Румунски старокалендарци

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Samson2009

Veoma poznat
Poruka
13.411
Ево овде ћу да изложим житије правог великог духовника румунског народа.

Оснивач Румунске Истински Православне Цркве

2. део

У исто време били су ухапшени многи истински православни свештеници. Отац Гликерије је у затвору провео шест месеци, а потом су га из Букурешта одвели у друго место, где је провео у затвору још један месец, а потом у другој тамници још три месеца, затим у Јасама још осам месеци и на крају две године у Петра - Њамецу.
Осим за приврженост старом календару, оца Гликерија су оптужили за припадност комунистичкој партији и легионарима (фашистичка Гвоздена гарда). Ту клевету дуговао је новокалендарским свештеницима. Њихов циљ је био да оца Гликерија оптуже за тешке преступе како би га се заувек ослободили. Коначно, отац Гликерије је био пребачен у затворнички логор за легионаре где је остао до 1939. године.
У логору се налазило 80 легионара које су пре стрељања поделили у две групе. Прву је требало стрељати у 4 ујутро, а другу у 6. Отац Гликерије је био у другој групи. У њиховој групи била су још два свештеника који су стајали и пушили, и два члана Гвоздене гарде који су се молили заједно са оцем Гликеријем. Отац Гликерије се молио Мајци Божијој и захваљивао Богу зато што га је удостојио да умре у православнној вери. Тада је отац Гликерије чуо дивни глас који му је рекао да се њему и онима који се са њим моле ништа неће догодити. И заиста, догодило се чудо. Ујутро су власти одлучиле да легионаре помилују. После девет месеци логора, отац Гликериеј је враћен у Петра - Њамец. Кроз два месеца на власт је дошао фашиста Антонеску, и многи новокалендарски свештеници постали су чланови легионарске партије.
Отац Гликерије је живео у келији заједно са оцем Давидом близу Велике лавре. Када је полиција опет почела да му досађује, отишли су више у планине, где нису могли да га нађу.
Али полиција је на крају крајева пронашла њихову нову келију и порушила је. Услови живота у планинама били су веома сурови. На њихову срећу, срели су човека из села Слатиоара, у области Сучава, где се сада налази манастир Преображења. Име тог човека било је Теодор Флореа. Он је много помогао старцима.
Отац Гликерије је имао виђење. Видео је прекрасну цркву, у којој је срео Митрополита Галактиона (Кордуна), који је о. Гликерију рекао да ће постати први архијереј Старокалендарске Цркве Румуније и да ће бити сахрањен у манастиру Слатиоара. Владика Галактион је држао крст и икону. Свим вернима дао је да целивају икону, а оцу Гликерију је дао да целива крст. Потом је отац видео и другу прекрасну цркву, на којој је било написано „1982“. Кроз неко време глас је објавио: „Те ће се године приближити антихристов долазак“.
Оци су остајали у планинама током читавог Другог светског рата.
Готово нико није знао за њих.
По окончању рата отац Гликерије је почео да обнавља цркве порушене у време гоњења 1935-36. године. У то време, почела је изградња Слатиоарског манастира. Положај старокалендараца био је олакшан тиме што је нова власт сматрала Цркву за „правно лице“, те је тако могла да добије потребна документа за градњу. Године 1947. почела је изградња манастира и успостављени су први контакти са митрополитом Галактионом (Кордуном). Оци су га замолили да постане духовни вођа Православне Источне Цркве Румуније (Biseruca Ortodoxa de Rasarit din Romania – званичан назив Цркве ИПХ Румуније). На основу узајамне сагласности одлучили су да одложе присаједињење митрополита Галактиона до 1955. године за када је био предвиђен завршетак изградње манастира где би старокалендарци могли да створе одговарајуће услове за живот и службу митрополита. Прва манастирска грађевина била је мала капела. Она је постојала све до 1978. године, када су старе келије биле порушене и на њиховом месту подигнуте нове.
Са доласком на власт комуниста, 1950. године, почели су прогони истински православних. Против Слатиоарског манастира, који је сматран главним бастионом истински православних хришћана и који су непријатељи желели да виде разорен, била су подигнута нарочита гоњења.
Догодио се, међутим, један занимљив случај. У Буди, три километра од Слатиаре, налазило се једно складиште. Чувар тог складишта пријавио је властима да манастирско звоно, које позива братство на ноћну службу, омета раднике тог складишта у одмору. Блажени Гликерије, предвиђајући ту опасност, прибегао је једином оружју хришћана – посту и молитви. Држао је тродневни потпуни пост и служио молебане Пресветој Богородици. Кроз три дана, парни котао у котларници складишта је експлодирао и нису могли да га поправе. Тада су власти одлучиле да складиште преселе на неко друго, удаљено место. Блажени Гликерије је увек са смехом препричавао овај догађај.
Једном су у манастир дошли полицајци и ухапсили све његове житеље, осудивши их на две године робије. По истеку казне, они су се вратили у манастир. По повратку из затвора, отац Гликерије их је подсетио да је време да се у манастиру настани владика Галактион. У Букурешт је пошла делегација. 21. маја (по ст. кал.) 1955. године, уз звуке звона први Епископ Румунске Старокалендарске Цркве стигао је у Слатиоару. Епископ Галактион је добио титулу Архиспископа и Митрополита Православне Источне Цркве Румуније. Копије докумената о томе послате су у Румунску патријаршију, патријарху Московском Алексеју, патријарху Бугарском Кирилу, и у Санкт-Петербуршку Духовну академију. После тог извештаја прогони од стране званичне Румунске цркве добили су нову жестину.
Неколико дана после присаједињења владике Галактиона у Слатиоару је допутовао архиепископ Румунске патријаршије који је претстављао министарство културе и који је предложио митрополиту Галактиону и оцу Гликерију да дођу у Букурешту како би добили документ о легализацији Цркве. Када је архиепископ видео да му старокалендарци не верују, пао је на колена, почео да им љуби руке и да се куне да говори истину. Та представа никога није убедила, али Митрополит је ипак одлучио да иде у Букурешт. Кад су старокалендарци сазнали за то, читаво подручје манастира испунило се народом, и сви су молили владику да не слуша комунистичког слугу. Заједно са Митрополитом у Букурешт су пошли отац Гликерије и још неки клирици. Довезли су их у министарство државне безбедности. Митрополит Галактион био је упућен у кућни притвор у Чернику где се налазио до 1956. године, после чега је поново био затворен на шест месеци. Блаженог Гликерија послали су у село Рачитоаса, где је заједно са осталима задржанима живео у једној земуници.
Сви контакти са Митрополитом Галактионом били су прекинути, али с времена на време, под изговором да мора да посети лекара, њему је полазило за руком да дође у Букурешт ради рукополагања свештеника. У јесен 1956. он је поставио двојицу Епископа – Евлогија (Оца) и Методија (Мариначе). Било је одлучено да и отац Гликерије такође буде постављен за Епископа. По милости Божијој, за дане његовог наречења и хиротоније одређени су 16/29. и 17/30. новембар 1956. године, када се празнује успомена на св. Архиепископа Григорија Неокесаријског. Блажени Гликерије био је рукоположен од стране Митрополита Галактиона и друге двојице Епископа Румунске Истински Православне Цркве. Следећег дана нови Епископ је стигао у Слатиоару. Преосвећени Гликерије више никада није напуштао манастир и тамо се преставио 15/28. јуна 1985. године.
Владика је живео по строгом поретку, кога се усрдно држао. Ноћу би устајао на јутрење, ујутру би читао акатист Пресветој Богородици, потом часове, и служио би Божанску Литургију. Често је присуствовао парастосима. Лети, после Литургије радио је у башти. Затим би вршио монашко правило у келији, до деветог часа дана. Онда би полазио у цркву да служи Бденије, а после је ишао у трпезарију. После обеда мало би одспавао, а потом, ако је било потребно, довршавао би посао у башти. За овим би уследила још ноћна молитва, после које се владика усамљивао у келији до јутрења.
Године 1960. у манастир је дошао представник министарства културе у пратњи тројице официра СДБ (Секуритатеа). Онда су наредили да сви монаси треба да напусте манастир, али братија је одбила то да учини. Видећи њихову одлучност, оставили су монахе на миру.
После смрти Митрополита Галактиона, владика Гликериеје је постао Првојерарх Истински Православне Цркве. На дан архијерејске хиротоније архимандрита Силвестра (Онофреја, будућег Митрополита Силвестра, који се упокојио 1992.), 18. септембра /1. октобра 1968. године, блажени Гликерије био је узведен у чин Архиепископа и Митрополита Цркве Истинитих Православних Хришћана Румуније.
Митрополит Гликерије је пажљиво и умешно руководио Црквом, али многобројне потешкоће настајале су због честих хапшења свештеника и монаха. То је доводило до озбиљног недостатка парохијских свештеника, па је Митрополит слао свештенике из манастира на парохије. Године 1963-64. сви свештеници били су ослобођени из заточења.
Године 1981. Румунска Старокалендарска Црква је заједно са владиком Гликеријем бројала пет Епископа, што јој је обезбеђивало снагу и стабилност црквеног живота.
http://serbiantrueorthodox.blogspot.com/search/label/Румунска ИПЦ
 
Poslednja izmena:
Са доласком на власт комуниста, 1950. године, почели су прогони истински православних. Против Слатиоарског манастира, који је сматран главним бастионом истински православних хришћана и који су непријатељи желели да виде разорен, била су подигнута нарочита гоњења.
Догодио се, међутим, један занимљив случај. У Буди, три километра од Слатиаре, налазило се једно складиште. Чувар тог складишта пријавио је властима да манастирско звоно, које позива братство на ноћну службу, омета раднике тог складишта у одмору. Блажени Гликерије, предвиђајући ту опасност, прибегао је једином оружју хришћана – посту и молитви. Држао је тродневни потпуни пост и служио молебане Пресветој Богородици. Кроз три дана, парни котао у котларници складишта је експлодирао и нису могли да га поправе. Тада су власти одлучиле да складиште преселе на неко друго, удаљено место. Блажени Гликерије је увек са смехом препричавао овај догађај.
И мени се осмех не скида са лица. Како ли ће тек Свевишњи да удеси ове наше тужибабе, лажне сведоке и зановетала? Време ће открити.
 
азличити проблеми црквеног живота, нарочито пожар у манастиру Слатиоара 1984. године, нарушили су здравље престарелог Митрополита Гликерија. Године 1985. у време Великог поста, владика Гликерије је изгубио апетит и приметно ослабио, што га је приковало за постељу. Тада се удостојио великог виђења. Анђели су служили Свету Литургију и владика је видео св. Георгија, кога је увек нарочито поштовао, у виду војника. Ово виђење записао је старчев ученик, отац Максим. Три дана пред смрт, владика Гликерије је сазвао сву обитељ, све их је благословио, и свима им је, као истински отац, све опростио.
Тада се Епископ Демостен обратио Митрополиту Гликерију са молбом да благослови (одреди) оне који ће после његове смрти бити рукоположени за свештенике и ђаконе, а нарочито за епископе, како би сви били изабрани међу достојнима, тј. међу онима који гаје љубав према Цркви и чувају је од раскола. Владика се сагласио. Тада је било извучено његово завештање, написано десет година раније, и поверено епископу Демостену. Ово завештање се до данас може видети у архиву манастира.
У петак, 15/28. јуна 1985. године, пред обед, отац Власије је видео да Митрополит слаби па му је предложио да прими Свете Тајне, са чим се владика сагласио. После примања Светих Тајни он је почео отежано да дише. Позвао је двојицу епископа – Силвестра и Демостена, који су са њим остали све док у 17:40 сати блажени Митрополит Гликерије није предао душу у руке Богу.
Такав је миран и блажени крај живота великог исповедника и мученика, који је пострадао не од руку неверних, него од оних који сами себе називају православним хришћанима. Пострадао је као св. Јован Златоуст, кога су прогонили безаконици, љубитељи новотарија и лагодног живота. Овде је описан тек мали део искушења која је претрпео блажени Гликерије са својим саподвижницима, са којима је заједно провео 40 година.
У време када се митрополит Гликерије преставио у насеља праведних , јеромонах Давид се већ одавно био упокојио. И сваки пут када би владика спомињао свог доброг друга, на његовим би се очима појавиле сузе. То је било истинско духовно пријатељство, достојно светих људи, које се мало разликовало од пријатељства између св. Василија Великог и св. Григорија Богослова.
Ништа их није раздвојило: ни затвор, ни патње. После подизања Слатиоаре, Митрополит Гликерије је оца Давида назначио за игумана. Са годинама, отац Давид је почео тешко да побољева. Једне вечери, 21. маја 1961. године, за трпезом су му принели (на опште изненађење) другу чашу вина, што је било протумачено као знак блиског краја. Два дана касније, 23. маја, о. Давид се преселио у вечност, у 76. години живота.
После смрти о. Давида, у знак поштовања прем њему. Митрополит Гликерије никога није назначио за игумана, него је само изабрао себи помоћника за управљање братством.
15/28. јуна 1999. године мошти светитеља Гликерија су обретене потпуно нетљене у Слатиорском манастиру где је био погребен.
Нека живот овог ревносног борца за Истинско Православље послужи као пример самоодрицања и пожртвованости за Православну Цркву наших предака. Нека Господ, молитвама светитеља Гликерија, дарује свим истинитим православним хришћанима истинску љубав и ватрену самопожртвованост, какве нам је показао блажени Гликерије, како бисмо и ми наследили вечно Царство Господа нашег, Коме доликује свака част, љубав и слава. Амин.

http://serbiantrueorthodox.blogspot.com/search/label/Румунска ИПЦ
 
И мени се осмех не скида са лица. Како ли ће тек Свевишњи да удеси ове наше тужибабе, лажне сведоке и зановетала? Време ће открити.

Надам се врло ускоро.Светитељу оче наш Гликерије моли Бога за нас.Али и за тужибабе и противнике Истине.
:ok:
 
Такав је миран и блажени крај живота великог исповедника и мученика, који је пострадао не од руку неверних, него од оних који сами себе називају православним хришћанима. Пострадао је као св. Јован Златоуст, кога су прогонили безаконици, љубитељи новотарија и лагодног живота.
Управо безаконике, новотарце и хедонисте не интересују житија исповедника истинског Православља! Вјечнаја памјат митрополиту Гликерију.

Блаженопочивши оче Гликерије, моли Бога за нас!
 
Али за патњу и Свештену борбу Бог га је прославио
15/28. јуна 1999. године мошти светитеља Гликерија су обретене потпуно нетљене у Слатиорском манастиру где је био погребен.
Нека живот овог ревносног борца за Истинско Православље послужи као пример самоодрицања и пожртвованости за Православну Цркву наших предака. Нека Господ, молитвама светитеља Гликерија, дарује свим истинитим православним хришћанима истинску љубав и ватрену самопожртвованост, какве нам је показао блажени Гликерије, како бисмо и ми наследили вечно Царство Господа нашег, Коме доликује свака част, љубав и слава. Амин.
 
Али за патњу и Свештену борбу Бог га је прославио
15/28. јуна 1999. године мошти светитеља Гликерија су обретене потпуно нетљене у Слатиорском манастиру где је био погребен.
Нека живот овог ревносног борца за Истинско Православље послужи као пример самоодрицања и пожртвованости за Православну Цркву наших предака. Нека Господ, молитвама светитеља Гликерија, дарује свим истинитим православним хришћанима истинску љубав и ватрену самопожртвованост, какве нам је показао блажени Гликерије, како бисмо и ми наследили вечно Царство Господа нашег, Коме доликује свака част, љубав и слава. Амин.
Амин!
 
ovo je tako interesantno...:neutral:
Koga ovdje zanima što čine rumunski ziloti...:neutral:

A, pa nisu ovo rumunsi ziloti nit imaju veze sa ovdašnjima.

To su jednostavno Rumuni koji su smislili da im ne treba novi kalendar pa su ostali pri starom kada je rumunska pravoslavna crkva prešla na novi kalendar. Zato im je zvanično ime Biserica Ortodoxa de Rit Vechi, odnosno, Pravoslavna crkva starog obreda.

Ovo nikakve veze nema sa srpskim zilotima koji su se uvredili što su Grci prešli na novi kalendar pa su se odvalili od srpske crkve.


(Uzgred - nije u Jasama nego u Jašu, nije petra-Njamec nego Pjatra-Njamc itd...
Ovo nije od zlobe, nego da vidite kako površno pabirčite podatke pokušavjući da se orodite sa onima koji s vama veze nemaju :mrgreen:)
 
Poslednja izmena od moderatora:
Управо безаконике, новотарце и хедонисте не интересују житија исповедника истинског Православља! Вјечнаја памјат митрополиту Гликерију.

Блаженопочивши оче Гликерије, моли Бога за нас!

Или поричу везу тадашње Истински Православне Цркве Румуније са нама и Грцима.
Конформисти блате и исмевају све што је Свето.
 
Između dobijanja autokefalnosti i podele po kalendaru, prošlo je veoma malo vremena.
Rumuni su verski prilično trpeljivi. Redovno će se čuti "Bog je jedan" i ukoliko neko želi da ga slavi po starom kalendaru, svima se čini u redu.

Ekskurzije sa verskom tematikom često uključuju i pravoslavne i staroobredne manastire. Ni ovo nikome ne smeta.

Naravno, odvajanje od glavnih tokova uvek dovodi do daljih podela pa sada postoje tri grupacije "starokalendaraca". Jedni od njih sebe su prozvali "Istočnom pravoslavnom crkvom Rumunije". Zakon ih nazire kao versku zajednicu.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Između dobijanja autokefalnosti i podele po kalendaru, prošlo je veoma malo vremena.
Rumuni su verski prilično trpeljivi. Redovno će se čuti "Bog je jedan" i ukoliko neko želi da ga slavi po starom kalendaru, svima se čini u redu.

Ekskurzije sa verskom tematikom često uključuju i pravoslavne i staroobredne manastire. Ni ovo nikome ne smeta.

Naravno, odvajanje od glavnih tokova uvek dovodi do daljih podela pa sada postoje tri grupacije "starokalendaraca". Jedni od njih sebe su prozvali "Istočnom pravoslavnom crkvom Rumunije". Zakon ih nazire kao versku zajednicu.

Tako biva kada neko otpadne u sektu i postane previše gord...:neutral:
 
Poslednja izmena od moderatora:
Или поричу везу тадашње Истински Православне Цркве Румуније са нама и Грцима.
Конформисти блате и исмевају све што је Свето.
Када нестане дрва, угаси се огањ; тако када нема опадача престаја распра.

Надам се да ће модови да обришу постове жељне расправе.
 
Када нестане дрва, угаси се огањ; тако када нема опадача престаја распра.

Надам се да ће модови да обришу постове жељне расправе.

Било би добро.Мада колико видим обрисали су само мој пост.Односно поруку.
 
Људи, ја сам мало ван токова и дешавања и није ми јасна та подела. Знам за ове које зову зилоти, новотарци (екуменисти). Једни друге називају јеретицима, секташима, одпадницима од вере. Чини ми се да ипак постоји и трећа страна, она која се држи канона светих отаца и поштује одлуке црквених власти. Ти верници себе сматрају припадницима Српске Православне Цркве, оне исте којој је Свети Сава издејствовао самосталност и утврдио. Хоће ли и њих неко од поменутих групација прозвати јеретицима?
 
Људи, ја сам мало ван токова и дешавања и није ми јасна та подела. Знам за ове које зову зилоти, новотарци (екуменисти). Једни друге називају јеретицима, секташима, одпадницима од вере. Чини ми се да ипак постоји и трећа страна, она која се држи канона светих отаца и поштује одлуке црквених власти. Ти верници себе сматрају припадницима Српске Православне Цркве, оне исте којој је Свети Сава издејствовао самосталност и утврдио. Хоће ли и њих неко од поменутих групација прозвати јеретицима?

Па ми Истинити Православни Хришћани смо напустили јеретике и пришли СИПЦ како би смо се држали канона.Свако ко мисли да ће да очува православље,а има литургијску заједницу са СПЦ оваквом каква је греши.Проучи каноне горштаче.:bye:
 
Постојала је.А ови који су сада су матејевци.А и они су бољи него новокалендарци.

Postojala je i postoji Biserica Ortodoxa de Rit Vechi (Pravoslavna crkva starog obreda)
koja se ponekad naziva Biserica Ortodoxa pe Stil Vechi (Pravoslavna crkva po starom stilu). Zato su ih popularno nazivali "stilisti".

Naravno, u savremenoj Rumuniji koja je u kratkom periodu preplavljena sektama, ima mesta i za "Istočnu pravoslavnu crkvu" (naziv odavno rezervisan za pravoslavnu crkvu - u smislu podele na zapadno i istočno hrišćanstvo) kao i za sve druge sekte. Tako da će i ziloti verovatno moći da se pohvale da u Rumuniji imaju "brojno članstvo" koje potiče bezbeli od Andreja Šagune. :mrgreen:
 
Људи, ја сам мало ван токова и дешавања и није ми јасна та подела. Знам за ове које зову зилоти, новотарци (екуменисти). Једни друге називају јеретицима, секташима, одпадницима од вере. Чини ми се да ипак постоји и трећа страна, она која се држи канона светих отаца и поштује одлуке црквених власти. Ти верници себе сматрају припадницима Српске Православне Цркве, оне исте којој је Свети Сава издејствовао самосталност и утврдио. Хоће ли и њих неко од поменутих групација прозвати јеретицима?
Брате надам се да си свестан да су комунисти упропастили све што се упропастити могло. Ево погледај шта су прво упропастили и како.Све САМ ПРОВЕРИ, дезинформација има колико хоћеш. Ако ти је стало до истине истраживаћеш је. Верни Истини су они који је траже.

http://serbiantrueorthodox.blogspot.com/search/label/СПЦ и комунисти
 
Sv. Nektarije Eginski o zilotima svih vrsta



Ћуд зилота не по разуму

Зилот не по разуму ревност има, али не по разуму, вара се у својим мислима и делима и, делајући наводно на славу Божију, нарушава закон љубави према ближњем.

Зилот не по разуму у жару ревности своје чини оно што је супротно Божијем закону и Божијој вољи.

Зилот не по разуму чини и зло, како би остварио добро које је наумио. Ревност зилота не по разуму је огањ који спаљује, огањ који уништава. Пропаст му претходи, а пустош следује.

Зилот не по разуму моли се Богу да баци са небеса огањ и спали све који не прихватају његова начела и уверења.

Зилота не по разуму одликује мржња према иновернима или инославнима, завист и упорни гнев, острашћен отпор према истинском духу Божанственог Закона, безумно настојање да се одбрани своје уверење, суманута усрдност да се победе сви, славољубље, љубав према спорењу, пргавост и смутљивост.

Зилот не по разуму је погубан човек.
 
Postojala je i postoji Biserica Ortodoxa de Rit Vechi (Pravoslavna crkva starog obreda)
koja se ponekad naziva Biserica Ortodoxa pe Stil Vechi (Pravoslavna crkva po starom stilu). Zato su ih popularno nazivali "stilisti".

Naravno, u savremenoj Rumuniji koja je u kratkom periodu preplavljena sektama, ima mesta i za "Istočnu pravoslavnu crkvu" (naziv odavno rezervisan za pravoslavnu crkvu - u smislu podele na zapadno i istočno hrišćanstvo) kao i za sve druge sekte. Tako da će i ziloti verovatno moći da se pohvale da u Rumuniji imaju "brojno članstvo" koje potiče bezbeli od Andreja Šagune. :mrgreen:

Колико занам тамо сада има матејеваца кириковог синода и кипријановаца.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top