MALA BICA IZ NAJLON KESE I PLASTICNE KUTIJE

EGYPTIAN CAT:

1) Da li ste, kada i koliko x morali da se odlucite na eutanaziju ?

Kliknite za proširenje...

Do sada sam imao sreće (da kucnem u drvo), te nisam bio u takvoj situaciji.

EGYPTIAN CAT:

3) Da li su vas dogadjanja sa zivotinjama kojima ne mozete pomoci i emotivno rasulo koje iz toga nastaje naterali da jednostavno okrenete glavu i pobegnete u nepoznatom smeru zato sto vise niste imali sange da prolazite kroz teske momente slicne ovom mom slucaju ili nekom drugom ?

Kliknite za proširenje...

Moram priznati da jesam stalno razmišljao o tome... ali kada ih čujem kako cvile ili vidim da im treba pomoć nemam snage da ih ostavim...
To je jedan od razloga što ovaj deo podforuma relativno retko posećujem, jer mi predstavlja veliki stres da čitam tekstove koji govore o patnji životinja.

Iskreno, veoma mi je drago što nisam u istoj situaciji kao i ti, a tebi svaka čast kako si izdržala.

1) jednom,zato sto je stene imalo stenecak i nije joj bilo spasa....zavrsila je kao biljka i nikad sebi necu oprostiti sto joj muke nisam skratila par dana pre toga,dok je bila svesna i u bolovima....
a drugi put je bilo stene isto sa stenecakom,ali nisam ga ja nasla nego neki momak i devojka,pa su oni odlucili da se uspava,i pobegli su da ne bi gledali to,a ja sam ostala sa stenetom kod veta i mazila je dok nije sve bilo gotovo.
2) jednostavno,kazem sebi da je bolje tako i pomislim na neke koji nisu imali srecu da odu bezbolno....ali neko vreme me to prati u mislima.....cak i dan danas se nekad setim i bude mi zao,ali svesna sam da im je bolje tako
3) pa....milion puta sam rekla da necu vise da uzimam bolesne,pa ih opet uzmem(ako mogu da uzmem) jer u tom trenutku jednostavno zaboravim muku kroz koju sam prolazila.....(jer,sta je moja muka,u odnosu na njihovu?)
A kada ne mogu da uzmem nekoga,danima me proganja to sto sam ga izneverila i onda mi ostaje samo da se nadam da se nasao neko drugi ko mu je pomogao i vracam se na to mesto,makar da ostavim neku hranu ili nesto

Jao Egyptian...nisam se do sada suocila sa takvom situacijom, i iskreno - ne znam da li bih mogla. Eutanazija je veoma tesko i slozeno pitanje, ne samo kada je rec o zivotinjama, vec i o ljudima. I zaista, ko smo mi da odlucujemo kada i kako ce neko umreti?
S druge strane...kad gledas kako neko kopni i umire pred tobom...narocito kad se taj proces odvija u mukama...nisam sigurna da se ne bih odlucila na taj korak. I znam da bih bila luda od bola ko zna koliko vremena posle.

Jednom sam bila u slicnoj situaciji, stenci koji jos nisu progledali, njih petoro..Imali su losu prognozu , njih troje je umrlo a decak i devojcica su se izvukli..
Jesam za eutanaziju samo u situaciji kad spasa nema a zivotinja se pri tome muci , ali ne i kad je ishod neizvestan i kad pomoc postoji.
Svaka cast sto nisi odustala i dala im svaku mogucu sansu.

Morala sam do sada da se odlucim vise puta za eutanaziju i to sam preuzela na sebe (jer ako se vec brinem i staram o njima moram i da donosim takve odluke, svesno gledajuci sta je za njih dobro a ne da li ja patim zbog toga).
Zivotinje o kojima se radilo bile su odrasle jedinke i trpele su neizdrzive bolove, jedna skotna mackica je imala unutrasnje povrede, krvarenje, sve joj je bilo smrskano i nije joj bilo spasa.
Druga se mucila jer je imala fizicku anomaliju na srcu koja nije mogla da se leci, operise, tretira, nije mogla normalno da dise, spava... One su se odjednom pojavile u nasem zajednickom dvoristu i zaista su trazile pomoc od mene, mazile se, mjaukale, pratile me... I naravno uvek se posavetujem sa veterinarom u koga imam poverenja.
Stence koji su bili u agoniji, poslednji stadij stenicaka...
Tako to ponekad biva, ako cu biti tu za njih da im olaksam muke-tu sam, meni je tesko ali njima jos teze, mada je to samo poredjenje neumesno. Ako vec idemo u te sfere igrati se Boga ili ne onda smatram da sticaj okolnosti nije bio slucajan.
U ovom slucaju bih isto postupila kao i ti, borila se svim silama da im pomognem jer iako su im izgledi da prezive mali nisu bili 100% izvesni.

Tsuymish:

1) jednom,zato sto je stene imalo stenecak i nije joj bilo spasa....zavrsila je kao biljka i nikad sebi necu oprostiti sto joj muke nisam skratila par dana pre toga,dok je bila svesna i u bolovima....
a drugi put je bilo stene isto sa stenecakom,ali nisam ga ja nasla nego neki momak i devojka,pa su oni odlucili da se uspava,i pobegli su da ne bi gledali to,a ja sam ostala sa stenetom kod veta i mazila je dok nije sve bilo gotovo.
2) jednostavno,kazem sebi da je bolje tako i pomislim na neke koji nisu imali srecu da odu bezbolno....ali neko vreme me to prati u mislima.....cak i dan danas se nekad setim i bude mi zao,ali svesna sam da im je bolje tako
3) pa....milion puta sam rekla da necu vise da uzimam bolesne,pa ih opet uzmem(ako mogu da uzmem) jer u tom trenutku jednostavno zaboravim muku kroz koju sam prolazila.....(jer,sta je moja muka,u odnosu na njihovu?)
A kada ne mogu da uzmem nekoga,danima me proganja to sto sam ga izneverila i onda mi ostaje samo da se nadam da se nasao neko drugi ko mu je pomogao i vracam se na to mesto,makar da ostavim neku hranu ili nesto

Kliknite za proširenje...

Ponekad je oslobodjenje u pravom svom smislu kada zivotinje u smrti nadju svoj mir.

A ponekad je zivot kazna a ne smrt

jeste...
a sto se tice Tanje i ovih macica,ja bih postupila isto
mozda da probas Tanja,da joj kupis mleko za machice.
Moji su imli proliv od bebelaka i kravljeg mleka(kravlje sam prestala da dajem ali proliv se nastavio) i kako sam presla na mleko za mace,proliv je stao

To mleko je bezobrazno skupo!
2000 i nesto...mislim...stvarno...
ja sam imala srecu pa mi je pet shop poklonio jednu od 4 kesice iz paketa rojal kanina za macice...ta jedna kesica je 100 g...i cuclu isto...
on je prodavao to na kesicu,ali ne znam dal jos neko prodaje tako...
ta jedna kesica kosta oko 600 dinara
mislim da bi ta jedna toj jednoj maloj,trajala dosta.....

Žao mi je zbog loših vesti.
Generalno sam protiv eutanazije pogotovo u ovom slučaju gde životinja ne trpi nikakve bolove ili druge patnje. Danas se to olako koristi jer postaje normalno i svakodnevno.
Evo jednog slučaja:
Čovek je umro a njegovog rasnog psa su uspavali rodjaci jer nisu znali šta da rade sa njim. Platili i gotovo.

Mogao bih samo da podržim slučaj gde životinja trpi velike bolove i patnju a kraj je siguran. Čak i u tom slučaju tu odluku bi morale da donesu najmanje dve osobe. Nije dobro uzdati se samo u svoj razum.

Kad bih nekog mogao da eutanaziram prvo bih eutanazirao sebe.

Tsuymish:

1) jednom,zato sto je stene imalo stenecak i nije joj bilo spasa....

Kliknite za proširenje...

Slazem se sa svim sto si rekla. Slicno bih i sama razmisljala i reagovala.

Caliburn:

...Moram priznati da jesam stalno razmišljao o tome... ali kada ih čujem kako cvile ili vidim da im treba pomoć nemam snage da ih ostavim...
To je jedan od razloga što ovaj deo podforuma relativno retko posećujem, jer mi predstavlja veliki stres da čitam tekstove koji govore o patnji životinja.

Iskreno, veoma mi je drago što nisam u istoj situaciji kao i ti, a tebi svaka čast kako si izdržala.

Kliknite za proširenje...

I meni je tesko da ih ostavim i zato ulecem u odredjene teskoce. Shvatam zasto izbegavas ovaj podforum jer nekad to i sama cinim iz istih razloga. Takodje bih jako volela da nisam u ovoj situaciji u kojoj jesam . To sam mogla da izbegnem da sam pobegla glavom bez obzira kada sam ih cula i videla . Treba i to moci ili morati, kako god...

a jel postoji neko drugo mleko za machice?
koliko ja znam,ne,ali mozda samo nisam cula za neko drugo...
ipak je royal mnooogo skup

gospodjica14:

Jao Egyptian...nisam se do sada suocila sa takvom situacijom, i iskreno - ne znam da li bih mogla. Eutanazija je veoma tesko i slozeno pitanje, ne samo kada je rec o zivotinjama, vec i o ljudima. I zaista, ko smo mi da odlucujemo kada i kako ce neko umreti?
S druge strane...kad gledas kako neko kopni i umire pred tobom...narocito kad se taj proces odvija u mukama...nisam sigurna da se ne bih odlucila na taj korak. I znam da bih bila luda od bola ko zna koliko vremena posle.

Kliknite za proširenje...

To ce me sigurno docekati jednog dana. Pa imam svoje macke, u krajnjoj liniji... Trudim se da ne razmisljam suvise, ali bi zaista bilo tesko pustiti zivotinju da pati, ako joj nema spasa, kao sto nije lako ni eutanazirati je... Verovatno cu morati brzo da odlucujem u korist onoga sto mislim da je bolje za zivotinju kad do toga dodje. Kamo lepe srece da to ne bude nikad.

EvaEva:

...Jesam za eutanaziju samo u situaciji kad spasa nema a zivotinja se pri tome muci , ali ne i kad je ishod neizvestan i kad pomoc postoji.
Svaka cast sto nisi odustala i dala im svaku mogucu sansu.

Kliknite za proširenje...

Mislimo slicno. Hvala na razumevanju i podrsci.

Tsuymish:

jeste...
a sto se tice Tanje i ovih macica,ja bih postupila isto
mozda da probas Tanja,da joj kupis mleko za machice.
...

Kliknite za proširenje...

Nije problem da prezalim novce i kupim to mleko za mace, ali nisam sigurna da je u tome pitanje. Svi oni u pocetku deluju solidno i zivahno. Onda pocinje kijanje jednog po jednog, pa kilavljenje po malo, pa sve vise.... Probane injekcije, proban antibiotik oralno, dajem vitamine, masiram, brisem, grejem, cistim...a ishod - vec isprican...

Poslednji, jos ziv, uspeo je da dodje do faze "mesenja" sapama kad je zadovoljan (pretpostavljam) pa se nadam da je bar nesto prijatno doziveo u ovom shitu od zivota koji mu je neko pre mene namenio, a ja pokusala da popravim....

Tiamat:

Morala sam do sada da se odlucim vise puta za eutanaziju i to sam preuzela na sebe...Zivotinje o kojima se radilo bile su odrasle jedinke i trpele su neizdrzive bolove.... One su se odjednom pojavile u nasem zajednickom dvoristu i zaista su trazile pomoc od mene, mazile se, mjaukale, pratile me... I naravno uvek se posavetujem sa veterinarom u koga imam poverenja.
Stence koji su bili u agoniji, poslednji stadij stenicaka...
Tako to ponekad biva, ako cu biti tu za njih da im olaksam muke-tu sam, meni je tesko ali njima jos teze, mada je to samo poredjenje neumesno. Ako vec idemo u te sfere igrati se Boga ili ne onda smatram da sticaj okolnosti nije bio slucajan.
U ovom slucaju bih isto postupila kao i ti, borila se svim silama da im pomognem jer iako su im izgledi da prezive mali nisu bili 100% izvesni.

Kliknite za proširenje...

Slazem se s tvojim razmisljanjem i postupcima.

Tiamat:

A ponekad je zivot kazna a ne smrt

Kliknite za proširenje...

Surovo, ali istinito. Mislim da sam posle ovog slucaja petorke to prihvatila kao cinjenicu koja nije lepa, ali udara medju oci, sto bi rekli...

Kada mi je jedna starija rodjaka umrla posle vise od 10 g vezanosti za krevet, njen muz je bio ocajan, ali je rekao da je to bilo olaksanje i za njegovu zenu i za njega, jer vise nije imao snage da nosi toliki teret brige. Onda ga nisam bas najbolje razumela. Sad razumem.

new_folder:

Žao mi je zbog loših vesti.
Generalno sam protiv eutanazije pogotovo u ovom slučaju gde životinja ne trpi nikakve bolove ili druge patnje. Danas se to olako koristi jer postaje normalno i svakodnevno.
Evo jednog slučaja:
Čovek je umro a njegovog rasnog psa su uspavali rodjaci jer nisu znali šta da rade sa njim. Platili i gotovo.

Mogao bih samo da podržim slučaj gde životinja trpi velike bolove i patnju a kraj je siguran. Čak i u tom slučaju tu odluku bi morale da donesu najmanje dve osobe. Nije dobro uzdati se samo u svoj razum.

Kad bih nekog mogao da eutanaziram prvo bih eutanazirao sebe.

Kliknite za proširenje...

Hvala na razumevanju. Meni je prihvatanje eutanazije delom razumljivo, delom tesko prihvatljivo. Jedno je kad nekom drugom delim savet, posmatrajuci situaciju sa strane, a drugo kad sam u centru dogadjaja.

Psa uspavali jer nisu znali sta ce s njim... Komentar je prosto suvisan...

Uf...Kako stoje stvari, ja cu morati humano da usmrtim jedan svoj zub koji mi je kolabrirao u sred ove guzve... Samo mi je jos on trebao pored ovolike muke...

Znam da ne mozes u ovakvoj situaciji nista da pretpostavljas i predvidjas, ali kako ti se trenutno cini macence?

EGYPTIAN CAT:

Posto sam povodom ovih macica sa raznih strana dobijala savet za eutanaziju ili da okrenem glavu i vise ne prilazim necem sto nisam izazvala, a tesko mogu pomoci, pitanje za sve vas je:

1) Da li ste, kada i koliko x morali da se odlucite na eutanaziju ?

2) Kako ste se sa tom odlukom i onim sto osataje iza toga izborili ?

3) Da li su vas dogadjanja sa zivotinjama kojima ne mozete pomoci i emotivno rasulo koje iz toga nastaje naterali da jednostavno okrenete glavu i pobegnete u nepoznatom smeru zato sto vise niste imali sange da prolazite kroz teske momente slicne ovom mom slucaju ili nekom drugom ?

Znam da svi razmisljamo o ovakvima stavrima, da ponekad moramo doneti bolne odluke, ali da li iskustva mozemo otvoreno i posteno podeliti sa drugima da ne bi smo bili usamljeni u nekim bolnim momentima, a i da pomognemo jedni drugima u izboru koji je nekad toliko grozan, a mozda neminovan..

Kliknite za proširenje...

Mislim da je eutanazija pitanje na koje svako ko se bavi zastitom mora da ima odgovor jer ce kad tad doci u situaciju da to mora da razmrsi u svojoj glavi. Posto brinemo o zivotinji ceo njen zivot (ako je nasa) onda je nasa duznost da budemo sa njom do samog kraja i da joj pomognemo da bezbolno ode (ukoliko moramo). Price tipa "ne mogu to da podnesem" i slicno se moraju prevazici. Pa nemojmo biti toliko sebicni i samozivi, njih boli mnogo vise nego nas, pa ma koliko da nam je tesko.
Evo sad i taksativnih odgovora:
1. Da, tri puta
2. Imala sam nocne kosmare i nisam mogla da se sastavim prilicno dugo. Dva puta su bili moji psi, a jednom ulicni.
3. Ne, nisam okrenula glavu i ne bih. Kao sto rekoh mislim da je njihova patnja veca od naseg emotivnog rasula i teskih momenata. Ako je s jedne strane dugo, mucno i tesko umiranje, a sa druge eutanazija - biram ovo drugo. Te price o izigravanju Boga su mi se smucile. Sta to znaci, nekome je lakse da gleda tudju patnju jer nece da izigrava Boga? Ako cemo tako da gledamo, kao sto rece Tiamat, pa mozda je tu zivotinju bas Bog doveo do nas da joj pomognemo. Zivotinje koje zive sa nama i zavise od nas tesko da mogu da umru prirodnom smrcu. U ovoj slucaju mislim na to kako bi umrle u prirodi. Pa ako mozemo da im pomazemo u svemu ostalom, onda je meni normalno da im pomognemo i u tome.

EGYPTIAN CAT:

Uf...Kako stoje stvari, ja cu morati humano da usmrtim jedan svoj zub koji mi je kolabrirao u sred ove guzve... Samo mi je jos on trebao pored ovolike muke...

Kliknite za proširenje...

sigurna sam da ti to u ovoj situaciji skoro dodje kao prijatna distrakcija