igracina:
Ako ti je to bas vazno aleks1 ,pravoslavni sam iz stare Crne Gore.
To iz tvog izlaganja ne bi bas moglo da se kaze. Vise delujes kao neki vatikansko-komunisticki kvazi strucnjak! A to blage veze sa pravoslavljem i sa Crnom Gorom nema!
igracina:
Odmah si kod prve teme (ocila)zamijenio teze!!!
Ne sporis moju konstataciju da se u Crnoj Gori ocila nikada nisu promovisala do 1918god.Ides u pravcu dokazivanja da su Srbi i Srpstvo prepoznatljiviji po orlovima (koje ima svaka druga zastava ili grb u svijetu) nego po ocilima?!?!
Ne sporim da se ocila nisu nalazila medju simbolima druge srpske drzave Crne Gore do 1918. zato sto su to bili kao grb: beli dvoglavi nemanjicki orao sa krunom i sa stitom i lavom na grudima; kao zastava: srpska trobojka crveno plavo bela i pesma-himna: Onamo 'namo tj. Ubavoj nam Crnoj Gori koje je napisao Kralj Nikola I. Medjutim, ocila se jasno mogu prepoznati na nekim srednjovekovnim svetinjama u Crnoj Gori poput manastira Morace.
Srbi i srpstvo nisu prepoznatljiviji po obicnim "ORLOVIMA" (sto predstavlja veoma cest heraldicki motiv u svetu) vec po
BELIM DVOGLAVIM NEMANJICKIM ORLOVIMA sto jeste bio grb koji je oduvek predstavljao srpsku drzavu i objedinjavao sve srpske simbole.
igracina:
U vezi arhitektonskog stila crkava pitas:"na koje crkve upires prstom"?Pojednostavicu ti.
Zasto manastir Ostrog i Cetinjski manastir nemaju kupolice moravsko-vizantijskog stila?????????
Naveo sam ti najvece Crnogorske svetinje!
Znamo odlicno kako je SPC dogmatska i zatucana,ne odstupa ni od sitnica ,a kamoli da dopusta ovakve razlike.
E tu sam te cekao, zato sto tu jasno pokazujes razmeru svoje gluposti! Prvo ne postoji "moravsko-vizantijski" stil, vec postoji srpsko-vizantijski, moravski (ili moravska skola), raski itd... Skoro ni jedan manastir koji je gradjen posle turske okupacije nema kupole! Ne znam sta ti znace te kupole, sta pokusavas njima da postignes? Prvo sve to zavisi od stilova gradnje koje sam pokusavao da ti objasnim. Znaci da li je upitanju upisani krst grcki ili latinski, da li je u pitanju jednobrodna ili dvobrodna ili visebrodna gradjevina? Drugo zavisi od podneblja, okruzenja, potreba, pa i ukusa ktitora. Pa kupole nema vise crkava po srpskim eparhijama nego sto ih ima. Pogledaj malo manastire po Vojvodini ili negde drugde. Kupole ne igraju tu neku kljucnu ulogu. Pa ima kupola i po Crnoj Gori kao sto je manastir Moraca ili Pivski manastir itd. Sta cemo sa tim? Da to onda nisu neki "okupatorski" manastiri? Da si malo obrazovaniji znao bi da je Cetinjski manastir na primer gradjen na mestu dvora Ivana Crnojevica i bio je rusen vise puta. Vladika Danilo Petrovic je zamislio da to bude mauzolej! A sto se Ostroga tice to su nekada bile pecine i isposnice, a posto si pravoslavni iz Crne Gore, onda valjda znas koliko taj manastirski kompleks ima crkava i gde se one nalaze. Ako i na stenama i u pecinama treba da se grade kupole kako bi one bile SPC, onda je to neko na vreme trebalo da obavesti Svetog Vasilija!
igracina:
Bice da je kljuc u1921god kada je kralj Aca politickim dekretom (hej,politickim dekretom!) ukinuo CRNOGORSKU PRAVOSLAVNU CRKVU i pripojio je SPC.
Ovih godina Amfilohije prepravlja crkve po Crnoj Gori dodajuci im kupolice i mijenja njihov vjekovni identitet.
Ma sta rece! Kralj Aleksandar, rodjeni Crnogorac sa Cetinja i unuk Kralja Nikole I, politickim dekretima ukida crkve? Ma ko li vas uci da tako bezocno lazete? Evo za promenu malo cinjenica o "autokefalnoj crnogorskoj crkvi": "Статус Митрополије Црногорско-приморске је одређен, дефинисан и ни у чему не може бити споран. Ову епархију је основао Свети Сава и она је своју каноничност потврдила кроз историју, чак и када је као једина епархија испод ријека Саве и Дунава остала слободна. На њеном пријестолу никада није било странаца него су га увијек заузимали архијереји из српског рода. Када је укинута Пећка Патријаршија наша Митрополија је, уз Карловачку, остала једини чувар канонско-правног континуитета и заступник аутокефалности Српске цркве. У вријеме краља Николе она се називала аутокефалном Митрополијом али је та аутокефалност била искључиво у функцији ослобађања и тежње за уједињењем свих епархија Српске Патријаршије до чега је коначно и дошло.
Нема говора о неком насиљу, окупацији или насилној унификацији. Управо су црногорски Митрополити Митрофан Бан и Гаврило Дожић (каснији српски патријарх) дали крупан допринос обнављању Српске Патријаршије. У обимној документацији из тог времена (1918-1922) нема ни трага од било каквог њиховог неслагања , противљења уједињењу или нечег сличног. Напротив, Митрофан Бан као најстарији српски архијереј све докле га болест није савладала, био је предсједник архијерејског сабора који је припремао обнављање и уједињење СПЦ. Тиме је заправо крунисао своје животно дјело. Упокојио се 1920. године срећан што је дочекао уједињење српства и обнављање наше Помјесне цркве.
До последњег издиханија је Митрофан Бан учествовао у процесу обједињавања покрајинских Српских цркава и канонског уобличавања обнове Пећке патријаршије, чијег је свештеног Трона егзарх био. Сви архијереји са територије Краљевине Црне Горе: Цетињски митрополит Митрофан Бан, предсједник Светог Синода, Пећки митрополит Гаврило Дожић и Захумско-рашки епископ Кирил Митровић на сједници Светог Синода од 16. децембра 1918. године, под Сн. бр. 1169, донијели су и својеручно потписали историјску одлуку којом "Свети Синод налази цјелисходним и оправданим да се и Св. аутокефална Црква у Црној Гори уједини са независном Црквом у Краљевини Србији, а заједно с овом са цијелом Св. Српско-православном Црквом у новој држави...
На Другој архијерејској конференцији одржаној 24-28 маја 1919. године у Београду за предсједника Средишњег Архијерејског Сабора Уједињене Српске Цркве између свих тадашњих владика изабран је као најдостојнији Митрофан Бан. На овој Конференцији архијереји су прогласили "духовно, морално и административно јединство свих Српских православних црквених области...". Вршећи дужност предсједника Средишњег Архијерејског Сабора митрополит Митрофан боравио је у Сремским Карловцима и Београду од половине маја 1919. до краја јуна 1920. године гдје је по своме богатом архипастирском искуству и са старачком мудрошћу дао велики допринос процесу обнављања канонског јединства Српске православне Цркве. Посланица о Васкрсу 1919. године најбољи је показатељ и свједок митрополитове безрезервне опредјељености за народно и црквено уједињење које је дијелио са свим свештенством и вјерним народом Црногорско-приморске епархије. О томе свједоче и његове окружнице упућене свештенству и народу његове митрополије, Захумско-рашке и Бококоторско-дубровачке епархије и Скадарског викаријата. Коресподенција са краљем Петром Првим и Регентом Александром Карађорђевићем такође јасно и недвосмислено потврђују његову опредјељеност за нови државни и политички поредак и династију."
To sto se ponovo ne samo po Crnoj Gori, vec i po svim srpskim eparhijama zidaju nove crkve u stilu nasih srednjovekovnih crkava i manastira je znak povratka lepoti i vrednosti koja je itekako prepoznatljiva svuda u svetu. Hvala Gospodu na tome!
igracina:
Sto se plemenske organizacije sve je jasno,iako si u ovu temu usao kao zavezanih ociju.
Pleme je pleme.
I sta je ovim "pisac" hteo da kaze, nije mi jasno!
igracina:
Ne brkaj pleme sa krajem ,oblasti i slicno!
Pleme ima svoju hijerarhiju i svoje vodje koje svi pripadnici plemena slusaju bez rezerve.Kod Crnogoraca:vojvode ,serdari,knezevi itd.
Pleme ima svoje plemenske sudove.
Pleme ima svoju precizno utvrdjenu teritoriju.
Ukoliko je napadnut neki clan plemena izvana,brane ga svi pripadnici plemena kao da je iz njihove porodice.
Sada znas sto je pleme.
Ponavljam ti ,kod juznih slovena nema plemena (od vajkada) osim kod Crnogoraca.
U sustini najlakse je saznati ko je Crnogorac ,a ko nije.
Koja su ti to srpska plemena iz Raske i Metohije ?Objasni malo njihovu hijerarhiju?
Ma ko mi kaze? Iz kog si ti onda plemena, nesretnice? Ja vrlo dobro znam cinjenice o toj temi! Takodje, vrlo dobro znam i koje sam pleme i ko sam i sta sam i ko su mi bili preci i sve ostalo! Znaci, ovo su cinjenice:"Јован Цвијић, у свом капиталном дјелу "Балканско полуострво", каже да се племена деле на: црногорска племена, тј. племена старе, историјске Црне Горе, између долине реке Зете и Скадарског језера с једне и Боке Которске с друге стране. Насељавају четири нахије: Катунску, Љешанску, Ријечку и Црмничку. Затим, херцеговачка племена и племена "седморо Брда" И једна и друга назваћемо рашким племенима, пошто је већина од њих у области некадашње Рашке". И наравно ту су приморска племена."
Moje pleme Banjani spadaju u tzv. hercegovacka plemena: "Херцеговачка племена се простиру и на територији Црне Горе и на територији Републике Српске. Нема разлога да се не набрајају заједно. Херцеговачка племена су: Дробњаци (са Језерима), Ускоци, Пива, Шаранци, Никшићи, Бањани, Грахово, Кривошије, Требјешани, Билећа, Гацко, Љубибратићи, Зупци, Рудињани, Приједојевићи и Малешевци."
Istina je da danas nema plemena nigde drugde osim medju Srbima u danasnjoj Crnoj Gori, Metohiji i Republici Srpskoj. Ali to ne znaci da ona nisu postojala. Srbi su bili veoma jako plemenski vezani prilikom doseljavanja na Balkan i kasnije. Plemenska povezanost se vremenom gubila, ali je silom prilika (najezda Turaka) opstala u delovima Srpskog naroda. Zahvaljujuci plemenima, nasoj Svetoj Crkvi i guslama, nase Srpstvo se ocuvalo i opstalo!
igracina:
Odokativne i pseudolakonske komentare tipa Vojislavljevici,Balsici i Crnojevici su bili Srbi necu komentarisati.
Evo ko su oni bili: 15/28. VIII 1910. краљ Никола Петровић приликом свечаног говора поводом промовисања Црне Горе за краљевину каже: "Дубоки су темељи овој обновљеној краљевини нашој. Они силазе до некадашњих зетских краљева Војислава, Михаила и Бодина”, наглашавајући и у прогласу да је Зета "дала Српству прву моћну и признату краљевину". To kaze Crnogorski Kralj Nikola!
A evo malo istorijskih izvora o Vojisavljevicima: По пристигнућу на Балкан у VII вијеку, српски народ се постепено организовао у мањим или већим областима. Те области су дуж обале Јадранског мора биле Дукља, Травунија, Захумље и Паганија, а у унутрашњости Рашка и Босна. Дукља је пред крај X вијека постала центар српског обједињавања. Унутар граница ове државе по правилу се налазе Травунија и Захумље, а повремено и Рашка и Босна. Почетком XII вијека, пак, смрћу краља Константина Бодина, политички центар постаје Рашка. О етничком идентитету Дукље овога периода сачувани су и записи.
Византијски хроничар Јован Скилица, за кога су имена Срби и Трибали синоними, као и Србија и Трибалија, наводи да је кнез Јован Владимир био владар "Трибалије и оближњих крајева Србије". Василије II, византијски цар, тражио је од дукљанског кнеза Јована Владимира помоћ ради борбе са бугарским царем Самуилом, па је с тим у вези свједочанство у повељи Лавре св. Атанасија из 993. о српском посланству, очигледно послатом од стране Јована Владимира, које је морем путовало Василију II. Скилица, такође, каже за дукљанског кнеза Стефана Војислава да је "архонт Срба", Дукљу назива Србијом, а за Војислављеве војнике који су се супротставили Византији вели да су Срби. Исто тако, за византијског магната и војсковођу Кекавмена, који је написао "Стратегикон", Стефан Војислав је "Травуњанин Србин". Већ поменути Скилица каже за Војислављевог сина и насљедника Михаила, будућег краља, да је владар Трибала и Срба.
Kralj Nikola: 15-28. VIII 1910. краљ Никола Петровић је у саглашавању са посланичким предлогом о уздизању Црне Горе у ранг краљевства између осталог рекао: "Свјестан славне улоге ових наших страна у историји српскога народа за вријеме моћних краљева и господара негдашње Зете, колијевке славних Немањића; и свјестан доцније улоге наше отаџбине, ја одобравам предлог Народне скупштине да се обнови старо краљевско дојстојанство мојој држави; одобравам тим прије што видим у жељи представништва мога драгог народа будну свијест наше прошлости; а народ који има лијепу прошлост и који је прожет и одушевљен свијешћу своје прошлости, тај народ може с поуздањем гледати у све бољу и сјајнију будућност."
Pa opet malo cinjenica: Превласт Рашке, почетком XII вијека, остварује рашки велики жупан Вукан коме је Рашку на управу дао Константин Бодин, као "жупану са свога двора". И неке друге велможе из Дукље су тада пристигле у Рашку, па и Завида, отац Стефана Немање, родоначелника династије Немањића. Династија Немањића владаће српским земљама до 1371, када умире српски цар Урош Немањић, мада је политичко јединство Срба почело да се нарушава још за његова живота. У вријеме Немањића све се чешће за Дукљу употребљава име Зета, које ће временом и потпуно замијенити старо.
Рашки велики жупан Стефан Немања, рођен у Дукљи, у својим повељама ову земљу је називао очевином и дједовином. Његов син, краљ Стефан Прововјенчани у "Животу светог Симеона" каже: "Иако ме тада није било нити памтим шта је било о рођењу његову, ипак сам слушао да је био велики метеж у овој страни српске земље, и Диоклитије и Далмације и Травуније, и да су родитељу његову браћа му завишћу одузели земљу. А он изиђе из буна њихових у мјесто рођења својега, по имену Диоклитија. И вољом Божјом и пречисте његове матере, роди и ово, свето дијете, које ће Божјим промислом бити сакупилац пропалих земаља отачаства свога, пастир и учитељ, па, штавише, и обновилац онога што је било пропало, у мјесту по имену Рибница." Стефан Немања је успјешно окончао поход на Дукљу која је била под снажним византијским утицајем, те тако Стефан Првовјенчани каже да његов отац "поврати Диоклитију и Далмацију, отачаство и рођење своје, праву дједовину своју, коју је насиљем држао грчки народ... истријеби грчко име, да се никако не помиње име њихово у тој области, народ свој у њима неповређен остави..."
Немањин најмлађи син, Растко Немањић (Свети Сава) оснивао је српске епископије широм српских земаља. Тако је за сједиште зетског епископа одређен манастир Св. Арханђела Михаила на Превлаци у Боки Которској, а за сједиште Будимљанске епископије манастир Св. Ђурђа код Берана. Дјелове територије данашње Митрополије црногорско-приморске обухватале су и хумска и дабарска епископија.
О несумњивом српском идентитету словенског становништва у Зети свједочи и повеља краља Милутина Немањића манастиру Св. Николе на Врањини (XIV вијек); из ње се може видјети да су око Скадарског језера, једни до других, живјели Срби, Латини, Арбанаси и Власи. Ни бројни документи цара Душана Немањића, који се потписивао као цар Срба и Грка, не говоре о постојању неке друге словенске етничке скупине у Зети осим српске.
Evo reci Djurdja Crnojevica: "Кратка историја Црне Горе", свети Петар Цетињски преноси ријечи Ђурђа Црнојевића: "Ја бих вас свјетовао, да изаберете једнога човјека између вас и да га примите и познате за својега владитеља; ал знајући, да се ви у избору нећете сагласити међу собом, из тог вам узрока остављам мјесто себе Митрополита Германа, а по њем будуће митрополите, докле, еда Бог промисли за србски народ на други бољи начин. Герман је обшти духовни одтац и архипастир, а ово је ваша обшта црква и манастијер, у којему он пребива; тко може, дакле, боље и усрдније за добро ваше радити од вашега духовнога оца? И ви сте његова по духу светоме чеда и овце словенскога стада Христова, за које он је дужан, као пастир, живот свој положити. Договарајте се с њим и слушајте његове совјете и науке, а ја му ето остављам и грб, којега су блаженопочивши цари наши српски, а по њима прародитељи моји и ја употребљавали."
A evo opet naucnih izvora: "Послије смрти цара Душана, Балшићи су се осамосталили у Зети, а српско царство почело је све више да се осипа. За краља свих Срба крунисан је у манастиру Милешева, на гробу светог Саве, босански бан Твртко Котроманић, кога су као таквог прихватили и кнез Лазар и Вук Бранковић. Балшићи га нијесу признали за краља свих Срба, сматрајући да то право припада њима, будући да су били владари области из које су потекле двије српске владарске лозе, Војислављевићи и Немањићи. Међутим, Зета Балшића није била довољно снажна да политички обједини расцјепкане српске земље којима су владали обласни господари. Ипак, неки вид политичког јединства српског народа је чуван преко институције државног сабора. "Житије Исаија" нам казује да су Ђурађ Балшић и кнез Лазар 1375. присуствовали државном сабору у Пећи када је биран српски патријарх. Почетком двадесетих година XV вијека деспот Стефан Лазаревић, Лазарев син, наслиједио је од Балшића Зету.
Земље које је деспот Стефан Лазаревић успио да окупи нијесу дуго остале у заједници. На већем дијелу Зете су се осамосталили Црнојевићи, потомци Ђураша Илијића, челника на немањићком двору, док су мањи дио ове области запосјели Млечани. По повратку у Зету 1481, пошто су га Турци изгнали у Италију, зетски господар Иван Црнојевић, је умјесто Жабљака за своје сједиште узео Обод, а затим Цетиње, гдје је уз двор изграђен манастир као сједиште зетског митрополита. Црнојевићи су себе видјели као настављаче немањићке државе. Немањићи су за Црнојевиће били "свети српски цареви", владарска идеологија им се базирала на установама из немањићког периода, те су стога Црнојевићи и прихватили двоглавог орла Немањића за свој симбол. Иванов син Ђурађ основао је прву штампарију на словенском југу.
Након пада Зете Црнојевића, 1499, Црна Гора ће се њихати на култу Обилића и косовском завјету, на идеалима обнове српског царства, на слави Немањића и Црнојевића. Нема никакве дилеме да је становништво средњовјековне Зете имало чврсту српску свијест, што се јасно може видјети и у дозволи за градњу цркве коју је Грчка колонија у Венецији добила 1514, а у њој се поред тројице Грка помиње и "Андрија Зећанин, Србин".
igracina:
Sto se Petrovica tice ja ne sporim da su neki od njih iz RAZLICITIH RAZLOGA u sirem smislu smatrali Srbima i da su naturali srpstvo tada 99% nepismenim Crnogorcima.
A da malo skrenemo paznju na taj "siri smisao"!
-Vladika Danilo: На Митровдан 1714. године, владика Данило упућује поруку Црногорском збору и главарима:
Мила би ми била смрт да сте ви хтјели да сви уједињени изгинемо часни и славно, као што је то учинио сам Кнез Лазар и Милош Обилић који уби цара на Косову, па најзад и сам погибе са својим господаром и свих седам хиљада бораца, - што нас Црногорце довело у ове крше, - оставивши послије себе славу и част.
-Vladika Sava: У писму Дубровчанима, поред осталог, вели:
И драго нам је владање ваше који се ви јоште од нашега србскога језика находите.
A sad tvoj omiljeni clan dinastije Petrovica kojeg tako rado citiras! Evo kako je pisao i govorio
-Vladika Vasilije: Владика Василије посвећује, у Историји о Црној Гори доста пажње српском царству, па наводи:
За велике гријехове наше, а особито за убиство младога цара Уроша, Бог се разгњевио и допуштио те су Турци завладали готово цијелијем српскијем царством.
Црна Гора насељена је већином досељеницима, који у ове горе добјежаше послије пропасти царства српскога. Свако племе памти и свога родоначелника који се је преселио у Црну Гору; свако племе има, у народном предању, своју историју; свако прича кад су се доселили у Црну Гору његови стари, ко су они били, одакле су доселили.
Владика Василије у својој 'Оди Немањи' вели:
Сербски свети краљи вастаните,
Цару Христу молбу сатворите,
Мухамедску вјеру изложите,
От вашего отачества иждените!
Христијанском цару помогните,
Отчество ваше обновите!
Архијереји сербски не лезите,
Но всу ношт Бога молите,
Царско сербско паки ваставити,
Правдоју и благочествијим прославити!
-Sveti Petar Cetinjski (kazes da uzivas citajuci njegova dela u originalu, pa izvoli): Уочи боја на Мартинићима, 1796,
Петар I позива Црногорце и Брђане да докажу да у нама неугашено србско срце куца и србска крвца врије, а пред бој на Крусима, такође 1796, тражи од својих ратника да ударе на непријатеља нашег предрагог имена србског и наше дражајше вољности додајући да се Турци и сад боје Црногораца, боје се србскијех витезова, који нијесу вични своју постојбину остављати.
-Vladika Rade: Петар II Петровић Његош је отац модерног српског националног осјећања, највећи Србин међу Србима. Сва његова дјела су надахнута српским родољубљем, а Горски вијенац је, без сумње, најсрпскије дјело икада написано.
-Knjaz Danilo: Законик књаза Данила
установљен 1855.
параграф 92.
Иако у овој земљи нема никакве друге народности до једине српске и никакве друге вјере до једине православне источне, то опет сваки иноплеменик и иновјерац може слободно живјети и ону слободу и ону нашу домаћу правицу уживати као и сваки Црногорац и Брђанин што ужива.
У прокламацији Кучима 1852, књаз Данило вели:
Спомените се, о јуначки народе старије српскије јунака, како су се они храбро борили, да не робују под турским игом, да им измет не чини, да им тајин не давају, да им путеве не направљају и коње проводају.
Немојте да ова моја врућа препорука код вас погине, јер Србин данас нема никога до Бога и свога брата Србина.
У писму србијанском кнезу Александру Карађорђевићу, априла 1856, књаз Данило захваљује на послатим уџбеницима:
Дјело ово да служи за залог новог и крепког братског јединства, које ће бити основ будућој нашој свези братског согласја, основ бољој будућој срећи једнородног народа српског. Књаз црногорски носи на скрижали својега срца урезано чувство љубави и преданости не само за свој народ, већ за све Српство и за све оно, што се српско зове и именује.
Крајем маја 1856. књаз Данило пише Наполеону III о турским зулумима:
Да би нас себи потчинили глађу, они су разјагмили српске земље, отели српско море; нама остају само стијене и срце, које никада неће клонути.
Књаз Данило поручује србијанском кнезу Михаилу Обреновићу:
Нека само започне књаз Михаило, ја му са својим Црногорцима пођох на сусрет, да ослободимо српски народ, па ма ја био у војсци књаза Михаила прости војник.
-Kralj Nikola I: Једна жеља преовлађиваше све друге: да ми је цијело прикупљено Српство загрлити, да ми је све његове непријатеље спржити!
igracina:
Siguran sam da Crnogorci prije 200god ,da ne govorim o jos ranijem periodu nisu ni znali sto je to Srbin i srpstvo.
Da, da! Nisu znali, ali su uz gusle pevali o moru, o prolecu, o pticama i o zaljubljivanju! Nisu zene nosile crninu za kosovskim junacima, nisu nasi djedovi nosili na kapama crn rub za Kosovom, uz gusle su pevali italijanske pesme. Njih to nije interesovalo, a to je zato sto su oni bili gradjani i evropljani.
igracina:
Dakle, slazes se sa mnom da jedna tudja dinastija moze dobro da vodi neki narod ,kao sto je bilo mnogo primjera u svijetu , pa i u slucaju Petrovica.
Da, ali toga kod nas Srba nije bilo zato sto su sve nase dinastije iz Srpskoga roda. Evo malo naucnih istorijskih cinjenica o tim "strancima" Petrovicima i o njihovom poreklu: Као што су скоро све угледније породице црногорске током времена досељене у Црну Гору из другијех српскијех земаља, тако је досељена и породица Петровића Његоша, и то, према предању које се у тој породици чува, из Босне, из мјеста Зјенице. То се њихово досељење односи добу владавине Ивана Црнојевића (1471-1490.). По досељењу они се настанише на Његушима у Катунској нахији.
О поријеклу и животу ове породице прије њихова досељења у Црну Гору ми врло мало што знамо, осим што нам предање казује, да су за неко кратко вријеме прије досељења боравили у Требињу, а затијем у Његошу планини, у мјесту Церовици. Ипак, судећи по једном потпису владике Данила, гдје се он назива "Војводић српске земље", можемо с правом закључивати, да је то била једна од старих угледнијих властелинских српских породица, која је, као и многе друге, због прилика које настадоше у Босни, пошто је Турци заузеше, напустила своје старо сједиште.
Три до четири нараштаја прошла су, може бити, док се је у тој породици родио Петар, по којему се и назваше Петровићи.
Унук овога Петра, а отац владике Данила, Шћепан, био је кнез Његушки, а осим тога често је изашиљан био по народним пословима код Патријарха у Пећ и тако је народне ствари заступао, да је због тога, као и због своје правичности и одлучности стекао велик глас и поштовање у народу.
Шћепан је, поред друге дјеце, имао сина Николу (доцније владику Данила), који се је као младић васпитавао и учио у цетињском манастиру, али пошто Сулејман-паша скадарски разруши овај манастир, 1692. године, Никола се опет поврати кући својих родитеља.
Крај XVII. вијека био је у опште најкритичнији тренутак у историји Црне Горе. С потоњијем каменом манастира Ивана Црнојевића порушен је и потоњи основ оне Црне Горе, коју Црнојевићи засновали бјеху. Изгледало је, да ће слобода црногорска за навијек да угасне, али добри геније Црне Горе показао је Црногорцима пут, којим треба да иду к спасењу. Крајем године 1696. Црногорци се скупе на сабор, да бирају себи Господара и владику, и Провиђење је хтјело, те је њихов избор пао на Николу (Данила) Петровића Његоша.
Тај избор био је сретан и Богом благословен.
igracina:
U vezi Holeceka si opet odgovorio zamjenom teza!!!!!
Pozivas se na Petrovice koji ,sasvim sigurno nisu bili naucnoistrazivacki radnici kao sto je to bio Josef Holecek.
Ha, ha, ha! Pa neces valjda ti da kazes da Petrovici nisu znali gde su vladali i kome su upravljali onolike godine i vekove. Pa sta je onda trebalo da dodje neki Ceh da im objasni da u Crnoj Gori ne zive Srbi? Pa mogu i ja da, kao naucni radnik pricam da u Ceskoj zive Eskimi, ali to nije istina.
igracina:
Ako ne vjerujes da Balsici nisu ucestvovali na Kosovskom boju ,ti provjeri.
Samim tim ,tvoji i moji preci 100% nisu ucestvovali na Kosovskom boju.
Dacu ti jos jedan podatak.Balsici su u ta doba 3 puta ratovali sa Lazarom Hrebeljanovicem.
To je uredu! Nije ratovao ni Vuk Brankovic na Kosovu, a ni mnogi drugi kao sto sam to vec ranije poninjao! Moji preci jesu ucestvovali na Kosovskom boju, i ti nemoj da vredjas! Moje bratstvo je uzelo prezime po jednom od barjaktara srpske vojske i time se ponosimo! U to doba ne samo da su Balsici ratovali sa Hrebeljanovicem, vec su manje vise svi vodili manje ratove oko nasledstva Carske krune Nemanjica. To je pocelo jos od smrti Cara Dusana i svi su se otimali o Carsku Krunu. Naravno da su tome tezili i Balsici sa pravom kao i sve ostale srpske velmoze.
igracina:
Nerado ,ali moram da se osvrnem na nevjerovatnu nebulozu da su u Kosovskoj bitci skoro pola Turske vojske sacinjavali Srbi , proizilazi da su u Kosovskoj bitci 1389god Srbi pobijedili Srbe.
Paradoksalno, ali istinito! Obrazuj se malo, pa ces i sam to zakljuciti!
igracina:
Jasno je da je Vuk proglasio jezik Crnogoraca,Dubrovcana i Hercegovaca tj. jezik Dukljanskih slovena za Srpski jezik!
Promucuran ,bjese copavi Vuk!
A i sam bese dukljanski sloven taj Vuk, jer mu otac bese dosao u Trsic iz plemena Drobnjaka.
igracina:
Nemoj da se pravis budala i govoris da je Njegos pisao Vukovim jezikom.Dobro znas da je Njegos pisao jezikom svoga naroda ,svojim maternjim jezikom,a Vuk je jezik Njegosevog naroda proglasio za srpski jezik.
Procitaj sta pise na naslovnoj strani prvog stampanog "Gorskog Vijenca"! Eno ga cuva se u muzeju na Cetinju! A Vuk je jezik i Njegosevog i svog naroda posto je i sam Crnogorac, proglasio za srpski!
igracina:
Ako sam izvukao iz konteksta odlomak iz knjige vladike Vasilija Petrovica,pa sto?Dovoljno je drastican i indikativan.
Pa to je smasno! Nemoj da si tako jadan! Procitaj njgovu "Istoriju o Crnoj Gori"! A pritom ja ne znam gde si ti to nasao. Reci na kojoj je to strani ili u kom poglavlju?
igracina:
Kakve su to bile bune po Srbiji?Socijalne,seljacke?Kakve veze imaju u smislu motiva sa bozicnim ustankom Crnogoraca iz 1918god?Pojasni malo!
Iste su to bile bune kao i ova u Crnoj Gori. To je bila medjudinasticka borba izmedju dve srpske dinastije Petrovica i Karadjordjevica. Isto tako bilo je i sukoba izmedju Petrovica i Obrenovica, ali najvise ih je bilo izmedju Karadjordjevica i Obrenovica!
igracina:
Pojasni malo:" ustaski poglavnik Sekula Drljevic ".
"Oj svijetla majska zoro" je narodna pjesma, a ne pjesma Sekule Drljevica.
Uostalom ,Srbima kao sto si ti, smeta svacija himna!!!
“Oj svijetla majska zoro” je izvorna narodna pesma koja ima više varijanti.
- Vlada Crne Gore usvojila je, međutim, onu koju je napisao Sekula Drljević, osnivač crnogorske neonacističke misli i bliski saradnik ustaskog hrvatskog rezima i Ante Pavelica. Naime, njegov bliski politički saborac Savić Marković Štedimlija objavio je 1938. godine u Zagrebu politički pamflet “Crvena Hrvatska” u kojemu na završnoj strani objavljuje Drljevićevu verziju pesme “Vječna naša Crna Goro”. Ako pročitamo sadašnju verziju nacionalne himne uočava se da samo prva strofa nije uzeta iz Drljevićeve varijante, ali doslovno jesu druga, treća i četvrta strofa, ističe Vukić. - Ako, dakle, pogledamo treću strofu i obratimo pažnju na stih: “Bit će gorda, bit će slavna domovina naša mila” uočićemo jasan hrvatizam, jer u srpskom govornom jeziku se ne kaže “bit će”, nego “biće”, niti se kaže “domovina” nego “otadžbina”. Dok su Srbi pod otadžbinom podrazumevali zemlju svojih otaca i bili za nju genetski i duhovno vezani, Hrvati stolećima nisu imali svoju otadžbinu, već su koristili izraz domovina, podrazumevajući pod njom mesto za obitavanje, a ne koje ih duhovno obavezuje zavetom predaka.
Ne smeta meni niti jedna tudja himna, ali ne volim kad se neko igra sa mojom!!!
ejenović-Balšić,Mrnjavčević-Balšić i Lazarević-Balšić.E kada ih upoznaš shvatićeš da su Balšići Srpska dinastija.A pitao bih te još nešto:Kako to da posle smrti jednig og Balšića(u vreme despotovine Srbije)njegove zemlje ulaze u sasatav DESPOTOVINE SRBIJE(na čijem je čelu DESPOT STEFAN LAZAREVIĆ).Ulaze dobrovoljno, dakle despot ih ne osvaja?
To je ostavilo katastrofalne posledice.
