- Poruka
- 26.307
Јесу и данас имамо доказе да нису били у праву.
Тачније када описује српске и хрватске жупе он говори о свом времену, половина 10. столећа, а када говори о насељавању Срба односно Хрвата, њиховом пореклу и околностима под којима су дошли онда говори о времену три века пре његовог времена па у те појединости можемо и сумњати, мада је и све то засновано на неким ранијим изворима.
Избаци Порфирогенита и ништа нам друго неће остати па је то као да Срба и Хрвата практично и нема и нема разлога ништа ни писати.
Није ми јасно шта си хтео са овим, какви другачији Хрвати, свакако је долазило до међусобне асимилације па и населили су се једни поред других, тако што су једни или други прихватали језик и културу оних других а то значи да су постајали део српске односно хрватске заједнице тј. народа.
Е па сад то већ јесте питање за неке који мало боље стоје са лингвистиком од нас двојице тим пре што су ти први почеци писмености на овим просторима доста магловити а извори малобројни.
Али свакако да су тадашњи Срби и Хрвати будући да су препознати већ тада као народи говорили неким својим језицима српским и хрватским, на сваки је околина и историјске околности као и близина јаких цивилизацијских средишта Рима односно Цариграда оставила утицај па су се у складу са тим и развијали.Српски језик је кроз историју доживео неколико реформи и био називан различитим именима српски, словенски, илирски, нашки и др. али се увидом у лингвистичку структуру језика у неком документу може рећи да ли је то српски језик или се назив рецимо илирски односи на неки други језик, поимање језика и околности су се разликовале од писца до писца, све док Вук Караџић почетком 19. века није извршио последњу реформу српског народног језика која важи до данас.Тек на крају 19. века углавном склопом нових политичких околности, читај илиризам и југословенство, дошло је до неке поделе јужнословенских језика и то не према народном имену већ према једној речи па имамо оне штокавске, кајкавске и чакавске дијалекте за које ни многи лингвистичари више не знају да ли су то наречја или језици, која је унела само нову забуну будући да данас народи централног Балкана говоре једним језиком овим српским, а основа тог штокавског и јесте Вуков српски језик који је узет за стандард, а још како то применити на прошлост када та подела није постојала и од када су се наведени језици одавно изменили је посебно питање.
По теби су нације уствари идеологије што је донекле и тачно јер имају везе са политичким амбијентом међутим оне постоје већ двеста година и не могу се игнорисати, у таквом свету живимо.
Имаш и муслимана који се још увек изјашњавају као Срби, због чега би неком забрањивао да се изјасни како жели, националност као и верска припадност је данас ствар избора не баш сваког појединца већ веће групе људи, тако су ствари организоване свуда, тако функционишу.Међутим то је једна ствар а сасвим друга је копирати такво стање у прошлост што политичке елите новокомпонованих нација бесомучно раде.Буди ти пријатељу шта год хоћеш и веруј у кога год хоћеш али овај језик је српски и називати га другим именом је фалсификовање чињеница другим речима лагање, као и фабриковање неког посебног порекла.Исто се односи на пређашњу културну баштину, тиме што је неко престао да се назива Србином мојим лепо ствар његовог избора али то не значи да у аманет може да однесе и гусле и епске песме и целокупну српску културну баштину и да је назива другим именом, развијај ти своју културу и баштину под тим именом па је чувај и називај како хоћеш.
Суштина проблема.
.
