- Poruka
- 15.711
NIKO u Srbiji i dalje ne ume da prebroji koliko tačno imamo nevladinih organizacija i koliko para se slije u ovaj sektor iz svetskih fondova. Imidž stranih plaćenika i domaćih izdajnika ostao im je još iz Miloševićevih vremena, a misterije oko finansiranja i „antisrpsko“ angažovanje samo su ga učvrstile. Zakon o udruženjima trebalo bi, konačno, da uvede red u civilni sektor, ali na njega čekamo bezmalo devet godina.
U Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu formira se novi registar NVO, u koji će sve organizacije morati da budu upisane. I sada je najveći deo pobrojan upravo u ovom ministarstvu, ali postoje spiskovi i u ministarstvima unutrašnjih i spoljnih poslova. Procene su da u Srbiji postoji oko 30.000 NVO,
- Problem je što smo razumevanje civilnog društva sveli na one NVO koje promovišu politička prava i u jednom delu javnosti ne uživaju bog-zna-kakav rejting. Oni se ne bave ključnim pitanjima, već onima za koje imaju dobit. To dovodi u pitanje rad različitih NVO - od studentskih do marginalizovanih grupa, onih koje se bave ekologijom, suzbijanjem siromaštva - smatra prof. dr Zoran Stojiljković, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu-
ŽENE U CRNOM
JEDNO od „najprokuženijih“ udruženja je „Žene u crnom“. Ove dame, „neposlušne patrijarhatu, ratu, nacionalizmu i militarizmu“ tvrde da doživljavaju osude, jer njihovo „iznošenje istine narodu bode oči“.
- Još 1991. smo se javno pobunile protiv režima. Zato se i zovemo žene u crnom. Sada se borimo za istinu, odgovornost, a narod je gnevan zbog toga - kaže Ljiljana Radovanović, jedna od „žena u crnom“.
Izjave i potezi najpoznatijih lidera NVO najbolje odslikavaju njihovo delovanje
SINHRONIZOVANO NA NAROD
SINHRONIZOVANO delovanje nevladinih organizacija nedavno je na koži osetio i Dobrica Ćosić. Komitet pravnika za ljudska prava Jukom i Helsinški odbor za ljudska prava podneli su Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv književnika, u kojoj tvrde da je izvršio krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Prema rečima predsednice Jukoma Biljane Kovačević-Vučo, krivična prijava protiv Ćosića podneta je zbog navoda u njegovoj knjizi „Vreme zmija - piščevi zapisi 1999-2000“.
Delovanje domaćih nevladinih organizacija možda najbolje odslikavaju izjave i potezi njihovih lidera(ki) u proteklih nekoliko godina, a postavlja se pitanje da li bi bilo koja država-članica EU, dozvolila u svom dvorištu ovakvo delovanje NVO:
NATAŠA KANDIĆ, direktorka Fonda za humanitarno pravo:
Prošle godine je prisustvovala proglašenju nezavisnosti ilegalne države Kosovo (kao lični gost Hašima Tačija).
Posle objavljivanja video-snimka na kojem se vidi kako predsednik Hrvatske Stjepan Mesić peva ustaške pesme, direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić je izjavila da „to nije ništa strašno i nikakav greh, jer je on dokazani antifašista“. Prethodno, Mesić je odlikovao Kandićevu ordenom Katarine Zrinske.
SONJA BISERKO, predsednica Helsinškog odbora:
„Srbi moraju da se suoče s tim da je Kosovo izgubljeno“. „Vojvodina je dobrovoljno ušla u Srbiju, i posle toga u Jugoslaviju. Ona ima puno pravo da se izjasni kakav položaj želi“.
U knjizi pod naslovom „Samoizolacija realnost ili cilj“, Helsinški odbor je napravio „crnu listu“ sa takozvanim neprijateljima evropskog puta Srbije. Na naslovnoj strani knjige,
Srbija je u granicama predstavljena bez Kosova i Metohije.
Nataša Kandić, Sonja Biserko i Biljana Kovačević-Vučo se slažu sa izjavom Martija Ahtisarija da su „Srbi krivi kao narod“ i da je potrebno da se Srbi, poput Nemaca, „denacifikuju“.
Sonja Biserko: „Međunarodna zajednica bi trebalo da podrži tužbu BiH protiv Srbije za genocid. To je jedan od uslova za pravilnu interpretaciju ratova na prostoru bivše Jugoslavije“.
Nepriznata crnogorska pravoslavna crkva angažovala je predsednicu Komiteta pravnika za ljudska prava Biljanu Kovačević-Vučo da je zastupa u sporu sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
BILJANA KOVAČEVIĆ-VUČO:
„Nemam nijedno srpsko krvno zrnce, ali sam politički Srpkinja“.
U maju 2007. godine, domaće nevladine organizacije (Fond za humanitarno pravo, Helsinški komitet za ljudska prava, Fond za otvoreno društvo, Jukom...) poslale su pismo na adrese 27 zemalja članica Evropske unije, tražeći od Brisela da pojača pritisak i prekine odnose sa Beogradom dok svi haški optuženici ne budu izručeni Tribunalu.
Zmago Jelinčič, član Evropskog parlamenta, o pogubnom uticaju NVO:
RAZBIJAJU DRŽAVE
ULOGA nevladinih organizacija u Srbiji, ali i ostalim državama bivše Jugoslavije, već dugo je tema žestokih rasprava. I dok su napadi na njih uglavnom pripisivani „antievropskom“ lobiju, kritike na račun nevladinih organizacija (NVO) dobijaju sasvim novu težinu kada ih iznese jedan od članova Parlamentarne skupštine Evropske unije. I to iz Slovenije.
- Trebalo bi razgraničiti prave nevladine organizacije, koje svojim delovanjem doprinose demokratskom društvu i one politički aktivne organizacije, kontrolisane od stranih vlada, tajnih službi ili interesnih grupa - ističe Zmago Jelinčič, predsednik Slovenačke nacionalne stranke i član Odbora za odbranu i bezbednost Evropskog parlamenta.
U Sloveniji ne postoji poseban zakon o nevladinim organizacijama, ali kako objašnjava Jelinčič, nema ni organizacija koje za cilj imaju da destabilizuju državu.
- Doduše, imali smo Nevu Miklavčič iz Helsinškog odbora, koja je, po mom mišljenju, bila toliko nenormalna da su je i njeni mentori iz engleske obaveštajne službe „škartirali“. Strašno je i to što su mnoge nevladine organizacije na državnom budžetu, a rade protiv države. Znači, dobijaju novac od građana koji plaćaju porez, a u isto vreme podržavaju nelegitimnu nezavisnost Kosova i Metohije, kao što je to slučaj u Srbiji.
Jelinčič smatra da takvim nevladinim organizacijama nema mesta u demokratskom društvu.
- Ne razumem kako Sonja Biserko i ostali lideri nevladinih organizacija u Srbiji mogu nesmetano da rade protiv srpske države i da se zalažu za secesiju Vojvodine? Zašto država Srbija ne reaguje, zašto to dozvoljava? U Sloveniji, mi bismo sigurno reagovali - kategoričan je predstavnik Slovenije u Parlamentarnoj skupštini Evropske unije.
Na koji način funkcionišu nevladine organizacije na teritoriji bivše Jugoslavije, Jelinčič dočarava na primeru nacističkih „kulturnih društava“!
- Ove nemačke organizacije su pre i uoči Drugog svetskog rata radile po identičnom scenariju kao danas određene nevladine organizacije. Znači, prodavali su laži u korist svojih stranih gospodara.
Iako je na teritoriji bivše Jugoslavije aktivno nekoliko desetina hiljada nevladinih organizacija, samo mali deo njih zaista raspolaže velikom količinom novca, a radi se upravo o politički aktivnim NVO.
- Od svih bivših jugoslovenskih republika, političke NVO su najaktivnije u Srbiji. One dobijaju novac iz svojih baza, a trenutno im je glavni zadatak „projekat Vojvodina“. Takođe tu su i hrvatski apetiti. Varate se ako mislite da je Zagreb odustao od namere da proširi svoje granice i na Srem, do Zemuna - otkriva Jelinčič.
Prema mišljenju našeg sagovornika, strane vlade ili službe za predstavnike nevladinih organizacija vrbuju uglavnom osobe nestabilnog karaktera.
- Psihičko zdravlje tih ljudi nije baš najbolje i to strani faktor koristi. Osobe koje vode nevladine organizacije su impulsivne, nekorektno se ponašaju i često su spremne da za svoje gospodare urade i više nego što se od njih očekuje - konstatuje Zmago Jelinčič.
SRBIJI IZLAZ NA MORE
ZMAGO Jelinčič nedavno je u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope podneo zahtev da se, uz posredstvo velikih sila, sazove mirovna konferencija o bivšoj Jugoslaviji.
- Granice AVNOJ-a su nerealne i ako bi se na mirovnoj konferenciji ispravile istorijske greške, siguran sam da bi tenzije konačno splasnule u zemljama bivše Jugoslavije - smatra Jelinčič.
Mirovna konferencija bi trebalo da obuhvati Sloveniju, Hrvatsku, BiH i Srbiju. Makedonija nije sporna, kao ni KiM, koje je, kako smatra Jelinčič, „unutrašnji problem Srbije“.
- Treba pre svega rešiti pitanje mora. Stvaranjem Jugoslavije, Jadran je pripao upravo Jugoslaviji, a ne Hrvatskoj. Zato bi i Srbija trebalo da ima izlaz na more.
Prema mišljenju slovenačkog političara, Hrvatska želi da posle ulaska u EU, Srbiju vidi u granicama beogradskog pašaluka.
- Uz pomoć Italijana, kojima su obećali povratak 1.470 nekretnina u Istri, Hrvati će tražiti svoj deo sve do Zemuna. Takođe, u saradnji sa Mađarima, pokušaće da otcepe Vojvodinu. Hrvatska je država koja je nastala na fašističkim temeljima, da bi zatim hrvatski komunisti nepravedno dobili teritorije ostalih republika. Istra im nikada nije ni pripadala - zaključuje Jelinčič.
PUTIN - NOĆNA MORA
VLADIMIR Putin je noćna mora za nevladine organizacije u Rusiji. Premijer Rusije pronašao je način kako da ograniči delovanje NVO u toj zemlji. Putin je potpisao rezoluciju kojom je broj nevladinih organizacija sa pravom primanja donacija iz inostranstva bez plaćanja poreza smanjio sa preko stotinu na svega 12! Sa spiska su izostavljene neke od najvećih fondacija, poput Fordove. Zbog toga, veliki broj NVO su odlučile da se povuku iz Rusije, jer ne mogu da 25 posto svojih prihoda (kolika je poreska stopa) stavljaju u džep Putinovog ministra finansija.
I za vreme Putinovog predsedničkog mandata, NVO su bile na posebnom udaru ruskih vlasti. Još 2005. godine javno je kritikovao „međunarodni pritisak“ na mnoge evropske zemlje.
- Takav pritisak na reforme u zemljama na prostoru SSSR-a dovodi do stvaranja haotičnih banana-republika. Mislim da su SAD i zapadne zemlje pogrešile u podržavanju nevladinih organizacija i organizovanju mnogih drugih misija u zemljama kao što je Ukrajina - rekao je Putin.
Aleksandar Palić
http://www.novosti.rs/code/navigate...dd=Sebe uzdižu,<br/>Srbe urnišu&kword_add=nvo
U Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu formira se novi registar NVO, u koji će sve organizacije morati da budu upisane. I sada je najveći deo pobrojan upravo u ovom ministarstvu, ali postoje spiskovi i u ministarstvima unutrašnjih i spoljnih poslova. Procene su da u Srbiji postoji oko 30.000 NVO,
- Problem je što smo razumevanje civilnog društva sveli na one NVO koje promovišu politička prava i u jednom delu javnosti ne uživaju bog-zna-kakav rejting. Oni se ne bave ključnim pitanjima, već onima za koje imaju dobit. To dovodi u pitanje rad različitih NVO - od studentskih do marginalizovanih grupa, onih koje se bave ekologijom, suzbijanjem siromaštva - smatra prof. dr Zoran Stojiljković, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu-
ŽENE U CRNOM
JEDNO od „najprokuženijih“ udruženja je „Žene u crnom“. Ove dame, „neposlušne patrijarhatu, ratu, nacionalizmu i militarizmu“ tvrde da doživljavaju osude, jer njihovo „iznošenje istine narodu bode oči“.
- Još 1991. smo se javno pobunile protiv režima. Zato se i zovemo žene u crnom. Sada se borimo za istinu, odgovornost, a narod je gnevan zbog toga - kaže Ljiljana Radovanović, jedna od „žena u crnom“.
Izjave i potezi najpoznatijih lidera NVO najbolje odslikavaju njihovo delovanje
SINHRONIZOVANO NA NAROD
SINHRONIZOVANO delovanje nevladinih organizacija nedavno je na koži osetio i Dobrica Ćosić. Komitet pravnika za ljudska prava Jukom i Helsinški odbor za ljudska prava podneli su Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv književnika, u kojoj tvrde da je izvršio krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Prema rečima predsednice Jukoma Biljane Kovačević-Vučo, krivična prijava protiv Ćosića podneta je zbog navoda u njegovoj knjizi „Vreme zmija - piščevi zapisi 1999-2000“.
Delovanje domaćih nevladinih organizacija možda najbolje odslikavaju izjave i potezi njihovih lidera(ki) u proteklih nekoliko godina, a postavlja se pitanje da li bi bilo koja država-članica EU, dozvolila u svom dvorištu ovakvo delovanje NVO:
NATAŠA KANDIĆ, direktorka Fonda za humanitarno pravo:
Prošle godine je prisustvovala proglašenju nezavisnosti ilegalne države Kosovo (kao lični gost Hašima Tačija).
Posle objavljivanja video-snimka na kojem se vidi kako predsednik Hrvatske Stjepan Mesić peva ustaške pesme, direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić je izjavila da „to nije ništa strašno i nikakav greh, jer je on dokazani antifašista“. Prethodno, Mesić je odlikovao Kandićevu ordenom Katarine Zrinske.
SONJA BISERKO, predsednica Helsinškog odbora:
„Srbi moraju da se suoče s tim da je Kosovo izgubljeno“. „Vojvodina je dobrovoljno ušla u Srbiju, i posle toga u Jugoslaviju. Ona ima puno pravo da se izjasni kakav položaj želi“.
U knjizi pod naslovom „Samoizolacija realnost ili cilj“, Helsinški odbor je napravio „crnu listu“ sa takozvanim neprijateljima evropskog puta Srbije. Na naslovnoj strani knjige,
Srbija je u granicama predstavljena bez Kosova i Metohije.
Nataša Kandić, Sonja Biserko i Biljana Kovačević-Vučo se slažu sa izjavom Martija Ahtisarija da su „Srbi krivi kao narod“ i da je potrebno da se Srbi, poput Nemaca, „denacifikuju“.
Sonja Biserko: „Međunarodna zajednica bi trebalo da podrži tužbu BiH protiv Srbije za genocid. To je jedan od uslova za pravilnu interpretaciju ratova na prostoru bivše Jugoslavije“.
Nepriznata crnogorska pravoslavna crkva angažovala je predsednicu Komiteta pravnika za ljudska prava Biljanu Kovačević-Vučo da je zastupa u sporu sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
BILJANA KOVAČEVIĆ-VUČO:
„Nemam nijedno srpsko krvno zrnce, ali sam politički Srpkinja“.
U maju 2007. godine, domaće nevladine organizacije (Fond za humanitarno pravo, Helsinški komitet za ljudska prava, Fond za otvoreno društvo, Jukom...) poslale su pismo na adrese 27 zemalja članica Evropske unije, tražeći od Brisela da pojača pritisak i prekine odnose sa Beogradom dok svi haški optuženici ne budu izručeni Tribunalu.
Zmago Jelinčič, član Evropskog parlamenta, o pogubnom uticaju NVO:
RAZBIJAJU DRŽAVE
ULOGA nevladinih organizacija u Srbiji, ali i ostalim državama bivše Jugoslavije, već dugo je tema žestokih rasprava. I dok su napadi na njih uglavnom pripisivani „antievropskom“ lobiju, kritike na račun nevladinih organizacija (NVO) dobijaju sasvim novu težinu kada ih iznese jedan od članova Parlamentarne skupštine Evropske unije. I to iz Slovenije.
- Trebalo bi razgraničiti prave nevladine organizacije, koje svojim delovanjem doprinose demokratskom društvu i one politički aktivne organizacije, kontrolisane od stranih vlada, tajnih službi ili interesnih grupa - ističe Zmago Jelinčič, predsednik Slovenačke nacionalne stranke i član Odbora za odbranu i bezbednost Evropskog parlamenta.
U Sloveniji ne postoji poseban zakon o nevladinim organizacijama, ali kako objašnjava Jelinčič, nema ni organizacija koje za cilj imaju da destabilizuju državu.
- Doduše, imali smo Nevu Miklavčič iz Helsinškog odbora, koja je, po mom mišljenju, bila toliko nenormalna da su je i njeni mentori iz engleske obaveštajne službe „škartirali“. Strašno je i to što su mnoge nevladine organizacije na državnom budžetu, a rade protiv države. Znači, dobijaju novac od građana koji plaćaju porez, a u isto vreme podržavaju nelegitimnu nezavisnost Kosova i Metohije, kao što je to slučaj u Srbiji.
Jelinčič smatra da takvim nevladinim organizacijama nema mesta u demokratskom društvu.
- Ne razumem kako Sonja Biserko i ostali lideri nevladinih organizacija u Srbiji mogu nesmetano da rade protiv srpske države i da se zalažu za secesiju Vojvodine? Zašto država Srbija ne reaguje, zašto to dozvoljava? U Sloveniji, mi bismo sigurno reagovali - kategoričan je predstavnik Slovenije u Parlamentarnoj skupštini Evropske unije.
Na koji način funkcionišu nevladine organizacije na teritoriji bivše Jugoslavije, Jelinčič dočarava na primeru nacističkih „kulturnih društava“!
- Ove nemačke organizacije su pre i uoči Drugog svetskog rata radile po identičnom scenariju kao danas određene nevladine organizacije. Znači, prodavali su laži u korist svojih stranih gospodara.
Iako je na teritoriji bivše Jugoslavije aktivno nekoliko desetina hiljada nevladinih organizacija, samo mali deo njih zaista raspolaže velikom količinom novca, a radi se upravo o politički aktivnim NVO.
- Od svih bivših jugoslovenskih republika, političke NVO su najaktivnije u Srbiji. One dobijaju novac iz svojih baza, a trenutno im je glavni zadatak „projekat Vojvodina“. Takođe tu su i hrvatski apetiti. Varate se ako mislite da je Zagreb odustao od namere da proširi svoje granice i na Srem, do Zemuna - otkriva Jelinčič.
Prema mišljenju našeg sagovornika, strane vlade ili službe za predstavnike nevladinih organizacija vrbuju uglavnom osobe nestabilnog karaktera.
- Psihičko zdravlje tih ljudi nije baš najbolje i to strani faktor koristi. Osobe koje vode nevladine organizacije su impulsivne, nekorektno se ponašaju i često su spremne da za svoje gospodare urade i više nego što se od njih očekuje - konstatuje Zmago Jelinčič.
SRBIJI IZLAZ NA MORE
ZMAGO Jelinčič nedavno je u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope podneo zahtev da se, uz posredstvo velikih sila, sazove mirovna konferencija o bivšoj Jugoslaviji.
- Granice AVNOJ-a su nerealne i ako bi se na mirovnoj konferenciji ispravile istorijske greške, siguran sam da bi tenzije konačno splasnule u zemljama bivše Jugoslavije - smatra Jelinčič.
Mirovna konferencija bi trebalo da obuhvati Sloveniju, Hrvatsku, BiH i Srbiju. Makedonija nije sporna, kao ni KiM, koje je, kako smatra Jelinčič, „unutrašnji problem Srbije“.
- Treba pre svega rešiti pitanje mora. Stvaranjem Jugoslavije, Jadran je pripao upravo Jugoslaviji, a ne Hrvatskoj. Zato bi i Srbija trebalo da ima izlaz na more.
Prema mišljenju slovenačkog političara, Hrvatska želi da posle ulaska u EU, Srbiju vidi u granicama beogradskog pašaluka.
- Uz pomoć Italijana, kojima su obećali povratak 1.470 nekretnina u Istri, Hrvati će tražiti svoj deo sve do Zemuna. Takođe, u saradnji sa Mađarima, pokušaće da otcepe Vojvodinu. Hrvatska je država koja je nastala na fašističkim temeljima, da bi zatim hrvatski komunisti nepravedno dobili teritorije ostalih republika. Istra im nikada nije ni pripadala - zaključuje Jelinčič.
PUTIN - NOĆNA MORA
VLADIMIR Putin je noćna mora za nevladine organizacije u Rusiji. Premijer Rusije pronašao je način kako da ograniči delovanje NVO u toj zemlji. Putin je potpisao rezoluciju kojom je broj nevladinih organizacija sa pravom primanja donacija iz inostranstva bez plaćanja poreza smanjio sa preko stotinu na svega 12! Sa spiska su izostavljene neke od najvećih fondacija, poput Fordove. Zbog toga, veliki broj NVO su odlučile da se povuku iz Rusije, jer ne mogu da 25 posto svojih prihoda (kolika je poreska stopa) stavljaju u džep Putinovog ministra finansija.
I za vreme Putinovog predsedničkog mandata, NVO su bile na posebnom udaru ruskih vlasti. Još 2005. godine javno je kritikovao „međunarodni pritisak“ na mnoge evropske zemlje.
- Takav pritisak na reforme u zemljama na prostoru SSSR-a dovodi do stvaranja haotičnih banana-republika. Mislim da su SAD i zapadne zemlje pogrešile u podržavanju nevladinih organizacija i organizovanju mnogih drugih misija u zemljama kao što je Ukrajina - rekao je Putin.
Aleksandar Palić
http://www.novosti.rs/code/navigate...dd=Sebe uzdižu,<br/>Srbe urnišu&kword_add=nvo
........hrvat.......
