- Poruka
- 60.297
Psihološko stanje nacije: Srbija kao tempirana bomba!
Mentalno zdravlje građana Srbije ozbiljno je ugroženo i stručnjaci upozoravaju da će nasilja, čedomorstava, ubistava, samoubistava i radikalnih oblika štrajkova biti sve više
Od psihičkih poremećaja vezanih za strah pati 23,6 odsto stanovništva, od agresije 26,1, paničan strah ima 10, a posttraumatski stres 18 odsto građana Srbije!
Oni koji znaju ovu poraznu statistiku nisu se začudili kada je odjeknula vest da je čovek sa dve ručne bombe ušao u zgradu Predsedništva, preteći da će da se raznese. Malobrojni poznavaoci ovih podataka s bojažljivošću su iščekivali kada će se desiti da nezadovoljni radnik odseče sebi prst ili da neko zaista bude spreman da umre od gladi ako mu država ne reši egzistencijalne probleme.
Dragan Marić, štrajkač Zoran Bulatović iz Novog Pazara i radnici kragujevačkog „Partizana" upravo su naša stvarnost, upozoravaju stručnjaci u razgovoru za Press nedelje, tvrdeći da ćemo se sve češće sretati sa sličnim slučajevima, koji su posledica svega što smo proživeli i pri tom postali mentalno zapuštena nacija. A da je tako, potvrđuje i niz novih primera - u četvrtak je Radivoje Atanasković odsekao nožem mali prst usred sudnice, nezadovoljan sudskom odlukom, psihički obolela Olivera Marković iz Trstenika ubila je sekirom 14-godišnjeg sina, a 15-godišnjak iz Brusa je pokušao da se ubije na majčinom grobu, žaleći se da je usamljen. Najsvežiji primer je od prekjuče, kada je Miodrag K. (56) pokušao da se obesi o spomenik „Sloboda" u centru Beograda jer, kako je kazao, nema čime da hrani decu.
Dušica Lečić-Toševski, koordinator psihijatrije SZO za centralnu Evropu, upozorila je da je nakon dve decenije stresnog življenja, političkih kovitlaca, sankcija i bombardovanja, kvalitet života građana narušen u svim segmentima.
- Rezultati najnovije međunarodne studije, koja je rađena u protekle četiri godine i u kojoj je učestvovalo više od 5.000 ispitanika iz cele Evrope, uključujući i 640 ispitanika iz Srbije, svedoči da rasprostranjenost anksioznih poremećaja u našoj populaciji iznosi 24 odsto, zastupljenost agorafobičnih poremećaja iznosi 12,4 odsto, svaka deseta osoba u našoj zemlji pati od paničnog poremećaja, a nakon bombardovanja čak 18 odsto osoba u opštoj populaciji ima simptome posttraumatskog stresnog poremećaja - istakla je ona.
U Nacionalnoj komisiji za mentalno zdravlje podsećaju da su brojni izazovi poslednje dve decenije uticali na mentalno zdravlje populacije. Sankcije su trajale skoro četiri godine, a država i dalje prolazi kroz tranziciju. Godine stresa, kroz koje smo prolazili, prouzrokovale su porast mortaliteta i morbiditeta.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, od 1999. do 2002. mentalni poremećaji su porasli za 13 odsto i taj trend se nastavlja. Pored stresnih poremećaja, konstantno su u porastu depresija i suicid, kao i zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Svedoci smo i porasta agresije i nasilja, naročito među mladima. Iz Instituta upozoravaju da su psihosomatski poremećaji u porastu, a njihove tihe žrtve niko ne može da izbroji.
Psihijatar doktor Nenad Mihajlović kaže da čovek ne mora da bude stručan da bi shvatio da su Srbi mentalno zapuštena nacija.
- Dovoljno je da obratite pažnju na ponašanje ljudi na ulici ili u autobusu i da vam sve bude jasno. Pogledajte samo koliko ljudi hoda i priča samo sa sobom, koliko je malo onih koji se smeju - kaže dr Mihajlović i dodaje:
- Bili bismo zlonamerni kada bismo rekli da se u svetu ne događa ono što i kod nas. Žalosno je što mi sve vidimo tek kad je došlo u poslednju, najgoru fazu. Kod mene dolaze pacijenti kada su već polumrtvi, a do tada je sramota ići kod psihijatra ili psihologa. Drugi problem je što su kod nas svi lekari, pa kod mene dođe pacijent i traži lek koji on hoće. Na Zapadu se kod psihologa odlazi kao kod zubara, ali naš sistem je da se poverimo prijatelju, a kada se posvađamo sa njim, sve izađe na površinu. Ili, još gore, odemo u kafanu i oderemo se od pića, umesto da odemo kod lekara.
Mihajlović kaže da je problem što ljudi na svoju ruku uzimaju lekove.
- Kod mladih je prisutna varijanta uzimanja droga, a starosna granica se spušta. Ne treba da se čudimo odakle toliko narkomana i alkoholičara; lako je napraviti i roditi dete, ali teško je od njega napraviti čoveka - navodi on.
U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut" kažu da ekonomska kriza koja pogađa našu zemlju ostavlja velike posledice na psihološko stanje nacije, a pre svega na radno aktivno stanovništvo, koje je najugroženije otkazima i pretnjama gubitka radnog mesta. Elementarna egzistencija je ugrožena, što na kraju dovodi do nesigurnosti i depresije. Ekonomska kriza izaziva depresiju i ugrožava sve društvene slojeve, od dece do penzionera, i direktno se odražava i na porodicu.
S druge strane, poznato je da je u Srbiji u porastu broj psihičkih poremećaja izazvanih stresom, koje stručnjaci tumače posledicom dešavanja kojima je stanovništvo izloženo poslednje dve decenije - ratovi u regionu, hiperinflacija, sankcije, NATO bombardovanje, socijalna tranzicija, finansijska kriza i visoka stopa nezaposlenosti. Zvanična statistika ukazuje da većinu teških krivičnih dela počine upravo osobe sa psihopatskim poremećajem, tako da su najmonstruoznija ubistva u Srbiji u poslednjih nekoliko godina počinile osobe za koje se ispostavilo da su lečeni psihijatrijski bolesnici ili da imaju teži psihički poremećaj.
Psihijatar doktor Aleksandar Damjanović smatra da je veliki problem u Srbiji što ljudi imaju predrasuda i neće da potraže stručnu pomoć.
- Naš narod teško se obraća psihijatru. Radije bira alternativne metode da iskaže nezadovoljstvo. A očigledno je da je nezadovoljstvo prisutno i da postoji visok stepen frustracije. Naš narod je prilično inertan, u prilično autističnom stanju, ne reaguje onako kako bi se očekivalo. Zavladala je neka vrsta anomije, otuđenja, gde ljudi prihvataju ono što im se dešava, ali se ne bune puno. To bismo mi stručno nazvali stanjem efektivne anestezije - objašnjava Damjanović.
On kaže da se masovna ubistva, samoubistva i nasilje dešavaju i u svetu, ali ističe da smo mi dugo bili pod presijom, a istovremeno i suzdržani.
- Zato pojednici to ispoljavaju na patološke načine. A opet, plaše se i imaju problem da se obrate psihijatru, kako ih sredina ne bi odbacila - zaključuje dr Damjanović.
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?id=67959§ionId=33&view=story
Tik tak tik tak....
Mentalno zdravlje građana Srbije ozbiljno je ugroženo i stručnjaci upozoravaju da će nasilja, čedomorstava, ubistava, samoubistava i radikalnih oblika štrajkova biti sve više
Od psihičkih poremećaja vezanih za strah pati 23,6 odsto stanovništva, od agresije 26,1, paničan strah ima 10, a posttraumatski stres 18 odsto građana Srbije!
Oni koji znaju ovu poraznu statistiku nisu se začudili kada je odjeknula vest da je čovek sa dve ručne bombe ušao u zgradu Predsedništva, preteći da će da se raznese. Malobrojni poznavaoci ovih podataka s bojažljivošću su iščekivali kada će se desiti da nezadovoljni radnik odseče sebi prst ili da neko zaista bude spreman da umre od gladi ako mu država ne reši egzistencijalne probleme.
Dragan Marić, štrajkač Zoran Bulatović iz Novog Pazara i radnici kragujevačkog „Partizana" upravo su naša stvarnost, upozoravaju stručnjaci u razgovoru za Press nedelje, tvrdeći da ćemo se sve češće sretati sa sličnim slučajevima, koji su posledica svega što smo proživeli i pri tom postali mentalno zapuštena nacija. A da je tako, potvrđuje i niz novih primera - u četvrtak je Radivoje Atanasković odsekao nožem mali prst usred sudnice, nezadovoljan sudskom odlukom, psihički obolela Olivera Marković iz Trstenika ubila je sekirom 14-godišnjeg sina, a 15-godišnjak iz Brusa je pokušao da se ubije na majčinom grobu, žaleći se da je usamljen. Najsvežiji primer je od prekjuče, kada je Miodrag K. (56) pokušao da se obesi o spomenik „Sloboda" u centru Beograda jer, kako je kazao, nema čime da hrani decu.
Dušica Lečić-Toševski, koordinator psihijatrije SZO za centralnu Evropu, upozorila je da je nakon dve decenije stresnog življenja, političkih kovitlaca, sankcija i bombardovanja, kvalitet života građana narušen u svim segmentima.
- Rezultati najnovije međunarodne studije, koja je rađena u protekle četiri godine i u kojoj je učestvovalo više od 5.000 ispitanika iz cele Evrope, uključujući i 640 ispitanika iz Srbije, svedoči da rasprostranjenost anksioznih poremećaja u našoj populaciji iznosi 24 odsto, zastupljenost agorafobičnih poremećaja iznosi 12,4 odsto, svaka deseta osoba u našoj zemlji pati od paničnog poremećaja, a nakon bombardovanja čak 18 odsto osoba u opštoj populaciji ima simptome posttraumatskog stresnog poremećaja - istakla je ona.
U Nacionalnoj komisiji za mentalno zdravlje podsećaju da su brojni izazovi poslednje dve decenije uticali na mentalno zdravlje populacije. Sankcije su trajale skoro četiri godine, a država i dalje prolazi kroz tranziciju. Godine stresa, kroz koje smo prolazili, prouzrokovale su porast mortaliteta i morbiditeta.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, od 1999. do 2002. mentalni poremećaji su porasli za 13 odsto i taj trend se nastavlja. Pored stresnih poremećaja, konstantno su u porastu depresija i suicid, kao i zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Svedoci smo i porasta agresije i nasilja, naročito među mladima. Iz Instituta upozoravaju da su psihosomatski poremećaji u porastu, a njihove tihe žrtve niko ne može da izbroji.
Psihijatar doktor Nenad Mihajlović kaže da čovek ne mora da bude stručan da bi shvatio da su Srbi mentalno zapuštena nacija.
- Dovoljno je da obratite pažnju na ponašanje ljudi na ulici ili u autobusu i da vam sve bude jasno. Pogledajte samo koliko ljudi hoda i priča samo sa sobom, koliko je malo onih koji se smeju - kaže dr Mihajlović i dodaje:
- Bili bismo zlonamerni kada bismo rekli da se u svetu ne događa ono što i kod nas. Žalosno je što mi sve vidimo tek kad je došlo u poslednju, najgoru fazu. Kod mene dolaze pacijenti kada su već polumrtvi, a do tada je sramota ići kod psihijatra ili psihologa. Drugi problem je što su kod nas svi lekari, pa kod mene dođe pacijent i traži lek koji on hoće. Na Zapadu se kod psihologa odlazi kao kod zubara, ali naš sistem je da se poverimo prijatelju, a kada se posvađamo sa njim, sve izađe na površinu. Ili, još gore, odemo u kafanu i oderemo se od pića, umesto da odemo kod lekara.
Mihajlović kaže da je problem što ljudi na svoju ruku uzimaju lekove.
- Kod mladih je prisutna varijanta uzimanja droga, a starosna granica se spušta. Ne treba da se čudimo odakle toliko narkomana i alkoholičara; lako je napraviti i roditi dete, ali teško je od njega napraviti čoveka - navodi on.
U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut" kažu da ekonomska kriza koja pogađa našu zemlju ostavlja velike posledice na psihološko stanje nacije, a pre svega na radno aktivno stanovništvo, koje je najugroženije otkazima i pretnjama gubitka radnog mesta. Elementarna egzistencija je ugrožena, što na kraju dovodi do nesigurnosti i depresije. Ekonomska kriza izaziva depresiju i ugrožava sve društvene slojeve, od dece do penzionera, i direktno se odražava i na porodicu.
S druge strane, poznato je da je u Srbiji u porastu broj psihičkih poremećaja izazvanih stresom, koje stručnjaci tumače posledicom dešavanja kojima je stanovništvo izloženo poslednje dve decenije - ratovi u regionu, hiperinflacija, sankcije, NATO bombardovanje, socijalna tranzicija, finansijska kriza i visoka stopa nezaposlenosti. Zvanična statistika ukazuje da većinu teških krivičnih dela počine upravo osobe sa psihopatskim poremećajem, tako da su najmonstruoznija ubistva u Srbiji u poslednjih nekoliko godina počinile osobe za koje se ispostavilo da su lečeni psihijatrijski bolesnici ili da imaju teži psihički poremećaj.
Psihijatar doktor Aleksandar Damjanović smatra da je veliki problem u Srbiji što ljudi imaju predrasuda i neće da potraže stručnu pomoć.
- Naš narod teško se obraća psihijatru. Radije bira alternativne metode da iskaže nezadovoljstvo. A očigledno je da je nezadovoljstvo prisutno i da postoji visok stepen frustracije. Naš narod je prilično inertan, u prilično autističnom stanju, ne reaguje onako kako bi se očekivalo. Zavladala je neka vrsta anomije, otuđenja, gde ljudi prihvataju ono što im se dešava, ali se ne bune puno. To bismo mi stručno nazvali stanjem efektivne anestezije - objašnjava Damjanović.
On kaže da se masovna ubistva, samoubistva i nasilje dešavaju i u svetu, ali ističe da smo mi dugo bili pod presijom, a istovremeno i suzdržani.
- Zato pojednici to ispoljavaju na patološke načine. A opet, plaše se i imaju problem da se obrate psihijatru, kako ih sredina ne bi odbacila - zaključuje dr Damjanović.
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?id=67959§ionId=33&view=story
Tik tak tik tak....
