A i onaj ko je imao filozofiju u srednjoj skoli ne znaci da zbog toga ima i filozofska znanja a mislim da si i sama primer toga.
Ne sumnjam da si kompetentniji da proceniš moje znanje filozofije od nekolicine univerzitetskih profesora kod kojih sam polagala ispite iz istorije filozofije i nekih drugih filozofskih disciplina.
...i ti smajliji su suvisni.
Smajlijima sam samo želela da demonstriram nepostojanje loše volje i namere da zaoštravam raspravu. Ukoliko ti smetaju neću ih više upotrebljavati.
Neposredno je dokazano, jos sa Barklijem, da objektivan svet kakvog ga primamo culima i dozivljavamo u svesti ne moze biti onakav kakav je on "po sebi".
Svet kakvog ga primamo čulima i ne mora biti onakav kakav je po sebi, ali to uopšte nije argument za nemogućnost postojanja objektivnog znanja o svetu kakav on
jeste po sebi. Između ostalog zbog toga što smo u međuvremenu pronašli i drugačije načine istraživanja sveta osim neposrednog čulnog opažanja.
Kao sto si i sama zakljucila gore nauka je nesto sto prvo polazi od pogresnog aksioma (predpostavke uzete bez dokazivanja) da je svet realan i da je objekat po sebi moguc.
Ja ovo nigde nisam zaključila.
Da li bi odvojio malo vremena da razmisliš o ovome: pod pretpostavkom da stvarnost ne postoji objektivno, kako bi se moglo objasniti da se ona, bar u većini svojih vidova, prikazuje svima nama na istovetan način? Da li to zahteva uvođenje nekog višeg entiteta koji je kreirao i koordinira sve te naše pogrešne (a pri tom na isti način pogrešne) predstave? Da li to onda predstavlja kršenje Okamove oštrice?
To je temelj od koga ta oblast ljudskog misljenja polazi a na koji nakalemljuje skup predpostavki dobivenih indukcijom iz uocavanja pravilnosti ponavljanja odredenjih pojava tog tkz "spoljenjeg" sveta i uz predpostavljanje i veru da ce se one na isti uoceni nacin ponavljati i dalje...sto ne mora da znaci.
Hajde još jednom: indukcija nije isto što i naučni metod, već samo jedna od metoda koje se ravnopravno koriste u nauci. Pri tome, svaki put kada se pojavi ispravan podatak koji se ne uklapa u postojeće naučno znanje, ono se revidira (znanje, ne podatak).
A iritantno je kada neko tako nesto TRPA na arogantan nacin u stvari koje se ticu necega mnogo dubljeg od kauzaliteta i uzrok -posledica seme.
Ne znam da li se ovo odnosi na mene, ne sećam se da sam uopšte spominjala kauzalitet.
Recimo sva Aristotelova nauka danas je nista do smesna istorijska zanimacija, dok je njegova logika,njegov Organon, njegova silogistika itd,itd vazeca danas kao sto ce biti vazeca dok je ljudske svesti.
Ovo je samo donekle tačno. Naime, osim aristotelovske logike, danas postoji još nekoliko logičkih sistema, u kojima bar neke pretpostavke aristotelovske logike ne važe (na primer, u
fuzzy logici ne važi princip isključenja trećeg). Isto tako, neke Aristotelove tvrdnje, naročito iz oblasti praktične filozofije, se i danas uvažavaju.
Ukratko, zaista se ne bih složila ni da su sve filozofske istine (iz svih oblasti filozofije) zauvek važeće, a ni da je stalno unapređivanje naučnog saznanja neki minus za nauku. Osim toga, kompletan metodološki aparat nauke potiče iz filozofije, odnosno njenih pojedinih grana (epistemologije, logike, a i sama metodologija je, bar po nekim podelama, jedna od grana filozofije). Tako da, ako osporavaš naučni metod, uključujući i indukciju, osporavaš i same "večne filozofske istine" o kojima govoriš.
