ОБЈАВЉУЈЕМ РАТ !

Koschei.Besmertnii

Koschei.Besmertnii

Poznat
Poruka
8.488
На нашој страни смо МИ, на њиховој страни су ОНИ.

Ја сам своју поделу извршио. Не занимају ме више ни странке, ни коалиције, ни удружења, ни демократе, ни комунисти, ни националисти, ни монархисти, ни ови -исти, ни они -исти.. Све је то звечка за будале, шљокице за мајмуне. Постојимо МИ и постоје ОНИ.
ОНИ су они што подразумевају да им се клањамо, да их обожавамо, да им се дивимо, да их одобравамо, да немамо куд него да признамо да су незаменљиви, да су крем, да су "елита" и да је нормално да због тога и не покушамо да пробамо без њих и да се успротивимо.
ОНИ су ти који унапред за три генерације имају обезбеђена места на добрим положајима, који имају деде, очеве, стричеве, стрине, тетке, кумове, шураке тамо где треба и кад' треба и колико треба.
Да, да, то су ОНИ што им само видиш руку иза затамњеног стакла, и ролекс на њој, када бацају ђубре док журе ка канцеларијама.
Док се МИ уздамо у наших десет прстију ОНИ тренирају само једну руку - леву и на капуту имају само један - десни џеп.
То су ОНИ чија су деца увек у праву, и када пребију наше дете, и када пребију наставника а ако треба и на нас ће кренути јер нису учени о границама, о обзиру, о поштовању, о другом, о човеку...
Да, да, њихова деца још у обданишту имају спремну канцеларију, и фотељу, и шофера, и тетке, и ујаке, и кумове, и панорамски лифт, и подрум за не дај боже, па када крену у школу могу да лупају чврге директорима јер је то део обуке како треба са марвом и са стоком, са рајом, тј у будућности са нашом децом...
И немам разумевања за њихову децу, и за мене њихова деца нису деца, и не занима ме то што нису крива јер су забога деца, и не, не, не желим ни да слушам те сплачине, не, њихова деца су ОНИ људи који ће се једнога дана односити према нашој деци као што се данас њихови родитељи односе према нама...

А МИ, ко смо МИ?

МИ смо они поштени, они вредни и марљиви, они одговорни, они човекољубиви и родољубиви, они који се кроз живот управљају застарелим, ретроградним, средњевековним путоказима - моралним нормама и принципима јер нашу децу учимо да не буду бахата, да поштују старије, да друге не треба кињити, малтретирати, ниподаштавати и исмевати, да треба и поделити па чак и све што имамо ако треба дати, да не треба присвајати туђе, да не треба лагати, да се треба уздати у своје способности и да се не треба лактати и грабити већ сарађивати и знање размењивати, поклањати...
Да Сораби, да Сорабијо моја, да Србадијо лепа, вредна и поштена, МИ смо ти који су гурнути у страну, које су својом бахатошћу "поклопили" а најрадије би нас и закопали негде дубоко само да им нисмо потребни као марва и вучна стока, као декор за друштвено уређење, као цвеће крај прилаза њиховим палатама које њихови керови када иду у шетњу запишавају, ах, да, њихови керови недељно поједу меса колико просечно дете у нашој напаћеној Србији под зуб стави за годину дана.
Нема црвених, нема жутих, нема плавих, нема комуниста и нема монархиста, нема разноразних -иних и нема безбројних -иста, све је то илузија, опсена, колаж-слика коју су ОНИ оправили и ОНИ је одржавају и дотерују, нема Сораби поносити, родољубиви и истинољубиви, нема, само су ОНИ и само смо МИ, и ничег више нема...
 
Реко да допуним ову моју ратну стазу, па да кажем коју о стиду и пришапнем неку о стидном језику и србским вашкама.

Бејах пре пар година у Мачви. Случајем, нађох се у једном богатом мачванском селу, у сеоској кафани. Лето, вечерња спарина, јара ждије из земље к'о да се под њом ложи и уморни сељаци, наравно, право с њива нагрнули на ладно пиво и шприцер. Седим тако у ћошку, бистрим и слушам... А кренуо жесток разговор о политици, новцу, пољопривредним пословима и мукама, женама и ко зна чему још... У неки час, један бркајлија, онако простодушно, поче да износи своје муке - држава " дере ", препродавци уцењују, стисло па не можеш ни за порез и дажбине да прикупиш а камоли механизацију да одржаваш... Кад', наједном један сељак, црвен и спечен у лицу, загракта: " Е, која си ти овца, бре, и ти све то плаћаш и на време измирујеш? Па бре, и оном Босанцу си вратио паре, његовој деци јел' тако, а ниси мор'о, умро човек, ко би, бре, знао?... Који си ти, бре, папак! ". На то настави други: " Е, јес' вала цео брав, какав море папак!... Дао би им ја оно, знаш... Кол'ко су само они нас гулили и драли свих ових година!... ". " Е, Брко баш си овца... Е стварно... Ма иди... Брко, Бркооо, воле један!... " - зажагорише њих четворо, петоро за столом. А Брка се некако зајапурио, па скреће поглед а флашу пива примиче устима, па одмиче, па примиче, скањује се к'о да ће зејтин да пије и на крају једва изусти: " Ето, шта ћу, дугов'о сам... ".
Е, 'ебига...Човек се постидео. Да, да, постидео. Зато што је поштен, што је частан човек. Еј, бре! А колико је таквих бркајлија у овој кукавној земљи? Кад' ове силне агенције мере све и свашта јел' измери нека кол'ко ова земља броји постиђених? Да, постиђених... Ето, верујем ако ниш' друго, а оно од гејева их има више сигурно. Што значи да би могли да рачунају на један добар закон који би их заштитио. Могу ли? Еее, Србијо...
А, пре стотинак година, бил' би се мој ђед постидео на Бркином месту? Аха, како да не би, постидео би их шаком за врат... А што се ето, мој ђед не би постидео? Једноставно, људи у тој кафани би га гледали с поштовањем због свог поступка, док пет онаквих ништарија ниси могао да скупиш на једном месту у исто време све хајку да начиниш а камоли у комшилуку да ти џигљају. А да неко човеку пребаци поштење, па на то се ни највећа хуља не би усудила! И где је сад' оно и откуд сад' ово? Где нестаде таква врста људи? Па, ето, успели смо да их искоренимо, да их сатремо, као коров што се уништава. А очекујемо да нам буде добро?! Е па, не иде то тако...
Не верујем да је, тако кажу, нужно морало до тога да дође. Кажу друштвена условљеност, између осталог, иза које стоји индустријализација, миграције, мас-медији, глобализација... Па лепо, ако је нешто друштвено условљено може се и разусловити, исто тако друштвено. Могу бити проблем глобални фактори али не могу бити изговор да се овде и сада, у својој средини, у својој земљи, у својој култури нешто не учини и проба у другом правцу. Може се то. И имамо право на то.
За почетак, да кренемо од медија?Медији су, како коме, четврти, пети, шести члан породице, хтели ми то да признамо или не. И то веома некултуран, неваспитан, неморалан члан с убилачким и садистичким поривима. Члан који признаје само производ. А не може све бити производ. Не сме, бре, морал бити производ. Не сме. Јер, човек је сам по себи морал. То је суштина човекова. Трговина моралом је трговина људима, прецизније - трговина људским душама. Душама старих, младих, мушкараца, жена и оно најљигавије, најодвратније али и најлукавије - душама омладине и деце. То мора да престане.
Друштвени морал се мора преселити, као државни програм, у највише државне институције, мора се институционализовати и вратити медијима као " задат ".
И обдаништима. И школама. Да, " задат ". И да, о да, знам да ће некоме засметати реч " задат ". Ал', осврните се, морал је и сада " задат ". " Задају " га јавни посленици, мас-медијске личности, политичари, народне певаљке, " тренуци истине " а првенствено сами мас-медији као феномен. С обзиром да тај морал није институционализован, сви они га " задају " зависно од устројства сопствене личности. А ко је, молићу лепо, њихова устројства личности прогласио некаквом моралном " мером "? А понашају се и све чине као да су баш они та " мера ".
Значи, морал мора бити институционализован и " задат " од највиших институција ове државе. А институције нису зграде, већ људи. Имамо ли ми људе око којих можемо постићи већину, сагласност да могу бити " морална мера " друштва јер свима нама представљају неоспорне моралне ауторитете? Верујем да имамо. А ко су? Па, хајде да их нађемо. А ако их немамо? Е, па онда као друштво не треба ни да постојимо.
Највећи проблем ове државе а и народа није економија, није ни одбрана, није ни корупција, нису ни којекакве интеграције. Највећи проблем целог народа је морал. Из морала све происходи, и одбрана земље, и борба против корупције, и економија, цело друштво се заснива на моралу, а ако њега нема - на неморалу. Нема ту пуно могућности. А ми за најбитнији, основни државни, друштвени, народни проблем немамо никакав програм. Па, какви смо ми то уопште људи? Треба нам државни програм моралног, културног, духовног препорода нације или нас неће ни бити, ни нас, ни наше деце, ни наших унука. Може се то. И имамо право на то.
Док свака нафљискана подрепњача с медија или којекаква увозно-извозна НВО баба буде имала прилику да задаје " меру " морала, морал ће и остати ту где јесте, под репом неке морално посрнуле НВО бабе.

А подсетићу.

Није морално лагати, па макар се и политиком бавили.
Није морално красти, па макар били на функцији која нам сама " намешта ".
Није морално продавати-распродавати оно што нисмо својим рукама оправили и стекли, па макар море никада не видели.
Није морално зло радити против рода свога, па макар га из дубине душе мрзели.
Није бре људи.
Није, па макар сваког дана слушао да јесте.
Није, па све да нареде.
Није, па и да бију.
Није, па и да убију.
Није, без знака узвика, спокојан кажем.

А стид је завладао Србијом. Србија се данас стиди и свог поштења, и племенитости, и части, и лепих манира, и свог родољубља, и предака, и потомака, и историје, и традиције, и шајкаче, и опанка, и оца, и мајке, и ђеда, и прађеда... Па, ето, постоје разне могућности, предлажем да се ми онда и не зовемо Србима. Него, Србине, не мораш више ни бити Србин, ето, од сад' ти буди Стидин а као народ можемо се звати Стидини, Стиди, Стидци, ето, Србине... А и сина не мораш више звати моје Србче већ моје - Стидче... А можеш му и тепати - Стидић, Стидак... А и држава нек' одсад' буде Стидија а и језик којим говоримо може се звати Стидски или Стидни језик...
 
Ал' има сад' ту један проблем. У вези оних вашију, знате већ... Да се ко не забуни? Па ето, да не би било забуне, од данас ћемо говорити уместо стидне ваши - србске ваши... Јер умро бих, Сораби, умро бих, да нас неко с вашкама помеша...
 
Koschei.Besmertnii:
Ал' има сад' ту један проблем. У вези оних вашију, знате већ... Да се ко не забуни? Па ето, да не би било забуне, од данас ћемо говорити уместо стидне ваши - србске ваши... Јер умро бих, Сораби, умро бих, да нас неко с вашкама помеша...
Kliknite za proširenje...


:ok::ok::ok::ok::ok:

Svaka čast Košei...na svakom slovcetu koje si ispisao, a nadasve što se i sama odavno prepoznah u ovim i ovakvim rečima.
Bilo je momenata gde sam se i pitala , jesam li ja normalna i da li treba umesto što volim roditelje , poštujem i sećanja na svog oca koji me vaspitao da budem uvek i u svakoj situaciji časna i poštena i pazim da sve što radim u životu bude pre svega moralno, a onda sve drugo, a tako sam i radila i radim...e pa u nekim situacijama , kada bi mi se to debelo obilo o glavu, pitala bih se zašto sam pogrešno vaspitana i zašto ne mogu protiv sebe i svojih principa , a zarad lične koristi?:confused:

Držalo bi me to razočarenje izvesno vreme, a kada glavna muka , bol koji mi je zadat zarad moje ljudskosti i ispravnosti popusti , ipak sam ostajala srećna što mogu ponosno i uzdignute glave , svakom da pogledam u oči i da se ne postidim...ma koliko me to koštalo.:)

Neverovatno ali sinoć sedim sa nekim prijateljima i naravno da nikada ne spominjemo politiku i ne kvarimo ta naša sve ređa druženja, u jednoj priči i sama rekoh : " Svi vi znate koliko sam ja volela ( namerno prošlo vreme) i ovu zemlju, a ljude nadasve i svi vi znate koliko sam prilika za život na nekom drugom mestu odbila, a zašta bi današnji dali i obe ruke , noge i povadili bar pola organa, a sada odgovorno kažem da me ama uopšte ne zanima kako će ova zemlja nadalje...uopšte , ma koliko to mene lično bolelo intimno i u dubini srca"!:sad2:

Da li je potrebno da naglasim da smo se odmah posle toga i rastali i svako je otišao svojim putem sa gorčinom i teskobom u dnu duše, jer smo svi svesni kuda nas ovi i sve ovo vodi i kojim putem...bez puta.:confused:
 
Pa šta bi čovek drugo i očekivao od takvih do da ismevaju...ups, pokušaju da ismevaju sve i svakoga ko iole pokuša da napiše nešto i normalno, stvarno i istinu kako, gde i s kim danas živimo i kakve su im, vam, svejedno...moralne i ljudske neVrednosti usađene u sistem...tuga.:sad2:

Ali šta očekivati od takvih, kada je činjenica da preko 40% mladih danas izlazi funkcionalno nepismeno iz škola, a njihovo neobrazovanje je ne samo evidentno već prosto boli koliko je.:confused:

Država gde su Cece, Kan Kanovi, pevački-seljački zetovi koji nisu u stanju da skrste dve razumljive, a časte ih ministarstvima odbrane države, policije i koječega, uzdanice i neko na koga se treba ugledati...šta više dodati...nastavite sa spamom, kao da neko i očekuje bilo šta pametnije od vas.
 
Koschei.Besmertnii:
На нашој страни смо МИ, на њиховој страни су ОНИ.

Ја сам своју поделу извршио. Не занимају ме више ни странке, ни коалиције, ни удружења, ни демократе, ни комунисти, ни националисти, ни монархисти, ни ови -исти, ни они -исти.. Све је то звечка за будале, шљокице за мајмуне. Постојимо МИ и постоје ОНИ.
ОНИ су они што подразумевају да им се клањамо, да их обожавамо, да им се дивимо, да их одобравамо, да немамо куд него да признамо да су незаменљиви, да су крем, да су "елита" и да је нормално да због тога и не покушамо да пробамо без њих и да се успротивимо.
ОНИ су ти који унапред за три генерације имају обезбеђена места на добрим положајима, који имају деде, очеве, стричеве, стрине, тетке, кумове, шураке тамо где треба и кад' треба и колико треба.
Да, да, то су ОНИ што им само видиш руку иза затамњеног стакла, и ролекс на њој, када бацају ђубре док журе ка канцеларијама.
Док се МИ уздамо у наших десет прстију ОНИ тренирају само једну руку - леву и на капуту имају само један - десни џеп.
То су ОНИ чија су деца увек у праву, и када пребију наше дете, и када пребију наставника а ако треба и на нас ће кренути јер нису учени о границама, о обзиру, о поштовању, о другом, о човеку...
Да, да, њихова деца још у обданишту имају спремну канцеларију, и фотељу, и шофера, и тетке, и ујаке, и кумове, и панорамски лифт, и подрум за не дај боже, па када крену у школу могу да лупају чврге директорима јер је то део обуке како треба са марвом и са стоком, са рајом, тј у будућности са нашом децом...
И немам разумевања за њихову децу, и за мене њихова деца нису деца, и не занима ме то што нису крива јер су забога деца, и не, не, не желим ни да слушам те сплачине, не, њихова деца су ОНИ људи који ће се једнога дана односити према нашој деци као што се данас њихови родитељи односе према нама...

А МИ, ко смо МИ?

МИ смо они поштени, они вредни и марљиви, они одговорни, они човекољубиви и родољубиви, они који се кроз живот управљају застарелим, ретроградним, средњевековним путоказима - моралним нормама и принципима јер нашу децу учимо да не буду бахата, да поштују старије, да друге не треба кињити, малтретирати, ниподаштавати и исмевати, да треба и поделити па чак и све што имамо ако треба дати, да не треба присвајати туђе, да не треба лагати, да се треба уздати у своје способности и да се не треба лактати и грабити већ сарађивати и знање размењивати, поклањати...
Да Сораби, да Сорабијо моја, да Србадијо лепа, вредна и поштена, МИ смо ти који су гурнути у страну, које су својом бахатошћу "поклопили" а најрадије би нас и закопали негде дубоко само да им нисмо потребни као марва и вучна стока, као декор за друштвено уређење, као цвеће крај прилаза њиховим палатама које њихови керови када иду у шетњу запишавају, ах, да, њихови керови недељно поједу меса колико просечно дете у нашој напаћеној Србији под зуб стави за годину дана.
Нема црвених, нема жутих, нема плавих, нема комуниста и нема монархиста, нема разноразних -иних и нема безбројних -иста, све је то илузија, опсена, колаж-слика коју су ОНИ оправили и ОНИ је одржавају и дотерују, нема Сораби поносити, родољубиви и истинољубиви, нема, само су ОНИ и само смо МИ, и ничег више нема...
Kliknite za proširenje...
Ma svaka ti je zlatna SVAKA TI CAST BRATE BOLJI TEKST<SADRZAJNIJI<SVEOBUHVATNIJI<PRECIZNIJI<KONCIZNIJI....NISAM PROCITAO GODINAMA!!!!!!! Kako da se ujedinimo MI SVI-MI protiv ONI.Ako si ovakav kako si napisao bice mi cast da budem uz tebe na strani MI !!!!!!!
 
"На нашој страни смо МИ, на њиховој страни су ОНИ."
-----------------------
Procitala sam sve napisano, cestitam Kochei:)

Samo, da li ti ikad padne na pamet da smo MI za njih ONI?
Ma koji?

Ispada jos da je najlakse gurati kamenje, i cutati?!

NIJE!

Bilo bi lakse zakititi se tudjim perjem, reci hop pre nego sto skocis. I cekati da ti se prisljamce lesinari koji cekaju svaki tvoj sledeci pogresan potez, a onda da nastane njihova gozba. A ti stojis po strani i govoris sebi da to neko odgore vidi sve, i kako ima pravde?!
I milion primera jos, milion propusta i sta?

Ili, da se jednostavno opametis i uklopis u svakodnevicu,da ne plivas uzvodno (i povremeno se davis) a ne da se prepustist toku?!
Ubijes sopstvenu savest da ne bi preuzeo odgovornost i za ono sto nije tvoja krivica. S dovoljno ludila u glavi (samo) mozda ponekad resis nereseivo, pri cistoj svesti, tesko...
I, cekas kao i drugi da vidis sta ce da bude kad bude bilo, da se iskljucis.

Ima milion stvar zbog kojih covek ispadne glup pred mnogo vecim glupacima od sebe. Ne zato sto to jeste, nego zato sto oni to jesu.

I, posto je tema "OBJAVLJUJEM RAT", da te poduprem, a i sebe:)

Oni koji zele zaista da se bore a ne uzdaju samo u Boga, moraju i da ga ponekad odmene. Da oni budi ti koji ce kaznjavati. Dakle, kad god mogu, ja odmenim Boga, pa oni sto su mi ucinili nepravdu ce da osete mnogo pre nego sto do Boga stignu:(

Bog je jedan, nas je mnogo. Zato je i nepravdi mnogo. Nisam pristalica da se od budala moram sklanjati, mada se cesto sklonim. Dok ne skontam da sam trebala potruditi da budem veca budala.
Jer, ljudi su generalno budale. Svi misle kako upravo oni nisu ipsod koze crveni i da mi mogu jahati po zivicima i mozgu sve vreme, a ja da cekam da dodje Bog i razresi situaciju.

Zato moram da guram dalje, a budale neka me prate ako mogu! To je njihov problem, nije moj.
 
paja1408:
Ma svaka ti je zlatna SVAKA TI CAST BRATE BOLJI TEKST<SADRZAJNIJI<SVEOBUHVATNIJI<PRECIZNIJI<KONCIZNIJI....NISAM PROCITAO GODINAMA!!!!!!! Kako da se ujedinimo MI SVI-MI protiv ONI.Ako si ovakav kako si napisao bice mi cast da budem uz tebe na strani MI !!!!!!!
Kliknite za proširenje...

Е роде мој, када бих ти испричао ко сам и какав сам, не би веровао... или би и ти рекао види папка... вола, или би се расплакао!
 
*BILJA*:
"На нашој страни смо МИ, на њиховој страни су ОНИ."
-----------------------
Procitala sam sve napisano, cestitam Kochei:)

Samo, da li ti ikad padne na pamet da smo MI za njih ONI?
Ma koji?

Ispada jos da je najlakse gurati kamenje, i cutati?!

NIJE!

Bilo bi lakse zakititi se tudjim perjem, reci hop pre nego sto skocis. I cekati da ti se prisljamce lesinari koji cekaju svaki tvoj sledeci pogresan potez, a onda da nastane njihova gozba. A ti stojis po strani i govoris sebi da to neko odgore vidi sve, i kako ima pravde?!
I milion primera jos, milion propusta i sta?

Ili, da se jednostavno opametis i uklopis u svakodnevicu,da ne plivas uzvodno (i povremeno se davis) a ne da se prepustist toku?!
Ubijes sopstvenu savest da ne bi preuzeo odgovornost i za ono sto nije tvoja krivica. S dovoljno ludila u glavi (samo) mozda ponekad resis nereseivo, pri cistoj svesti, tesko...
I, cekas kao i drugi da vidis sta ce da bude kad bude bilo, da se iskljucis.

Ima milion stvar zbog kojih covek ispadne glup pred mnogo vecim glupacima od sebe. Ne zato sto to jeste, nego zato sto oni to jesu.

I, posto je tema "OBJAVLJUJEM RAT", da te poduprem, a i sebe:)

Oni koji zele zaista da se bore a ne uzdaju samo u Boga, moraju i da ga ponekad odmene. Da oni budi ti koji ce kaznjavati. Dakle, kad god mogu, ja odmenim Boga, pa oni sto su mi ucinili nepravdu ce da osete mnogo pre nego sto do Boga stignu:(

Bog je jedan, nas je mnogo. Zato je i nepravdi mnogo. Nisam pristalica da se od budala moram sklanjati, mada se cesto sklonim. Dok ne skontam da sam trebala potruditi da budem veca budala.
Jer, ljudi su generalno budale. Svi misle kako upravo oni nisu ipsod koze crveni i da mi mogu jahati po zivicima i mozgu sve vreme, a ja da cekam da dodje Bog i razresi situaciju.

Zato moram da guram dalje, a budale neka me prate ako mogu! To je njihov problem, nije moj.
Kliknite za proširenje...

Биљо, управо је у томе ствар, доста сам био "душа благородна", решио и ја да мало окренем лист!
Бог силу не воли, али сила Бога не моли! Доста је било!!!
 
Koschei.Besmertnii:

Биљо, управо је у томе ствар, доста сам био "душа благородна", решио и ја да мало окренем лист!
Бог силу не воли, али сила Бога не моли! Доста је било!!!
Kliknite za proširenje...

ISTI SLUCAJ:worth:
Sve dok je bar nesto u mojoj moci. I, tacno je da od goreg ima gore, ali se na to necu privici, ne bi smeo niko! I ma kako da je tacno da je realnost relativna, i da sve zavisi od ugla posmatranja i posmatracha, ima i nekoliko vrlo prostih faktora. Jedan kojeg se otsad drzim: Ako sam rodjena da hodam, necu da puzim!

"Vidimo" se nesto kasnije:bye:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Тихи
Kinezi pokrenuli "rat"
2
Odgovora
29
Pregleda
484
ssmpmd
ssmpmd
Straks92
  • Anketa
Rat u Ukrajini (32)
316 317 318
Odgovora
7.948
Pregleda
145.783
Kadafi
Kadafi
N
  • Zatvorena
Rusija objavljuje rat zvanično?
4 5 6
Odgovora
147
Pregleda
2.207
Nina
Nina

Back
Top