Српска је јер је у питању стандард српског језика.
У православним и ћириличним списима на српском језику је присутна од самог почетка стандардизације модерног српског језика и азбуке и њоме је писао Вук Караџић као пионир на том пољу. Да не петљамо Дубровник и западне ауторе и непотребно ширимо тему, у Србији је српски језик почео са ијекавицом. До тада се у књижевној употреби није користио народни језик.
Pa, nije baš da nije. Mi jesmo zemlja seljaka na Bakanu, pa smo do pre koju deceniju stvarno mislili da je istrina to što su (o) nama govorili Hrvati. Međutim, mi danas imamo drugačije mišljenje jer smo naučili da čitamo i pišemo...
Jerotej, Račanin 1721:
--------------------------------------------------------------------------------
Putešastvije ka gradu Jerusalimu
Jeroteja jeromonaha Račaniskago
va leto ot bitija 7212, a ot Rož. Hristova 1704, meseca julija 7.
Pojdosmo iz Beligrada,
i dojdosmo u Monastir Rakovicu na prvij konak, i tu se častismo 3 dni, i iz monastira ottole pojdoše Grigorije Jeromonah, i Visarion Jeromonah, i Salaćij iz Beligrada pođe, i Stanoje, i iz Iriga Jovan Paranosić i žena mu Neda, i iz Beligrada Dulđerina sin Pavao, sedam nas kupno pojdosmo.
Vtorij konak u Grockoj, i tu danivasmo trij dnij, i umalo tu Turčin ne udari Grigorija sekirom, zašto č'vij(?) časovje na čardaku.
3. konak Hasanpašina palanka.
4. konak Batičina.
5. konak na Moravi, na ćupriji Jagodinskoj i projdosmo Paraćin rano, i dojdosmo na užinu u Ražan.
6. konak na pandure, kod Aleksinaca, i dojdosmo na užinu na Nišavu, i tu slavismo Svjatago Proroka Iliju pod velikom topolom, slavni Mija kiradžija nas časti lepo, i vina pismo dovoljno, Bog da prosti, i pojdosmo malo uz Nišavu. 7. konak Nišava na zelenoj travi, i večerasmo i pismo, i ottole dojdosmo u Niš na užinu i paki 8. konak na Bugarsku Moravu pod Kurvin grad, i tu se pobunismo od polunošti, nego, hvala Bogu, ne bi štete ništa, nego zdravo i mirno ustasmo,
i dojdosmo pod Leskovac na užinu kod kamenite crkve, pak dojdosmo do 9-ga konaka na Leskovačku klisuru, pak ustasmo rano i ujdosmo u klisuru, i padosmo na užinu u klisuri, u strani, kano koza na malju, i tu pomiliše zmije, i žabe i gušteri, i kornjače, malo u vodu ne poskakasmo ot straha,
i paki padosmo na 10. konak pod monastir Rešitski, na izmak vranske klisure, i tu nalovismo rana za večeru, i tu obretosmo človeka, i kažu, da mu je 120 leta, prosede brade, i tri mu se put zubi menjali, pak narasli kako u deteta, i 2 put brada opadala, pak narasla, i ima sina seđa ot otca, i kazivaše, da nije taj starac Turčina viđeo, ni harač dao, ni vina pio, nego pasao ovce na gorah, i tu vidismo človeka i devojku te se okamenili, te kaziva starac taj, da je kum s kumom satvorio blud, toga radi se okamenili.
I ottole ustasmo rano, i dojdosmo u Vranju na 11. konak, i iz Vranje djdosmo na 12. konak u Koštune, nedomak 40 crkvi; tu je prežde velika varoš bila za Srbskog gospodstva, i sad po Turski zovu krk klisa, i vidoh tu korita kamenna oko bunara mnogo množastvo velma golemo za divljenije, i čudismo se, i nad toj varoši videsmo tri holma velmi visoka. Bogom sazdana, a na vrhu ravna, i ot jedne strane može človek poneti(?), a ot ine ne može, i to zovu šatorišta Marka Kraljevića, i Miloša Kobilića, i Relje Omućevića, i Novaka Debelića; i tu se u jutru zgodi prinesenije mošti svjatije Petki Trnovskije jedne te crkvje hram, i pazar se kupij(?), i tu obretosmo obilje hleba i vina, i slavi Visarion naš drug.
I dojdosmo na 13. konak u Gorobince, na Ovče Polje, i tudu videh krasnu zemlju, lepa polja i žita, i vinogradi, i ovoštija mnogorazlično, i lepe reke teku iz planina, i istočnici studeni i česti, i gradovi se viđu i sela, i tu na užini sa jednogo mesta, šta se vidi, nabroismo crkvi 14, velikij beli se kamen, Srbi pravili, a sad sve pusto; i tu nam kazivaše, kad su napre Srbi iz preko mora prešli ot Srbske, i potom se Srbi i nazvali po reci toje iza Troja grada, te su napre na Ovče Polje pali, i tu kažu skovali ot bakra gumno, a vele, ne umeli vrći na zemlji, i kažu i do danas stoji zasuto zemljeju, i vele, da hoće veliko krvoprolitie tu biti ot Turaka na posle. i tu se velmi čudismo krasoti zemlji i obilju plodov.
I paki dojdosmo na 14. konak u Velez grad Bugarskij, a Turci zovu Tjuprilija i tu padosmo ot poludne, i tu teče reka, zovu je Vardar, vrlo golema, i tu bijahu Turci mnogo, i tu na mostu ćumrukdžija, i gospoda mnoga, i kadija, i varoš golema, i Hristijana ima mnogo, i kuće i avlija i sve ot kamena,, i pločom kamenitom sve kuće pokrivene ot mala do velika, i crkve kamene mnoge imaju popisane, ali puste. I tu u gradu, na svjatago Panteleimona videh grozdije nose u kotarica na magarci mnogo, Turci kupuju, a Hristijani ne do Preobraženija, zato pitasmo i čudismo se dobromu delu ih.
I oko toga grada po tih zemljah videh njive mnoge posejane pamukom, i čudih se, prežde ne video, i tud' ljudi malo žita seju, nego sve pamuk; i prejdosmo Vardar, i pojdosmo ot grada i izijdosmo na polje, gde su Turci Nemce razbili i natrag pognali, kad su Nemci Beligrad uzeli v leto ot bitija 7196, mesjaca Avgusta 19, pak terali Turke do toga grada Veleza, paki Nemci stali na tom polju, a bile kiše i zlo vreme, a Turci izijdu suhi iz grada, ta i razbiju, i malo po malo doteraju opet do Beligrada, i do godine 2. uzeli Beligrad.
I ottole dojdosmo na 15. konak u Tikveš, i paki sutra dojdosmo na 16. konak u Grčište, i tu vidismo, kako vrhu žito s koli na volovi, učinjena daska koliko vrata, pak ozdo nabijena puna kamenja (kremenja), te onaj kamen tre slamu, pak saspe u kuće te skotom daje u torbah; i tu na Vardaru stene visike do oblaka, i tu je prosečen kamen te načinjen put, zove se Demirkapija Marka Kraljevića, i tu se podpisao visoko u kamenu, usečena slova veća nego prsti; i tu sretosmo kamile črvene, te se uplašiše konji pod Jovanom i pod Nedom, malo ne poskakaše u Vardar.
I va toj dan dojdosmo na 17. konak u Psensku varoš i grad, Turski zovu Abreg Isar; i sutra dan dojdosmo na 18. konak, u grad Selanik, i tu bismo 7 dnej, i hodismo oko grada i po gradu, i u kuće i čaršije i ulazismo u crkvu svjatago Dimitrija, krasna i velika zelo, i Turci u njoj klanjaju, olovom pokrivena, oltarski svod beše pao, i kako je pao, tako i stajahu stene neiznete, četvori direci jedni na drugi, i 4 ćemeri i mnoge crkve gore po ćemeri, 4 kata direka mermarni, i u svakom katu po 17 direka obli, kako da su na strug strugati, i jedan direk blizu dveri, iz njega miro teče, i mi se mazasmo. Kaza nam Turčin koji tu peretiše, te veli, tako izijde kano proha na neke godove, i kod toga direka na patosu upisato: ot sego direka netij, i tamo grobnica svjatago Dimitrija, i tako obretosmo grobnicu i celovasmo, i tu jest svjatij Dimitrije i do danas; i po više u duharu povisoko ot zemlje grobnica podpisana jedna nekije otrokovicje, i u priprati (transliteracija merlocampi 2009) na uglu privezana, i is crkve slova u kamenu iskopana, jedna vrsta Srbskij, a drugaja Grčkij; poveduje mošti tu ležešte, svjatij Savva, Carigradskij Patriarh, i Paval ispovednik; i kaziva Turčin, kad su Turci hteli da ulezu u ta vrata ko tim moštem, te izišao plamen te i požegao, tada i zazidali ta vratica, tako i danas stoje zazidana, i mi gledasmo.
I po inij cerkvah idosmo i poklanjasmo se, i na vrh grada, zovu ga Čauš monastir, i bijaše kaluđera mnogo, i tu videh ješte idolsku kumirnicu i iz nutr(a) čudno zdanije, na neka okna sve svođeno, mnit mi se, ima debeo duhar za 10 aršina, a visine Bog zna; tu onaj Apostol otmetnu se Dimas, što ga Apostol Paval piše, i bil jerej idolskij, i to je sve iz nutar(a) musijom ponisano, ješte za idola pisano, loze, i cvetija, i dreva, a človečij obraza ne jma, nego iza toga hrama idol stoji na zemlji povržen s vrha; ima, mnit mi se, 10 aršina širok, i toliko visok, jedan bitevi kamen ješte ima kažu toliko otbijen, i naokolo sve obrazi istukani izsečeni, i sa jednu stranu ljestvice izsečene, i to su bili naši u nutar(a) prizidali Hodži mesto, i sad je džamija, to se vidi i poznaje. I tu po sred grada imaju svodovi visoko otsadna kuća, vide se i preko sokaka, i vide se gore obrazi izsečeni, mučitelj sudišta i prestoli gradskij, i kažu, da je tu mučitelj sedio, kad je Nestor Lija nizložio na nekoj daskah.
I dole k moru vidismo crkvu velmi golemu, što je nekij car pravio po podobiju sv. Sofije, čudni direci i svodovi, ne može se človek nagledati, ni na um uzeti; i tu nam Turčin kaziva, kad su tu Turci ulezli, te su našli jednoga kaluđera na jednom pirgu pod vrhom, te ga tu posekli, i pao na prozorac, i udarila krv na polje niz duhar, i vidi se, i mi gledasmo, krv niz duhar, i kaže Turčin, to su, veli, Turci mnogo puta strugali i zamazivali krečem, i ne mogli ništa.
I pojdosmo iz Soluna mesjaca Avgusta 7. dan na more u galiju, i dojdosmo drugij dan pod Platamonu grad, i tu ima nad gradom planina, imenuje se Babkina planina, i bliz te ina planina, imenuje se Sargar, i ima u njoj monastir svjatago velikomučenika Dimitrija divna i grad oko monastira, i ćelija ima 200.
I pak dojdosmo u Zagorje na premo Svjatoj Gori, i preko mora idosmo 11 dni, i tu u Zagorju sjedismo 9 dni, i hodismo po gori, i obretosmo monastire i crkve mnogo, i grozdije i ovoštije različno, a crkvi čislom 100, i kuća
5 tisuć, sve Hristijani. I tu ima ljudi, te ne znaju, na čemu žito raste, i tu vidismo crkvu Preobraženija, skoro sograždena, golema i krasna zelo, oltara 3, i jaja nojevi 30, 95 kandila užegoše srebrni, i zlatni, i pred...
a ako treba ja ću citirati Dositeja:
