - ja ih pozivam da se jave. Preduzecemo onda i neke druge mere, onda cemo krenuti da radimo sa policijom, sa nadleznim tuzilastvima, po sluzbenoj duznosti oni gone takve slucajeve. U pitanju je tesko krivicno delo izazivanja opste opasnosti. U pitanju je vrlo tesko krivicno delo i nije problem da se po sluzbenoj duznosti odmah pokrene istraga, ali za to je potrebna prijava ocevica.
 
eternal dream:
Kako ne pishe....:mrgreen:



Znachi za bednih 9 miliona smo obogatili rusku ravnicu...:D



Not bad, not bad...:think:
Kliknite za proširenje...

Ok, piše, promaklo mi je. Izvinjavam se. No, to je cena. Otpad se mora negde skladištiti. Bolje je i platiti ga i izmestiti ga negde, nego da ljudi oboljevaju po Srbiji i umiru. Uostalom pročitaj ovo što sam postirao, to će ti dati neku sliku o materiji. A i promeni naslov teme jer je besmislen.
 
eternal dream:
Naravno da smo chastili Ruse, jer da je obrnuto, svi bi se pobunili, niko ne zeli u svojoj zemlji radioaktivni otpad...:)...al ti to ocigledno ne mozes da shvatish.
Kliknite za proširenje...

Najpre, nismo sigurni da kod nas nije bilo skladištenja otpada. I nismo sigurni da i danas na Kosovu nema skladištenja takvog otpada iz raznih zapadnih zemalja? Rusi imaju ogromno prostranstvo koije je nenaseljeno, njima je mnogo lakšeda naprave takva skladišta negde gde nema nikoga stotinama kilometara unaokolo. Ali imaju i svoju cenu. Na Kosovu verovatno, ako se to radi, Zapad može da skladišti toksični i nuklearni otpad praktično za dž. Što bi onda iko platio Rusima njihovu cenu? A što se tiče ovog preuzimanja to je još dogovarano sa Rusima u vreme dok je DOmazet bio ministar. Bar se ja sećam da je on o tome pričao, a to je bilo još dok je Djindjić bio živ. zato rekoh da ti je naslov teme neprimeren.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Araon
Domaći izdajnici i strani plaćenici koji ruše državu
8 9 10
Odgovora
235
Pregleda
3.037
dejan624
D
Sensei
Šri Lanka je ukinula besplatne dugoročne vize za Ruse i Ukrajince nakon negodovanja zbog žurke "samo za bele"
Odgovora
3
Pregleda
203
Sensei
Sensei
Гамбино
Руси дали предлог за Савски мост: Уместо рушења, меморијални комплекс
Odgovora
24
Pregleda
450
Nataša Rostova
Nataša Rostova

Back
Top