Naš prvi intervju za nedeljnik "VRANJSKE"
Intervju uradila Valentina Milenkovic
БУЛЕВАР: ЈУЖНИ ЈУЖНИ БЕНД
- Проблем нас пчињских бендова није креативност већ географија тј. удаљеност од већих центара где је много већа популација „рокера“, јер пара имамо обрнуто пропорционално таленту. Једном петочланом бенду само за повратне карте до Београда неопходно је 7. 500 динара (под условом да не једемо), а за пристојан демо снимак од десет песама неопходно је обезбедити између 500 и 1. 000 евра које ниједан бенд не може да сакупи и ту долазимо до математике , која се појављује у свој својој суровости. Оно што је нама “јужнима“ највећи изазов је управо то „пробијање“, али у овој фази можемо да се ослонимо само на Интернет где смо поставили концертне снимке песама на двадесетак форума и ослушкујемо реакције које су углавном позитивне – овако причу о свом бенду започиње његов оснивач, текстописац и вокал Предраг Јовић - Џо.
„ЈУЖНИ ЈУЖНИ БЕНД“ је из Владичиног Хана и већ на основу првих речи нашег саговорника можете закључити да је ситуација идентична као у Врању. Сазнајемо да се и тамо у кафићима углавном слуша турбо фолк, ту и тамо техно, а понајмање рок музика. Мада, како каже Џо, стиче се утисак да се са појавом рок бендова ствари померају на боље:
- Клинци купују гитаре, гитаристи организују анплагд свирке, нови млади бенд је у најави, чак смо и "старце" навели на размишљање да скидају гитаре са клинова. Кад смо мало загребали по површини, појавише се неки нови-стари и притајени рокери, што ми даје наду и чини ме оптимистом да је нешто почело да се дешава. Истакао бих постојање „РИЛОУД“ фестивала, који се одржава већ две године. Иако је првобитно замишљен као техно журка, већ следеће године је у свој програм уврстио рок вече са седам бендова и бајкерски скуп. Он је за нас посебно значајан јер смо се први пут тада појавили пред људима – наставља Џо.
Џо се присећа да је почео да окупља бенд када је број написаних песама постао толики да му је било жао да не остану заувек у фасциклама и тефтерима. Прве песме је компоновао Горан Николић - Гале а затим је улогу композитора и аранжера преузео врло успешно Игор Кошњак (соло гитара) који са својим братом Ивицом Кошњаком (ритам гитара) чини кичму бенда.Ту су још Томица Манчу (бубањ), Дејан Митић (бас гитара) и Наташа Здравковић (пратећи вокал). Џо истиче да без сталних сарадника, а то су: Никола Здравковић (бас гитара) , Саша Павловић (бубањ) и Ивица Михајловић-Томпа (техника), не би могли. А његова улога у свему томе је, каже духовито, да промовише бенд, али пре свега да напише песму, „чаробно“ је отпева и да се по могућству не саплете о кабал.
- „ЈУЖНИ ЈУЖНИ БЕНД“ је мала фабрика песама. Пуни смо позитивне стваралачке енергије и „глади“ за новим композицијама. Наш први живи наступ на „РИЛОУД“ фестивалу обележила је изузетна реакција публике на наше песме: „Сузи неће да се врати“, „Моји другари“, „Идем на југ“ и „Долазим“. То нам даје наду да ћемо успети да се инфилтрирамо „у душу“ људима и северније од Грделичке клисуре. Теме песама су наглашено антиматеријалистичке, социјалне и критичке, а описују нашу нимало ружичасту стварност, мада залута и по која љубавна ствар – тврди Џо.
Џо сматра да је у тешким условима у којима овдашњи бендови раде, најбољи начин да се учини пробој на српску сцену, њихово окупљање и заједнички наступи широм земље. У том правцу су већ направљени неки помаци, па „ЈУЖНИ ЈУЖНИ БЕНД“ намерава да са бендовима „JOLLY JUMPER“ из Врања и „RETRODISIAC“ из Сурдулице већ од нове године крену „агресивније“ по Србији.
Надамо се да оптимистичка прича коју нам је испричао Џо, а у којој нека нова деца хватају гитаре и нови бендови ничу као печурке после кише, најављује почетак краја музичке ере, како он рече, препуне шунда и кича која се као канцер развукла свуда.
Stranica 2 od 2 [ 28 Posta ] Idi na stranicu Prethodni 1
