Jalovi (stari) veliki narodi

Urvan Hroboatos

Veoma poznat
Poruka
13.013
Vidim piše se o svem i svačem, pa rekoh da malo dosolim. Palo mi je na pamet koliko je ipak kultura (u najširem smislu) prevažna, a sila- kratkotrajna. Povijest je puna carstava, prodora, imperija,...koji iza sebe nisu ostavili ništa ili malo. Neki od tih naroda i danas postoje, preobraženi.

Primjeri jalovosti:

-Huni svugdje, od Atile do onih u Indiji (Kaniška). Moglo je i bez njih.

-Mongoli, najveći osvajači u povijesti. Bilo koja druga baština- nula (osim ako ne računamo već tursko-mongolske Timuride).

-Bugari do Volge i dalje- od njih ništa

-velik dio Slavena do 19. stoljeća- obični barbari ili šalbajzerski prepisivači. Da su slavenski narodi (Rusi, Poljaci, Hrvati, Česi, Srbi,..) nestali oko 1800.- ne bi bilo nikakve civilizacijske štete.

-Turci Osmanlije- jedino što je kod njih cvalo bilo je od Arapa i Iranaca

-vjerojatno Inke

-.....

Dok imamo narode-kreativne genije. Oni su pak druga priča.
 
Зар ти је тешко да сабереш 2 и 2,


-Mongoli, najveći osvajači


Заостајање Русије за Европом је директна последица ропства под Монголима.

Заостајање балканских Словена резултат ропства под Турцима.

Нпр. Пољска је у то време (16. век) била сасвим солидна држава.
(-->Николај Коперник и хелиоцентрична теорија)
 
Зар ти је тешко да сабереш 2 и 2,


-Mongoli, najveći osvajači


Заостајање Русије за Европом је директна последица ропства под Монголима.

Заостајање балканских Словена резултат ропства под Турцима.

Нпр. Пољска је у то време (16. век) била сасвим солидна држава.
(-->Николај Коперник и хелиоцентрична теорија)

djelomično bih se složio s ovim

Urvan, a što je sa Šveđanima, Norvežanima, Fincima, pa i Dancima, Belgijancima do 1700-tih? ista stvar!!

tu veliku ulogu igra klima, koja definira uvjete za razvoj i napredak

nakon propasti rimskog carstva, preseli i zamjeni stanovništvo apeninskog i skandinavskog poluototka, pa ćeš u 15 st. imati renesansu Finaca i Šveđana!
 
Hroboatos: narode-kreativne genije.

Hajde da konstruktivno razmislimo zašto je ova teza promašena.

Dobar je Aranđelov primer, a ja ću konkretizovati na našem mikrokosmosu - suština je u organizovanoj državi koja ima sistem pozitivne selekcije. Na našim prostorima to su bile Austrija (takođe Vojna Krajina, Austro-Ugarska). Te tekovine su u mnogome nasledile Slovenija, Hrvatska i Vojvodina. Kneževina, Crna Gora, a još manje Makedonija, da ne govorim Kosovo i Metohija nisu uspele da se približe vekovima razvijanom sistemu selekcije i promocije pozitivnih vrednosti, već su ostale na nižem stupnju civilizovanosti uprkos 70-togodišnjem koegzistiranju u zajedničkoj državi.

Vasilije Krestić je o toj pojavi slikovito govorio nedavno u TV-emisiji. Malo mi je priča izvetrila, ali ću pokušati da skrpim, pa neka me isprave ako neko bolje pamti. Bah, možda se do sutra setim više podrobnosti, jer je priča paradigmatična.

Kada drumom prolazi kočija sa mađarskim vlastelinom, njegov kmet koji uz put ore, ostavlja plug i do zemlje se klanja dok prolazi vlastelin. Kada srpski vlastelin prolazi drumom, srpski seljak potpraši konje da se digne prašina dok vlastelin prolazi.

E sad ću preskočiti elaboraciju pa ću reći da je odnos pametnih srpskih glava iz Austrije naspram onih iz Srbije nesamerljiv.

- Nikola Tesla - rođen u Smiljanu u Vojnoj Krajini, škola u Austriji (Prag, Beč).

- Mihailo Pupin - rođen u Idvoru (Banat)

- Milutin Milanković - Vinkovci Milutin Milanković (1879. - 1958.), srpski inženjer, geofizičar, klimatolog i astronom. Osnivač je katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik, poznat po teoriji ledenih doba, koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene. Ova teorija je poznata pod imenom Milankovićevi ciklusi

- Mileva Marić Милева Марић-Ајнштајн (19. децембар 1875, Тител, Аустро-Угарска, данас Србија - 4. август 1948, Цирих, Швајцарска), српска математичарка. Милева је 1886. године кренула у женску гимназију у Новом Саду, а 1888. је прешла у гимназију у Сремској Митровици, где је матурирала 1890. као најбоља у разреду из математике и физике. Од 1890. је похађала Краљевску српску школу у Шапцу. Када се преселила у Загреб, добила је специјалну дозволу да би ишла у школу у коју су ишли само дечаци. У лето 1896. уписала је студије медицине на Универзитету у Цириху. У октобру се пребацила на Државну политехничку школу на студије математике и физике. Она је била тек пет жена која је била примљена у ову школу. Један он њених колега на предавањима из физике је био Алберт Ајнштајн, који је тада имао 17 година.

- spisak se nastavlja....

Dakle, to je taj sistem selekcije pozitivnih vrednosti čija je tradicija u Austriji postojala i postoji. On takođe funkcioniše u dobrom broju evropskih zemalja, SAD i Kanadi.
 
Poslednja izmena:
-velik dio Slavena do 19. stoljeća- obični barbari ili šalbajzerski prepisivači. Da su slavenski narodi (Rusi, Poljaci, Hrvati, Česi, Srbi,..) nestali oko 1800.- ne bi bilo nikakve civilizacijske štete.

Без обзира што и сами припадамо Словенима, над овим би требало размислити хладне главе и без емоција. Обратити пажњу на делове "велик део", "до 19. века" и "цивилизацијска штета", нарочито на овај последњи.

Тесла, Пупин, Миланковић, Марићева, као личности 20. века, цитираној тврдњи ништа не додају ни одузимају. Као када би неко рекао: Трешње су црвене, а други га исправио: Није тачно, спанаћ је зелен.

Мада, чак и када не би било Тесле, Миланковића и Пупина, питање колика би била цивилизацијска штета (подвући оно "цивилизацијска").

А први одговор на тему ни не негира њену тврдњу, већ даје образложења. Као када би неко скренуо пажњу да неки Н. Н. из сеоске забити нема формално образовање, а неко се тој тврдњи супротставио ни не негирајући је, већ објашњавајући како Н. Н. није стекао образовање због објективних околности. Надам се да се разумемо.

Мени се чини да је тема у целини добра и добро постављена.
 
M. Rokvić ne negira temu, niti polemiše sa njom već iznosi impresije i svoja subjektivna marginalna zapažanja. :)

Rokvić sugeriše: da nisu postojali Srbi, naizmeničnu struju, prenos radio talasa na daljinu izmislio bi neko drugi. Po njemu, isto važi za Njutnove zakone mehanike i gravitacije, Faradejevu konstantu, Avogadroov broj, Maksvela, Ajnštajna. Jer da nisu postojali oni, verovatno bi neko došao do njihovih zaključaka, možda kasnije, a možda i ranije - da Mileva nije upoznala Alberta, možda bi ona teoriju relativnosti ranije razvila.

Hroboatos:

najveći geniji na planeti zemlji bijahu antički Grci.

Od ostalih kreativaca, tu mi je to trojstvo Engleza, Nijemaca i Francuza, a Židovi su tu blizu, ali ispod. Talijani su mi negdje isto, no vrlo je teško uspoređivati jer su se hiperistaknuli od cca. 1300-1650, a onda pali strjelimice.

Španjolci i Rusi su drugi ešalon, dok su neeuropski narodi (Kinezi, Japanci, Iranci,..) njeka druga priča.

Radi se o uticaju:

- organizacije države (vidi gore); Antička grčka - demokratija je vlast robovlasnika, a ne robova. :)

- klimatskih faktora (mozak ne može dobro da radi kada je temperatura iznad 33C, pa čak i pri potpunoj aklimatizaciji); Jevreji u Izraelu u zadnjih 15-ak godina nešto i mogu da stvore zahvaljujući "Tadiran" klimatizatorima; Mesopotamija, stara Persija, Indija i Egipat - temperature su bile značajno niže nego danas.
 
Културни додатак

СЛИКЕ ИЗ РУСИЈЕ
Мит о руском пијанству сада је стварнији
Владимир Медински у тротомној књизи „Митови о Русији” која је за само неколико месеци достигла тираж од преко 180.000 примерака, покушава да на основу историјских чињеница објасни порекло стереотипа о пијанству, корупцији, историји...

medinskij_tv.jpg

Владимир Медински

Од нашег дописника из Москве

Да су Руси веома суров народ, да су највеће пијанице и ленштине на свету, да им је у менталитету ропска послушности и потреба да се потчињавају ауторитативном вођи, да су непоправљиво корумпирани... само су неки од стереотипа у које не само да верују у свету, већ их руски народ мазохистички прихвата и негује.

Оне су постале део руске културе и врло негативно се одражавају на дух нације, сматра Владимир Медински, руски историчар, професор МГИМО и депутат Јединствене Русије у Државној думи.

У тротомној књизи „Митови о Русији” која је за само неколико месеци постала бестселер и достигла тираж од преко 180.000 примерака, он покушава да на основу историјских чињеница објасни порекло тих предрасуда и, како каже, „натера руског човека да размисли” и ослободи се незаслуженог комплекса ниже вредности, насталог пре свега зато што се у Русији на власт увек долазило превратом и револуцијом.

„Свакој новој власти била је неопходна морална легитимација, па је претходника обавезно требало оцрнити”, објашњава Медински за „Политику”. „Како су могли бољшевици да не помињу у негативном светлу читаву царску историју? Да су говорили да је све било нормално и да је 1913. године земља била на првом месту у свету по темпу раста, могао би их неко запитати чему револуција, што се нису за своје циљеве борили у Думи. И зато је било потребно све цареве претворити у злочинце. Према историјским подацима, у време Ивана Грозног убијено је неколико десетина људи, а за време, на пример, Вартоломејске ноћи је, према француским изворима, страдало 30.000 људи. Па ипак, код нас се каже да је Иван Грозни био сурови владар док Французи Анрија Четвртог називају ’веселим краљем’! Исто је било и за време совјетске власти, Хрушчов је дискредитовао Стаљина, Брежњев – Хрушчова, Горбачов – све што је било пре њега.”

Аутор и у својој књизи, али и у разговору, задржава неопходну историјску дистанцу: савремене теме не разматра, зато што је то веома болно: „Данашњи грађани Русије су други народ, народ чији су најбољи синови убијени и уништени у репресијама и ратовима. Потребно је још много, много времена за оздрављење”, каже.

На питање да ли је општеприхваћено мишљење да су у Русији одувек много пили, истина или предрасуда, аутор књиге подсећа да руски народ веома дуго, све до 15. и 16. века није чак ни знао да прави јак алкохол. Ипак, он не пориче да се у Русији данас много пије.

„То је заиста најтежа реалност и ја мислим да ми чак не схватамо тежину проблема. Али кад се погледа историјски, пијанство никад није било карактерна црта руског народа. Русија је до револуције, по употреби алкохола, заузимала претпоследње место у Европи. Мање алкохола од Русије употребљавала је само Норвешка. Пијанство је нагло порасло почетком 20. века, када је почело разлагање друштва, отприлике од јапанског рата 1905. до 1914. кад је био уведен суви закон. Русија је пила око четири литра алкохола по особи годишње, што се сматрало великом количином и зато је уведен ’суви закон’. После перестројке вотка је постала далеко јевтинија него у СССР-у, а произвођачи почињу активно да је рекламирају. У реклами је све дозвољено, па чак и да се једна врста вотке назива ’путинка’. Занимљиво је да то, из неког разлога, Путину уопште не смета. Данас се пије далеко више. Пијанство је болест која је захватила наше друштво, посебно село, али није хронична болест, и може да се лечи”, истиче историчар.

Још један проблем, претворен у стереотип, јесте корупција. Она данас заиста представља велики проблем, а чињеницу да готово нико не верује да може бити побеђена Медински тумачи тиме што се борба води на погрешан начин. Зло се не може искоренити тако што ће народ престати да даје мито полицајцима на улици. „Риба смрди од главе”, каже. Данас се не даје провизија чиновницима, они просто контролишу бизнис. То није корупција, то је веома искварен систем који мора да се мења.

Медински потврђује да је корупција данас огромна, али на историјским примерима доказује да је Русија „увек била корумпирана једнако колико и друге европске земље, или чак мање”.

„Код нас никад није било тоталне корупције власти, као што је, на пример, било у Америци кад је купована Аљаска или кад је грађен Панамски канал. Али Запад је успео да створи систем који спречава корупцију. Ми смо у СССР-у такође створили такав систем, али он је срушен заједно са државом. Запад се данас налази у 21. веку по борби са корупцијом, а у Русији је горе него у 19. веку. Ми немамо никаквих кочница, не постоји преовлађујуће мишљење да је то неморално, не постоји контрола јавног мњења и медија...”
За борбу против корупције потребна је, према речима аутора књиге, јака воља државе која у Русији данас постоји, али се још увек не претвара у систем, па је ефекат исти као да је нема.

Аутор на исти начин објашњава и бројне друге предрасуде, не да би негирао постојање проблема, већ да би истакао да је руски човек исти као и сви други народи на свету, са свим манама и врлинама и да се тек онда кад он сам буде тога свестан може надати да ће то и други схватити.

Иначе ће наставити да верују да медведи, ако баш и не шетају московским улицама, живе у најближој околини, па је опасно возити се колима изван града.

Љубинка Милинчић
[објављено: 23/05/2009]
 
Без обзира што и сами припадамо Словенима, над овим би требало размислити хладне главе и без емоција. Обратити пажњу на делове "велик део", "до 19. века" и "цивилизацијска штета", нарочито на овај последњи.

Тесла, Пупин, Миланковић, Марићева, као личности 20. века, цитираној тврдњи ништа не додају ни одузимају. Као када би неко рекао: Трешње су црвене, а други га исправио: Није тачно, спанаћ је зелен.

Мада, чак и када не би било Тесле, Миланковића и Пупина, питање колика би била цивилизацијска штета (подвући оно "цивилизацијска").

А први одговор на тему ни не негира њену тврдњу, већ даје образложења. Као када би неко скренуо пажњу да неки Н. Н. из сеоске забити нема формално образовање, а неко се тој тврдњи супротставио ни не негирајући је, већ објашњавајући како Н. Н. није стекао образовање због објективних околности. Надам се да се разумемо.

Мени се чини да је тема у целини добра и добро постављена.


Više sam mislio na civilizaciju kao "grozd" dostignuća, nego na izuzetne pojedince
koji mogu upasti kao Poncije u credo. Berber Sv. Augustin pripadnik je staroga, no
i individualno kreativnoga naroda- a sam je jedan od najkreativaca
na polju filozofije, teologije, pa i religijske literature, u okviru crkve.

Davno je bilo razglabano- o tom što i kako, pa bih kao provokaciju
stavio c/p staroga posta sa neke druge stranice:

1. veliki narodi je pojam koji se uglavnom rabi za narode koji su ostavili snažan pečat na svijetu i njegovoj prošlosti, a ne nužno za narode koji su (bili) brojni. Po tom su Mongoli svakako velik narod.

2. Egipćane nisam ni naveo u popisu jalovih velikih naroda, jer oni su ipak ostavili važna djela, napose u graditeljstvu, skulpturi i, u manjoj mjeri, duhu srednjoistočne mudrosti ( dio tzv. Mudrih izrjeka Solomonovih nalazi se razbacan u raznim egipatskim spisima). Dakle, Egipćani uopće nisu jalov narod u smislu u kojem su to Huni ili Turci.

3. no, besmisleno je uopće uspoređivati egipatsku i grčku kreativnost. To je toliko nebulozno da ne zavrjeđuje detaljnijega osvrta. Samo ću navesti nekolik o reprezentativnih grčkih imena (od razdoblja država-gradova preko helenizma do dijela Rimske imperije): Heziod, Homer, Empedoklo, Tales, Solon, Heraklit, Pitagora, Demokrit, Platon, Sokrat, Ezop, Aristotel, Fidija, Zeuksis, Miron, Herodot, Eshil, Pindar, Sofoklo, Euripid, Tukidid, Arhimed, Demosten, Aleksandar, Euklid, Plutarh, Epiktet, Diofant, Ptolomej, Plotin, Menandar, Polibije, ...predugo bi trajalo. Usporedba je besmislena. Grci su otkrili skoro sve: matematički dokaz, deduktivno mišljenje, dijalektiku, dramu, pojmove kojima je izgrađena moderna znanost (energija,..), evoluciju u biologiji i životu, individualizam u životu i demokraciju u politici, komunizam, eugeniku i feminizam, integralni račun i fizikalni zakon, heliocentrični sustav, u religiji zapadni ezoterizam u vidu hermetizma, moderni alfabet sa samoglasnicima, ...- ukratko, skoro sve.

4. Egipćani nisu otkrili u matematici skoro ništa, jer matematičke spoznaje koje su imali bile su posljedak praktične usmjerenosti. Ili- Egipćani su znali za matematičke zaonitosti, ali ne i za zakone- onio nisu znali za matematiku kao takvu, jer nisu (kao ni Babilonci ni Kinezi) znali za pojam matematičkoga dokaza u kojem se putom deduktivnih, logički strogo dosljednih koraka, dolazi do zaključka. QED. To nisu znali niti su ikad doznali (dok su bili zasebna civlizacija). Opis povijesti matematike je dan kod mnogih ljudi (ima toga na internetu koliko hoćeš), no klasici opisa su George Sarton i Lancelot Hogben. Jedna je Hogbenova popularna knjiga prevedena na hrvatski, i može se naći u knjižnicama.
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
No, kad smo već kod kreativnosti.

Postoje velike civilizacije koje su ostale malo promijenjene do 19. st. il isu nestale:

-sumersko-mezopotamska
-kineska
-egipatska
-staroiranska
-indijska
-možda američke, no kasnijega datuma
..

Onda dolazi grčko čudo koje je rođenje zapada, a po posljedicama i globalnoga svijeta (nezgrapno, no tako je). Onda Rimljani parazitiraju, no imamo solidnu antiku. Pa kršćanstvo, nastalo kao čudna hebrejska sekta očuva zapad. Onda neko vrijeme mir i islam.
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Veliki kreativni pothvat talijanska je rensesansa, no onda to nadjašu tri velika zapadna naroda u sljedećih 300-400 godina: Englezi, Francuzi i Nijemci.

U 20. stoljeću se sve miješa, bude se novi itd.

No, ostaje to, IMO, četvorstvo.

Grci
Englezi
Francuzi
Nijemci


a Talijani dosta kaskaju, ispuhali se.
 
Psihološko-mentalitetski aspekat komparacije stepena kreativnosti u određenim društvenim zajednicama

Jedan srpski dečji psihijatar radi u Sloveniji i objašnjava ne civilizacijsku, nego mentalitetsku uslovljenost kreativnosti.

On kaže, parafraziram: Slovenačko dete ne dobija priznanje, samopotvrdu u detinjstvu, nego ceo život pokušava da se dokaže trošeći svu svoju energiju tragajući za roditeljskim priznanjem i ljubavlju. Da bih ilustrovao, prikazaću plastično kako to izgleda kod Srba (i Crnogoraca i Bošnjaka i Dinarraca). Malo srpče kad počinje da bude svesno sebe, dobija, prvenstveno od majke, oca, ali i od bliže rodbine samo pohvale u superlativu: najlepši na svetu, najpametnija i sl. To za posledicu ima poslovičnu dinarsku lenjost, samouverenost, ponos, ali i osećaj sreće i životnog zadovoljstva, bez obzira na rezultate u životu. S druge strane mali Slovenac odrasta u čoveka izuzetno vrednog, samopregornog, ali koji nikada nema osećaj samopotvrde i unutrašnje sreće, iako je to ono za čim čitavog života traga.

Dodajem, i jedno i drugo ima svojih prednosti - Slovenci , dakle, teže Japancima, gde izostaje kreativnost, koja je ipak refleks roditeljskog uvažavanja dečjih kvaliteta u najranijem detinjstvu, napose u analnoj fazi. A Srbi - Afrikancima, koji nemaju radne navike, samo bi igrali i pevali.

Kada bi Srbi dospeli pod vlast npr. nemačkog gospodara, koji bi bio kadar Srbima nametnuti disciplinu, mi bismo jamačno kombinacijom majčine i očinske ljubavi s jedne i radnih navika, discipline, organizacije, sistema promocije pozitivnih vrednosti i stimulacije takmičarskog duha s druge strane postali - bez ikakve sumnje - jedna od prvih pet nacija u svetu po realizovanom talentu.

Ovako, mi propadamo. Niže školstvo nam je za krivu kitu - decu opterećuju gomilom nepotrebnih informacija, stvaraju se bubatori a ne mislioci, naučnici. Fakultet? Katastrofa. Ima dobar članak kakvo nam je visoko školstvo, pa ću i njega staviti uskoro.

Dakle, ozbiljno je pitanje šta ovo društvo radi sa svojim talentima, jer to je ne najveće, nego jedino bogatstvo Srbije i srpskog naroda u celini.
 
Mihailo I Pupin nije bio srbin vec aromun njegovi roditelji su poreklom iz Vevcana
Nikola Tesla pitanje dali je bio srbin ili je mozda ipak bio vlah?

Михајло Идворски Пупин, наравно, уопште није био Цинцарин (Аромун), већ је био Србин и по оцу и по мајци. Истина је једино да тек данас, почетком 21. века, поједини румунски кругови покушавају да роде неко влаштво и цинцарство људи који са Цинцарима немају везе (Никола Пашић, Михајло Пупин, Јован Стерија Поповић) и код оних који имају цинцарско порекло само по једном од 8-10 предака на истом нивоу. Што се Михајла Пупина тиче, тврдње како је он био Цинцарин се завршавају на томе да поједини Румуни и потомци некадашњих Цинцара сматрају да је он био Цинцарин, а то је тврдња у рангу оних где појединци за Александра Великог, цара Константина и Сервија Тулија сматрају да су Срби.

Михајло Пупин је био писмен човек који је отворено говорио о свом пореклу. Против Цинцара не треба имати ништа, у питању је братски и пријатељски народ Србима који је дао Србији и српском народу многе великане на челу са Браниславом Нушићем, али се треба борити против лажи, клевета и измишљања, јер је чиста лаж да је Пупин био Цинцарин, као што је чиста лаж да Никола Тесла има ишта више везе са Романо-Власима од Милана Мартића, Момчила Ђујића и остале екипе са тог простора, небитно да ли се ради о Србима или Хрватима.
 
M. Rokvić ne negira temu, niti polemiše sa njom već iznosi impresije i svoja subjektivna marginalna zapažanja. :)

Напротив, М. Роквић износи своје слагање са поставком теме, а одговоре на њу, набијене емоцијама, сматра нелогичним и неследственим јер је апсолутно ничим нису оспорили.

М. Роквић подсећа да су Тесла и Пупин личности 20. века и да по дефиницији не спадају у "велик део Словена до 19. века" на које се односи уводна тврдња. Спекулацијама о томе шта би се десило не да није било Тесле, него да није било Срба тему скрећемо у раван хипотетике на граници са епском/научном фантастиком. Подсећам да нису "Срби" остварили Теслин рад, већ Србин, као и то да Тесла није изумитељ наизменичне струје. У питању су личности које би се, ако би се модерна цивилизација упоредила са кућом, ставиле у ранг врхунских унутрашњих дизајнера, унапређивача електричне мреже и твораца бежичне комуникације у њој. Тиме не негирам њихов значај, али негирам предимензионирање тог значаја. Будимо реални, већина образованог света у народима и земљама које су ноциоци савремене цивилизације, Тесла и Пупин су прилично непознати и то не због њиховог етничког порекла, него због значаја и утицаја који су остварили.

Све остало, од државе до климатских елемената, представљају апологију почетне тврдње, а не њено негирање. Борити се против тога је равно борити се против тврдње да сами Германи до 5. века нису ничим допринели светској цивилизацији набрајањем Моцарта, Гетеа, Фихтеа и Ничеа.
 
Михајло Идворски Пупин, наравно, уопште није био Цинцарин (Аромун), већ је био Србин и по оцу и по мајци. Истина је једино да тек данас, почетком 21. века, поједини румунски кругови покушавају да роде неко влаштво и цинцарство људи који са Цинцарима немају везе (Никола Пашић, Михајло Пупин, Јован Стерија Поповић) и код оних који имају цинцарско порекло само по једном од 8-10 предака на истом нивоу. Што се Михајла Пупина тиче, тврдње како је он био Цинцарин се завршавају на томе да поједини Румуни и потомци некадашњих Цинцара сматрају да је он био Цинцарин, а то је тврдња у рангу оних где појединци за Александра Великог, цара Константина и Сервија Тулија сматрају да су Срби.

Михајло Пупин је био писмен човек који је отворено говорио о свом пореклу. Против Цинцара не треба имати ништа, у питању је братски и пријатељски народ Србима који је дао Србији и српском народу многе великане на челу са Браниславом Нушићем, али се треба борити против лажи, клевета и измишљања, јер је чиста лаж да је Пупин био Цинцарин, као што је чиста лаж да Никола Тесла има ишта више везе са Романо-Власима од Милана Мартића, Момчила Ђујића и остале екипе са тог простора, небитно да ли се ради о Србима или Хрватима.[/QUOTE]

Hahahahahhahaha .... a sta je bio Tesla? vanzemaljac
 
'Ajde da odvojim vremena za našeg Marinka. :)

M. Rokvić: М. Роквић подсећа да су Тесла и Пупин личности 20. века и да по дефиницији не спадају у "велик део Словена до 19. века" на које се односи уводна тврдња.

Netačno. Tesla je čovek i 19. i 20. veka. Ovde je lista njegovih patenata do kraja 19. veka, http://www.yurope.com/org/tesla/tab2.htm , pa se edukuj. :kafa:

M. Rokvić: М. Роквић подсећа да су Тесла и Пупин личности 20. века и да по дефиницији не спадају у "велик део Словена до 19. века" на које се односи уводна тврдња.

Opet netačno, jer se tema bavi i periodom i 19. i 20. i 21. veka.
Hroboatos: Da su slavenski narodi (Rusi, Poljaci, Hrvati, Česi, Srbi,..) nestali oko 1800.- ne bi bilo nikakve civilizacijske štete.
:kafa:

M. Rokvić: Спекулацијама о томе шта би се десило не да није било Тесле, него да није било Срба тему скрећемо у раван хипотетике на граници са епском/научном фантастиком.

Tu se obrati na adresu autora teme koji je počeo, kada kaže:
Hroboatos: Da su slavenski narodi (Rusi, Poljaci, Hrvati, Česi, Srbi,..) nestali oko 1800.- ne bi bilo nikakve civilizacijske štete.
You're barking up the wrong tree. :kafa:

M. Rokvić: Подсећам да нису "Срби" остварили Теслин рад, већ Србин, као и то да Тесла није изумитељ наизменичне струје.
Ja nisam rekao da je Tesla izumio naizmeničnu struju, izumio je generator, već sam rekao da ju je izmislio, i ona je nedvosmisleno njegova kreacija, jer takve struje pre Tesle nije bilo ni u prirodi.

M. Rokvić: У питању су личности које би се, ако би се модерна цивилизација упоредила са кућом, ставиле у ранг врхунских унутрашњих дизајнера, унапређивача електричне мреже и твораца бежичне комуникације у њој.

Hm, a Marinku Rokviću bi pripala zasluga za temelje kuće i nosive zidove - onda mogu da se složim.

M. Rokvić: Тиме не негирам њихов значај, али негирам предимензионирање тог значаја.

Mislim da je tvoje negiranje predimenzionirano i da je, ako ne Milanković i Pupin, onda sigurno Tesla u samoj srži temelja civilizacije as we know it.

M. Rokvić: Будимо реални, већина образованог света у народима и земљама које су ноциоци савремене цивилизације, Тесла и Пупин су прилично непознати и то не због њиховог етничког порекла, него због значаја и утицаја који су остварили.

Ma jok. Potpuni promašaj. U zemljama koje su nosioci moderne civilizacije dečju pamet ne obremenjuju balastom. Zato se zna ko kosi a ko vodu nosi. Na primer, u Nemačkoj od nemačke dece u osnovnoj školi za Teslu ne zna niko, ali zato ćeš u Nemačkoj naći velik broj stručnjaka koji su bolji poznavaoci lika i dela Tesle od najvećeg broja stručnjaka iz Srbije.

Nadalje, najveća češka elektronska fabrika nosi ime Tesla, samo zato jer su ponosni što je studirao u Pragu. Da ne pričam o kultovima koji Teslu obožavaju ili popularnoj heavy metal grupi koja nosi njegovo ime. :kafa:

M. Rokvić: Све остало, од државе до климатских елемената, представљају апологију почетне тврдње, а не њено негирање.

Da imaš iole veze s prirodnim naukama, znao bi da u njima nema apologije. Jednostavno, nema kreativnosti iznad +35oC. Tačka. Ali, filozofi misle da su iznad zakona prirode, ali to ima samo u Srbiji. :kafa:


M. Rokvić: Борити се против тога је равно борити се против тврдње да сами Германи до 5. века нису ничим допринели светској цивилизацији набрајањем Моцарта, Гетеа, Фихтеа и Ничеа.

Analogija je promašena. :kafa:
 
Poslednja izmena:
Promašeno jer se ne radi o genijalnim pojedincima.
Činjenica je da nakon sloma natičke civilizacije postoji praznjikav kulturni prostor u Europi do pohoda na istok, tj. križarskih ratova.

Polit-korektna moderna historiografija tumači to kao barbari napali jadne civilizirane Arape i Turke i oteli im začine i ostale đakonije. A stvar je u tom da je oko 1000-1100 zapad nabujao, ojačao i počeo uspon kojeg nije mogao spriječiti ni zator Crne smrti u 14. st. Skoro 300 godina su davili taj Blistok, dokrajčili Istočno rimsko carstvo i na kraju otišli da osvoje Amerike.

Tzv. "veliki" zapadni narodi traju kratko- realno, oko 700-800 godina. Englezi su nastali stapanjem Saksonaca i Normana tek početkom 100-godišnjega rata, Francuzi nešto ranije, dok su Nijemci bili i ostali kaotični- diferencirani prije u 10. st., laviraju identitetom u raznim germanskim seobama i pod pritiskom francuske kulture, te ih je tek Luther jače oblikovao.

I po za njih najpovoljnijem računanju, nisu "stariji" od 1000. godina, što je boranija za Kineze, Arape, Irance,...

Glede pak tih naroda, i najinformiraniji prosječnik jedva će izvući nekoliko imena. Uzmimo samo ovaj popis s nizom problematičnih iskaza, no svejedno: tko je čuo za te Orijentalce ?

http://en.wikipedia.org/wiki/Human_Accomplishment
 
Hroboatos: Promašeno jer se ne radi o genijalnim pojedincima.

Misliš onda na nadarene i nenadarene narode, kao u smislu... rasizma?

Hroboatos: Glede pak tih naroda, i najinformiraniji prosječnik jedva će izvući nekoliko imena. Uzmimo samo ovaj popis s nizom problematičnih iskaza, no svejedno: tko je čuo za te Orijentalce ?

Aha, čekaj, ipak su pojedinci? Ili šta...

Neka prime na znanje oni koji ne znaju da su brojevi kojima pišemo (arapski brojevi) poreklom od genijalnog indijskog naroda.
 
Poslednja izmena:
Hahahahahhahaha .... a sta je bio Tesla? vanzemaljac

Никола Тесла је био Србин, Личанин, Србенда ако хоћете, а не никакав Хрват, Влах или ванземаљац, како неки покушавају да тврде. Уосталом, Тесла је био писмен и остављао је немали број недвосмислених изјава о својој етничкој и племенској припадности и реч је о Србину, припаднику словенске групе народа, а не о Романо-Влаху, припаднику романске групе народа.

Na to sam i mislio svi bi da prisvoje i da kazu da je npr.Pupin ili neko drugi Srbin,Aromun ili nesto trece pa prema tome sve to pada u vodu svi se samo hvale a istina je nesto sasvim drugo istina o poreklu poznatih licnosti se krije namerno!

Напротив, једино други народи, у овом случају потомци несрбизираних Цинцара и Влаха, покушавају да присвоје Србе и постхумно их припоје у свој национални корпус. Јалов и детињаст посао који је осуђен на неуспех јер је у првом случају реч о Србину-Личанину, а у другом о Србину-Банаћанину, односно Лали, како год вам се допада.
 
@Г. Мркаљ:

Већ сам рекао, на мојој слици јесте чувени естрадни уметник Маринко Роквић и мени не смета да ме тако ословљавате, али иако је почетно слово мог имена такође М, моје име није Маринко. Ако је некоме забавно, немам ништа против јер сам човек који цени смисао за хумор, али као што ни Ваше име није Сава, ни моје није Маринко, без обзира на то што смо за своје псеудониме одабрали асоцијације на различите српске великане.

1800. година, нажалост, не спада у 19. век већ је последња година 18. века. 19. век почиње са 1801. годином, тако да тај покушај хватања за могући лапсус у вези са непрецизношћу од једне године није успео јер лапсуса нема. Са друге стране, прихватам корекцију и то да се Тесла може сврстати и (условно) у великане краја 19. века, нема потребе за тријумфалним указивањем на то, јер ћу такве корекције увек прихватити. А што се тиче тога да тема говори о јаловости Словена у 19, 20. и 21. веку, признајем да и након поновног читања тако нешто не успевам да приметим.

Друго, узвраћање примедбе за хипотетисање једноставно не стоји. Изјавити да не би било значајнијих цивилизацијских губитака ни застоја у развоју да Словена није било до 1800. године није хипотетисање, док тврдња да би Словени оставили значајан цивилизацијски печат да није било Монгола и Турака јесте. И даље мислим да се у тему непотребно уноси емотивни набој и да се она намерно изврће како би се показала као словенофобна, па се успут апелује на словенофилство учесника. Тако нечег нема и без обзира што смо сви на теми (осим Хипија) Словени, истина не би требало да буде увредљива.

Такође се извињавам због моје неупућености у физику и непознавања Теслиног дела до у детаљ, уопште ми није била намера да највећег од свих наших великана деградирам у било ком смислу, напротив. Заиста сам мислио да је наизменична струја била одраније позната, али да је њену примену до перфекције усавршио Тесла, али ето, погрешио сам. Тесла би се у сваком случају могао назвати једним од отаца модерног доба и праотаца информатичког друштва, али сам стекао утисак да овде говоримо о неким другим стварима. На пример, о јаловости појединих историјски битних народа и целих народних скупина, попут, између осталог, и већине Словена до 19. века.

Da imaš iole veze s prirodnim naukama, znao bi da u njima nema apologije. Jednostavno, nema kreativnosti iznad +35oC. Tačka. Ali, filozofi misle da su iznad zakona prirode, ali to ima samo u Srbiji. :kafa:

Нажалост, немам везе са природним наукама, али се помало разумем у логику, оповргавање и доказивање тако да понављам да изречено није оповргавање него апологија.

Analogija je promašena. Nemaš ni logičkog, kamo li retoričkog kapaciteta. Jednom rečju - hendikepiran si dečko.

Stavi taj vokmen i nastavi sa Marinkom Rokvićem - biće manja šteta. :kafa:

Не видим потребу за вређањем, поготово због тога што једноставно нисте у праву. Логички, а ни реторски нисте оповргли апсолутно ништа од онога што сам тврдио, изузев што сте ме кориговали за неке појединости у вези са животописом Николе Тесле, али које не утичу главну тезу. И да, смеле тврдње да 1800. година представља 19. век, за коју претпостављам да је lapsus nemislis, па ћу је занемарити.

Аналогије су ипак исправне, логика утемељена, а реторика, нажалост, беспрекорна, а Ваш пост ће због ових увреда и квалификација на мој рачун ипак морати да буде пријављен модерацији.
 
Poslednja izmena:
Са друге стране, да скренем разговор са Тесле који за ову тему заиста уопште није битан, чуди ме како нико у контексту словенске јаловости до 19. века није поменуо Лајбница?
 
M. Rokvić: 1800. година, нажалост, не спада у 19. век

Evo ga opet! A ko je tvrdio da jeste??? G. Rokviću, da imate zrnce logike, shvatili biste koliko ste bespametni. Iz ovih ste premisa to zaključili?


Mrkalj: Opet netačno, jer se tema bavi i periodom i 19. i 20. i 21. veka.

Hroboatos: Da su slavenski narodi (Rusi, Poljaci, Hrvati, Česi, Srbi,..) nestali oko 1800.- ne bi bilo nikakve civilizacijske štete.

Nemojte opet da se brukate pokazujući svoju hendikepiranost u oblasti elementarne logike. :kafa:

A koliko se gospodine Rokviću razumete u bilo šta kada ne znate da čitate. Biti hendikepiran nije sramota, ali je sramota to negirati.

Cela Vaša teza bazirala se, a to sam ostavio za kraj (moj sa Vama) u slučaju da nemate obraz pa se javite za nastavak polemike, na tome da sam ja izdvojio Teslu, Pupina, Ajnštanovu i Milankovića (iako to bez sumnje jesu) kao ljude svetske civilizacije:

M. Rokvić: У питању су личности које би се, ако би се модерна цивилизација упоредила са кућом, ставиле у ранг врхунских унутрашњих дизајнера, унапређивача електричне мреже и твораца бежичне комуникације у њој.

Za Vašu informaciju, g. Rokviću, ja sam dao primer ovih ljudi kao primer Srba čiji je talenat došao do izražaja zato što su gajeni u Austriji/Austro-Ugarskoj:

Mrkalj:
Dobar je Aranđelov primer, a ja ću konkretizovati na našem mikrokosmosu - suština je u organizovanoj državi koja ima sistem pozitivne selekcije.

E sad ću preskočiti elaboraciju pa ću reći da je odnos pametnih srpskih glava iz Austrije naspram onih iz Srbije nesamerljiv.
- Nikola Tesla...
- Mihailo Pupin ...
- Milutin Milanković ...
- Mileva Marić ...

- spisak se nastavlja....

što biste svakako uočili da znate da čitate. :kafa:

Ostajem pri sumnji u Vaše logičke kapacitete i to ističem s razlogom: Vaš stil pisanja i samouverenost mogla bi da zavede neupućene, što bi bilo izuzetno štetno. :kafa:
 
Poslednja izmena:
Заиста ми је непријатно, мислим да нисам оставио простора за неке спекулације о сопственој арогантности, уверавам Вас да то није случај. Читао сам Ваше поруке на другим темама и теме које сте отварали и заиста Вас сматрам једним од 6-7 редовних дискутаната на овом подфоруму које са задовољством читам и од којих непрестано учим. Ово наводим како бих елиминисао мишљење да гајим неки лични анимозитет или нетрпељивост због тога што сам пријавио увредљиве делове порука (и што ћу поново учинити, јер им на теми није место) или због тога што се по овом једном питању не слажем са Вама. Попут оног црногорског дечака који је проговорио тек са шест година, јер "до тад није имао примједби", такво је и моје праћење актуелних тема.

Из контекста и начина како сте распоредили цитате, заиста делује да сте направили лапсус са 1800. годином, али ако није тако, извињавам се због тога. Не знам због чега помињање образа и толико залажење у неку сферу личног обрачунавања, када за тим апсолутно нема потребе. Ако је јасно наведено за Словене (то јест, већину Словена, да будем до краја прецизан) да нису дали иоле значајан допринос цивилизацији до 19. века, какве везе са тиме имају 19, 20. и 21. век? Да ли је том констатацијом сугерисано да би свеукупна цивилизација била иста без постојања Словена до 19. века, или да би свеукупна цивилизација до 19. века била иста да до тада није било Словена? Језички врло сличне формулације, а по суштини битно различите. Мени се чини да је тема конципирана на овај други начин, а да једино Ви импутирате прву верзију и то је једина ствар око које се тренутно сукобљавамо. Ако грешим и ако се јави аутор и потврди да говори управо ово што и Ви тврдите, онда дугујем своје извињење не само Вама, него целом аудиторијуму. Али, сложићете се да мој став ипак има логичко утемељење и да га доследно, аргументовано и принципијелно браним. Ако се у свему ипак поткрала нека грешка, не морамо бити толико сурови и говорити о беспаметности и хендикепираности, можемо једни друге кориговати и на други начин, поготово ако нам је полазна тачка презумпција саговорникове добронамерности.

Што се тиче људи који су "гајени" у Аустроугарској, опет говоримо о апологији тврдње, а не њеном негирању. Па нормално да је постојање стабилног и напредног друштва или државе један од предуслова за продукцију изузетних људи на пољу креативног изражаја у науци и уметности. То видимо и хиперпродукцијом таквих људи и у оним областима које су се тек крајем 19. века у потпуности ослободиле отоманске власти. Међутим, моја поента је да исто тако можемо говорити и да су међу пећинским људима постојали потенцијални Еуклиди, Платони, Њутни, Моцарти, Шекспири и Веласкези, али да због степена развијености друштва у којем су се родили, нису остварили тај свој потенцијал. То не мења чињеницу да тај потенцијал није остварен и то је моја поента. И сви данашњи стручњаци на пољу информатичких наука, да су рођени пре свега 100 година, били би неискоришћени материјал. Српски Пикасо рођен на Косову у 18. веку био би острахизовани лудак и беспосличар, док је шпански Пикасо из 19. века сликарски геније. Стивен Хокинг у САД у 20. и 21. веку упркос својој тешкој болести комуницира са околином и бави се научним радом, док би у истом времену тај исти Хокинг, да је којим случајем поникао у Србији и био ограничен на Србију, вегетирао, ако би уопште и био у животу. Људски генетски потенцијал је чудо, само сада сам се већ опасно удаљио са теме.
 
180px-Copernicus.jpg


Nikola Kopernik (Nicolaus Copernicus, 19. februar 1473. – 24. maj 1543.) je bio prvi astronom koji je uspešno formulisao kompletnu heliocentričnu kosmologiju, koja je istisnula Zemlju kao centar univerzuma. Njegovo epohalno delo, De revolutionibus orbium coelestium (On the Revolutions of the Celestial Spheres), publikovano 1543. godine, neposredno pred njegovu smrt, se i danas smatra početnom tačkom moderne atronomije i prekretnica u takozvanoj Naučnoj revoluciji čiji je deo bio i Nikola Kopernik.

Heliocentrični model, sa Suncem kao centrom univerzuma, je dokazao da se kretanja nebeskih tela mogu objasniti bez da se Zemlja postavlja kao nepokretno nebesko telo koje se nalazi u centru svemira. Njegova dela su utrla put novim i smelijim istraživanjima, i doba u kome je on živeo danas nazivamo Kopernikanskom revolucijom.

Kao i drugi učeni ljudi njegovog vremena, Kopernik je pored astronomije, bio i izuzetno dobar matematičar, fizičar, prevodilac, umetnik, katolički kler, porotnik, guverner, ratni vojskovođa, diplomata i ekonomist. Među tim raznovrsnim područjima, astronomija je na početku zauzimala veoma nisko mesto kao životni poziv – ali, kao što će vreme pokazati, to je bilo polje koje je ostavilo najveći pečat na svetskoj naučnoj pozornici.
Nikola Kopernik je rođen 19. februara 1473. godine, u kući u ulici Svete Ane (sad Copernicus Street) u gradu Tornu, smeštenom pored reke Vistule, koja je bila deo Kraljevske Prusije, deo Kraljevine Poljske.
Nikola je bio najmlađe od četvoro dece.

1491. godine Kopernik se upisao na Krakovsku Akademiju (današnji Jagieloniski Univerzitet), gde je po prvi put došao u kontakt sa astronomijom uz pomoć profesora Alberta Bruževskog. Astronomija ga je brzo opčinila, i vrlo brzo je počeo da sakuplja dela iz ove oblasti u svoju ličnu biblioteku.
Nakon četiri godine u Krakovu, nakon čega je sledila kratka poseta rodnom domu u Tornu, Kopernik je upisao studije prava i medicine na Bolonjskom Univerzitetu i u Padovi. Kopernikov ujak, Luka Wacenrod mlađi, finansirao je njegovo obrazovanje i nadao se da će i sam Nikola postati biskup. Ipak, studirajući kanon, i građansko pravo, upoznao se sa tada poznatim astronomom Domenikom Marija Novara da Ferarom. Prisustvovao je njegovim predavanjima i uskoro postao njegov sledbenik i asistent. Prva opažanja, napravljena 1497. godine, zajedno sa Novarom, su zapisana u epohalnom delu, De revolutionibus orbium coelestium, a Male komentare, ručno pisan tekst na šest stranica koji opisuje ukratko ideje i teorije helicentričnog modela, ustupio je prijateljima tek 1514. godine. Ovo delo sadrži sedam osnovnih pretpostavki. Odatle je počeo da sakuplja podatke za detaljnije delo.

Kopernik je uveliko radio na svom delu De revolutionibus orbium coelestium (iako je bio ubeđen da ga ne treba objaviti) kada je 1539. godine iz Fromborka došao Georg Joakim Retikus, vitenberški matematičar.
Retikus je postao Kopernikov učenik, proveo u radu i pisanju knjige, Narratio prima, naredne dve godine, u kojima je izložio Kopernikovu teoriju.

Pod jakim uticajem Retikusa, i videvši prve pozitivne reakcije na svoj rad, Kopernik je odlučio da knjigu De revolutionibus preda svom bliskom prijatelju, Tidmanu Đesu, biskupu iz Kelma, koji će dostaviti Retikusu tekst za štampanje.

Kopernikova glavna teorema je publikovana u knjizi De revolutionibus orbium coelestium, u godini njegove smrti, 1543., iako je teoriju postavio nekoliko decenija ranije.

U svojim Komentarima Kopernik je sumirao svoj heliocentrični sistem sa sedam osnovnim pretpostavki:

1. Postoji jedan centar koji je centar svim nebeskim telima.
2. Središte Zemlje nije centar univerzuma, već samo centar gravitacije i lunarne sfere.
3. Sve sfere se okreću oko sunca kao svojim središtem, i stoga je sunce središte univerzuma.
4. Odnos udaljenosti Zemlje od Sunca i veličine najdalje kružne sfere koja sadrži zvezde je mnogo manja od odnosa prečnika Zemlje i njene razdaljine od Sunca, tako da je razdaljina od Zemlje do Sunca neverovatno mala u poređenju sa veličinom firmamenta (nebeska sfera koja sadrži zvezde).
5. Kakvo god kretanje opažamo u firmamentu, ono nije izazvano ničim drugim do kretanjem Zemlje. Zemlja, sa svojim prisvojenim elementima, vrši rotaciju oko svoje ose, dok firmament ostaje nepokretan.
6. Ono što se nama čini kao kretanje Sunca po nekoj imaginarnoj liniji je u stvari privid koji je izazvan kretanjem Zemlje, naše sfere, čime se okrećemo oko sunca kao i druge planete. Na osnovu toga, Zemlja ima više od jedne vrste kretanja.
7. Naočigled direktno kretanje planeta proističe upravo iz kretanja Zemlje, a ne kretanja planeta samih. Kretanje Zemlje je stoga dovoljno objašnjenje za sve brojne nejednakosti na koje se nailazi u nebesima.

Цео животни циклус обичаја је директно везан за дневно привидио кретање Сунца од истока ка западу. Крштење и венчање обављају се док Сунце - дан напредује. Славска свећа се такође пали пре подне. Сахране и даће се обављају у другој половини дана, када се Сунце клони западу. Сви послови се започињу да би напредовали, док дан напредује. Тако се оснива и гради кућа, оре и сеје њива, жање жито итд. Заклињање Сунцем је и данас честа пракса код Срба: "Тако ми јарког Сунца'', "Сунца ми" итд. Храмови, куће и гробови се постављају и окрећу према Сунцу. Сунце је главни оријентир у простору и времену.
Плетење ивањданског венца и кићење кућа, храмова и гробова са њим је јасан и данас жив доказ о постојању развијеног култа Сунца. Тај венац се прави од ивањског цвећа које је жуте боје, односно боје самог Сунца. Он је кружног облика, са јасно назначеним зрацима, тако да јасно својим обликом опонаша ово небеско тело.
Ритуална кружна игра коло опонаша и симболизује кретање Сунца. Ш. Кулишић крајње формалистички и произвољно за коло тврди да приказује Месечево кретање. Он превиђа чињеницу да се и данас Сунце као небеско тело назива коло, небеско коло, јарко коло, сунчано коло, жарко коло итд.
За Месец таквих података апсолутпо нема. III. Кулишић тврди да "назив "коло" значи ромб, који се као орнамент често јавља на прегачама и несашивеним сукњама (футе коларке) код балканских Словена'' а као веома старински мотив и на женској одјећи источних Словена, може се закључити да је овај женски мотив првобитно означавао Мјесец." Овакво тврђење је апсолутно неосновано. Тачно је да се мотив ромба у традиционалној српској култури често назива колом. Међутим тај "ромб" представља крајње редуковану и стилизовану свастику, куку окренуту, односно кукасти крст. Мотив кукастог крста Срби такође зову колом. Он представља скицу централног сазвежђа северне хемисфере, Мала и Велика кола, односно Малог и Великог медведа (Ursa minores и Ursa majores), које се окреће око звезде Северњаче и које је дато у четири чворне тачке дневног и годишњег окретања земље око своје осе и око Сунца. У селу Белоњу (Сврљиг) обредни хлеб са оваквим мотивом се зове "коло", а у Звижду, Хомољу и Браничеву "сунце". На балканско-карпатско-подунавским просторима мотив кукастог крста - свастике се јавља од винчанске цивилизације (4500. г. пре наше ере), траје кроз цело метално доба, антички и средњовековни период и сачуван је као народни орнаментални мотив у етнографској грађи XIX и XX века. Позната, данас дечија, српска обредна игра у круг " Коларићу, Панићу" текстуално описује окретање управо овог сазвежђа:
''Коларићу, Панићу, / плетемо се самићу, / сами себе окрећемо, / сами себе заплићемо; / Коларићу, Панићу..."
Песма је потпуно јасна јер илуструје једну од најбитнијих небеских појава на северном хоризонту. Име Коларић директно означава сазвежђе Мала кола, односно Мало коло. Епитет Панић указује на Пана, Господина и самог Господа Бога. Презимена Панић и Пановић су и данас веома честа код Срба.
По српској митологији Сунце представља мушки принцип у природи. У епским календарским песмама оно је увек персонификовано мушким јунаком. Поједини мушки ликови се често изједначавају и пореде са самим Сунцем:
"Светли царе, огрејано Сунце."
У великом броју календарских епских песама централни мотив је женидба Сунца. У неким, чисто митолошким песмама та женидба је директио описана: "Сунце и Месец просе девојку" и сличне.
На основу изнетих података можемо закључити да су Срби у давнини, у претхришћанско доба располагали читавим низом знања о небеским телима, која се језиком савремене астрономије могу дефинисати у следећим тезама:
1. Центар васељене је Сунце, оно је једино, непроменљиво, непобедиво и неуништиво. Оно је главна тачка целог система и главни јунак свих календарских епских песама. То значи да Срби у давнини у суштини знају за хелиоцентричан систем света.
2. Знају за Месечево кретање и Месечеве мене.
3. Познају и издвајају најважнија сазвежђа.
4. Знају за постојање циркумполарних и нециркумполарних звезда и сазвежђа и механику њиховог кретања.
5. Знају за датуме Сунчевог солстиција и еквиноција, односно за правилну смену годишњих доба.
6. Знају за помрачења Сунца и Месеца.
7. Знају да Сунчеви зраци у време летњег солстиција у подне падају на земљу под правим углом.
8. Знају да је структура Сунца течна, растопљена и усијана маса, налик растопљеном воску или маслу, што је само други, народни назив за плазму.
9. Знају да су небеска тела округла, налик на јабуку:
"Мој Стојане, јабуко од злата."
10. Знају да се небеска тела крећу по тачно одређеним путањама и законима кроз време, односно да то нису никакви предмети приковани за небески свод како ће дуго времена сматрати средњоевропска средњевековна астрономија.
11. Знају да Земља веома мало утиче на кретање небеских тела, стога јој и не придају велики значај.
12. Знају да је васељена бескрајна, и стога и не покушавају да је ограниче, већ само одређују оријентире у њој.
 
Poslednja izmena:

Back
Top