FLORENTINSKA UNIJA-ZABUNA KOJA JE NASTALA NA TEMI RUMUN.STAROKAL.

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Magdalina

Magdalina

Primećen član
Poruka
820
Otvorila sam ovu temu da bih razjasnila nesporazum koji je nastao na temi:Rumunski starokalendarci, i koja je zbog naloga postavljača teme zatvorena, a ovde bih nastavila sa pisanjem onoga što bi moglo da se kaže o Florentinskoj uniji.Dakle evo moga navoda:

HTML: 
Еvо цитата из житија св.Марка:
"По истеку две године овом новом исповеднику би дозвољено да се врати у Цариград, где он би дочекан од верних као општи спаситељ и добротвор и учитељ, и као велико светило живота нашег на земљи, и тихо пристаниште, и чврсти темељ вере. Он беше отац за све православне, руководитељ и учитељ, исправитељ натави и добар саветник, законодавац у вери и ризница богословља, извор мудрости и општи заштитник истините Цркве; изобличитељ какодиксије (злославља) и непобедиви поборник Православља. Благодарећи њему многи из уније бише поврећени Православљу, а особито када под његовим утицајем Патријарси Александрије, Антиохије и Јерусалима саборски осудише унију 1442. године на сабору Јерусалиму. Они осудише и одлучише од Цркве унијатског патријарха Митрофана, и самом цару запретише одлучењем, ако се не одрекне туђих лажних догмата. Исто тако и у Русији би осуђен и протеран митрополит Исидор, који беше потписао унију, док у Српској Цркви нико не беше ни пошао нити пристао на унију. Ликујући због свега тога свети Марко говораше:"Благодаћу и силом Божијом псевдоунија се ево распада."


А ево како је почело:
"После тога стадоше и Патријарх и цар(Цариградски, моја прим.), и други епископи наваљивати на светог Марка, да учини уступке и направи неки компромис по начелу економије ради тобожњег добра државе и народа.На то им свети Марко одговараше:"Ствари вере не допуштају никакво попуштање и економију.То је као кад би казао одсеци себи главу па иди куда хоћеш. Никада о, човече!оно што се тиче цркве, не решава се компромисима.Јер не постоји нешто средње између истине и лажи." У то време 10. јуна 1439. године, умре стари патријарх Јосиф не потписавши ипак унију, коју неће потписати ни свети Марко, митрополит Ефески и заменик Патријарха Антиохијског и Јерусалимског.Тада папа навали на цара и на источне епископе да признају не само римске лажне и јеретичке догмате него и врховну папску власт над целом Црквом и целим светом, позивајући се при томе на лажне документе неког Исидора и тобожње "завештање" цара Константина, што је све било исфабриковано у Риму, да би се макар и лажним документима потврђивало незајажлјиво властољубље папско. Свети Марко је и тај захтев енергично одбио и изјавио: " За нас папа представља само једнога између патријараха, али и то- ако би он био православан"Но папа као неки тиранин, и бедни невољом прикљештени цар издајица, и остале издајице око њега, најзад потпишу срамну унију, пљунувши тиме на све одлуке Васељенских сабора и светих отаца својих. Један православни епископ успео је да побегне и не потпише, док свети Марко није хтео да бежи него је јавно и пред царем и пред папом одбио да потпише ту лажну и богопротивну умију. Када је видео да на акту о унији нема потписа Марковог, за толико интелигентни папа Евгеније узвикнуо је : "Дакле, ништа нисмо урадили!"Ипак је властољубиви папа тражио да му се свети Марко доведе на суд због тобожње непокорности њему, који је свој престо уздигао више облака."( следи апологија светога Марка пред папом,која је доста дугачка па не могу да је укуцам сад, а након тога): "Тако се свети Марко избави од папских канджи и 26.августа 1439. врати се натраг у Цариград"

A evo I navoda brata Vladana:

HTML: 
Исте године када је и званично потписана унија(1452) упокојио се свети Марко. Ево линк па прочитај да се не понављам(не бој се нећеш због текста на нашем сајту постати зилот). 

http://serbiantrueorthodox.blogspot....B0%D1%86%D0%B0

Бог се лично обрачунао са унијатаима. Следеће године(1453) Турци освајају ''неосвојиву тврђаву''. Брз је био Бог у овом случају. Манастири и цркве које су оскрнављене, Мухамединци по Божијем допуштењу запалише(нешто слично се и код нас на Косову и Метохији десило), народ који је био за унију одведоше у робље, свештенике и епископе унијате побише. Остало је само оно што је Богу угодно. Мали број унијата се покајо и вратио Цркви већина је трагично завршила. Значи унију је санкционисао Бог лично, а не људи, ништа се без Његове воље не дешава. Тек када се црквена власт поново вратила у руке Православних, окончана је трагедија прве уније са Латинима.
Тек тада је срамна издаја проглашена неважећом званично, јер полуге Црквене власти су биле узурпиране епископима расколницима и јереицима. Јел ок?
 
Glavni razlog nesporazuma koji je nastao između tvrđenja koje je izneo brat u Hristu Vladan i ja, navodivši citate iz različitih izvora , bilo je zapravo tretiranje problema u tim navedenim izvorima iz dve različite vremenske perspektive. Naime brat Vladan dao je izloženje koje je našao kod Georgija Sholarija, koji je bio učenik sv.Marka, i pregled nakon upokojenja svetoga, dok sam ja navodila delove iz Žitija Svetih, o.Justina Popovića.
Nakon pretraživanja po knjigama i netu , pronašla sam činjenice o pomenutom sporu, i dela koja opširno objašnjavaju žitije i delo sv.Marka efeskog.
Prvo delo koje ću navesti je knjiga Архимандритa др АМВРОСИЈA (ПОГОДИНA):СВЕТИ МАРКО ЕФЕСКИ И ФЛОРЕНТИНСКА УНИЈА , u kome on opširno objedinjuje sve izvore o životu ovoga svetitelja. Evo šta on kaže o prvoj razlici iz moga navoda i navoda brata Vladana:
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/SvMarkoEfeskiIFlorentinskaUnija/SvMarkoEfeskiIFlorentinskaUnija34.htm

Смрт светог Марка Ефеског.

О самој смрти светог Марка имамо више података него о последње две године његовог живота.
Велика и снажна борба за Православље, усамљеност у тој борби, државни и црквени притисак којем је Јерарх био изложен, а најважније - његово пламтење, његова непрестана туга због Цркве - све ово морало је да има погубне последице на крхки и слаб телесни сасуд Јерархов у који је био смештен дух попут духа пророка Илије по, ревности према Богу, или пак попут духа великог оснивача Ефеске Цркве апостола Павла, према његовом старању з а с в е Цркве. Уз ватрени дух било је слабо тело, изморено немоћном борбом са смртном болешћу рака, подвизима и богословским напорима. Већ на сабору у Флорентији он је био тешко болестан, а после њега до краја исцрпљен и измучен. Након повратка из прогонства он није живео дуго. Упокојио се 23. јуна, како нам саопштава Јован Евгении у свом Синаксару светом Марку, а годину његове смрти, према необоривим доказима монсињора Л. Птија, треба датирати на 1444.[1] Архиепископ черњиговски Филарет[2] и А. Норов[3] погрешно су тврдили да се свети Марко Ефески упокојио много касније: први је говорио о 1452. години, а други да се свети Марко упокојио тек након пада Константинопоља. Њихове тврдње су и неосноване и погрешне.
Свети Марко Ефески се упокојио са 52 године.
Dakle, odavde sledi da se različiti datumi koji se navode o upokojenju svetog je zapravo bilo nesuglasica o godini njegovog upokojenja među različitim izvorima, ali se za tačniju godinu uzima 1444. godina kada je on imao 52. godine.
 
Dalje je bilo nesuglasica kada se odigrao sabor koji je osudio Florentinsku uniju I njihove jeretičke odluke. Ispostavlja se da su održana oba sabora, I onaj Istočnih Patrijaraha 1442. godine, kao i onaj 1450. (neki navodi kažu1448.) koji je pokrenuo učenik sv.Marka efeskog Georgije Sholarije.Evo ovde čitavog teksta koji je napisao isti arhimandrit, a boldovani deo je o pominjanju oba sabora:
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/SvMarkoEfeskiIFlorentinskaUnija/SvMarkoEfeskiIFlorentinskaUnija33.htm

Архимандрит др АМВРОСИЈЕ (ПОГОДИН)
СВЕТИ МАРКО ЕФЕСКИ И ФЛОРЕНТИНСКА УНИЈА


Победа светог Марка Ефеског.

Ослобођен из затвора по императоровој заповести, свети Марко Ефески се са великим тешкоћама вратио у Константинопољ крајем 1442. године. Он је већ у читавом свету био познат по својој борби за Православље, снагом свог исповедништва већ је био прослављени јунак вере. Овако о овоме говори Јован Евгеник у свом Синаксару: "С обзиром на то да није постојала никаква могућност да отпутује на Свету Гору Атонску, страдалник се са великим тешкоћама вратио из прогонства у отаџбину, већ као савршени нови исповедник, поштован од стране свих и с правом овако називан, којем су се сви клањали". Међутим, он је истовремено био и потпуно болестан и изморен човек; он се већ приближавао крају живота и борбе, ради добијања вечног блаженства и венца за ову храбру борбу и исповедништво. И мада је већ једва био жив телом, он је до самог краја настављао своју ватрену борбу за "савршенство Православља". Извори нам ништа не говоре како је протекло тих последњих годину и по до две године живота светог Марка. Ако је његова посланица јеромонаху Теофану на Имвријском острву била написана у овом периоду његовог живота, видимо да је живот светог Марка протицао у непрестаној патњи и гоњењу од стране присталица уније, а истовремено и у неустрашивој борби за Истину и за душе оних који су из одређених разлога одступили од Православља. Уосталом, ово се показује и из других извора. Тако, велики ритор Мануил каже да је свети Марко уложио велики напор у Константинопољу и многе вратио у крило Православне Цркве.
Да је свети Марко био у немилости силника овога света због свог непроменљивог односа према унији сведочи низ чињеница. Под један, знамо да је Константинопољски патријарх Григорије Мама, који је током последње две године јерарховог живота био упорни унијата са великим ауторитетом и снажном тежњом према унији, а истовремено се може сматрати и личним противником светог Марка Ефеског, у време Флорентинског сабора извргавао је руглу светог Марка и да њему припадају "оповргавања" Окружне посланице и Исповедања вере светог Марка Ефеског. Под два, видимо да на самрти светог Марка у његовој близини нема ни једног представника двора, ни једне личности на високом положају, осим његовог духовног сина, чиновника Георгија Схоларија. У Константинопољу су у то време владале унијате. Као што смо рекли, патријарх је био ревносни унијата. Архијереји из патријарховог окружења су или следили њега (као на пример онај митрополит атински о којем свети Марко говори у посланици јеромонаху Теофану са Евбејског острва, или мемнонски епископ Јосиф), или су, пак, били уплашени пасивни учесници уније. Отворених ревнитеља Православља у Константинопољу у то време није било.
Међутим, јерарх је могао имати утеху у својој борби и могао је да вид и јасне знаке победе у оној дивовској борби коју је водио у свом самопрегорном животу.
Нема сумње да је знао и да се радовао чињеници да је Руска Црква сачувала Православље и протерала Митрополита Исидора ван граница Русије. Можда је указивао на Русију као на пример за подражавање и молио се за ову далеку, али његовом срцу блиску земљу - ревнитељку за Православље. Знамо да је свети Марко подржавао, молио се и волео сваког ревнитеља Православља и истовремено знао колико су му духовно били туђи и у коликој мери су изазивали његов праведни гнев одступници и издајници побожности. Када су неки чланови руске делегације, који су заједно са Исидором допутовали из Русије на сабор у Италију, одлучили да тајно побегну из Флорентије, схвативши чему води унија, свети Марко их је благословио. Наведимо цитат из књиге Авраама Норова под следећим насловом: "Путовање по седам Цркава које се помињу у Апокалипсису": "У житију светог Сергија читамо да је извесни руски презитер Симеон, који је живео у Исидорово време, не слажући се са њим да се покори латинству, много пострадао од њега због овога и заједно са тверским послаником Томом побегао у Русију. На свом тешком и опасном путу презвитер Симеон је једном у сну видео старца који му је, ухвативши га за руку, рекао следеће: "Да ли си ти узео благослов од Марка, епископа Ефеског, који је ишао апостолским стопама?" Он је одговорио овако: "Да, видео сам овог дивног и крепког човека и узео сам благослов од њега". Тада је старац који му се јавио даље рекао следеће: "Тај човек је благословен од Бога, јер га нико из метежног Латинског сабора није задобио ни даровима, ни улагивањем, нити претњама мучењем. Ти си ово видео, ниси пристао на превару и због тога си пострадао. Проповедај свим православнима учење светог Марка које ти је предато, куда год да пођеш, јер оно садржи у себи предање светих Апостола и светих Отаца седам Васељенских сабора. Онај ко поседује истински разум нека се уклони од овога". Старац који се јавио несрећном Симеону био је свети Божији угодник Сергије, Радоњешки Чудотворац... Постоји предање да је свети Марко Ефески указивао на Север (тј. на Русију) који је примио светлост од оне Цркве за чију истину је био спреман да прими мученички венац.[1]
 
Свети Марко је могао имати велику утеху у томе што је сада осећао да није сам у својој борби. Тако, на сабору у Јерусалиму 1442. године александријски, антиохијски и јерусалимски патријарх, чији су представници у њихово име потписали унију, одлучно су одбацили унију и Флорентийски сабор, који је гордо носио назив "Светог васељенског сабора", назвали "прљавим (μιαρά), антиканонским и тиранским сабором" и објавили да не признају оне које је поставио унијатски Констанинопољски патријарх Митрофан, са којим су прекинули општење. Они су изјавили императору Јовану Палеологу да ће га, ако се не одрекне "туђих догмата", одлучити од Цркве. Нема сумње да је овим био нанесен ударац унији.
Осим тога, свети Марко је видео да унију не прихвата ни свештенство ни монаштво нити обичан народ у Византији, због чега је у једној својој посланици писао следеће: "Благодаћу и силом Божијом псеудоунија ће се врло брзо распасти"[2]. Речи светог Марка биле су пророчке, иако није доживео да дочека тај тренутак када је Православна Црква и у самом Константинопољу одбацила унију. Ово се догодило у време последњег византијског императора Константина Деветог на сабору у храму свете Софије 1450. године, када је у присуству тројице источних патријараха био евргнут унијатски Константинопољски патријарх Григорије Мама. Висарион и његови истомишљеници названи су издајницима, док је спомен на светог Марка био удостојен најузвишеније похвале. На овом сабору нарочити значај имале су личности које су наступале против латинских догмата и обреда, а које су непосредно биле повезане са светим Марком и које су после његове смрти наставиле борбу за Православље: његов учитељ старац Гемист Плитон и његова двојица ученика - монах Генадије, у свету чувени Григорије Схоларије, и Амирутије. На овом сабору Флорентински сабор је био анатемисан. Године 1453. Константинопољ је пао и Византијска империја престала је да постоји, али пре него што је нестала из историје, одбацила је срамну унију, сачувала је верност Православљу и предала је поштовању спомен на борца за Православље - на светог Марка, митрополита ефеског.
Наредни константинопољски патријарси били су ревнитељи Православља. На тај начин, Флорентинска унија одржала се веома кратко време.
Свети Марко је могао имати утеху такође и у томе што је видео како се под његовим благодатним утицајем људи враћају у окриље Православне Цркве. Велики ритор Мануил преноси нам да су под утицајем светог Марка многи схватили своју грешку одушевљења унијом, а међу њима нарочито истиче императора Јована Палеолога и Георгија Схоларија. Да је император схватио своју грешку налазимо такође и у посланици светог Марка јеромонаху Теофану са Евбејског острва: "Император отворено говори да се каје због онога што се догодило и пребацује кривицу на оне који су се покорили и потписали унију".[3] Говорећи о последњим година живота светог Марка, Велики ритор Мануил о овоме каже следеће: "Овде (тј. у Константинопољу), уложивши велики напор и од оних који су преварени неке поново обративши, а међу њима и самог цара, а друге на различите начине позвавши на повратак ранијим здравим догматима, и Генадија (у свету Георгија Схоларија), најмудријег у истини и најсветијег, који је задобио велику славу у свакој мудрости и врлини, а који је касније Божанственим избором постао патријарх, оставивши га после себе за наследника своје побожности, за бранитеља и храброг заштитника исправних догмата Богословља, и проживевши три године, преселио се Господу, предавши Христовој Цркви многа дела која су сва испуњена благодаћу и узвишеним богословљем".[4]
Дакле, вративши се хронолошком излагању живота светог Марка, видимо да су последњих годину и по до две његовог живота, које је провео у Константинопољу након повратка из прогонства, протекле у непрестаној борби за Православље и за душе обманутих људи - за "убијене душе које су се саблазниле у вези са тајнама вере"[5], како каже свети Марко. Како се може закључити, ове две године живота такође су протекле и у непрестаном гоњењу од стране непријатеља Православља који су били веома моћни и који су заузимали значајне положаје у Цркви и држави. Што се тиче императора, његово могуће схватање неисправности пута склапања уније, које ипак није довело ни до каквих резултата и које није прекинуло унију са Римом, вероватно да се изражавало само у томе што није дозвољавао исувише сурово гоњење светог Марка. Раније смо већ наводили речи Георгија Схоларија о последњим годинама живота светог Марка, а сада ћемо их поновити: "Он би претрпео велика страдања да му руку помоћи није пружило саосећање Монарха који се више од осталих дивио врлини и мудрости овог светог човека".[6]
Период последње две године јерарховог живота било је време мрке ноћи која се надвила над Православљем (као што је свети Марко писао Георгију Схоларију, говорећи овако: "Унија коју су склопили до данас обавија Цркву мраком"), ако су се већ видели знаци зоре, и јерарх је знао да је она борба, на чијем се челу налазио он, водила победи, јер то је била борба за Истину која је непобедива! Међутим, он је знао да победа неће наступити сама од себе и да је потребно још много напора за Православље, приљежног напора, пламтења које се не гаси ни на тренутак, а уз то и дуге и опасне борбе. Он, војсковођа у овој борби који се налазио на челу војске, већ се једва кретао, измучен болестима и изморен људским сплеткарењима. Али сила Господња показује се у немоћи!
 
Iz svega ovoga vidi se da je Florentinska unija ostala osujećena I da je u dva sabora koja su održana 1442. godine I 1450.godine, ona SABORSKI OSUĐENA, čime je čistota vere Hristove ostalo očuvana I samim time bilo sačuvano apostolsko prejemstvo koje je potvrda istinitosti I pravoverja Pravoslavne Crkve.

Ono što bi još moglo da se doda je odgovor na pitanja Valaama:
HTML: 
Када је православна црква потписала унију са ватиканом, сви епископи су били потписници тог споразума, осим еп. Марка. Е, сад, када је унија поново раскинута, да ли су они епископи и даље остали у молитвеном јединству са еп. Марком? Да ли су рашчињени или су и даље остали у православној Цркви и водили је?
__________________
HTML: 
Унија је трајала око 45. година...шта је са свим тим епископима који су саслуживали са папистима и који су папу помињали на Литургијама...Зашто Марко и његови истомишљеници тада нису напустили цркву, с обзиром да су многи њени епископи прекршили каноне?
Da bi odgovorila na ovo pitanje pokazujem opet navode iz gore –spomenute knjige gde se jasno vidi da sv.Marko NIJE bio u opštenju sa Konstantinopoljskim Ptrijarhom, sve do svoje smrti,što takođe sledstveno koliki je sveti Marko imao uticaj I ugled I naAtosu I u Aleksandrijskoj I Jerusalimskoj Patrijaršiji (budući da je u ove dve bio zamenik Patrijarha):
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/SvMarkoEfeskiIFlorentinskaUnija/SvMarkoEfeskiIFlorentinskaUnija34.htm
"Да је свети Марко био у немилости силника овога света због свог непроменљивог односа према унији сведочи низ чињеница. Под један, знамо да је Константинопољски патријарх Григорије Мама, који је током последње две године јерарховог живота био упорни унијата са великим ауторитетом и снажном тежњом према унији, а истовремено се може сматрати и личним противником светог Марка Ефеског, у време Флорентинског сабора извргавао је руглу светог Марка и да њему припадају "оповргавања" Окружне посланице и Исповедања вере светог Марка Ефеског. Под два, видимо да на самрти светог Марка у његовој близини нема ни једног представника двора, ни једне личности на високом положају, осим његовог духовног сина, чиновника Георгија Схоларија. У Константинопољу су у то време владале унијате. Као што смо рекли, патријарх је био ревносни унијата. Архијереји из патријарховог окружења су или следили њега (као на пример онај митрополит атински о којем свети Марко говори у посланици јеромонаху Теофану са Евбејског острва, или мемнонски епископ Јосиф), или су, пак, били уплашени пасивни учесници уније. Отворених ревнитеља Православља у Константинопољу у то време није било."
Da je sveti marko sasluživao i spominjao Patrijarha Konstantinopoljskog, da li bi onda bio ovako od istih progonjen?Sa druge strane,vidimo da su u Rusiji jeretici proterani I odlučeni od crkve, inače se u drugom smislu kanonski bilo neodrživo apostlsko prejemstvo crkve.
Florinska unija jeste bila ogromno iskušenje i stradanje hristove Crkve,ali je milošću božijom crkva održala svoj kurs, a ovaj istorijski događaj nama danas ostao na nauk kako se treba obračunavati sa jereticima.
Unija nije trajala 45 godina, već se od svog početka 1438-1439.godine do konačne osude 1450. borba vodila nekih 10-11 godina, a već je bila odbačena na prvom saboru 1442., nakon samo 2-3 godine.
 
Poslednja izmena:
analiticar:
El ste copy/paste-ovali...:lol:
Sada može lock, pošto to nikoga ne zanima, a verujem da ne zanima ni vas..:lol:
Kliknite za proširenje...

Pa sad ako vi ne volite da čitate, to znači...:think: da niste načitani(xa!), ali pustite druge da se malo obrazuju,tj.da zadobijaju obraz hristov.
A ovo je copy/pastovano sa SPC sajta i to je arhimandrit Moskovske Patrijaršije, znači VAS, a ne NAS...svejedno,čovek lepo piše...:)
 
Magdalina:
Glavni razlog nesporazuma koji je nastao između tvrđenja koje je izneo brat u Hristu Vladan i ja, navodivši citate iz različitih izvora , bilo je zapravo tretiranje problema u tim navedenim izvorima iz dve različite vremenske perspektive. Naime brat Vladan dao je izloženje koje je našao kod Georgija Sholarija, koji je bio učenik sv.Marka, i pregled nakon upokojenja svetoga, dok sam ja navodila delove iz Žitija Svetih, o.Justina Popovića.
Nakon pretraživanja po knjigama i netu , pronašla sam činjenice o pomenutom sporu, i dela koja opširno objašnjavaju žitije i delo sv.Marka efeskog.
Prvo delo koje ću navesti je knjiga Архимандритa др АМВРОСИЈA (ПОГОДИНA):СВЕТИ МАРКО ЕФЕСКИ И ФЛОРЕНТИНСКА УНИЈА , u kome on opširno objedinjuje sve izvore o životu ovoga svetitelja. Evo šta on kaže o prvoj razlici iz moga navoda i navoda brata Vladana:
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/SvMarkoEfeskiIFlorentinskaUnija/SvMarkoEfeskiIFlorentinskaUnija34.htm

Смрт светог Марка Ефеског.

О самој смрти светог Марка имамо више података него о последње две године његовог живота.
Велика и снажна борба за Православље, усамљеност у тој борби, државни и црквени притисак којем је Јерарх био изложен, а најважније - његово пламтење, његова непрестана туга због Цркве - све ово морало је да има погубне последице на крхки и слаб телесни сасуд Јерархов у који је био смештен дух попут духа пророка Илије по, ревности према Богу, или пак попут духа великог оснивача Ефеске Цркве апостола Павла, према његовом старању з а с в е Цркве. Уз ватрени дух било је слабо тело, изморено немоћном борбом са смртном болешћу рака, подвизима и богословским напорима. Већ на сабору у Флорентији он је био тешко болестан, а после њега до краја исцрпљен и измучен. Након повратка из прогонства он није живео дуго. Упокојио се 23. јуна, како нам саопштава Јован Евгении у свом Синаксару светом Марку, а годину његове смрти, према необоривим доказима монсињора Л. Птија, треба датирати на 1444.[1] Архиепископ черњиговски Филарет[2] и А. Норов[3] погрешно су тврдили да се свети Марко Ефески упокојио много касније: први је говорио о 1452. години, а други да се свети Марко упокојио тек након пада Константинопоља. Њихове тврдње су и неосноване и погрешне.
Свети Марко Ефески се упокојио са 52 године.
Dakle, odavde sledi da se različiti datumi koji se navode o upokojenju svetog je zapravo bilo nesuglasica o godini njegovog upokojenja među različitim izvorima, ali se za tačniju godinu uzima 1444. godina kada je on imao 52. godine.
Kliknite za proširenje...

Битна је суштина.А та је да је Свети Марко био одлучан борац против папства и уније.За разлику од садашњих екуконформиста.А да су Истинити Православни владике верни наследници Светог Марка Ефеског.
 
Magdalina:
Свети Марко је могао имати велику утеху у томе што је сада осећао да није сам у својој борби. Тако, на сабору у Јерусалиму 1442. године александријски, антиохијски и јерусалимски патријарх, чији су представници у њихово име потписали унију, одлучно су одбацили унију и Флорентийски сабор, који је гордо носио назив "Светог васељенског сабора", назвали "прљавим (μιαρά), антиканонским и тиранским сабором" и објавили да не признају оне које је поставио унијатски Констанинопољски патријарх Митрофан, са којим су прекинули општење. Они су изјавили императору Јовану Палеологу да ће га, ако се не одрекне "туђих догмата", одлучити од Цркве. Нема сумње да је овим био нанесен ударац унији.
Осим тога, свети Марко је видео да унију не прихвата ни свештенство ни монаштво нити обичан народ у Византији, због чега је у једној својој посланици писао следеће: "Благодаћу и силом Божијом псеудоунија ће се врло брзо распасти"[2]. Речи светог Марка биле су пророчке, иако није доживео да дочека тај тренутак када је Православна Црква и у самом Константинопољу одбацила унију. Ово се догодило у време последњег византијског императора Константина Деветог на сабору у храму свете Софије 1450. године, када је у присуству тројице источних патријараха био евргнут унијатски Константинопољски патријарх Григорије Мама. Висарион и његови истомишљеници названи су издајницима, док је спомен на светог Марка био удостојен најузвишеније похвале. На овом сабору нарочити значај имале су личности које су наступале против латинских догмата и обреда, а које су непосредно биле повезане са светим Марком и које су после његове смрти наставиле борбу за Православље: његов учитељ старац Гемист Плитон и његова двојица ученика - монах Генадије, у свету чувени Григорије Схоларије, и Амирутије. На овом сабору Флорентински сабор је био анатемисан. Године 1453. Константинопољ је пао и Византијска империја престала је да постоји, али пре него што је нестала из историје, одбацила је срамну унију, сачувала је верност Православљу и предала је поштовању спомен на борца за Православље - на светог Марка, митрополита ефеског.
Наредни константинопољски патријарси били су ревнитељи Православља. На тај начин, Флорентинска унија одржала се веома кратко време.
/QUOTE]
Дакле било је оних са којима је Свети Марко био у Светотајинској заједници.Нису унијати ти од којих су потоњи православни јерарси примили власт.
Kliknite za proširenje...
 
Magdalina:
Ovom prilikom bih da se izvinem bratu Vladanu što sam poslala post u kome sam stavila svoj izvor informacija iznad njegovog, i tako napravila zabunu!OPROSTI BRATE!!!:worth::worth::heart:
Kliknite za proširenje...
Надам се да ће наш Владан и теби и мени да опрост на свему.Опрости нико од нас ничим није хтео да те смути.ОПРОСТИ.
 
Samson2009:
Одредбе споразма о кокордату су подразумевале претварање тадашње краљевине и народа у папске поданике.На срећу то тада није успело.Али данас јесте.
Kliknite za proširenje...

Шта кажеш? :lol:
А имаш ли доказ за тако што? :think:
 
Штета што нема неко намеру ни да погледа.
 

Prilozi

  • Стара љубав заборава нема.jpg
    Стара љубав заборава нема.jpg
    61,2 KB · Pregleda: 8
http://video.mail.ru/mail/tatel255/326/359.html
Има један део филма који говори о лешевима монаха који су били страшно изобличени јер су саслуживали са папистима у време крсташке окупације цариграда.Наравно овај филм су правили сергијанци па треба да се гледа са дозом оопреза у односу на њихове лажи и подметачине.
 
Samson2009:
http://video.mail.ru/mail/tatel255/326/359.html
Има један део филма који говори о лешевима монаха који су били страшно изобличени јер су саслуживали са папистима у време крсташке окупације цариграда.Наравно овај филм су правили сергијанци па треба да се гледа са дозом оопреза у односу на њихове лажи и подметачине.
Kliknite za proširenje...

о чему причају у том видеу?
 
daxt:
о чему причају у том видеу?
Kliknite za proširenje...

Zapravo u tom videu pričaju o nekim jeromonasima sa Svete Gore koji su izvršili sasluživanje mise sa rimokatoličkim sveštenicima kada su ovi došli u posetu Svetoj Gori: oni su na mestu umrli i njihova tela zemlja nije htela da prihvati, osteli su neraspadnuti, oči su im bile otvorene i izbuljene, kosa i nokti su im rasli i dalje, a zubima su škrgutali...bili su dugo javno izloženi na očigled onih koji su dolazili,ali nakon jednog događaja kada se jedan čovek umalo od straha nije upokojio, onda su njihova tela sklonjena u pećinu i ostavljena da tamo prebivaju do strašnog suda...Ja sam o ovome još davno čitala, ali na ovom videu se vide i njihove fotografije. U ovom linku isti snimak je na srpskom:( deo gde se govori o ovom događaju je u 8minutu snimka)
 
Magdalina:
Zapravo u tom videu pričaju o nekim jeromonasima sa Svete Gore koji su izvršili sasluživanje mise sa rimokatoličkim sveštenicima kada su ovi došli u posetu Svetoj Gori: oni su na mestu umrli i njihova tela zemlja nije htela da prihvati, osteli su neraspadnuti, oči su im bile otvorene i izbuljene, kosa i nokti su im rasli i dalje, a zubima su škrgutali...bili su dugo javno izloženi na očigled onih koji su dolazili,ali nakon jednog događaja kada se jedan čovek umalo od straha nije upokojio, onda su njihova tela sklonjena u pećinu i ostavljena da tamo prebivaju do strašnog suda...Ja sam o ovome još davno čitala, ali na ovom videu se vide i njihove fotografije. U ovom linku isti snimak je na srpskom:( deo gde se govori o ovom događaju je u 8minutu snimka)
Kliknite za proširenje...



I šta kažeš, na mjestu ostali mrtvi, sa izbuljenim očima, neraspadnuti..:think:
nešto nisam čuo da i katolički svećenici i vjernici ostaju neraspadnuti..:roll:
 
Magdalina:
Zapravo u tom videu pričaju o nekim jeromonasima sa Svete Gore koji su izvršili sasluživanje mise sa rimokatoličkim sveštenicima kada su ovi došli u posetu Svetoj Gori: oni su na mestu umrli i njihova tela zemlja nije htela da prihvati, osteli su neraspadnuti, oči su im bile otvorene i izbuljene, kosa i nokti su im rasli i dalje, a zubima su škrgutali...bili su dugo javno izloženi na očigled onih koji su dolazili,ali nakon jednog događaja kada se jedan čovek umalo od straha nije upokojio, onda su njihova tela sklonjena u pećinu i ostavljena da tamo prebivaju do strašnog suda...
Kliknite za proširenje...


"Zemlja nije htela da ih prihvati" znači tačno šta?
Bila zima, pa se zemlja smrzla, a nisu imali pijuke pri ruci?
Nije billo zemlje u okolini, a pokušavali su da ih sahrane u živoj steni?
Pokopali su ih, ali iz nekog razloga njigova tela izbiju opet na površinu?

Na mestu su umrli? Svi odjednom? :think:
Kao Tutankamonova kletva ili gromom pogođeni?

Ostali su neraspadnuti? Hm, koliko ja znam to je jedan od uslova da neko postane svetac.

Kosa i nokti nastavljaju da rastu posle smrti. :rtfm:

Zubi su im škrgtuali? Nikome nije palo da je to usled nastajanje i nestajanja rigor mortis-a? :roll:

Ovako kako si napisala, zaključujem da ako bih postavio snimke koji pokazuju najzanimljiveje detalje u vezi procesiranja tela pokojnika po pogrebnim zavodima i mrtvačnicama, mogao bih da zasnujem novu religiju. :thumbdown:
 
"Zemlja ih nije prihvatila" je česti termin na koji sam nalilazila u pravoslavnoj literaturi da bi se označilo kako je pokojnik bio pod velikim gnevom Božijim i da čak ni zemlja nije htela njegovo telo da primi kao prokleto već ga je ili izbacivala na površinu ili telo nije htelo da se raspadne.Takvo ne raspadnuto telo se u mnogome razlikovalo od tela svetih koji su bili netruležni:kao prvo ono je užasno zudaralo, bilo je je demonskog izgleda i izazivalo stravičan prizor...Zaboravila sam da kažem da su ovim leševima i očne jabučice bile otvorene i kolutale kao da su žive!...bljak
A jeste li vi odgledali snimak? I da li vam na onim fotografijama te spodobe deluju kao "svetitelji"?:neutral:ODGLEDAJTE SNIMAK!:cool:
Inače, analitičaru, nisi čuo da se katolicima tela tako ne raspadaju zbog toga što ih ni ne otkopavaju,a pogotovo pape,njih zatvaraju u po sedam hermetički zatvorenih sanduka,da se ne bi osetilo:per: i saznalo kako ti "bezgrešnici" čija odluka i volja stoji iznad suda Božijeg, prolaze na tom istom sudu Božijem:možda kad dođu pred lice Božije kažu:Ne, nisi ti u pravu, ja i moja reč se računaju i ne možeš ti meni da sudiš, kad sam ja iznad tebe?!:hahaha:
E, baš je naporno raspravljati sa vama ekumenistima, prvo što uopšte niti pročitate napisano,niti slušate sagovornika, već ko pijan plota samo se držite na slepo nekih tvrdnji i čak ni ne rasparavljate argumentovano, nego samo provocirate i seckate sa jetkim upadicama...:roll:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Jasna
Kako je nastala država koju vode islamski fanatici?
2 3
Odgovora
53
Pregleda
500
Schrodinger
Schrodinger
anajade
Koja je svrha zivota u razlicitim religijama?
Odgovora
15
Pregleda
415
Umri_muski
Umri_muski
Nina
Reklama koja razbesnela katolike u Italiji: Monahinja umesto oltarskog hleba jede čips za pričest
Odgovora
14
Pregleda
257
Gorlock
Gorlock

Back
Top