Higijenske navike kao odraz socijološke i političke slike

Budući da se ovde pisalo da su druge nacije prljave, bio sam slobodan da otvorim temu koja bi se bavila higijenskim navikama u regionu kao jasnim sociološkim i političkim reperom situacije. takodje, postavlja se pitanje vezivanja higijenskih navika sa nekim sklopovima mišljenja. Šta mislite o tome?

Da li smo nacija koja drži do higijene ili verujemo da je dovoljno samo kupanje subotom

Srbi u proseku troše tri sapuna godišnje

Izvor : "Glas javnosti", napisao | A. Klarić

Da je čistoća pola zdravlja govore i podaci da je prošle godine od šuge obolelo 4.791, od bolesti prljavih ruku umrlo petoro, a obolelo 27.394 ljudi

Izreka kaže da je čistoća pola zdravlja. U Srbiji se te istine niko ne pridržava, sudeći po mirisu znoja, prljavštine, trodnevnog duvana i preko toga naprskanog dezodoransa, koji vam snažno udari u nozdrve čim uđete u prepun gradski autobus. A kad najzad uspete da se smestite tako da vam nos ne bude direktno zaboden pod nečiji pazuh, verovatno vam kroz glavu proleti pitanje: "Da li su ovi ljudi ikada čuli za sapun i vodu".

Smrdi na amonijak

- Na znoj se čovek leti i navikne, ali na smrad čoveka koji se danima nije kupao ili promenio majicu, koja zaudara na štroku i duvan - nikako. I uvek se više osećaju muškarci. Ne znam ko ih je lagao da su muževniji ako više smrde. Ovim autobusom se jedan vozi svakog jutra i to uvek u istoj garderobi, a zaudara na nešto ustajalo, slično amonijaku, prosto da ti se želudac prevrne. Kad uđe, oko njega se napravi krug, a vozač posle njega tri stanice luftira autobus - požalila nam se Marija Kovačević, koja je u prepunom "tridesetkecu" lepezom pokušavala da odagna neprijatne mirise.

Kad se uz to slože i gradski kontejneri, pored kojih se leti obično prolazi po receptu "prst na nos i zadrži vazduh", onda vam se učini da svaka iz širokog spektra bolesti koje nastaju zbog nečistoće, od blagog svraba do šuge, prosto vreba baš vas.

Primera radi, zvanični podaci Republičkog zavoda za zaštitu zdravlja "Dr Milan Jovanović Batut" pokazuju da je od šuge u Srbiji prošle godine obolelo 4.791 ljudi, a zabeležene su i četiri manje epidemije. Stručnjaci iz Centra za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti ove ustanove, doduše, naglašavaju da je broj obolelih od šuge iz godine u godinu sve manji, ali se gotovo nameće pitanje da li je 21. vek Srbiju malo zaobišao kada ovakve bolesti na našim prostorima još postoje i koliko značaja uopšte polažemo na ličnu higijenu.

Pokušavši da se u Republičkom zavodu za statistiku raspitamo koliko Srbi kupuju sapune, šampone i ostala sredstva za higijenu. Saznali smo da je poslednje ovakvo istraživanje obavljeno pre četiri godine. Tada je prodato 2.736 tona sapuna za pranje, 24.332.000 komada toaletnih sapuna i 33.314 tone deterdženata. Računajući da u Srbiji živi više od sedam miliona stanovnika, skoro da je poražavajuća činjenica da je prosečan Srbin cele te godine potrošio nešto više od tri sapuna.

- Do marta ove godine, pri čemu evidencijom nije obuhvaćen promet privatnih trgovinskih radnji i ono što se proda na ulicama, u vrednosti od 787.376.000 dinara prodato je aparata i preparata za ličnu negu. Pri tom je teško oceniti vrednost prodatih sredstava za ličnu higijenu, jer u ovu kategoriju, uz sapune i šampone, spadaju i fenovi za kosu, kreme i drugo - rekao nam je Boško Trmčić, načelnik Odeljenja statistike unutrašnje trgovine, ugostiteljstva i turizma Zavoda.

Vaške i salmonela

Izveštaj "Batuta" pokazuje da je upravo od "bolesti prljavih ruku", odnosno crevnih zaraznih bolesti lane umrlo petoro, a obolelo 27.394 ljudi, što je za 7,36 odsto više nego 2002. Među njima najviše je obolelih od crevnih bakterioloških infekcija, salmoneloze i hepatitisa A. Ako je za utehu, od 2002. godine nije zabeležen nijedan slučaj vašljivosti tela.

Ni statistika Zavoda za zaštitu zdravlja Beograda nije mnogo sjajnija, jer je u prvih šest meseci ove godine evidentirano osam epidemija bakterijske infekcije i po jedna šarlaha, šuge, virusne infekcije creva, vašljivosti i salmonele.

U Gradskom zavodu za kožno-venerične bolesti rekli su nam da nema bolesti iz njihovog faha koje nastaju zbog loše higijene. Tamo kažu da se ljudi "u ovo doba češće tuširaju" i da su leti zastupljenije alergijske reakcije na znoj i sunce. Iskustva privatnih praksi su nešto drugačija. Jadranka Krstić, specijalista dermatovenerologije, napominje da najviše slučajeva nastalih zbog loše lične higijene u svojoj privatnoj ordinaciji "Dermaluks" ima tokom leta.

- Ljudi se tada više znoje, a mnogi koriste i javna kupališta na kojima se kožne bolesti mnogo brže prenose. Uglavnom je reč o bakteriološkim, gljivičnim i parazitarnim bolestima kože, usne duplje i polnih organa - kaže Krstićeva.

Što je higijena više zanemarena, dodaje ona, stvara se pogodno tle za preterano razmnožavanje ovih organizama, koji i inače žive na koži.

Gljivična oboljenja

- Na prljavoj koži oni se brže razvijaju, jer se ne skida površinski masan sloj. Nama se uglavnom javljaju pacijenti s gljivičnim oboljenjima (kandida ili dermatofitije) i sa streptokoknim i strefilokoknim bakteriološkim infekcijama - dodaje Krstićeva.

Zato je, savetuje doktor Krstić, u slučaju osoba koje se bave nekim "čistim" poslom, tuširanje leti neophodno najmanje dva puta u toku dana, ujutro i uveče, i to uz korišćenje najblažeg, dečjeg sredstva za kupanje da se koža ne bi previše isušivala. U slučaju fizičkih aktivnosti ili bavljenja poslom u kom se čovek više prlja, tuširanje mora biti i češće.

Dezodorans je luksuz

Prosečna četvoročlana porodica u Beogradu, po podacima Gradskog zavoda za informatiku i statistiku, prošlog meseca je na sredstva za higijenu potrošila 629 dinara. U potrošačkoj korpi za četvoročlano domaćinstvo, odlukom zakonodavca, našla su se četiri sapuna, flaša šampona za kosu, tuba paste za zube, dva kilograma deterdženta za veš i 10 toalet papira. Četvoročlana porodica tokom leta teško da može da "nategne" flašu šampona i četiri sapuna da im traje mesec dana. Dalje, potrošačka korpa nije predvidela sijaset stvari potrebnih za higijenu - tečnost za sudove, sredstva za pranje u domaćinstvu, dezodoransi i mirisi, štapići za uši, pena za tuširanje, mleko za telo...

Uneredio se nasred autobusa

Desetak putnika, na čelu s vozačem autobusa GSP na liniji 65, dugo će prepričavati prošlonedeljni direktan susret s domaćim primitivizmom. Na jednom od prvih polazaka, oko 5.45, na početnoj stanici kod carine, retke ranoranioce je prvo zapahnuo smrad, a onda dočekala gomila ljudskog izmeta nasred autobusa. Zgranuti ljudi u početku su bežali od smrada prema drugim delovima autobusa, dok nisu odlučili da slučaj prijave vozaču. U potpunoj neverici, on je u blizini Brankovog mosta zaustavio "šezdesetpeticu" da bi se lično uverio u tvrdnje putnika. Posle pogleda na pogolemu "istovarenu" gomilu, vozač ih je zamolio da izađu napolje i odvezao se pravo u perionicu GSP-a.

Postojeći komentari (2) | Pošaljite komentar

Istraživanja pokazuju loše higijenske navike naših građana

Svaki deseti Srbin redovno pere ruke


Sve zube ima tek 12. građanin, a svakideseti nema nijedan zub. Mladi viševode računa o svojoj higijeni nego stariji

izvor: Glas javnosti

BEOGRAD - Iako deca od malih nogu uče da se treba redovno kupati, prati ruke i zube, izgleda da lična higijena nije jača strana ljudima u Srbiji. Da treba više vremena da posvetimo higijeni pokazali su i preliminarni rezultati istraživanja koje je sprovelo Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Ipak, statistika je malo povoljnija nego pre šest godina, kada je sprovedeno slično istraživanje. Iako se procenat građana koji redovno peru ruke povećao sa 67 u 2000. godini na 73 odsto, broj onih koji se redovno kupaju opao je je za skoro osam odsto.

- Svaki deseti odrasli stanovnik skoro nikada ne pere ruke pre obroka ili ih pere samo ponekad. Osim higijene ruku i tela, nacija se ne može pohvaliti ni kada je reč o redovnom pranju zuba, kao i odlasku kod zubara - pokazuju preliminarni podaci iz istraživanja o zdravlju stanovnika Srbije. Lekari upozoravaju da su upravo prljave ruke jedan od glavnih uzročnika mnogih bolesti.

Ako je verovati statistici, skoro polovina građana zube pere više od jednom dnevno, ali je zabrinjavajuće da je u odnosu na 2000. godinu taj broj manji za oko 15 odsto. Svaki 12 odrasli Srbin ima sve zube, a svaki deseti nema nijedan zub. Lepša polovina je u prednosti u odnosu na muškarce, dok su mlađi ispitanici "čistiji" od starijih. Nepovoljan pokazatelj je da svaki peti muškarac i svaka četvrta žena ne prihvataju sopstvenu odgovornost za svoje zdravlje.

Stručni tim koji je radio istraživanje slaže se u oceni da su podaci verodostojni i da preliminarni rezultati, nažalost, pokazuju pravu sliku o higijenskim navikama naših građana.

- Dobro je da se takva istraživanja rade i kao što se vidi beleži se pad u pojedinim stavkama u odnosu na 2000. godinu. Ono što ohrabruje je da su higijenske navike mlađe populacije poboljšale. Najredovnije su ličnu higijenu održavali mladi u Vojvodini, zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji i to omladina od 15 do 19 godina. Na vrhu lestvice su deca iz grupe najbogatijih porodica, dok samo jedna trećina najsiromašnijih se kupa ili tušira više od tri puta nedeljno. Devojčice više vode računa i neguju svoje zube nego dečaci - objašnjavaju u istraživačkom timu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Opšte je poznato da Srbi spadaju među nacije koje imaju najveći procenat pušača u Evropi, ali rezultati pokazuju da je u poslednjih pet godina opao broj onih koji život ne mogu zamisliti bez cigarete. Svest o štetnim posledicama pušenja prisutna je kod 57 odsto stanovnika Srbije, za dvadeset odsto veća nego u prethodnom istraživanju. Iako je manje pušača, alkohol je i dalje veoma prisutan u životu građana, naročito mladih, pa svaka treća osoba od 15 do 19 godina povremeno pije. Zabrinjava podatak da je 10 odsto ispitanih maloletnika reklo da alkoholna pića kupuje u prodavnicama i kafićima, što je po zakonu zabranjeno.

Srbija: Vrlo loša higijena dece


Samo polovina dece u Srbiji se tušira svakodnevno, a 40 odsto dece ne opere zube bar jednom dnevno, pokazalo je istraživanje Instituta "Batut".

Stručnjaci upozoravaju da je nehigijena uzrok mnogih opasnih bolesti. Međutim, za rešavanje osnovnih sanitranih uslova neophodno je da se uključi celo društvo i država. Siromaštvo je jedan od najvećih problema jer neke porodice u Srbiji ne mogu da kupe ni sapun, a čak 85 odsto domaćinstava nema i kadu i WC šolju i lavabo.

Pesmica i savet koju su svi učili kao mali, "pre i posle jela treba ruke prati", u praksi se često zanemari.

Ipak, oko 70 odsto dece redovno pere ruke, i na taj način sprečava pojavu žutice, dečje paralize, razna bakterijska oboljenja. Deca u Srbiji se međutim ne kupaju redovno niti peru zube.

Istraživanje je utvrdilo da čak ni na sistematske pregede deca ne dolaze čista i uredna.

"Svake godine se sistematski pregled obavi kod oko 500.000 učenika osnovnih i srednjih škola", navodi Đurđa Kisin iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

"Oko 10 osto učenika, znači skoro 50.000 dece, ima lošu higijenu tela. Imaju prljavi veš, prljave uši, noge, neodrezane nokte, naslage ispod noktiju", kaže ona.

Međutim, stanovništvo u Srbiji jedva uspeva da napuni minimalnu potrošačku korpu, a neke porodice nemaju novac za kupovinu ni osnovnih higijenskih sredstava.

"I 40 odsto stanovništva kaže da njihova potrošačka korpa obezbeđuje potrošački minimum, ali taj minimum je različit od porodice do porodice. Naši ljudi nemaju mogućnosti da kupe, ali čak i ne znaju šta da kupe da bi održavali ličnu higijenu", kaže Đurđa Kisin.

Da bi se održavala osnovna higijena, neophodno je da u kući, školi i obdaništu uvek bude sapuna i tople vode. Neophodno je takođe i regulisanje sanitarnog čvora.

Međutim, podaci pokazuju da 85 odsto domaćinstava nema kadu, WC šolju i lavabo, a pet odsto još nema ispravnu vodu.

U obdaništima kažu da se dete ne sme izbaciti iz ustanove ukoliko nije uredno i da taj problem rešavaju isključivo razgovorom sa roditeljima. Pojedini vrtići imaju i panoe sa informacijama u službi zaštite zdravlja dece.

"Kroz naše flajere, kroz naša pisana obaveštenja, koja se nalaze na našim panoima, roditelj ima priliku da vidi šta mi to radimo i na koji način se to radi", rekla je Jadranka Spasić iz vrtića "Leptirić".

"U svakom slučaju, svaki problem se individualno razmatra i, u svakom slučaju, dete je zaštićeno. Bez obzira na znanje koje ima roditelj, dete mora da ima isti uslov, to ne bi smela da bude prepreka za boravak u vrtiću", kaže ona.

Loša higijena izaziva i pojavu glista, vašljivosti, razna virusna oboljenja oka i kože, ali može da ima i gore posledice. U svetu tri i po miliona dece ne dočeka prvu godinu života zbog loših higijenskih uslova.

Govor mrznje u pokusaju dokazivanja nedokazivog.

U naslovu teme higijenske navike još jedino mogu povezati sa ovim sociološkim fenomenom, ali kakve veze sa smrdljivim pazuhom i neopranim zubima ima politika, bem li ga

belladona:

U naslovu teme higijenske navike još jedino mogu povezati sa ovim sociološkim fenomenom, ali kakve veze sa smrdljivim pazuhom i neopranim zubima ima politika, bem li ga

Kliknite za proširenje...

Ima. Imali smo pikušaj da se neke druge nacije u regionu prestave kao prljave i da se time opravdaju neke političke ideje. Znači higijenske navike su ovde na Krstarici bile jedan argument za orpavdavanje političkih stavova. Onda sam ja ovde stavio neka istraživanja na tu temu. Ak onadjem podatke, uporedne, o potrošnji higijenskih sredstava po oblastim au regionu (Srbija, Hrvatska, BiH, Kosovo...), staviću ih ovde. I pitanje je da li bi onda to i dalje bio nekakav politički argument?

belladona:

U naslovu teme higijenske navike još jedino mogu povezati sa ovim sociološkim fenomenom, ali kakve veze sa smrdljivim pazuhom i neopranim zubima ima politika,............

Kliknite za proširenje...

I nema nikakve veze i zato zatvaramo.