Nesumnjivo Hrvati

Mrkalj · 05.07.2009. u 13:29

Jernej Kopitar:

River Fenix 1 · 05.07.2009. u 14:03

Lijepa ti ova karta Bijele Srbije,sta jos reci osim ,mi smo bili prvi ,a oni potonji ,nastali od nas!
Hrvati ili Gorani su narod koji naseljava brdske predjele uglavnom u zaledju Dalmacije i na otocima,oni nisu nista drugo vec odmetnuti Srbi.

matijakupa · 05.07.2009. u 21:38

River Fenix 1:
Lijepa ti ova karta Bijele Srbije,sta jos reci osim ,mi smo bili prvi ,a oni potonji ,nastali od nas!
Hrvati ili Gorani su narod koji naseljava brdske predjele uglavnom u zaledju Dalmacije i na otocima,oni nisu nista drugo vec odmetnuti Srbi.

.....................

nekad mi se čini da će netko jednoga dana na ovom forumu reći: hvala što ste sudjelovali u našem skeču, ali sada je comedia la finita.

Samo mi je žanr još malo nejasan: komedija, tragi-komedija..... humoreska, vodvilj...???

River Fenix 1 · 05.07.2009. u 22:27

U udzbeniku iz hrvatskog jezika za osnovce ,nastoje ubjediti djecu da je hrvatski postojao jos u vremenu prije Hrista,a kad sam upitala penzionera gdje se nalazi trg Matice hrvatske,on je odgovorio da su domobrani preko puta ,misleci na udrugu Hvidra,razvojacenih veterana,na moje ocito zgrazanje pokazao mi je Gotovinu 2 sa 2,s natpisom heroj a ne zlocinac.Uvijek nadju nacina da covjeku pokvare dan.
Ne vidim u tome nista komicno ,a ni tragicno na kraju krajeva ,naprosto taj antagonizam traje predugo.

matijakupa · 05.07.2009. u 22:37

River Fenix 1:
U udzbeniku iz hrvatskog jezika za osnovce ,nastoje ubjediti djecu da je hrvatski postojao jos u vremenu prije Hrista,a kad sam upitala penzionera gdje se nalazi trg Matice hrvatske,on je odgovorio da su domobrani preko puta ,misleci na udrugu Hvidra,razvojacenih veterana,na moje ocito zgrazanje pokazao mi je Gotovinu 2 sa 2,s natpisom heroj a ne zlocinac.Uvijek nadju nacina da covjeku pokvare dan.
Ne vidim u tome nista komicno ,a ni tragicno na kraju krajeva ,naprosto taj antagonizam traje predugo.

biće da je komedija situacije (sit-com)

samo nisam siguran da ćeš razumijeti ironiju

čvrsnica · 05.07.2009. u 23:09

River Fenix 1:
U udzbeniku iz hrvatskog jezika za osnovce ,nastoje ubjediti djecu da je hrvatski postojao jos u vremenu prije Hrista,a kad sam upitala penzionera gdje se nalazi trg Matice hrvatske,on je odgovorio da su domobrani preko puta ,misleci na udrugu Hvidra,razvojacenih veterana,na moje ocito zgrazanje pokazao mi je Gotovinu 2 sa 2,s natpisom heroj a ne zlocinac.Uvijek nadju nacina da covjeku pokvare dan.
Ne vidim u tome nista komicno ,a ni tragicno na kraju krajeva ,naprosto taj antagonizam traje predugo.

i ti si se ubacila u ovu diskusiju kako bi rekla da je gotovina zlocinac

Gruban · 05.07.2009. u 23:33

Opačić,čisto hrvatsko prezime :hahaha1:

Mrkalj · 06.07.2009. u 00:51

MatijaKupa: nisam siguran da ćeš razumijeti ironiju

razumeti [razumjeti] :razumevati [razumijevati]

River Fenix 1 · 06.07.2009. u 11:05

čvrsnica:
i ti si se ubacila u ovu diskusiju kako bi rekla da je gotovina zlocinac

Ne,vec je Majka Tereza,vidi Cvrsnice,bila sam prije tri sedmice u Posusju,blizu planine Cvrsnice ,tacnije u Posusju,i iznenadilo me kad je mjestanin poceo zbijati sale na konto njihovog istant uspjeha u svijetu biznisa,kaze ,dosli stranci pa nas pitaju ima li tu kakva tvrdjava i stari dio grada ,a on njemu kaze ,ma kakvi nema ,kod nas je sve novo ,od 1996. sve su nam kuce nove .
I tako je Posusje za manje od decenije postalo grad ,cudesno. :think:

Mrkalj · 06.07.2009. u 13:03

Luctor:

Узгред о Франкопанима:

http://en.wikipedia.org/wiki/Frangipani_family

The Frangipani or Frangipane ("Breadbreakers", from Italian frangere il pane)[1] was a powerful Roman patrician clan in the Middle Ages.

Kliknite za proširenje...

In the early thirteenth century the Colosseum was fortified by the Frangipani and the Annibaldi. One of the cadet branches of the family gave rise to the Croatian family of the Frankopan.

Kliknite za proširenje...

Odlično! Ovo bih izdvojio jer nas vraća na temu. :ok:

čvrsnica · 06.07.2009. u 17:40

River Fenix 1:
Ne,vec je Majka Tereza,vidi Cvrsnice,bila sam prije tri sedmice u Posusju,blizu planine Cvrsnice ,tacnije u Posusju,i iznenadilo me kad je mjestanin poceo zbijati sale na konto njihovog istant uspjeha u svijetu biznisa,kaze ,dosli stranci pa nas pitaju ima li tu kakva tvrdjava i stari dio grada ,a on njemu kaze ,ma kakvi nema ,kod nas je sve novo ,od 1996. sve su nam kuce nove .
I tako je Posusje za manje od decenije postalo grad ,cudesno.

krasno i sta si sa time htjela rec

Parra-Bellum · 06.07.2009. u 19:03

čvrsnica:
krasno i sta si sa time htjela rec

Daj joj reci ko sam ja, ona je ubedjena da sam Hrvat pa me odmah pocastila da sam psiho-bolesnik :mrgreen:

River Fenix 1 · 06.07.2009. u 19:10

HECTORIUS:
Daj joj reci ko sam ja, ona je ubedjena da sam Hrvat pa me odmah pocastila da sam psiho-bolesnik

Zaista cudesno,to nema veze s tim sto si i tko si ,ti imas tu svoju retro ideologiju,a ja necu ispravljati krive Drine, kao prvo nisam nacionalno iskljuciva ,kozmopolita sam i gradjanin svijeta.

Parra-Bellum · 06.07.2009. u 19:17

River Fenix 1:
Zaista cudesno,to nema veze s tim sto si i tko si ,ti imas tu svoju retro ideologiju,a ja necu ispravljati krive Drine, kao prvo nisam nacionalno iskljuciva ,kozmopolita sam i gradjanin svijeta.

Ah, pa ti si internacionalista, Hut ab ...

P.S.

Verovala ili ne, moja ideologija je parabellum i €, nista vise.

čvrsnica · 06.07.2009. u 19:18

River Fenix 1:
Zaista cudesno,to nema veze s tim sto si i tko si ,ti imas tu svoju retro ideologiju,a ja necu ispravljati krive Drine, kao prvo nisam nacionalno iskljuciva ,kozmopolita sam i gradjanin svijeta.

offtopic zesci,skratite pricu

ok "zena zmaj" svatio san

ne znan odaklen je on,ne znan odaklen si ti,nit me briga.pita san te nesto prije

Parra-Bellum · 06.07.2009. u 19:33

"Prijateljski" raspolozeni kao i uvek, samo da se svadjat...

River Fenix 1 · 06.07.2009. u 19:58

čvrsnica:
krasno i sta si sa time htjela rec

]Mala digresija tek,apropo tvog nick name,mislim na planinu....
A protiv hercegovaca nemam nista.....efikasno:mrgreen
Sto bi Matija rekao ajmo svi na marendu...

matijakupa · 06.07.2009. u 21:30

Mrkalj:
razuměti [razumjeti] :razuměvati [razumijevati]

da, hvala.... lapsus calami

matijakupa · 06.07.2009. u 21:39

Mrkalj:
Odlično! Ovo bih izdvojio jer nas vraća na temu.

pa ne bih baš rekao

ovo o rimskim Frangipanijima je točno, a ovi pak naši knezovi krčki imaju sa njima veze koliko i npr. sa obitelji Medici - baš nikakve

radi se o čistom preuzimanju imena iz prozaičnih razloga stvaranja tradicije nobiliteta, što je tada u 12 stoljeću bila opća moda u evropskom plemstvu.

međutim, niti danas nema manje bestidnika koji to isto čine, gle čuda baš sa imenom i nasljeđem Frankopana - knezova Krčkih:

"Na brojna već javna upozorenja o lažnim Frankopanima što neometano trže tuđim imenom (i hrvatskim posjedima) ta pravna država godinama ne reagira, čak ni nakon što je Hrvatski plemićki zbor iz svojih redova »zbog lažnoga predstavljanja i povrede etičkih normi« isključio Vjekoslava Nikolu Antuna Dojmija di Delupisa, koji više desetljeća ne živi u Hrvatskoj.
A Ingrid Detter Dojmi di Delupis, samozvana princeza Frankopan, zapravo švedska građanka koja je udajom za Dojmija di Delupisa »postala« plemkinjom nižega reda (viteškoga), odbacujući prvotno prigrabljena prezimena Šubić i Zrinski, uporno dalje nastoji uvjeriti svijet kako je ona princeza Frankopan, iako Frankopani nisu bili prinčevi. Da je na tome putu nepokolebljiva dokazuje i nedavno u Francuskoj objavljena publikacija »Frankopani, primjer ugleda rodova tijekom 17. stoljeća u Europi« u kojoj se, na temelju podataka što ih je servirala »principessa izumrlih Frankopan«, pokušava gotovo »znanstveno« dokazati da se loza izumrlih može nastaviti i nakon nekoliko stoljeća.

"

trigeminus · 06.07.2009. u 22:36

trigeminus:
Urvan Hroboatos;

Ajd` ovako;Navedi ti meni bar jedan(a bilo bi pozeljno vise) stokavski dokument u originalu iz npr 12.ili 13.stoleca koji eksplicitno,nesumljivo govori o hrvatskoj politici,narodu,drzavi,tradiciji ili vec necemu...Znaci original,ne necije teorije prepise,crkvene tekstove,strana pisanija i sl,i Ne iz 17,18... stoleca.Recimo nesto kao Bascanska ploca na cakavskom.

Ja ne dobih odgovor!

Urvan Hroboatos · 06.07.2009. u 23:20

trigeminus:
Ja ne dobih odgovor!

Koji je štokavski dokument koji govori o srbima, narodu, tradiciji itd.,
autoreferencijalni, iz 12. ili 13. st ?

I, zašto bi bio uopće "štokavski", kad je u to doba štokavština, u stiliziranoj
porabi, bila nerazličiva od čakavštine ? Ako se već želi o hrvatskom imenu
u istočnim i južnim krajevima, ima toga koliko se hoće, a i sam se kardinal
Ivan Stojković iz Dubrovnika - ne na "štokavskom"- zvao "Johannes de Carvatia".
Doduše, to je 14-15. st.

No, tu se postavljaju pitanja.

Koji su to uopće "štokavski" tekstovi ? Na njekom štokavskom vernakularu ?

U kojim se štokavskim tekstovima jezik- ne pismo- naziva srpskim ? Vernakularnim, ne crkvenoslavenskim.

I po čemu je relevatno je li kakav vernakularni tekst označen nekim imenom iz 13. ili 15. st. (na stranu morfologija) ?

Realno, nacionalno hrvatsko-uz ilirsko kao zamjenbeno od humanizma nadalje- ime se pojavljuje najčešće nakon sloma feudalnoga poredka i nestanka starih lojalnosti. To se odnosi poglavito na Bosnu, gdje je tursko osvojenje usporilo nastanak vernakularne literature, pa se ona kod Hrvata, s pojavom Matije Divkovića, javlja kojih 100 godina kasnije u odnosu na primorski dio Hrvatske, jednostavno zbog prometne izoliranosti i slabe uvezanosti stare bosanske države u svjetska strujanja.

I neki od najstarijih vernakularnih spomenika, kao Povelja Kulina bana ili Povaljska listina, ili Vinodolski zakon, nalaze se u hrvatkim jezičnopovijesnim rječnicima poput Mažuranićeva Pravno-povjestnoga ili Akademijina, kao i, uostalom, u sada pisanim prijegledima hrvatskoga jezika: http://www.hrt.hr/index.php?id=76&tx_ttnews[tt_news]=39524&tx_ttnews[backPid]=76&cHash=bc992b2465

Dakle- pitanje (koji su štokavski spomenici iz 12. i 13. st. u kojima se izrijekom spominje hrvatsko ime) jednostavno je-irelevantno. U pravim štokavskim spomenicima spominje se najviše bosansko ime, a spominju se i Srbi i Vlasi kao bauštelci Bošnjana, u dvije ili tri povelje Mateja Ninoslava (o čijim bi se jezičnim značajkama dalo raspravljati). A o tim je poveljama već rečeno n puta da glede stanja etnije u staroj Bosni ne znače ništa.
http://www.hercegbosna.org/ostalo/sredobos.html#peto

čvrsnica · 06.07.2009. u 23:42

River Fenix 1:
]Mala digresija tek,apropo tvog nick name,mislim na planinu....
A protiv hercegovaca nemam nista.....efikasno:mrgreen
Sto bi Matija rekao ajmo svi na marendu...

pa i nije bac posusje blizu cvrsnice (relativno),ali uvazit cu tvoj trud.

nego kad smo kod posusja vec,a i tema je "nesumnjivo hrvati",dali si tokom svojih kontakata sa domoricima stekla utisak da su to ustvari srbi?

Luctor · 07.07.2009. u 00:06

Овде су пале неке озбиљне оптужбе од стране извесног Хрватског члана:

Urvan Hroboatos:
A to što je austrijska politika Srbima nametnula ponešto poturčeni hrvatski jezik- nismo vam za to mi krivi, nego Vuk Karadžić i njegova ekipa

Ево шта је Вук рекао(који је био припадник свог народа,за разлику од Немца фон Гаја):

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Срби_сви_и_свуда

http://www.novinar.de/2009/05/01/hvalospev-vuku-st-karadzicu.html

B. Šulek (pohrvaćeni Slovak) je tvrdio a) da su Hrvati i Srbi jedan narod, b) da im je jezik jedan odnosno isti ili zajednički, c) da im je stoga i književnost pisana tim jezikom zajednička, i d) da ih čak ni vera ne deli. Stoga on zaključuje na kraju članka: “Iz svega ovoga što sada rekoh, vidi se da su Hrvati i Srbi jedan narod, jednoga roda i koliena…Ako su pako bili jedan narod mora da su imali i jedan jezik

U svom odgovoru Šuleku Vuk je bio izričit: “…i sad mislim da su se stari Hrvati u jeziku razlikovali malo od Srba, i da su današnji Čakavci pravi njihovi ostaci i potomci, i da se po pravdi samo oni mogu zvati Hrvatima…glavna su staništa današnjijeh Čakavaca ostrva ili otoci Jadranskoga mora od Istrije do iza Korčule…Hrvati po pravdi mogu se zvati: 1) Svi Čakavci; 2) Kekavci u Kraljevini Hrvatskoj koji su se na to ime već obikli. Srbi po pravdi mogu se zvati svi Štokavci makar koje vjere bili i makar gdje stanovali…” [Karadžić 1861]. Vuk je ovde otvoreno optužio “hrvatske rodoljupce” da namerno nastoje da razore Srpstvo jer su oni jedini u Evropi odbacili osnovni princip etnolingvističke identifikacije, tj. da jedan narod može govoriti samo jednim jezikom i proglasili Hrvate za narod koji govori tri jezika: štokavski, čakavski i kajkavski/kekavski.

Да ли је Вук био лажов "који је украо језик",кад је управо он оптуживао "Хрватске" лингвисте за то...
Да ли је он био некакав архаични "Великосрбин"?
Шта сами Хрвати признају о томе:

http://shmajser.wordpress.com/2008/05/02/samo-su-kajkavci-pravi-hrvati-svi-ostali-su-pohrvaceni/

Godinama su nas uvjeravali da su hrvatski i srpski jedan jezik. Danas je svima očito da su to dva jezika, s tim da je hrvatski štokavski standard umjetni jezik nastao zbog političke situacije. Drugim riječima, zaboravili smo svoj jezik i pitanje je hoćemo li ga ikad vratiti. Ono što možemo vratiti je smjer, važno je znati da su i kajkavski i čakavski bitniji za hrvatski standard nego se to do sada mislilo, da je to naša važna baština i kulturna povijest. Jedno od pitanja na tu temu koje će brzo uslijediti je i ovo: ako u školama učimo engleski ili mrtvi latinski te umjetno stvoreni književni standard, zašto ne učimo svoj maternji jezik, kajkavski ili čakavski?
Na kraju mogu reći da je genetika otvorila možda i više pitanja nego što je za sada dala odgovora, ali će sve to skupa izazvati revoluciju u društvenim znanostima. Promatrajte što će se sve zbiti u svijesti samo za godinu ili dvije, pa će biti jasnija dalekosežnost promjena.

PROF. DR. IVAN BIONDIĆ, Medjimurske Novine

Vaša je proza, kako mnogi kažu, “smeštena u jezik”. Na književnoj večeri ste rekli da ne pišete na dijelektima, već na jezicima. Šta zapravo to znači?- Smatram to jako važnim, jer je dosadašnja, ona udžbenička lingvistika, sledila političarsku lingvistiku, koja naravno nije lingvistika, pa se u Hrvatskoj stalno govori da su čakavski i kajkavski – dijalekti. Naravno, treba se pitati kojeg to jezika. Svakako, to nisu dijalekti štokavstine. Ti jezici su zbog unitarizma, kao nekad u Jugoslaviji, potiskivani na nekakvu ravninu dijalekta. I tako su i tretirani. Ne postoji televizijski i radio program na tim jezicima, i tako dalje. Tvrdim da se radi o samostalnim jezicima koji imaju svoju povijest, svoje govornike, svoju književnost i gramatiku.

Da, postoje tri jezika u Hrvatskoj, a kajkavski je jedan od njih. Ja na njemu pišem. Premda nisam kajkavac. Ja sam štokavac, ali štokavski standard je razoran. Osim toga, danas su štokavci jedna invazivna polugansterska struja, odnosno govornici tok jezika su invazivna, gansterska struktura i ja se borim protiv njih tako što sam odabrao svoj jezik, a to je kajkavski.

BORIVOJ RADAKOVIĆ, KNJIŽEVNIK.

Управо су крадљивци Српског језика и идентитета Немци Von Gay и Strossmayer,уништили право Хрватско језичко наслеђе наметајући Српско,само из разлога католичког унитаризма и панславенства.

Друга тврдња:

Urvan Hroboatos:
I naravno da ne razumiješ, kad su hrvatski kajakvski i čakavski tekstovi namjerno iskrivljivani (npr. kajkavski je "sloveniziran", dok je čakavski dijalektiziran na razinu pučkoga idioma pretovarenoga tuđicama).

Ако су те тврдње тачне,онда логички из тога следи да би древни Хрватски натписи били скоро исти садашњем говору Срба и Штокавских Хрвата (екс Срба католика).

Хајде да видимо...
Најславнији Хрватски натпис,12 век, посвећен Краљу Звонимиру,Чакавица:

Transliteracija 13 redaka Bašćanske ploče na latinicu, prema Branku Fučiću:

A[ZЪ VЪ IME O]TCA I S(I)NA [I S](VE)TAGO DUHA AZЪ
OPAT[Ъ] DRŽIHA PISAHЪ SE O LEDI[N]Ě JuŽE
DA ZЪVЪNIMRЪ KRALЪ HRЪVATЪSKЪÏ [VЪ]
DNI SVOJĘ VЪ SVETUJu LUCIJu I S[VEDO]-
MI ŽUPANЪ DESIMRA KRЪ[BA]VĚ MRA[TIN]Ъ VЪ L(I)-
CĚ PR(I)BЪNEBŽA Ъ POSL[Ъ] VIN[OD](O)LĚ [ĚK](O)VЪ V(Ъ) O-
TOCĚ DA IŽE TO POREČE KLЪNI I BO(G) I BÏ(=12) AP(OSTO)LA I G(=4) E-
VA(N)J(E)LISTI I S(VE)TAĚ LUCIĚ AM(E)NЪ DA IŽE SDĚ ŽIVE-
TЪ MOLI ZA NE BOGA AZЪ OPATЪ D(O)BROVITЪ ZЪ-
DAH CRĚKЪVЪ SIJu I SVOEJu BRATIJu SЪ DEV-
ETIJu VЪ DNI KЪNEZA KOSЪMЪTA OBLAD-
AJuĆAGO VЪSU KЪRAINU I BĚŠE VЪ TЪ DNI M-
IKULA VЪ OTOČЪCI [SЪ S]VETUJu LUCIJu VЪ EDINO

Glagoljički natpis nema razmaka između riječi, zareza i oznaka kraja rečenice.

Други Хрватски натпис,Чакавица 14 век,опет се јасно спомиње Хрватско име:

http://hr.wikipedia.org/wiki/Istarski_razvod

...) I ondi gospodin Menart sluga naprid sta i pokaza listi prave v keh se udržahu zapisani razvodi i kunfini meju Sovińakom z Vrhom i Plzetom, ki bihu pisani na let Božjih 1195, ke listi ondi pred nas trih nodari postaviše, keh ta gospoda izibra: jednoga latinskoga, a drugoga nimškoga, a tretoga hrvackoga, da imamo vsaki na svoj orijinal pisat, poimeno od mesta do mesta, kako se niže udrži, po vsoj deželi. I tako mi niže imenovani nodari preda vsu tu gospodu pročtesmo kako se v ńih udrži. I tako onde obe strane se sjediniše i kuntentaše i kordaše i razvodi svojimi zlameniji postaviše, i jednoj i drugoj strani pisaše listi jazikom latinskim i hrvackim, a gospoda sebe shraniše jazikom nemškim. (...) ;Ulomak je naveden prema transkripciji J. Bratulića, objavljenoj u knjizi: Istarski razvod, Studija i tekst, Čakavski sabor, Pula, 1978, str. 223.

Kliknite za proširenje...

Чакавица,16 век "uersich Haruacchi":

Савремени Чакавски:

Ради се о истом језику....Хрватском.

Сада имамо просту логику:

1.Штокавским говоре сви Срби,и део Хрвата....то је језик којим говоре Срби и Хрвати.
2.Кајкавским дијалектима говоре сви Словенци,и део Хрвата...језик којим говоре Словенци и Хрвати.
3.Чакавским говоре само Хрвати,ниједан Србин ни Словенац,то је језик старих Хрвата,старих Хрватских краљева,и као Хрватски се водио и спомињао од стварања Хрватске државе.

Ко је овде присвојио нешто?
Оригиналне књиге и документа се могу видети на претходним странама...

Упоредимо ово:

Са овим:

Luctor · 07.07.2009. u 00:09

Хајде мало да видимо ко је све присвајан за Хрвате,и како се безочно присвајао идентитет не-Хрватских стваралаца са подручја данашње Хрватске.
Пример је ова слика,који је насликао Влахо Буковац а која се зове "Хрватски препород".
Приказује окруњеног Ивана Гундулића:

Aли кад бих вам рекао да је у ствари право име аутора слике Biagio Faggioni(похрваћено Влахо Буковац), која представља окруњеног Giovannia Francesca Gandolu(похрваћено Иван Гундулић),да ли би ми веровали?
Оно што ће уследити ће показати прави карактер Хрватске "тисућлетне културе",чији је садашњи штокавски језик украо од Срба Немац Ludwig Von Gay,и праву нарав "Хрватскога препорода".

Прво,за почетак да видимо ко је био Влахо Буковац:
http://en.wikipedia.org/wiki/Vlaho_Bukovac

Vlaho Bukovac (Italian: Biagio Faggioni; 1855 - 1922) was a Croatian painter. Bukovac was born with the name Biagio Faggioni in Cavtat, the small town south of Dubrovnik in Dalmatia. He died in Prague.

Сада да видимо ко су били Гундулићи заиста,и који им је био матерњи језик:

http://en.wikipedia.org/wiki/Ivan_Gundulić

Ivan (Dživo) Franov Gundulić (also Giovanni Francesco Gondola; 9 January 1589–8 December 1638) is the most celebrated Croatian Baroque poet from the Republic of Ragusa.

Приметити "Хрватски" барокни књижевник.....вероватно исто као што је и Тесла био Хрват. :mrgreen:

Право презиме Гундилића,приметити и породицу Gozza,словенизовано Гоцић :

Грб породице Gandola/Gethaldi...Геталди је право презиме породице коју су Хрвати прекрстили у Геталдиће,чији је један члан био чувени ренесансни научник.

Слика Франческа Гондоле,словенизованог у Франа Гундулића,видети презиме:

Гроб породице Ghetaldi/Gandola,видети на ком је језику:

"Riposa Di Ghetaldi Gandola",гробље у Лападу.

Писма припадника породице Гандола:

Писмо Ђина Гундулића, 1891:

Тестамент Шишка Доменика Гундулића 1800:

Као што видимо-чисти Словени Хрватскога подријетла.... :per:

А ево о једном припаднику породице Геталди:

Хрватска Википедија:
http://hr.wikipedia.org/wiki/Marin_Getaldić

Marin Getaldić (Dubrovnik, 2. listopada 1568. - Dubrovnik, 8. travnja 1626.), hrvatski matematičar.

Енглеска википедија:

Marin Getaldić, (Italian: Marino Ghetaldi, Latin: Marinus Ghetaldus; October 2, 1568, Dubrovnik - April 11, 1626, Dubrovnik) was a scientist from the Republic of Ragusa.

Италијанска Википедија:
http://it.wikipedia.org/wiki/Marino_Ghetaldi

Marino Ghetaldi, in latino Marinus Ghetaldus ed in croato Marin Getaldić (Ragusa di Dalmazia, 2 ottobre 1568 – ivi, 11 aprile 1626), è stato uno scienziato e matematico della repubblica ragusea.

Његово дело:

De-Resolutione-&-Compositione-Mathematica.jpg

Упоредити доказе од горе,и видети ко су лопови и лажови.

Имамо случај и Марина Држића,који је писао на Штокавском словенском наречју:

http://en.wikipedia.org/wiki/Marin_Držić

Marin Držić (also Marino Darza or Marino Darsa; 1508-1567) is considered the finest Croatian Renaissance playwright and prose writer.

Хрватска википедија:
http://hr.wikipedia.org/wiki/Marin_Držić

Marin Držić (Dubrovnik, 1508 - Venecija, 1567), hrvatski dramatik i lirik.

Италијанска википедија:
http://it.wikipedia.org/wiki/Marino_Darsa

Marino Darsa, in croato Marin Držić (Ragusa di Dalmazia, 1508 – Venezia, 2 maggio 1567), è stato un commediografo, poeta e drammaturgo raguseo.

Потпис самог Држића:

Онда имамо случај Далматинског филозофа Франческа Патриција,кога су Хрвати преименовали у Фрању Петрића,чак иако је човек писао само на италијанском и латинском:
http://www.britannica.com/EBchecked/topic/446738/Francesco-Patrizi

Francesco Patrizi
Italian philosopher

http://plato.stanford.edu/entries/patrizi/

Francesco Patrizi
First published Mon Nov 22, 2004

Renaissance, Francesco Patrizi of Cherso (1529-1597) was a leading critic of the dominant Aristotelianism of the times.

Сви ови линкови не спомињу никаквог "Фрању Петрића" Хрвата.
http://en.wikipedia.org/wiki/Franciscus_Patricius

Franciscus Patricius (Italian: Francesco Patrizi da Cherso, Croatian: Frane Petrić; April 25, 1529 – February 6, 1597) was a philosopher and scientist from the Republic of Venice. He was known as a defender of Platonism and an opponent of Aristotelianism. In Croatia he is referred to as Frane Petrić (sometimes Franjo Petrić, Petriš, Petris and Petrišević).

Хрватска википедија:
http://hr.wikipedia.org/wiki/Frane_Petrić

Frane Petrić (također u varijantama Franjo Petrić, Petriš, Petris; lat. Franciscus Patricius, tal. Francesco Patrizi da Cherso), (Cres, 25. travnja 1529. - Rim, 6. veljače 1597.), hrvatski filozof i učenjak.

Италијанска википедија:
http://it.wikipedia.org/wiki/Francesco_Patrizi

Francesco Patrizi (ma anche Patrizzi, Patrizio, Patrici, Patricio) o de Petris, in latino Franciscus Patricius, (Cherso, 25 aprile 1529 – Roma, 6 febbraio 1597) è stato un filosofo italiano, di orientamento platonico.

Италијан који је писао на Италијанском и Латинском,је "Хрватски филозоф",јер је родом из Далмације која је сад Хрватска,Далмације етнички очишћене од тих истих Италијана. :per:

Luctor · 07.07.2009. u 00:12

И на крају Дубровачка породица Пуцић,у оригиналу Pozza...
http://en.wikipedia.org/wiki/House_of_Pucić

The House of Pucić (Italian: Pozza) was an old Croatian noble family from the Republic of Ragusa, with origins in Dalmatia. The Emperor Leopold I, granted the title of Count and the predicate Di Zagorie on 20 September 1688 to Mateo Pucić, son of Lucijan Pucić and Marija Bunić. Later, during the Croatian national revival of the 19th century, most members of the family officially denounced the name "Pozza", preferring to use Pucić in recognition of their Slavic culture and ethnicity.

Ово је родослов,"старих Хрватских племића":
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/e/e9/Pozza_Genealogy.gif
Надгробни споменик Пуцића,Лапад...приметити језик:

Ово је један од најзнаменитијих припадника породице Пуцић,Медо Пуцић:

За шта је он себе лично сматрао:

http://en.wikipedia.org/wiki/Medo_Pucić

Medo Pucić (also Orsato Pozza) (March 12, 1821 - June 30, 1882) was a writer and politician from Dubrovnik (Ragusa).

He participated in movement of Serb Catholics, political movement from 19th century, financed from Kingdom of Serbia. He was a part of group of Dubrovnik gentry that identified with the idea of Serb Catholic, because they admired Serbia and wanted to restore the old Republic of Ragusa under the serbian suport. So, that movement had some Pan-Slavic features, but was primarily South Slavonic nation building.

Medo Pucić was descended from the House of Pucić, an old noble family of Ragusa.

Списак његових дела:

* Slovjanska antologija iz rukopisah dubrovačkih pjesnikah, 1844.
* Talijanke, 1849. (elegies)
* Spomenici srpski od godine 1395. do 1423., book I, Belgrade 1858.
* Dei canti popolari illirici, discorso detto Adam Mickiewicz.... tradotto da O. Pozza, con un'appendice dei testi illirici citati dall autore (Zara 1860, Battara 8°)
* Giovanni Gundulich. vita, sta in Favilla giornale Triestino. 1843. N°XIX, p.293-301.
* Spomenici srpski od godine 1395. do 1423., book II, Belgrade 1862.
* Pjesme, 1862. and 1879.
* Karađurđevka 1864.
* Kasnachich G.(Giovanni) Augusto e O.P (Orsato Pozza)sugli slavi. Sta nel regionale la Favilla, Ann. 1842. storia, alfabeto del slavi - storia e poesia - un canto popolari della Servia - canti pololari - Il manuscrito de Kraljodvor - Ann. 1843 Proverbj pololari - Etnografia - Statistica delle popolazioni slavi nel 1842 - costume slavi le nozze - Adamo Mickievich - Dositeo Obradivich - Giovanni Gundulich una lezione del profess. Mickievich - Ann. 1844 Andrea Cubranovich -Questi studij continuati nel giornale Dalmazia 1847 n. p.43 furono poi continuati sotto la direzione E.A. Kaznacich e Baldovino de Bizarro.
* Le nozze di Platone, o dialogo dell amore, tradotto nell´occasione delle nozze di sua sorella Anna (con Marino Giorgi) dal Conte Orsato Pozza, Trieste, Lloyd, Austriaco 1857..
* Compendio della storia di Ragusa dall´originale italiano di G. Resti per cura di O. Pozza, Zara, Battara, 1856.

Ово је најбоље од свега,"Хрватски аутор" је тврдио исто што и ми овде:

Pucić's pan-Slavic (or pan-South-Slavic) idea was based on the principle of unification of Croats with the Slavic tradition in Dubrovnik/Ragusa, but Pucić believed that all speakers of the Štokavian dialect are nationally Serbs.

He also translated literary works from several European languages into his own Dubrovnik language, which he declaratively considered Serbian, but which was at that and later time (until the dissolution of Yugoslavia) widely understood as a hodgepodge quasi-unity of a so-called Serbo-Croatian, and translated various Croatian and Serbian works into Italian, which is when he used the name Orsatto Pozza.

И поред свега,он се на тој истој википедији води као "Хрватски писац"!
Припадник старе Романске породице,који се лично сматрао Србином католиком се води као "Хрватски писац."

П.С

Ово је изузетно занимљив историјски податак,а тиче се откривања споменика Гундулићу у Дубровнику,1893:

http://en.wikipedia.org/wiki/Unveiling_of_the_Gundulić_monument

At its session of March 9, 1880, the Municipal Council of Dubrovnik adopted the proposition of the Dubrovnik Serbian Youth of raising a monument for the 300th anniversary of the birth of Gundulić.

In 1882, it was decided that 11 florins will be required for the monument's erection. The construction was financed by King of Serbia Aleksandar Obrenović and among the others investors were Niko Pucić, who gave 5 florins, and Vlaho DeGiulli, who gave 10 florins.

Шта су Хрвати урадили:

The unveiling, like all the official celebrations in that period, was not only cultural, but also strongly national and political. The members of the Croatian Party of Rights and the Croatian People's Party together tried to bring to Dubrovnik as many Croats as possible from various Croat regions to give the Croatian national and political character to the celebration. On the other hand, the members of the Serb Party tried to gather as many Serbs as possible to give a Serbian flavor to the celebration.

Nesumnjivo Hrvati

Buduća legenda

Zainteresovan član

Aktivan član

Zainteresovan član

Aktivan član

Domaćin

Buduća legenda

Buduća legenda

Zainteresovan član

Buduća legenda

Domaćin

Buduća legenda

Zainteresovan član

Buduća legenda

Domaćin

Buduća legenda

Zainteresovan član

Aktivan član

Aktivan član

Zainteresovan član

Veoma poznat

Domaćin

Primećen član

Primećen član

Primećen član

Slične teme